Posts in Putovanja

Pisma iz Jordana: Petra, drevni grad tajni isklesan u kamenu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše jordanske avanture! Danas nastavljamo našu avanturu i zajedno obilazimo jedan od najmisterioznijih drevnih gradova na svetu koji svoje tajne i dan danas čuva u kamenu – Petru.

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja iz magičnog Amana i Džeraša, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o drevnoj Petri i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Petra, prvobitno poznata svojim stanovnicima kao Rakmu, nalazi se u blizini planine Jabal Al-Madbah, u basenu okruženom planinama koje čine istočni deo doline Arabah koja se proteže od Mrtvog mora do Akabskog zaliva. Naučnici su došli do određenih saznanja da je područje oko današnje Petre bilo je naseljeno još od 7000. godine pre nove ere, a Nabatejci su se možda naselili u ono što će postati glavni grad njihovog kraljevstva već u 4. veku pre nove ere. Arheološki radovi su otkrili samo dokaze o prisustvu Nabatejaca koji datiraju iz drugog veka pre nove ere, kada je Petra postala njihova prestonica.

Ko su bili Nabatejci? Nabatejci su bili nomadski Arapi koji su doprineli razvoju Petru zbog svojih investicija. Pogodan geografski položaj i blizina trgovačkih puteva tamjana je omogućilo Petri da postane glavno regionalno trgovačko središte.

Trgovački posao je omogućio Nabatejcima izuzetan prihod i Petra je postala centar njihovog bogatstva. Nabatejci su bili navikli da žive u neplodnim pustinjama, za razliku od svojih neprijatelja i bili su u stanju da odbiju napade koristeći prednost planinskog terena ove oblasti. Naročito su bili vešti u sakupljanju kišnice, poljoprivredi i kamenorezačkim radovima. Petra je doživela svoj procvat u 1. veku nove ere, kada je izgrađena njena čuvena građevina Al-Khazneh – za koju se veruje da je mauzolej nabatejskog kralja Arete IV , vreme kada je populacija Petre dostigla neverovatnih 20.000 stanovnika za to vreme.

Iako je Nabatejsko kraljevstvo postalo država koja je bila pod upravom Rimskog carstva u prvom veku pre nove ere, ono je izgubilo nezavisnost tek 106. godine nove ere. Petra je pala u ruke Rimljana, koji su pripojili Nabateju i preimenovali je u Arabia Petraea. Značaj Petre je opao kako su se pojavili morski trgovački putevi, a nakon zemljotresa 363. godine uništio je mnoge građevine. U vizantijsko doba izgrađeno je nekoliko hrišćanskih crkava, ali je grad nastavio da propada, a do ranog islamskog doba bio je napušten, ali je bio prisutan mali broj nomada. Petra je bila zaboravljena i nepoznata javnosti sve dok je 1812. godine nije ponovo otkrio Johan Ludvig Burkhard.

Da bi se pristilo gradu, potrebni je proći kroz klisuru dugu 1,2 kilometra zvanu Siq, koja vodi direktno do Khazneh. Poznata po svojoj arhitekturi isklesanoj u kamenu i sistemu vodovoda, Petra se naziva i „Gradom ruža“ zbog boje kamena od kojeg je ceo grad isklesan. UNESCO je ovu svetsku baštinu 1985. godine opisao kao „jedno od najdragocenijih kulturnih dobara čovekove kulturne baštine“. Početkom, 21. veka tačnije 2007. godine Al-Khazneh je proglašen za jedno od novih 7 svetskih čuda. Petra je simbol Jordana, kao i najposećenija turistička atrakcija Hašemitske Kraljevine Jordan. Statistika koju vodi ministarstvo turizma pokazuje da je broj turista koji su obišli Petru vrhunac doživeo 2019. godine kada je bilo preko milion turista. Nažalost, tokom pandemije, broj turista je opao, ali je ponovo 2021. godine Petra imala skoro 300.000 posetilaca, što je impozantna brojka ako uzmemo u obzir probleme u turizmu koje je izazvala sama pandemija.

Dok šetate do Petre, svratite do prodavnice suverina gde ćete imati priliku da od lokalaca saznate nešto više o Petri i da se bolje upoznate sa istorijom i kulturom ovog drevnog grada. Suveniri su vrlo interesantni, tako da izdvojte par minuta svog vremena prilikom posete Petri i doživite ovaj grad na jedan sasvim drugačiji način. Postoji samo jedna prodavnica suvenira, tako da ćete sigurno pronaći ovo zanimljivo mesto!

Jedna od zanimljivih stvari po kojima je Petra poznata je njena helenistička arhitektura. Fasade grobnica u Petri prikazuju ovu vrstu arhitekture i takođe daje podatke o različitim tipovima kultura sa kojima su Nabatejci trgovali. Većina njih sadrži informacije o vrsti sahrana u nišama koje su uklesane u kamen.

Možda značajnija sličnost sa helenističkim stilom dolazi sa njegovom riznicom, koja je široka 24 metra i visoka 37 metara i podseća na arhitekturu Aleksandrije. Fasada Riznice ima slomljeni fronton sa centralnim tolosom unutra, a čini se da se dva obeliska formiraju u steni na vrhu. Blizu dna Riznice nalaze se blizanci grčki bogovi Kastor i Poluks, koji štite putnike na njihovim putovanjima. Blizu vrha Riznice vide se simboli dve pobede u obliku ženske figure na tolosu. Veruje se da je ova ženska figura Izida-Tihe, Izida je egipatska boginja, a Tihe grčka boginja sreće.

Al-Khazneh na arapskom znači „Riznica“, naziv potiče iz legendi o ukrasnoj kamenoj urni visoko na drugom nivou, koja je u stvarnosti čvrsti peščar.

Postoji više legendi koja se vezuje za Riznicu, ali jedna legenda kaže da su egipatski faraon i deo njegove vojske izbegli zatvaranje Crvenog mora, magijom stvorili Al-Khazneh kao sigurno mesto za svoju riznicu i nastavili da tragaju za Mojsijem. To je dovelo do imena Khazneh el-Far’oun, “Riznica faraona”.

Švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard pisao je o još jednoj lokalnoj legendi da su u urni bila sakrivena „drevna faraonska blaga“. Na urni se mogu videti značajna oštećenja od metaka, koje jordanska vlada pripisuje beduinima koji su verovali u legendu.

Al-Khazneh je prvobitno izgrađen kao mauzolej i kripta početkom 1. veka nove ere za vreme vladavine Arete IV Filopatrisa. Mnogi arhitektonski detalji zgrade su erodirali tokom dve hiljade godina otkako je isklesan i izvajan sa litice. Smatra se da su skulpture različitih mitoloških ličnosti povezanih sa zagrobnim životom. Na vrhu su figure četiri orla koji bi odneli duše. Figure na gornjem nivou su amazonke koje plešu sa duplim sekirama. Ulaz je okružen statuama blizanaca Kastora i Poluksa koji su živeli jednim delom na Olimpu, a delimično u podzemnom svetu.

Još jedan odličan primer helenističke arhitekture predstavljen u Petri je manastir, koji je najveći spomenik Petre i još jedna zgrada uklesana u stenama Petre. Manastir pokazuje više nabataenskih dodira dok u isto vreme uključuje elemente grčke arhitekture. Njegov jedini izvor svetlosti je ulaz koji se nalazi na 8 metara visine. Izvan manastira je veliki prostor, koji je namenski sravnjen za bogoslužbene svrhe. Ranije, u vizantijskom periodu, ovo je bilo mesto za hrišćansko bogosluženje, ali je sada sveto mesto za hodočasnike.

Na kraju uske klisure, Siq, nalazi se najsloženija ruševina Petre, popularno poznata kao Al-Khazneh („riznica“), uklesana u liticu od peščara. Iako je ostala u izvanredno očuvanom stanju, lice strukture je obeleženo stotinama rupa od metaka koje su napravila lokalna beduinska plemena koja su se nadala da će izbaciti bogatstvo za koje se nekada pričalo da je bilo skriveno u njemu. Nedaleko od Riznice, u podnožju planine zvane En-Nejr, nalazi se ogromno pozorište, postavljeno tako da se vidi najveći broj grobnica. Na mestu gde se dolina otvara u ravnicu, mesto grada se otkriva sa upečatljivim efektom.

Pozorište je tokom izgradnje usečeno u obronak i u nekoliko grobnica. I dalje su vidljive pravougaone praznine u sedištima. Gotovo sa tri strane ga okružuju ružičasti planinski zidovi, podeljeni u grupe dubokim pukotinama i obloženi kvrgama isečenim u steni u vidu kula. Smatra se da pozorište može ugostiti oko 8.500 ljudi. Predstave kojima je publika ovde mogla da prisustvuje bile su čitanja poezije i drame. Smatra se da su se ovde održavale i borbe gladijatora i da su privukle najviše publike, iako nijedan gladijator nije uspeo da stekne zamah ili slavu zbog velike stope smrtnosti koja je dolazila sa tim. Pozorište je bilo jedna od mnogih građevina u Petri koje su pretrpele značajnu štetu usled zemljotresa u Galileji 363. godine.

Kompleks bazena i bašte Petra je niz objekata u centru grada. Prvobitno rečeno da je to područje pijace, ali detaljna iskopavanja na tom lokalitetu su omogućila naučnicima da dođu do zaključka da je to ustvari jedna složena nabatejska bašta, koja je uključivala veliki bazen, ostrvski paviljon i složen hidraulički sistem.

Ispred kompleksa bazena i bašte Petre nalazi se ulica sa kolonadom, koja je među nekoliko artefakata Petre koji su izgrađeni, a ne prirodni. Ova ulica je nekada držala polukružni nimfej, koji je sada u ruševinama zbog naglih poplava, a nekada je držalo jedino Petrino drvo. Ovo je trebalo da bude simbol mirne atmosfere koju su Nabatejci mogli da izgrade u Petri. Kada su Rimljani preuzeli kontrolu nad gradom, ulica sa kolonadama je sužena kako bi se napravila bočna šetnica.

Petra je mesto na raskrsnici prirodnog i kulturnog nasleđa koje formira jedinstven kulturni pejzaž. Od kada je Johan Ludvig Burkhard zvani šeik Ibrahim ponovo otkrio Petru, 1812. godine, kulturno nasleđe je privuklo veliki broj zainteresovanih ljudi koji su delili interesovanje za drevnu istoriju i kulturu Nabatejaca, kao što su putnici , hodočasnici, slikari i naučnici.

Međutim, tek krajem 19. veka arheološki istraživači su sistematski pristupili ruševinama. Od tada su redovna arheološka iskopavanja i istraživanja nabatejske kulture deo današnje svetske kulturne baštine UNESCO. Kroz iskopavanja u Arheološkom parku Petra, sve veći broj nabatejske kulturne baštine je izložen uticaju na životnu sredinu. Veliki broj otkrića i izloženost struktura zahtevaju brojne mere očuvanja uvažavajući međusobnu vezu između prirodnog pejzaža i kulturnog nasleđa, jer je posebno ova veza centralni izazov na UNECSO-vom mestu svetske baštine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog putopisa o drevnom gradu Petri, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Petri? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petre,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Aman i Džeraš, dragulji Srednjeg Istoka koje ćete voleti!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u još jednu novu avanturu na Mr.M blogu. Danas zvanično započinjemo seriju putopisa o jednoj neobičnoj zemlji o kojoj se inače ne zna puno i zbog toga predstavlja jedan neistražen dragulj zapadne Azije.

U današnjem postu ćemo zajedno uživati u lepotama dva grada: Amana, prestonice Jordana i Džeraš, drevni grad. Pre nego što započnem sa današnjim postom, želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje Jordana.

Pogled iz moje hotelske sobe

Kao što ste navikli, najpre ću vas upoznati sa nekim osnovnim informacijama o zemlji koju posećujemo. Jordan, zvanični naziv Hašemitska kraljevina Jordan je država u zapadnoj Aziji. Nalazi se na raskrsnici puteva Azije, Afrike i Evrope u sklopu regiona Levant, na istočnoj obali reke Jordan. Jordan se graniči sa Saudijskom Arabijom na jugu i istoku, Irakom na severoistoku, Sirijom na severu i Palestinskom Zapadnom obalom, Izraelom i Mrtvim morem na zapadu. Ima obalu od nepunih 30 kilometara na zalivu Akaba u Crvenom moru na jugozapadu. Zaliv Akaba odvaja Jordan od Egipta. Aman je glavni i najveći grad Jordana, kao i njegov ekonomski, politički i kulturni centar.

Današnji Jordan je bio naseljen ljudima još od doba paleolita. Tu su se krajem bronzanog doba pojavila tri stabilna kraljevstva: Amon, Moav i Edom. Kasnija carstva koja su nastala, bila su: Asirsko carstvo, Vavilonsko carstvo, Nabatejsko kraljevstvo, Persijsko carstvo, Rimsko carstvo, Rašidunski, Omajadski i Abasidski kalifati i Otomansko carstvo.

Posle Velike arapske pobune protiv Osmanlija 1916. tokom Prvog svetskog rata, Otomansko carstvo su podelile Britanija i Francuska. Transjordanski emirat su 1921. osnovali Hašemit, zatim emir Abdulah I, a emirat je postao britanski protektorat. Sredinom 20. veka, Jordan je postao nezavisna država zvanično poznata kao Hašemitska kraljevina Transjordanije, ali je 1949. godine preimenovana u Hašemitsku kraljevinu Jordan nakon što je ta zemlja zauzela Zapadnu obalu tokom arapsko-izraelskog rata i anektirala je dok nije izgubljena. Jordan je jedan od osnivača Arapske lige i Organizacije islamske saradnje. Suverena država je ustavna monarhija, ali kralj ima široka izvršna i zakonodavna ovlašćenja.

Jordan je polusušna zemlja, koja pokriva površinu od 89.342 km2, sa populacijom od 10 miliona stanovnika, što ga čini jedanaestom arapskom zemljom po broju stanovnika. Dominantna većina ili oko 95% stanovništva zemlje, su sunitski muslimani, sa pretežno arapskom hrišćanskom manjinom. Jordan je više puta spominjan kao „oaza stabilnosti“ u turbulentnom regionu Bliskog istoka. Ova zemlja je uglavnom ostala neoštećena nasiljem koje je zahvatilo region nakon Arapskog proleća 2010. godine. Zanimljiva informacija da je Jordan je prihvatao izbeglice iz više susednih zemalja u sukobu još od sredine 20. veka. Procenjuje se da je 2,1 milion palestinskih i 1,4 miliona sirijskih izbeglica prisutno u Jordanu. Kraljevstvo je takođe utočište hiljadama Iračana hrišćana koji beže od progona od strane Islamske države.

Grafit koji možete videti na levoj strani označava jednakost muškaraca i žena, ovo se smatra modernim umetničkim delom.

Jordan ima visok indeks ljudskog razvoja, zauzima 102. mesto i smatra se ekonomijom sa višim srednjim dohotkom. Jordanska ekonomija, jedna od najmanjih ekonomija u regionu, privlačna je stranim investitorima zasnovana na kvalifikovanoj radnoj snazi. Zemlja je glavna turistička destinacija, koja takođe privlači medicinski turizam zbog svog dobro razvijenog zdravstvenog sektora.

Aman je prestonica i ujedno najveći ekonomski, politički i kulturni grad Jordana sa nešto više od 4 miliona stanovnika. , Aman je najveći grad u regionu Levanta, peti po veličini grad u arapskom svetu i deveto najveće gradsko područje na Srednjem Istoku.

Neki od prvih zvaničnih dokaza o naseljavanju prostora današnjeg Amana datiraju iz 8. milenijuma pre nove ere, na neolitskom lokalitetu poznatom kao Ain Gazal, gde su otkrivene najstarije statue ljudskog oblika na svetu. Tokom gvozdenog doba, grad je bio poznat kao Rabath Amon i služio je kao prestonica Amonskog kraljevstva. U 3. veku pre nove ere, Ptolemej II Filadelf, faraon ptolemejskog Egipta, obnovio je grad i preimenovao ga u „Filadelfiju“, čime je postao regionalni centar helenističke kulture. Pod rimskom vlašću, Filadelfija je bila jedan od deset grčko-rimskih gradova Dekapolja pre nego što je direktno vladala kao deo provincije Arabija Petraea.

Rašidunski kalifat je osvojio grad od Vizantinaca u 7. veku nove ere, vratio mu starosemitsko ime i nazvao ga Aman. Tokom srednjeg veka, grad se smenjivao između perioda razaranja i napuštanja i perioda relativnog prosperiteta kao centar regiona Balka. Aman je bio uglavnom napušten od 15. veka do kraja 19. veka, kada su osmanske vlasti počele da naseljavaju Čerkeze.

Prvo opštinsko veće Amana osnovano je početkom 20. veka. Aman je bio svedok brzog rasta nakon što je proglašen prestonicom Transjordanije 1921. godine, primajući migrante iz različitih jordanskih i levantinskih gradova, i nakon nekoliko uzastopnih talasa izbeglica: Palestinaca 1948. i 1967. godine; Iračana 1990. i 2003. godine i Sirijaca tokom 2011. godine. Prvobitno je izgrađen na sedam brda, ali sada se prostire na 19 brda koja kombinuju 22 oblasti, kojima upravlja Opština Veliki Aman. Oblasti Amana su dobila imena po brdima (Džabal) ili po dolinama (Vadi) koje zauzimaju, kao što su Džabal Lvajbde i Vadi Abdun. Istočni Aman je pretežno ispunjen istorijskim lokalitetima koji često ugošćuju kulturne aktivnosti, dok je zapadni Aman moderniji i služi kao ekonomski centar grada.

Preko milion turista je posetilo Aman tokom 2018. godine, čime je zvanično postao 89. najposećeniji grad na svetu i 12. najposećeniji arapski grad. Aman ima relativno brzu rastuću ekonomiju i rangiran je kao Beta-globalni grad od strane Mreže za istraživanje globalizacije i svetskih gradova. Štaviše, proglašen je za jedan od najboljih gradova Srednjeg istoka i severne Afrike prema ekonomskim, radnim, ekološkim i socio-kulturnim faktorima. Grad je među najpopularnijim lokacijama u arapskom svetu za multinacionalne korporacije koje otvaraju svoje regionalne kancelarije, pored Dohe i Dubaija.

Rimski amfiteatar i pozorište

Aman se smatra jednim od najliberalnijih gradova u arapskom svetu. Grad je postao jedno od najpopularnijih odredišta za iseljenike i studente koji žele da žive, studiraju ili rade na Srednjem istoku ili u arapskom svetu uopšte. Gradska kulinarska scena se promenila od štandova sa šavarmom i falafela da bi obuhvatila mnoge popularne međunarodne restorane i lokale brze hrane kao što su azijski restorani, francuski bistroi i italijanske tratorije. Grad je postao poznat po svojoj finoj gastronomskoj sceni među zapadnim iseljenicima i turistima iz Persijskog zaliva.

Čuvena pijaca koja se nalazi u neposrednoj blizini centra Amana

Souk Jara je jedna od najpoznatijih pijaca na otvorenom kojom upravlja Udruženje stanovnika Jabal Amana (JARA). Veliki tržni centri izgrađeni su tokom 2000-ih u Amanu, uključujuči tržni centar Mecca, tržni centar Abdoun, tržni centar City Mall, tržni centar Al-Baraka, tržni centar Taj, tržni centar Zara, tržni centar Avenue Mall i tržni centar Abdali u Al Abdali. Ulica Vakalat je prva pešačka zona u Amanu i tu se mogu pronaći poznati modni brendovi. Područje Sveifieh se smatra glavnim trgovačkim kvartom Amana.

Noćni klubovi, muzički barovi i šiša saloni prisutni su širom Amana, menjajući stari imidž grada kao konzervativne prestonice kraljevstva. Ovu rastuću novu scenu noćnog života oblikovale su mlađe generacije Jordana. Pored širokog spektra mesta za zabavu, piće i ples u društvu bogate gradske zabave, Aman je domaćin brojnih kulturnih zabavnih događaja, uključujući godišnji Amanski letnji festival. Souk Jara je jordanski nedeljni događaj na buvljoj pijaci koji se održava svakog petka tokom letnjeg perioda.

Lokalna kuhinja se smatra kao fuzija nekoliko kuhinja u regionu. Poznata je kao hrana Levanta – drevna reč za područje omeđeno Sredozemnim morem i Arapskim poluostrvom. Ali hrana ovde nije samo zbir njenih kalorija. Međutim, pravu scenu ulične hrane u gradu čini amansku kuhinju prepoznatljivom u svetu.

Centralne ulice Amana

Mnogi događaji se održavaju u Amanu, uključujući događaje koje sponzoriše Red Bull Soundclash i Soapbok trku, drugi deo Džeraš festivala, Al-Balad muzički festival, Aman maraton, Made in Jordan Festival, Amman Book Festival i Nev Think Festival. Mesta za takve kulturne događaje često uključuju Rimsko pozorište i pozorište Odeon u centru grada, Ras al Ain Hanger, Poslovni park Kralja Huseina, Pozorište Rainbov i Shams Theatre, Kraljevsku filmsku komisiju, Shoman biblioteke i Darat al Funun, i Kraljevski kulturni centar u sportu Citi. Pored velikih događaja i institucionalnog planiranja, naučnici ističu taktički urbanizam kao ključni element kulturnog tkiva grada.

Centar Amana

Šta je važno obići u Amanu? Kada ste došli u prestonicu Jordana, smatram da biste trebali posetiti rimski amfiteatar koji je izgrađen u drugom veku pre naše ere. Takođe, Rimsko pozorište se nalazi na mestu koje i dan danas čini samo srce starog dela Amana. Veliki deo pozorišta je obnovljen pa se tu održavaju mnogobrojna dešavanja. U neposrednoj blizini na brdu nalazi se Citadela, sa koje možete uživati u pogledu na grad i stari deo grada.

Citadela

Citadela je nekada bio akropolj antičkog grada, naravno i danas posetioci imaju priliku da uživaju u lepoti očuvanih ruševina. Jedna od ruševina je Herkulov hram, podignut u čast Marka Aurelija. Hram je posedovao četiri korintska stuba od kojih nažalost danas opstalo samo dva. Takođe na Citadeli ćete pronaći i ostatke vizantisjke crkve iz 6. veka, kao i brojne spomenike koji su obeležili početak vladavine Arapa.

Citadela ima dugu istoriju okupacije mnogih velikih civilizacija. Pronađeni su dokazi o naseljenosti još od neolita, a brdo je utvrđeno tokom bronzanog doba. Brdo je postalo prestonica Kraljevine Amona negde posle 1200. godine pre nove ere. Kasnije je dospeo pod vlast imperija kao što su Novoasirsko carstvo (8. vek pre nove ere), Novo-Vavilonsko carstvo (6. vek pre nove ere), Ptolomeji, Seleukidi (3. vek pre nove ere), Rimljani (1. vek pre nove ere), Vizantinci (3. vek n.e.) i Omajadi (7. vek n.e.). Posle Omajada, nastupio je period opadanja i veći deo vremena sve do 1878. godine, pošto je bivši grad postao napuštena gomila ruševina koje su samo sporadično koristili beduini i sezonski farmeri. Uprkos ovom jazu, Citadela Amana se smatra jednim od najstarijih stalno naseljenih mesta na svetu.

Većina ruševina koje su još uvek vidljive na tom mestu potiču iz rimskog, vizantijskog i omejadskog perioda. Glavni ostaci na lokalitetu su Herkulov hram, vizantijska crkva i palata Omajada. Arheološki muzej Jordana izgrađen je na brdu 1951. godine. Iako zidovi utvrđenja zatvaraju srce lokaliteta, antički periodi okupacije pokrivali su velike površine.

Istorijske građevine, grobnice, lukovi, zidovi i stepenice nemaju moderne granice, pa stoga postoji značajan arheološki potencijal na ovom lokalitetu, kao iu okolnim zemljama, kao i širom Amana. Arheolozi su radili na lokalitetu od 1920-ih, uključujući italijanske, britanske, francuske, španske i jordanske projekte, ali veliki deo Citadele je ostao neiskopan.

Arheološki muzej Jordana nalazi se u Amanskoj Citadeli. Izgrađen je sredinom 20. veka predstavlja artefakte sa arheoloških nalazišta u Jordanu, koji datiraju od praistorije do 15. veka. Zbirke su poređane hronološkim redom i obuhvataju predmete iz svakodnevnog života poput kremena, stakla, metala i grnčarije, kao i više umetničkih predmeta poput nakita i statua. Muzej takođe sadrži kolekciju novčića.

U muzeju su se ranije nalazili neki od svitaka sa Mrtvog mora, uključujući jedini bakarni svitak, koji je sada izložen u novoosnovanom muzeju Jordana, zajedno sa statuama Ain Gazala, koje su među najstarijim statuama koje je ikada napravila ljudska civilizacija.

Džeraš je grad u severnom Jordanu. Grad je administrativni centar provincije Džeraš i ima nešto više od 50.000 stanovnika. Prvi dokaz naseljavanja u Džerašu nalazi se na neolitskom lokalitetu poznatom kao Tal Abu Sovan, gde su otkriveni retki ljudski ostaci koji datiraju iz 7500. godine pre nove ere. Džeraš je cvetao tokom grčkog i rimskog perioda sve do sredine osmog veka. Međutim, 1120. godine, Zahir ad-Din Toghtekin, atabeg iz Damaska, naredio je garnizonu od četrdeset ljudi da izgradi utvrđenje na nepoznatom mestu ruševina drevnog grada, verovatno najvišoj tački gradskih zidina na severu -istočna brda. Zauzeo ga je 1121. godine Balduin II, kralj Jerusalima i tada je potpuno uništen. Tada su krstaši odmah napustili Džeraš i povukli se u Sakib.

Džeraš je tada bio napušten sve dok se ponovo pojavile osmanlije do početka osmanske vladavine početkom 16. veka. Međutim, arheolozi su pronašli određene dokaze – mali mamelučki zaselak u severozapadnoj četvrti što ukazuje da je Džeraš bio preseljen i pre osmanske ere. Antički grad je postepeno otkrivan kroz seriju iskopavanja koja su započeta 1925. godine i koja se nastavljaju do danas.

Džeraš je danas dom jednog od najbolje očuvanih grčko-rimskih gradova, zbog čega je dobio nadimak „Pompeja Istoka“. Približno 330.000 posetilaca Ovde se održava Džeraš festival, jedan od vodećih kulturnih događaja na Srednjem istoku koji svake godine privuče desetine hiljada posetilaca.

Arheološko nalazište Džeraš ima dva muzeja u kojima su izloženi arheološki materijali i odgovarajući podaci o lokalitetu i njegovoj bogatoj istoriji. Arheološki muzej Džeraš, koji je stariji od dva muzeja, nalazi se na vrhu brežuljka poznatog kao “Kamp brdo” istočno od Cardoa i gleda na Oval Plazu (kružni trg). Mali muzej sadrži hronološki prikaz artefakata pronađenih u i oko Džeraša od praistorije do islamskih vremena.

Želeo bih da sa vama podelim još jednu zanimljivost koja se tiče ovog neverovatnog mesta. Legendarni italijanski tenor Andrea Bočeli nastupio prvi put u Jordanu na Ovalnom forumu, arheološkom nalazištu Džeraš. Koncert je bio održan 18. septembra 2017. godine u organizaciji Friends of Jordan Festivals.

Gospodin Bočeli je internacionalni klasični krosover tenor i privukao je mnoge ljubitelje muzike lepotom klasične muzike. Njegovim nastupima su prisustvovali mnoge eminentne ličnosti iz sveta politike, umetnosti i verski poglavari rimokatoličke crkve. Ovo je bio jedan veličanstven događaj koji ljudi u Jordanu i dan danas pamte.

Muzej prikazuje jedinstvenu grupu malih statua grupe identifikovane kao muze olimpijskog panteona koje su otkrivene u Džerašu 2016. godine. Kipovi, koji su rimskog datuma, pronađeni su u fragmentarnom stanju i delimično su restaurirani. Muzej takođe sadrži dobro očuvan olovni sarkofag iz kasnog 4. do 5. veka i karakteriše hrišćanski i paganski simbolizam. Muzej takođe ima brojne skulpture, oltare i mozaike izložene napolju.

Centar za posetioce Džeraš služi kao noviji arheološki muzej i predstavlja lokalitet Džeraš u tematskom pristupu sa fokusom na evoluciju i razvoj grada Džeraša tokom vremena, kao i na ekonomiju, tehnologiju, religiju i svakodnevni život. Centar takođe prikazuje dalje skulpture otkrivene u Džerašu 2016. godine, uključujući restaurirane statue Zevsa i Afrodite, kao i mermernu glavu za koju se smatra da predstavlja rimsku caricu Juliju Domnu.

Džeraš se dramatično razvio sa sve većim značajem turističke industrije u gradu. Džeraš je sada druga najpopularnija turistička atrakcija u Jordanu, odmah iza ruševina u Petri. Na zapadnoj strani grada, koja je sadržavala većinu reprezentativnih zgrada, ruševine su pažljivo očuvane i pošteđene od zadiranja, a savremeni grad se prostire istočno od reke koja je nekada delila drevni Džeraš na dva dela.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog posebnog posta o prestonici Hašemitske Kraljevine Jordana, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o magičnom Amanu i drevnom Džerašu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Srednjeg Istoka?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Amana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Nationalmuseum, najveća umetnička riznica u srcu Skandinavije!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Današnji post će biti poslednji post za jul mesec i ujedno i poslednje pismo u seriji postova iz Švedske.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

3) Vasa, legendarni raskošni ratni brod čija plovidba nije dugo trajala…

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Nationalmuseum (Nacionalni Muzej) i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Nacionalni muzej je centralni švedski državni muzej u Stokholmu, a ujedno i najveći švedski muzej umetnosti. Zbirke ove neobične umetničke riznice se sastoje od raznih dela slikarstva, skulpture i umetnosti na papiru od oko 16. veka do 20. veka, kao i umetničkih i zanatskih i dizajnerskih predmeta od 16. veka do danas. Ukupan broj izloženih dela dostiže neverovatnu cifru od skoro 700.000 predmeta. Nacionalni Muzej se nalazi na Blaziholmenu u Stokholmu u zgradi koju je za tu svrhu projektovao nemački arhitekta Fridrih Avgust Štuler. Zgrada je završena 1866. godine, ali istorija muzeja je starija od toga i seže do 28. juna 1792. godine kada je osnovan Kraljevski muzej. Narodni muzej je stoga jedan od najstarijih muzeja umetnosti u Evropi.

Kolekcije su premeštene u Blaziholmen nakon što su prethodno delimično bile smeštene u Kraljevskom muzeju, koji je otvoren 1794. godine u severnom krilu Kraljevske palate u Stokholmu. Kao i kod nekoliko drugih nacionalnih muzeja umetnosti, zbirke su u značajnoj meri zasnovane na generacijama kraljevskih kolekcionara, koje su iz različitih razloga prešle u državno vlasništvo. Na primer, dela koja su pripadala Gustavu Vasi mogu se danas videti u Narodnom muzeju.

Aktivnosti muzeja se takođe izlaze iz okvira, tako da određena dela možete videti izvan zgrade na Blasieholmenu. Nacionalni muzej uključuje i kolekciju portreta švedske države izloženu u zamku Gripsholm. Pored toga, predmeti iz zbirki muzeja izloženi su u nizu brojnih muzejskih institucija širom Švedske.

Ovaj muzej ima dugu istoriju i potrudiću se da u najkraćim crtama vam objasnim neke od najvažnijih istorijskih momenata vezanih za ovu instituciju. U ranoj istoriji Nacionalnog Muzeja, kao i kod nekoliko drugih evropskih nacionalnih galerija, istorija Nacionalnog muzeja je u velikoj meri sinonim za razvoj od kraljevskih, državnih i šire dostupnih kolekcija. U Švedskoj je u 18. veku postavljen temelj za današnje državne umetničke zbirke. Nekoliko dela uključenih u zbirku Narodnog muzeja, na primer deo francuskih slika iz 18. veka nekada je bila u vlasništvu kraljice Lovise Ulrike. Do 1777. godine, kraljičina finansijska situacija postala je neodrživa, delom kao rezultat velikog i skupog ulaganja u umetnost. Dugove je izmirio njen sin, tadašnji švedski kralj Gustav III, u zamenu da se odrekla svojih kolekcija i zamka Drotningholm.

Za današnji Nacionalni muzej od značaja je to što kralj nije koristio svoja finansijska sredstva, već državna, što je sprečilo da se zbirke rasturaju tokom sukcesije. Verovatno su državni fondovi korišćeni i kada je Gustav III, posle smrti svog oca Adolfa Fredrika, nabavio nekoliko umetničkih dela, uključijući Šardenovog Teknarena. U isto vreme, kralj je takođe izvršio važnu akviziciju zbirke crteža Karla Gustava Tesina koju je Adolf Fredrik kupio od njega 1755. godine. Zbirka crteža je odmah poklonjena Kraljevskoj biblioteci, ali je potom prebačena u Kraljevski muzej kada je otvoren 1794. godine.

Kako se odvijala ta transformacija od kraljevske umetničke kolekcije do državnog muzeja? Ne postoje zvanični spisi koji nam mogu objasniti šta je Gustav III nameravao sa svojim muzejskim uređenjem. Verovalo se da je ciljao na javno dostupnu instituciju, ali novija istraživanja su pokazala da za to nema pouzdanih dokaza. Treba imati na umu da je značaj stavljanja nečega na raspolaganje javnosti tada bilo nešto drugačije nego što je to danas, zbog čega se veruje da bi kraljevski muzej postao privatna stvar, dostupna onima koji bi se mogli smatrati nadležnima. Bez obzira na namere Gustava III, Kraljevski muzej je osnovan 28. juna 1792. godine, samo tri meseca nakon kraljeve smrti.

U to vreme nisu imali pripremljene prostorije za izložbe, a radovi na zgradi posle kraljeve smrti nisu bili gotovi. Prenos umetničkog nasleđa izvršen je decembra 1792. godine i imao je veliki značaj za budućnost muzeja. Prilikom rada na matičnom registru istaknut je značaj koja je finansijska sredstva (državnih ili privatnih), kralj koristio za nabavku umetničkih zbirki. U to vreme nisu postojali čvrsti zakoni koji su uređivali šta se smatra kraljevom privatnom svojinom, a šta državnom.

Prenosom nasleđa su sve kraljeve umetničke kolekcije prešle u državnu svojinu. Na taj način su kraljeve umetničke zbirke su postale vlasništvo naroda, ali će tek kasnije postati potpuno javno dostupni.

Prve decenije 19. veka bile izuzetno težak period za muzej. Nedostatak interesovanja u kombinaciji sa veoma malim resursima koji se graniče sa maltene nepostojećim značilo je da je posao održavan u životu energijom posvećenih zaposlenih ljudi muzeja. Nedostatak sredstava je u velikoj meri onemogućio nove akvizicije. U isto vreme, mnoge velike muzejske zbirke u Evropi nastale su u to vreme zahvaljujući agresivnoj politici nabavke, koju su podržali zabrinutiji sudovi i buržoazija. Od 1817. godine Kraljevski muzej je zaista dobijao godišnju državnu pomoć, ali to nije bilo dovoljno za nešto više od samog održavanja koje je bilo neophodno da bi se zbirke sačuvale od potpunog propadanja. Međutim, donacije su spasile muzej jer su legitimisale muzej kao sopstveni autoritet.

Međutim, poprilično oskudni ekonomski uslovi su otežali situaciju da je prvi deo 19. veka protekao potpuno bez događaja. Najznačajnija stvar koja se dogodila u to vreme je velika nabavka skulptura Johana Tobijasa Sergela 1815. godine. Posle Sergelove smrti Kraljevski muzej je mogao da nabavi sve skice skulptura u gipsu i terakoti koje su bile deo njegovog stvaralaštva.

Može se reći da je nabavka i postavljanje Sergelovih skulptura označila prekretnicu u izložbenim aktivnostima muzeja jer predstavlja kako klasicizam tako i autohtonu umetnost. Jer, u isto vreme kada je kolekcija Sergel predstavljena javnosti u umetničkoj Švedskoj su se podigli glasovi koji su želeli da skrenu fokus sa klasicizma na domaću i nacionalno orijentisanu umetnost. U ovom kontekstu, može se primetiti da je 1818. godine kralj Karl XIV Johan naručio od Bengta Erlanda Fogelberga kolosalne skulpture koje predstavljaju bogove Asa Odena, Tora i Baldera. Oni će kasnije biti smešteni u Kraljevski muzej.

Nešto malo kasnije u 19. veku, slikarstvo će imati značajnije mesto u muzejskoj delatnosti, što se vidi i iz dokumentacije o drastičnim promenama koje je pokrenuo direktor muzeja. Direktor je odveo muzej u 19. vek na jedan sasvim drugačiji način sa novom kolorističkom šemom, povezanom pre svega sa danskim i nemačkim bidermajerom, a izložbe su raspoređene na moderan način za to vreme, od klasično orijentisanog prosvetiteljskog principa do izazivačke mašte, romantično sugestivne izložbene estetike.

20. vek je doneo određene novine, pa je osnovano odeljenje za modernu umetnost 1952. godine. Prva izložba bila je obilazak Gernike Pabla Pikasa u oktobru 1956. godine, kada je renoviranje muzeja završeno, objekat je nazvan “Moderna Muzeet”, koji je zvanično otvoren 9. maja 1958. godine. Do 1975. godine, Moderni muzej je bio pododeljenje Nacionalnog Muzeja.

Kasnije, Moderni muzej je postao jedinstvena odvojena institucija, koja je zajedno sa Narodnim muzejom i Muzejom istočne Azije bila deo zajedničkog organa Statens konstmuseer. Kada je Moderni muzej prešao u samostalnu ustanovu 1999. godine, Statens konstmuseer je promenio ime u Nacionalni muzej sa Valdemarsudde Prinsa Eugena. Istovremeno, Istočnoazijski muzej je prenet u nadležnost novoformiranog Državnog muzeja za svetsku kulturu. Pre nekoliko godina, tačnije 2017. godine, Valdemarsudde je ponovo postao nezavisna fondacija, a autoritet se od tada zove Nacionalni muzej.

Veliki broj dela u zbirkama muzeja potiče iz kraljevskih kolekcija mnogih generacija. Iz galerije slika Gustava Vase koje su bile u zamku Gripsholm, moguće je sa sigurnošću identifikovati nekoliko slika koje se danas nalaze u Narodnom muzeju. Zbirka Gustava Vase sastojala se uglavnom od umetničkih dela severnoevropskih slikara.

Od dela sa prošlošću u kraljevskom vlasništvu, mnoga su nabavljena na pozadini različitih ličnih preferencija, ali i nekoliko primera predmeta koji su u 17. veku dolazili u kraljevske zbirke kao ratni plen.

Veliki deo dela za koje se danas smatra da čine jezgro zbirke slika Narodnog muzeja pre 1800. godine uglavnom potiče iz nekoliko zbirki: Karla Gustava Tesina, kraljice Lovise Ulrike, kralja Adolfa Fredrika i Gustava III. Međutim, nekoliko najznačajnijih dela u kraljevskim zbirkama je na različite načine nabavljeno preko Tesina.

U ovim zbirkama dominiralo je francusko, holandsko i gustavijansko švedsko slikarstvo, što je u velikoj meri uticalo na sastav zbirke Narodnog muzeja kako ona danas izgleda. Nekoliko Rembrantovih dela muzeja su u vlasništvu ovih ljudi, kao i druga važna dela iz Holandije iz 17. veka i neka iz Flandrije iz istog perioda.

Od ova četiri kolekcionara, Karl Gustaf Tesin je nesumnjivo imao najveći značaj, ne samo zato što je veliki deo kolekcija Adolfa Fredrika i Lovise Ulrike tamo završio uz njegovu brigu. Sa devetnaest godina, Tesin je krenuo na veliku turneju tokom koje je boravio u Parizu između 1714. godine i 1716. godine Kasnije će se vratiti nekoliko puta, ali je tokom ove prve posete pribavio veliki broj majstorskih crteža i 23 takozvana contre-epreuve autora Antoana Vatoa i upoznao nekoliko umetnika tog vremena.

Kasnije, Tesin se vratio u Pariz, sada sa boljim finansijskim uslovima pošto je postavljen za nadzornika odgovornog za zgradu zamka u Stokholmu, nasledio je oca i oženio se bogatom naslednicom. Sada je nabavio slike umetnika kao što su Fransoa Lemoan, Fransoa Desport, Nikola Lankre i Žan-Batist Pater.

Međutim, nije ništa kupio od Vatoa, koga je veoma cenio. Objašnjenje za to se vidi u činjenici da je umetnik sada preminuo i da se Tesin koncentrisao na žive umetnike i da su cene Vatoovih dela porasle. Boravak u Parizu je takođe značio da se umetnost kupuje u ime izgradnje zamka. Iz Pariza je otputovao u Veneciju da pokuša da ugovori sa Đovanijem Batistom Tijepolom, ali bezuspešno.

Kasnije, 1739. godine Tesin se ponovo vratio u Pariz, gde se umetnička scena ponašala drugačije sa ponovo uspostavljenim salonom od 1737. godine. Tokom ove posete, on se fokusirao na Fransoa Bušea i Žan-Batista-Simeona Šardena, nabavivši između ostalih Bušeov Trijumf Venere, koji je prikazan na Salonu 1740. Tesin je takođe nekoliko puta kupovao holandske slike na pariskom tržištu, uglavnom preko trgovca umetninama Edme – Fransoa Gersena. Među tim delima su značajni Rembrantov Portret mlade žene u profilu i Uspavani student Konstantina Verhauta.

Sve do 2013. godine, kada je zgrada Nacionalnog muzeja na Blaziholmenu u Stokholmu zatvorena zbog renoviranja, godišnje se prikazivalo više privremenih velikih izložbi. Neki primeri su bili Anri de Tuluz-Lotrek, Dizajn Sigvard Bernadot, Strašno lepa, Prevara oko, Prerafaeliti, Kaspar David Fridrih, Rubens i van Dajk, Koncept dizajn, Oblik vremena i Spora umetnost. U galeriji gravera prikazane su manje izložbe sa radovima uglavnom iz sopstvenih kolekcija.

Muzej pozajmljuje veliki broj dela za izložbe u drugim muzejima u Švedskoj i inostranstvu. U Nacionalnom muzeju se istraživanja sprovode i na osnovu sopstvenih zbirki kao polazišta, kao i sopstvenih izdavačkih delatnosti.

Nacionalni muzej ima i arhiv slika. Muzej je takođe zadužen i za Biblioteku umetnosti, koja je jedna od najvećih biblioteka umetnosti u nordijskim zemljama i koja je zajednička biblioteka Nacionalnog muzeja i Modernog muzeja.

U muzeju postoji odeljenje za konzervaciju, fotografiju i umetnički menadžment sa orijentacijama prema predmetima svake zbirke. Odeljenje radi na očuvanju predmeta i sarađuje sa Odeljenjem za zbirke i istraživanja na tehničkim istraživanjima.

Nacionalni muzej upravlja, u celini ili delimično, zbirkama predmeta na velikom broju destinacija za posetioce širom zemlje. Ovo uključuje, na primer, zamak Drotningholm, zamak Gripsholm, zamak Ulriksdal, zamak Nines, zamak Lacko, dvorac Lovstabruk, zamak Vadstena i fabriku porcelana Gustavsberg. Muzej oranžerije u zamku Ulriksdal i Muzej de Vris u Drotningholmsmalmenu čuvaju centralne delove muzejske zbirke skulptura. Od 2018. godine Narodni muzej ima ogranak u Ostersundu – Nacionalni muzej Jamtli.

Prins Eugens Valdemarsudde je do 1. jula 2017. godine pripadao nadležnom Nacionalnom muzeju sa Prins Eugens Valdemarsuddeom. Vlast (sada se zove samo Narodni muzej) potpada pod Odeljenje za kulturu. Udruženje prijatelja muzeja Nationalmusei vanner osnovao je 1911. godine, tadašnji prestolonaslednik Gustaf (VI) Adolf i tokom godina je dalo značajan doprinos muzejskim zbirkama.

Nacionalni muzej u Stokholmu zatvoren je 3. februara 2013. godine zbog renoviranja. Muzeju je bila potrebna opsežna obnova i renoviranje, jer je zgrada bila jako pohabana intenzivnom upotrebom. Nekoliko tehničkih sistema u muzeju je dostigao svoj vek trajanja.

Nacionalni Muzej je 13. oktobra 2018. godine ponovo otvorio počeo sa radom i ceremoniju otvaranja je obavio lično kralj Karl XVI Gustav u prisustvu članova kraljevske porodice, ministarke kulture Alis Bah Kunke i hiljada posetilaca. Izložbeni prostor muzeja je proširen i sada može da primi duplo više posetilaca i prikaže skoro tri puta više umetničkih dela. Pored tehničkog ažuriranja, prethodno blokirani prozori i krovni prozori su otvoreni kako bi se stvorilo više dnevne svetlosti i pogleda prema gradu. Bučni restoran je dobio bolju, mirniju lokaciju i zamenjen je prozračnom i tihom baštom skulptura. Muzej je povratio šemu boja inspirisanu originalnom paletom.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja četvrtog i ujedno i poslednjeg posta iz serije postova o Kraljevini Švedskoj, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Nacionalnom Muzeju u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Vasa, legendarni raskošni ratni brod koji nije daleko otplovio…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove avanture! Ovo je poslednji post za ovaj mesec i želeo sam da podelim sa vama neobičnu legendu o jednom raskošnom ratnom švedskom brodu Vasa.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Vasa Muzeju i legendi o ovom neverovatnom ratnom brodu i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Mislim da se starije generacije sećaju legende o jednom raskošnom ratnom brodu koji je trebao svojom lepotom i luksuzom da pokaže moć i silu, ali je nakon pređenih 1300 metara od luke potonuo… Kako je ovaj brod od velike sramote postao ponos Švedske, otkrićemo zajedno u današnjem postu na Mr.M blogu.

Vasa ili Wasa je čuveni švedski ratni brod izgrađen između 1626. i 1628. godine. Brod je potonuo nakon što je preplovio otprilike 1.300 m na svom prvom putovanju 16. avgusta 1628. godine u sumrak.

Pošto je Vasa bio jedan od najskupljih brodova svih vremena sa modernom ratnom opremom uz izuzetnu izradu, sigurno se pitate šta je pošlo po zlu?

Postavljala su se brojna pitanja: Da li je brod bio pravilno spremljen za vetar? Da li je posada bila trezna? Da li je balast pravilno spremljen? Da li je oružje bilo propisno obezbeđeno? Međutim, niko nije bio spreman da preuzme krivicu. Članovi posade i brodograditelji su formirali dve grupe i svako od njih je pokušao da okrivi drugog i svi su se zakleli da su svoju dužnost izvršili bez greške i tokom istrage su otkriveni detalji demonstracije stabilnosti.

Zatim je pažnja bila usmerena na brodograditelje. “Zašto ste napravili brod tako uzak, tako loš i bez dovoljno dna da se prevrnuo?” pitao je tužilac brodograditelja Jakobsona. Jakobson je izjavio da je sagradio brod prema uputstvima glavnog brodograditelja, koji je zauzvrat sledio specifikaciju koju je odobrio lično kralj. Jacobson je u stvari proširio brod za oko pola metra (50 cm) nakon što je preuzeo odgovornost za izgradnju, ali je izgradnja broda bila previše odmakla da bi se omogućilo dalje proširenje.

Na kraju se nije mogao pronaći krivac. Odgovor Arent de Groot koji je postao legendaran, kada je na pitanje suda zašto je brod potonuo bio je “Samo Bog zna”. Gustav Adolf je odobrio sva merenja i naoružanje, a brod je izgrađen prema uputstvima i napunjen određenim brojem topova. Na kraju, niko nije kažnjen niti proglašen krivim za nemar, a krivica je praktično pala na Henrika Hibertsona.

Neka današnja istraživanja su pokazala da je Vasa potonuo jer je imao vrlo malu početnu stabilnost, što se može smatrati otporom navijanju pod dejstvom vetra ili talasa koji deluju na trup. Razlog za to je što distribucija mase u konstrukciji trupa i balasta, topova, tereta i drugih predmeta natovarenih na brod daje preveliku težinu brodu. Težište je previsoko, tako da je potrebna vrlo mala sila da bi se brod prevrnuo, a nema dovoljno momenta ispravljanja, sile koja pokušava da natera brod da se vrati u uspravan položaj.

Razlog što brod ima tako visok centar gravitacije nije zbog topova. Oni su bili teški nešto više od 60 tona ili oko 5% ukupnog deplasmana natovarenog broda. Ovo je relativno male težine i trebalo bi da bude podnošljivo na brodu ove veličine. Problem je u samoj konstrukciji trupa. Deo trupa iznad vodene linije je previsok i preteško izgrađen u odnosu na količinu trupa u vodi. Prostor za glavu na palubama je veći nego što je potrebno za članove posade koji su u proseku bili visoki nepunih 1,70 metara i stoga je težina palube i oružja koje nose veća iznad vodene linije nego što je potrebno. Pored toga, grede na palubi i njihova noseća drva su predimenzionirana i preblizu raspoređena za teret koji nose, tako da doprinose prevelikoj težini već visokim i teškim gornjim radovima.

Ovaj brod je proveo 330 godina potopljen i bilo je više pokušaja da se olupina broda dovede na površnu broda. Brod je spašen sa uglavnom netaknutim trupom 1961. godine. Bio je smešten u privremenom muzeju pod nazivom Vasavarvet („Vasa brodogradilište“) do 1988. godine, a zatim je trajno preseljen u Muzej Vasa u Kraljevskom nacionalnom gradskom parku[ u Stokholmu. Brod je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Švedske i videlo ga je preko 35 miliona posetilaca od 1961. godine. Vasa je postao opštepriznat simbol Švedske imperije.

Brod je izgrađen po naređenju švedskog kralja Gustava Adolfa u okviru vojne ekspanzije koju je pokrenuo u ratu sa Poljskom i Litvanijom (1621–1629). Konstruisana je u mornaričkom brodogradilištu u Stokholmu po ugovoru sa privatnim preduzetnicima i naoružana prvenstveno bronzanim topovima izlivenim u Stokholmu. Bogato ukrašena kao simbol kraljevih ambicija prema Švedskoj i njemu samom, po završetku bila je jedno od najmoćnije naoružanih plovila na svetu. Međutim, Vasa je bio opasno nestabilan, sa prevelikom težinom u gornjoj strukturi trupa. Uprkos ovom nedostatku stabilnosti, naređeno joj je da izađe na more i potonula je samo nekoliko minuta nakon što je naišla na vetar jači od povetarca.

Naredba za plovidbu bila je rezultat kombinacije faktora. Kralj, koji je predvodio vojsku u Poljskoj u vreme njenog prvog putovanja, bio je nestrpljiv da vidi kako Vasa zauzima mesto vodećeg broda rezervne eskadrile u Alvsnabbenu u Stokholmskom arhipelagu. Istovremeno, kraljevim potčinjenima je nedostajalo političke hrabrosti da otvoreno razgovaraju o problemima broda ili da se prvo putovanje odloži. Švedski tajni savet je organizovao istragu da se pronađu odgovorni za katastrofu, ali na kraju niko nije kažnjen.

Tokom istraživanja olupine 1961. godine, morski arheolozi su pronašli hiljade artefakata i ostatke najmanje 15 ljudi u Vasinom trupu i oko njega. Među mnogim pronađenim predmetima bili su odeća, oružje, topovi, alati, novčići, pribor za jelo, hrana, piće i šest od deset jedara. Artefakti i sam brod pružili su naučnicima neprocenjiv uvid u detalje o pomorskom ratovanju, tehnikama brodogradnje i svakodnevnom životu početkom 17. veka u Švedskoj. Danas je Vasa najbolje očuvani brod iz 17. veka na svetu i ujedno i najposećeniji muzej u Skandinaviji. Olupina Vase se kontinuirano prati i istražuje kako se može najbolje može sačuvati ovaj istorijski primerak.

Kako izgleda Vasa kao olupina i šta je ostalo? Vasa ima četiri očuvane palube: gornju i donju topovsku palubu, ostavu i orlop. Zbog ograničenja pripreme broda za konzervaciju, arheolozi su morali da rade brzo, u smenama od 13 sati tokom prve nedelje iskopavanja. Gornja topovska paluba bila je u velikoj meri poremećena raznim projektima spasavanja između 1628. i 1961. godine i sadržala je ne samo materijal koji je pao sa opreme i gornje palube, već i više od tri veka lučkog otpada.

Palube ispod su sve manje uništene. U palubama su se nalazili ne samo lafeti, tri preživela topa i drugi predmeti vojne prirode, već su bili i mesta gde je većina ličnih stvari mornara bila smeštena u vreme potonuća. To je uključivalo široku lepezu rasutih nalaza, kao i sanduke i bačve sa rezervnom odećom i obućom, alate i materijale za popravku, novac, privatno kupljene namirnice i sve predmete za svakodnevnu upotrebu. potreban za život na moru.

Većina nađenih predmeta je od drveta, što svedoči ne samo o jednostavnom životu na brodu, već i o generalno nesofisticiranom stanju švedske materijalne kulture početkom 17. veka. Donje palube su se prvenstveno koristile za skladištenje, pa je skladište bilo ispunjeno buradima namirnica i baruta, namotajima sidrenog kabla, gvozdenim sačmima za oružje i ličnim stvarima nekih oficira. Na orlop palubi, mali odeljak je sadržao šest od deset brodskih jedara, rezervne delove za opremu i radne delove za brodske pumpe. Drugi odeljak je sadržao stvari brodskog stolara, uključujući i veliki sanduk za alat.

Nakon što je sam brod spašen i iskopan, mesto gubitka je temeljno iskopano tokom 1963–1967 godine. Ovo je proizvelo mnoge elemente pribora za opremanje, kao i strukturno drvo koje je otpalo, posebno sa kljunaste glave i krmenog zamka. Većina skulptura koje su ukrašavale spoljašnjost trupa takođe je pronađena u mulju, zajedno sa sidrima broda i skeletima najmanje četiri osobe. Poslednji predmet koji je pomenut bio je dugački čamac od skoro 12 metara, koji se na švedskom zove esping, pronađen kako leži paralelno sa brodom i veruje se da ga je Vasa vukao kada je potonuo.

Muzej Vasa je nešto što ne smete propustiti kada dolazite u Stokholm. Postoje različite izložbe u muzeju sa razčičitom tematikom kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Muzej ima besplatan WiFi internet. Pored toga, tu je i dobro snabdevena prodavnica i prijatan restoran za ručak i fiku (divan i neobičan švedski običaj koji morate probati). Važno je napomenuti da je besplatan ulaz u muzej za decu do 18 godina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o čuvenom istorijskom brodu Vasa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Švedske: Sve što niste znali o Kraljevskoj Palati u Stokholmu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u srcu Skandinavije i prestonice Kraljevine Švedske – Stokholm. Kao što sam vam obećao u prethodnom postu u narednim postovima ću sa vama podeliti neke detaljnije informacije o određenim znamenitostima koje su privukle moju pažnju i za koje sam siguran da će vas zaintrigirati. Današnji post biće posvećen Kraljevskoj Palati u Stokholmu, kao i kraljevskom kompleksu.

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis o Stokholmu na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Kraljevskoj Palati u Stokholmu i želeo bih da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Pre nego što započnem svoju današnju priču o Kraljevskoj Palati, mislim da bismo trebali da se bolje upoznamo sa članovima Švedske Kraljevske porodice. Švedsku kraljevsku porodicu od 1818. godine čine članovi švedske kraljevske kuće Bernadotte, blisko povezani sa kraljem Švedske. Danas oni koje vlada priznaje imaju pravo na kraljevske titule i obavljaju službene obaveze i ceremonijalne državne dužnosti. Proširenu kraljevsku porodicu čine drugi bliski rođaci koji nisu direktno iz kraljevske porodice i stoga ne predstavljaju državu zvanično.

Švedska kraljevska porodica, koja je blisko povezana sa šefom države, mogla je da se identifikuje da postoji još od 10. veka nove ere, sa preciznijim detaljima dodanim tokom dva ili tri veka koja su usledila. Izuzetak je slučaj Svete Bridžite koja je izvan Švedske postala poznata kao princeza od Nericije, što je izgleda bila plemićka, a ne kraljevska titula, pošto nije bila ćerka jednog kralja. Istorijski potvrđeni monarsi su zvanično navedeni od strane švedskog kraljevskog dvora.

Sve do 1620-ih švedske provincije su bile dodeljene kao teritorijalne apanaže kraljevskim prinčevima kojima su, kao njihove vojvode, vladale poluautonomno. Počevši od vladavine Gustava III, i kako je kodifikovano 1772. godine, pokrajinska vojvodstva su postojala u kraljevskoj porodici samo kao nominalne nenasledne titule, bez ikakvog inherentnog vlasništva ili poverenja na njih, iako je nekoliko članova kraljevske porodice održavalo posebnu javnu vezu sa a ponekad i sekundarnu rezidenciju u „njegovom ili njenom vojvodstvu“.

Sin švedskog kralja obično je nosio prinčevsku titulu kao kraljevski dinasta (kao što je princ Bertil, vojvoda od Halanda), ali u retkim prilikama i kao plemićki čin (kao što je Fursten princ Fridrih Vilijam od Hesenštajna), ili kao ljubaznost za bivšeg dinasta (kao što je Prins Oscar Bernadotte).

Švedski kraljevski sud navodi sledeće osobe kao članove Kraljevske kuće:

1) Kralj Karl XVI Gustav (rođen 1946. godine)
2) Kraljica Silvija (kraljeva žena, rođena 1943. godine)
3) Princeza Viktorija, vojvotkinja od Vastergotlanda (kraljeva starija ćerka, rođena 1977. godine)
4) Princ Danijel, vojvoda od Vastergotlanda (kraljev zet, rođen 1973. godine, suprug princeze Viktorije)
5) Princeza Estel, vojvotkinja od Estergetlanda (kraljeva unuka, rođena 2012. godine, ćerka princeze Viktorije)
6) Princ Oskar, vojvoda od Skone, (kraljev unuk, rođen 2016. godine, sin princeze Viktorije)
7) Princ Karl Filip, vojvoda od Vermlanda (kraljev jedini sin, rođen 1979. godine)
8) Princeza Sofija, vojvotkinja od Vermlanda (kraljeva snaha, rođena 1984. godine, supruga princa Karla Filipa) 9) Princ Aleksandar, vojvoda od Sedermanlanda (kraljev unuk, rođen 2016. godine, sin princa Karla Filipa)
10) Princ Gabrijel, vojvoda od Dalarne (kraljev unuk, rođen 2017. godine, sin princa Karla Filipa)
11) Princ Julian, vojvoda od Halanda (kraljev unuk, rođen 2021. godine, sin princa Karla Filipa) 12) Princeza Madlen, vojvotkinja od Halsinglanda i Gastriklanda (kraljeva mlađa ćerka, rođena 1982. godine) 13) Princeza Leonora, vojvotkinja od Gotlanda (kraljeva unuka, rođena 2014. godine, ćerka princeze Madlen)
14) Princ Nikola, vojvoda od Angermanlanda (kraljev unuk, rođen 2015. godine, sin princeze Madlen)
15) Princeza Adrijen, vojvotkinja od Blekingea (kraljeva unuka, rođena 2018. godine, ćerka princeze Madlen)
16) Princeza Margareta, Kraljeva prva sestra, rođena 1934. godine
17) Princeza Desiree, baronica Silfverschiold (kraljeva treća sestra, rođena 1938. godine), udovica barona Niclas Silfverschiolda.
18) Princeza Kristina, gospođa Magnuson (Kraljeva četvrta sestra, rođena 1943. godine), udata za generalnog konzula Torda Magnusona.
19) Marijana Bernadot (rođena 1924), udovica kraljevog ujaka Sigvarda Bernadota.
20) Princeza Birgita, princeza od Hoencolerna (kraljeva druga sestra, rođena 1937. godine), udovica princa Johana Georga od Hoencolerna.

Kraljica Silvija

Pošto smo se upoznali sa kraljevskom porodicom, vreme je da saznamo nešto više o kraljevskom kompleksu.

Stokholmska palata ili Kraljevska palata je zvanična rezidencija i glavna kraljevska palata švedskog monarha (kralj Karl KSVI Gustav i kraljica Silvija koriste palatu Drotningholm kao svoju uobičajenu rezidenciju). Stokholmska palata se nalazi na Stadsholmenu u Stokholmu. Nalazi se u blizini zgrade Riksdaga. Kancelarije kralja, ostalih članova švedske kraljevske porodice i Kraljevskog dvora Švedske se nalaze ovde. Palatu koristi u reprezentativne svrhe kralj dok obavlja svoje dužnosti kao šef države.

Ova kraljevska rezidencija nalazi se na istoj lokaciji kod Norstrema u severnom delu Gamla stan u Stokholmu od sredine 13. veka kada je izgrađen zamak Tre Kronor. U moderno doba ime se odnosi na zgradu zvanu Kungliga Slottet. Palatu je projektovao Nikodem Tesin Mlađi i podignuta je na istom mestu kao i srednjovekovni zamak Tre Kronor koji je uništen u požaru 7. maja 1697.

Zbog skupog Velikog severnog rata koji je počeo 1700. godine, izgradnja palate je zaustavljena. 1709. godine, i tek 1727. godine nastavljena gradnja šest godina nakon završetka rata. Kada je Tesin Mlađi umro 1728. godine, palatu je završio Carl Harleman koji je takođe dizajnirao veliki deo njenog enterijera u rokokou. Palata nije bila spremna za upotrebu sve do 1754. godine, kada su se uselili kralj Adolf Frederik i kraljica Luiza Ulrika, ali su neki unutrašnji radovi nastavljeni sve do 1770-ih.

U palati od njenog završetka nisu vršene veće izmene, samo su neke adaptacije, novi enterijeri, modernizacija i preuređenje za različite regente i njihove porodice, koloriranje fasada i dogradnja dvorskih muzeja. Palata je okružena Lejonbacken i Norrbro na severu, Logarden i Skeppsbron na istoku, Slottsbacken i Storkirkan na jugu, a spoljno dvorište i Hogvaktsterrassen u severozapadu.

Od 2009. godine unutrašnjost palate se sastoji od 1.430 soba. Palata sadrži stanove za kraljevske porodice, reprezentacije i svečanosti kao što su Državni apartmani, Apartmani za goste i Apartmani Bernadotte. Više karakteristika su Državna dvorana, Kraljevska kapela, Riznica sa regalijama Švedske, Livrustkammaren i Muzej Tre Kronor u preostalim podrumskim trezorima iz bivšeg zamka. Nacionalna biblioteka Švedske bila je smeštena u severoistočnom krilu, Biblioteksfligeln (Krilo biblioteke), do 1878. godine. Od 2014. godine, u njoj se nalazi Bernadotova biblioteka. Slottsarkivet je smešten u krilu kancelarije.

U palati su kancelarije Kraljevskog suda Švedske, radno mesto za oko 200 zaposlenih. Kraljevska garda je čuvala palatu i kraljevsku porodicu od 1523. godine. Sveobuhvatna obnova fasade počela je 2011. godine, kako bi se popravili delovi od peščara oštećeni vremenskim prilikama. Kraljevska palata je u vlasništvu švedske države preko Nacionalnog odbora za imovinu Švedske koji je odgovoran za upravljanje i održavanje palate, dok Stathallarambetet (Kancelarija guvernera kraljevskih palata) upravlja kraljevskim pravom raspolaganja palatom. Palata pripada krunskim palatama u Švedskoj koje su na raspolaganju Kralju i Kraljevskom dvoru Švedske.

Umetnici kao što su Jean Eric Rehn i Fredrik Vilhelm Scholander bili su važni za veličanstven enterijer palate tokom kraja 18. i 19. veka, kada su dodavani pilastri, stubovi, zidni ukrasi i drugi detalji. Među onim vajarima, slikarima i zanatlijama koji su takođe doprineli kasnijim renoviranjem bili su Louis Masreliez (unutrašnji rad u klasicizmu i neoklasicizmu), Jean Baptiste Masreliez (unutrašnji rad), Akel Magnus Fahlcrantz (Logardenski zid i ograda od kovanog gvožđa u Logardenu), Johan Niclas Bistrom (skulpture), Sven Scholander (restauracije), Johan Akel Vetterlund (fasadne skulpture istaknutih ljudi i četiri alegorijske grupe na Logarden zidu), Julius Kronberg (slike na plafonu) i Kaspar Schroder (fasadne skulpture na dvorskoj maski lava). fasada).

Veće promene na fasadi izvršena je za vreme vladavine kralja Karla XIV Johna, što je rezultiralo prefarbavanjem Harlemanove svetlo žute boje fasade i početkom 20. veka za vreme vladavine kralja Oskara II kada je doneta odluka da se vrati Tesin originalu.

Tokom vladavine kralja Oskara I, ponovo je došlo do interesovanja za starije stilove i kada je Vita Havet (Bjelomorska balska dvorana) stvorena po dizajnu Pera Akela Nistroma 1844–1850, napravljen je kompromis između starog i novog. Fredrik Vilhelm Šolander je bio kraljevski kustos kralja Karla XV i delio je njegov ukus u dizajnu enterijera, što je rezultiralo sobama kao što je Victoriasalongen (Viktorija salona) u bujnom oživljenom rokoko stilu.

Kralj Oskar II izvršio je brojne dogradnje, poboljšanja i modernizacije palate. Većina praznih fasadnih niša tokom njegove vladavine bila je ispunjena skulpturama. On je dao ažuriranje tehničkih instalacija palate, kao što je postavljanje vodovoda 1873. godine, instalacija struje 1883. godine, telefona 1884. i centralnog grejanja na vodu oko 1900. godine.

Od 2014. godine imanje je priključeno na daljinsko grejanje. Kraljevo interesovanje proširilo se i na dekoraciju stepeništa, a on je naručio Julijusa Kronberga da oslika plafone na plafonu Zapadnog stepeništa. Autor Georg Svensson je o kralju Oskaru II pisao da je „njegov cilj bio da završi izgradnju palate prema Tesinovim planovima na način dostojan ovog spomenika“.

Tokom 1922. do 1930. godine, Logarden je ponovo izgrađen iz nekadašnjeg engleskog parka u otvoreniji prostor sa bazenima vode sa obe strane šetališta koji vodi od Istočnog luka do Skepsbrona.

Od 1956. do 1958. godine restauriran je Muzej antikviteta Gustava III. Za radove je određen arhitekta i glavni intendant Ivar Tengbom. Trezor je otvoren 1970. godine, a Muzej Tre Kronor 1999. godine. Pre 4 godine, taćnije 2018. godine, skoro 600 solarnih panela je postavljeno na krov palate i očekuje se da će generisati godišnju proizvodnju od 170 MVh ili najmanje dvanaest procenata godišnje potrošnje električne energije u palati.

Prema podacima iz 2014. godine Kraljevska Palata ima 1.430 soba.

Podrum: U podrumu se nalaze 104 prostorije, od kojih je većina korišćena kao ostava i zatvor. Tu su vidljivi ostaci starog zamka Tre Kronor. Pojedini delovi podruma su podeljeni na dva podrumska sprata zbog velikih razlika u prostoriji za glavu u različitim delovima. Kraljevski vinski podrum mogao se naći ispod zapadnog niza krajem 1800-ih i 1900-ih godina, a najverovatnije je i dalje tamo.

Prizemlje je najveći sprat palate. Tamošnje prostorije uglavnom je koristilo osoblje dvora, a tu su i četiri portala (ili lukovi) koji čine ulaze u palatu, kao i Državnu dvoranu i Kraljevsku kapelu.

Međusprat ili mezanin ima 115 soba. Većina prostorija je zadržala svoju veličinu od izgradnje palate, ali je njihova upotreba varirala. Ime je izvedeno iz činjenice da je pod samo upola niži od ostalih spratova. Sobe je uglavnom koristilo dvorsko osoblje, ali su tu bili i stanovi prinčeva i princeza. U međuspratu se nalazi i Mali apartman za goste, koji se sastoji od nekoliko soba u severnom delu zapadnog reda.

Prvi sprat ima 67 soba. Prostorije su uglavnom zadržale svoju veličinu od izgradnje palate, ali je njihova upotreba varirala. Apartmani Bernadotte i Dvorana stubova nalaze se u severnom redu, a u istočnom redu su privatne prostorije. Ovde su živeli kralj Karl XVI Gustaf i njegova porodica sve dok se nisu preselili u palatu Drotningholm 1981. godine.

Drugi sprat, ima 57 soba. Većina prostorija je zadržala svoju veličinu od izgradnje palate, ali je njihova upotreba varirala. Apartmani za goste, Državni apartmani sa balskom salom Vita Havet (Belo more), Sala za sastanke kabineta i Apartman princa Bertila su na ovom spratu.

Potkrovlje, ima oko 25 prostorija, kao i gornji deo i lukove koji čine plafon za Državnu salu, Kraljevsku kapelu i južno stepenište. Potkrovlje se uglavnom koristi za skladištenje.

U sklopu kraljevskog kompleksa se nalazi nekoliko zasebnih muzeja koje možete posetiti, a to su: Kraljevske odaje sa odajama za njihove goste, muzej kreljevskih dragocenosti i dragulja, Muzej Tri Krune, Muzej kolekcije skulptura Gustava III, Kraljevska Kapela, Muzej Kraljevske Oružarnice. U zavisnosti od vaših interesovanja možete posetiti muzeje za koje smatrate da vam odgovaraju, ali mogu vam reći da je svaki od njih poseban i unikatan, tako da biste trebali posetiti svaki od njih, ako imate dovoljno vremena.

Kraljevska palata u Stokholmu je zvanična rezidencija Njegovog Veličanstva Kralja i takođe je mesto zvaničnih prijema monarhije, otvorenih za javnost tokom cele godine. Ova neobična kombinacija kraljevske rezidencije, radnog mesta i kulturno-istorijskog spomenika otvorenog za posetioce tokom cele godine čini Kraljevsku palatu u Stokholmu jedinstvenom među evropskim kraljevskim rezidencijama.

Palata sadrži mnogo zanimljivih stvari koje vredi videti. Pored kraljevskih apartmana, postoje tri muzeja prožeta kraljevskom istorijom: riznica sa regalijama, muzej Tre Kronor (Tri Krune) koji prikazuje srednjovekovnu istoriju palata i Muzej skulptura i antikviteta Gustava III. Tokom letnjih meseci otvorena je i Kraljevska kapela, kao i crkva Ridarholmen – kraljevska grobna crkva pet minuta hoda od palate, za koju je dostupna kombinovana karta.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Kraljevskoj Palati u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Stokholm, moderni zeleni grad kulture na vodi!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Danas sam za vas spremio jedan simboličan poklon za leto i početak jula meseca – prvi putopis iz serije postova o prestonici Kraljevine Švedske – Stokholm.

Oduvek sam želeo da posetim ovu zemlju, pošto sam inače očaran skandinavskom kulturom i načinom života, zbog toga sam želeo da posetim srce Skandinavije – Stokholm. Svi mi imamo neke svoje asocijacije za određene destinacije, ali Stokholm je poseban, grad koji se teško može opisati u samo 3 pojma, ali sam se potrudio da složim svoje misli i došao sam do sledećih pojmova: Švedska kraljevska porodica, Nobelova Nagrada i Acne Studios. To su moje asocijace za Stokholm, samo što sam uvideo da postoji još jedna važna asocijacija – Zeleni Grad.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o ovom neobičnom gradu i želeo bih da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Šveđani imaju posebno poštovanje prema kultu prirode i izuzetno su zdrava nacija, neka istraživanja koja su sprovedena su pokazala da su Šveđani jedni od najsrećnijih naroda u Evropi. Pošto vode računa o zdravom načinu života i svojoj okolini, oni sve svoje napore ulažu da zaštite svoju okolinu i vode računa o održivosti u svakom sektoru.

Stokholm se smatra jednim od najlepših gradova na svetu, izgrađen na jezeru i susreće se sa morem, na četrnaest ostrva i sa osam vekova bogate istorije i kulture jedan je od najlepših gradova u Severnoj Evropi. Sektori kao što su moda, tehnologija, muzika, film, dizajn i industrija igara beleže neverovatan rast. Stokholm je mesto gde kreativnost raste i gde se ostvaruju mnogi snovi i rađaju nove ideje. Najvažnije od svega je činjenica da je Stokholm grad otvorenog srca za sve!

Stokholm je takođe jedan od ekološki najprihvatljivijih gradova Evrope i međunarodni uzor globalnog ekološkog i klimatskog delovanja. Pet decenija nakon Konferencije UN 1972. godine u Stokholmu gde je stvorena veza između životne sredine i siromaštva i postavila je na čelu međunarodne agende, Stokholm ponovo dočekao svet u junu 2022. godine na konferenciji
„Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih nas – naša odgovornost i naša prilika.”

Švedska je poznata po svojom dizajnu, neverovatnoj arhitekturi i posebnom pristupu prema modnoj industriji. Skandinavski dizajn je poznat po mešanju minimalizma i funkcionalnosti sa stilom i inovatovnošću. Stokholm definitivno ostaje epicentar švedskog dizajna i jedan je od najboljih na svetu kada je u pitanju dizajn i održivost. Osim osnovne težnje da se nešto bude dobre izrade i atraktivnog izgleda, dizajn u Stokholmu teži da bude praktičan i primenljiv.

Svaki dizajnirani komad služi kao gradivni blok koji se može mešati i uskladiti sa drugim dizajnom elemenata. Od čvrstih do svetlih otisaka pastelnih boja i teških tradicionalnih dezena, tkanine takođe igraju važnu ulogu u kulturi dizajna grada. Svi stokholmski dizajni su dostupni za svakodnevnu praktičnu upotrebu i postoje različiti visokokvalitetni dizajni po različitim cenama koji su prilagođeni za svačiji džep.

Istorijski gledano, švedske arhitekte su bile pod velikim uticajem pokreta i stilova iz inostranstva. Ali zbog svog geografskog položaja, ovi kulturni tokovi su stigli kasnije i evoluirali u nešto jedinstveno tipično švedskom stilu. Kada je Art deco došao u Švedsku u punoj snazi, transformisao se u nordijski klasicizam da bi se zadovoljio svačiji ukus i uspostavio balans. Švedski ukusi i funkcionalizam prerasli su u njegov švedski izdanak „funkis“.

Modernu švedsku arhitekturu, kako komercijalnu tako i stambenu, karakteriše održivost u skladu sa prirodom. Planirano je da novi projekti rade u skladu sa zaštitom životne sredine i mnogo pažnje se polaže na to da građevinski materijali budu energetski efikasni i ekološki prihvatljivi. Ovo je proizvelo neke zaista spektakularne projekte.

Kada pričamo o modnom sektoru, u Švedskoj postoje brojne priče o uspešnim brendovima kao što su Acne Studios i Stutterheim do novojih omiljenih modnih brendova današnjice kao što su Totême i Rodebjer. Švedska moda se uvek trudi da uvede i priključi modnom svetu mnoge talentovane dizajnere.

Takođe, da ne zaboravimo, neke glavne predstavnike brendova ulične mode kao što je H&M i drugih brendova Weekday, Monki, COS, Other Stories i Arket koji su takođe rado viđeni brendovi koji su osvojili srca ljudi širom sveta. Novitet kod nekih brendova da vaš pol ne treba da diktira šta možete da nosite. Primer za to je švedski brend Hope, koji je na primer prvi primenio filozofiju pravljenja uniseks odeće koja izgleda zapanjujuće i fantastično bez obzira na pol.

Kada pričamo o modi u Stokholmu, vrlo je bitno spomenuti jednu modnu svetinju koju svakako morate posetiti kada dođete u pretonicu Švedske. Nordiska Kompaniet (skraćenica NK) je naziv za robne kuće koja se nalazi u Stokholmu, a postoji još jedna u drugom gradu u Švedskoj – Geteborgu.

Ovu robnu kuću u Stokholmu godišnje poseti oko dvanaest miliona posetilaca, a njena istorija je duga skoro 120 godina i ujedno je prva robna kuća koja je otvorena na ovim prostorima. Ova robna kuća je dom mnogih internacionalnih poznatih svetskih modni brendova i takođe možete pronaći mnoge poznate skandinavske brendove, kao i dizajnere u usponu.

Stokholm je kulturni, medijski, politički i ekonomski centar Kraljevine Švedske. Sam region Stokholma čini više od trećine BDP-a zemlje i nalazi se među 10 najboljih regiona u Evropi po BDP-u po glavi stanovnika. Ocenjen kao alfa-globalni grad, največi je u Skandinaviji i glavni centar za korporativno sedište u Severnoj Evropi. U gradu se nalaze neki od najboljih univerziteta u Evropi, kao što su Karolinska institut, Stokholmska ekonomska škola, Kraljevski institut za tehnologiju KTH i Univerzitet u Stokholmu.

Stokholm je poznat i kao domaćin godišnje ceremonije dodele Nobelove nagrade i banketa u Stokholmskoj koncertnoj dvorani i Gradskoj kući grada Stokholma. Jedan od najcenjenijih muzeja u gradu, Muzej Vasa, je najposećeniji neumetnički muzej u Skandinaviji. Stokholmski metro, ​​otvoren 1950. godine, dobro je poznat po uređenju svojih stanica, poznat je i kao najduža umetnička galerija na svetu.

Sada dolazimo i do onog najvažnijeg dela za sve turiste i odgovora na čuvena pitanja: Šta videti u Stokholmu? Šta ne treba propustiti?

Stokholm je divan grad, bogat raznim kulturnim sadržajima i siguran sam da će ovaj grad ispuniti sva vaša očekivanja. U današnjem postu pokušaću ukratko da vam dam neke savete i smernice šta biste trebali da posetite u prestonici Švedske i da se pohvalite vašim prijateljima novim stečenim znanjima! Neke od navedenih znamenitosti u današnjem postu, opisaću detaljnije u narednim pismima iz Kraljevine Švedske, tako da se nemojte brinuti za detalje! 🙂

Prva stanica za koju smatram da je važna za upoznavanje Stokholma i Kraljevine Švedske uopšteno je poseta kraljevskom kompleksu koji se nalazi u srcu Starog Grada. Da biste došli do kraljevskog kompleksa iz centra grada, dovoljno je da imate udobnu obuću i od NK robne kuće do kraljevskog kompleksa vas deli samo 5-10 minuta hoda! Uživaćete u lepoti i zelenilu gradskih parkova i izuzetnoj arhitekturi i videćete zašto se kaže da je Stokholm jedan od najlepših zelenih gradova na vodi.

U sklopu kraljevskog kompleksa se nalazi nekoliko zasebnih muzeja koje možete posetiti, a to su: Kraljevske odaje sa odajama za njihove goste, muzej kreljevskih dragocenosti i dragulja, Muzej Tri Krune, Muzej kolekcije skulptura Gustava III, Kraljevska Kapela, Muzej Kraljevske Oružarnice. U zavisnosti od vaših interesovanja možete posetiti muzeje za koje smatrate da vam odgovaraju, ali mogu vam reći da je svaki od njih poseban i unikatan, tako da biste trebali posetiti svaki od njih, ako imate dovoljno vremena.

U narednim postovima ću posvetiti više pažnje određenim znamenitostima, tako da ćete dobiti više informacija i saznati više detalja, tako da ćete sa odličnim predznanjem otići u posetu prestonici Kraljevine Švedske! Kraljevska palata u Stokholmu je zvanična rezidencija Njegovog Veličanstva Kralja i takođe je mesto zvaničnih prijema monarhije, otvorenih za javnost tokom cele godine. Ova neobična kombinacija kraljevske rezidencije, radnog mesta i kulturno-istorijskog spomenika otvorenog za posetioce tokom cele godine čini Kraljevsku palatu u Stokholmu jedinstvenom među evropskim kraljevskim rezidencijama.

Palata je izgrađena u baroknom stilu i ima više od 600 soba podeljenih na jedanaest spratova sa državnim stanom okrenutim prema gradu i manjim dnevnim boravcima okrenutim ka unutrašnjem dvorištu. Palata sadrži mnogo zanimljivih stvari koje vredi videti. Pored kraljevskih apartmana, postoje tri muzeja prožeta kraljevskom istorijom: riznica sa regalijama, muzej Tre Kronor (Tri Krune) koji prikazuje srednjovekovnu istoriju palata i Muzej skulptura i antikviteta Gustava III.

Tokom letnjih meseci otvorena je i Kraljevska kapela, kao i crkva Ridarholmen – kraljevska grobna crkva pet minuta hoda od palate, za koju je dostupna kombinovana karta.

Nedaleko od Kraljevske Palate, nalazi se Muzej Nobelovih Nagrada. Osnovni cilj ovog muzeja je da širi znanje i stvori interesovanje i diskusiju o prirodnim naukama i kulturi kroz kreativno učenje, izložbene tehnike i modernu tehnologiju.

Muzej Nobelove nagrade ilustruje vek kreativnosti, gde posetioci mogu da prate promene 20. veka kroz Nobelovu nagradu i dobitnike Nobelove nagrade. Istražite rad i ideje više od 900 kreativnih umova predstavljenih kroz kratke filmove, originalne artefakte i kompjutere. Muzej Nobelove nagrade nalazi se u srcu Stokholma, u Starom gradu.

Budite inspirisani idejama koje su promenile svet. Muzej Nobelove nagrade sadrži sve bitne informacije o najprestižnijoj nagradi na svetu, Alfredu Nobelu i nobelovcima. Mogući su samostalni obilasci, kao i obilasci sa vodičem. Pomoćna sredstva kao što su filmovi i raznovrsni objekti vode vas od ideje do Nobelovog banketa. Bistro koji služi ručak, Nobelov sladoled, takođe je moguće naručiti i obroke sa prethodnih banketa, ali za tu vrstu usluge postoji duga lista čekanja, kao i još mnogo toga. Ovo je muzej koji vredi posetiti kada se nađete u Starom delu grada.

Sledeća stanica koja bi mogla da vam pomogne da sagledate umetničke pravce i umetnost u Švedskoj i Skandinaviji. Nationalmuseum je švedski muzej umetnosti i dizajna. Nacionalni muzej je takođe državni organ sa mandatom da čuva kulturno nasleđe i promoviše umetnost, interesovanje za umetnost i poznavanje umetnosti. Kolekcije obuhvataju slikarstvo, skulpturu, crteže i grafike od 1500-1900. godine i primenjenu umetnost, dizajn i portrete od ranog srednjeg veka do danas.

Nakon višegodišnjeg renoviranja i modernizacije, Nationalmuseum – glavni muzej umetnosti i dizajna u Švedskoj, ponovo je otvorio svoja vrata 2018. godine. Novi prostor je skrojen, prilično bukvalno, da istakne ogromnu kolekciju klasične umetnosti u muzeju. Ulaz u muzej je besplatan, osim za određene gostujuće izložbe. U jednom od narednih postova ću vas provesti kroz aktuelna izložbe koje se trenutno nalaze u muzeju.

Sada je vreme za muzej koji je obeležio istoriju Švedske – Muzej Vasa je pomorski muzej. Smešten na ostrvu Djurgarden, muzej prikazuje jedini skoro potpuno netaknut brod iz 17. veka koji je ikada spašen, ratni brod Vasa sa 64 topa koji je potonuo na svom prvom putovanju 1628. godine. Muzej Vasa otvoren je 1990. godine, a prema zvaničnim informacijama, ovaj muzej je najposećeniji muzej u Skandinaviji. Zajedno sa drugim muzejima kao što je Stokholmski pomorski muzej, pripada Švedskim nacionalnim pomorskim muzejima (SNMM).

Postoje različite izložbe oko broda u rasponu od tema kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Besplatan ulaz za decu do 18 godina. U jednom od narednih postova napisaću nešto više o ovom brodu i zašto je on vrlo bitan za švedsku istoriju i kulturu.

Kada smo završili sa kulturnim uzdizanjem, vreme je da se čovek malo zabavi, pa sam čuo da u Stokholmu postoji jedan popularni zabavni luna park i otišao sam da vidim kakva atmosfera tamo vlada!

Gröna Lund (bukvalan prevod „Zeleni gaj“) ili poznat među lokalcima kao Gronan je najpoznatiji zabavni park koji je osnovan 1883. godine u prestonici Švedske. Smešten na morskoj strani ostrva Djurgarden, relativno je mali u poređenju sa drugim zabavnim parkovima, uglavnom zbog svoje centralne lokacije, koja ograničava širenje. Ovaj zanimljiv park ima preko 30 atrakcija i popularno je mesto za koncerte tokom leta.

Gröna Lund poseduje većinu atrakcija uobičajenih za zabavne parkove, kao što su tunel ljubavi i sedam rolerkostera. Gröna Lund je takođe poznat po održavanjima koncertima rok i pop muzike. Park je lako dostupan tramvajem broj 7, autobusom 67 i kao trajektom iz centra grada. Njegova centralna lokacija omogućava posetiocima da vide velike delove Stokholma sa viših atrakcija.

Pošto smo prešli neke zanimljive muzeje i mesta za zabavu, kroz slike ste mogli da vidite da je Stokholm jedan živopisan grad na vodi. Postoji veliki broj turističkih brodova sa kojima možete razgledati lepote Stokholma sa vode. Pored toga, ako koristite kartu za prevoz postoji i brodovi koji se koriste kao javni gradski prevoz pa možete i na taj način upoznati Stokholm.

Kao što sam rekao na samom početku ovog posta, Stokholm je jedinstven grad koji je nemoguće opisati sa par reči, to je grad koji je otvoren za sve i treba ga doživeti na neki svoj način.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o zelenom Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Severne Evrope?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Modno pismo iz srca Litvanije: Iz Vilnjusa s ljubavlju!

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, dobro došli u novu modnu pustolovinu na Mr.M blogu! Znam da volite moje moje priče sa putovanja, pa sam se uprkos lošim vremenskim uslovima u prestonici Litvanije, potrudio da napravim bar jednu modnu priču.

Danas ćemo više pričati o modi, ali ako kojim slučajem želite da se prisetite putopisa iz Vilnjusa, srca Litvanije, putopise o ovom neobičnom gradu možete pročitati na sledećim linkovima:

  1. Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!
  2. Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad bogate istorije i bajkovite arhitekture…

Moram biti iskren da sam pred sam put u Litvaniju pogledao više puta vremensku prognozu, ali sam se iskreno nadao da će se vreme bar u nekom periodu tokom mog boravka u srcu Litvanije prolepšati, ali sve nade su potonule sa kišom koja apsolutno nije prestajala da pada. Sreća u nesreći je upravo ta što sam “ulovio” period od nepunih sat vremena da napravim slike za mog outfita.

Današnji outfit će biti spoj novih komada i nekih starih koji su i vama na blogu bili dragi, pa se nadam da ćemo se podsetiti nekih zanimljivih brendova koje ste voleli da viđate na Mr.M blogu.

Pošto je vreme u Litvaniji bilo sličnije našoj jeseni/početku zime, odlučio sam da je sigurnije poneti zimsku jaknu. Srećom, nisam pogrešio, kao što možete videti nosio sam i rukavice, što možete primetiti kako proleće na Baltiku može biti poprilično drugačije nego što možemo to očekivati tokom aprila meseca…

Pre su zimske jakne bile velike, poprilično kabaste i teške, dok je to danas sasvim drugačije. Danas je ogledalo pravog kvaliteta kada je jakna lagana kao pero, a izrazito topla i pogodna za sve zimske uslove. Tako je i sa mojom jaknom – parkom koju sam dobio od mojih prijatelja iz kompanije Paul & Shark. Ovo joj je 3. sezona i zaista moram da je pohvalim! Obišli smo zajedno najhladnije delove sveta uključujući u temperature koje su išle i do minus 25 u prelepom, ali izuzetno hladnom Sankt Peterburgu. Preživelimo smo razne kiše i snegove, ali evo nas i dalje se družimo.

Nove tehnologije proizvodnje Fill Power 700 i 900 modne kuće Paul & Shark pruža neverovatnu udobnost sa odličnim termičkim svojstvima koja omogućava da vam jakna pomogne da podnesete i najniže temperature. Snaga punjenja 700 i 900 označavaju izolacijsku snagu određujući njegov odnos težine i jačine punjenja: smatra se jednim od najboljih raspoloživih jakni na tržištu, zahvaljujući visokom stepenu toplotne izolacije u poređenju s njenom veličinom. Perje stvaraju “male džepove vazduha” koji stvaraju toplotnu barijeru, osiguravajući maksimalnu zaštitu.

Pošto na nedeljnom nivou dobijem nekoliko poruka i mejlova sa pitanjima: “Marko, da li zaista čuvaš sve te stvari i da li ih zaista nosiš?”, mislim da ste dobili moj odgovor u današnjem postu. 🙂

Ne postoji osoba na svetu koja može da sakrije radost kada oseti miris nove italijanske kože. Danas se ponovo družimo sa italijanskom porodičnom radionicom za ručnu izradu rukavica Restelli mestom gde se svakodnevno sastaju umetnost, tradicija i lepota rukotvorina, što je prava definicija italijanskog stila i načina života. Izrada rukavica nije samo posao već i prava umetnost. Strast, emocije, tradicija i znanje su nakon 100 godina prenete i na treću generaciju! Rafaela Restelli je potpunosti prihvatila izazove nove modne ere u kojoj su se tržište i način prodaje promenili uz duboko poštovanje i verovanje u tradiciju i ljubav prema remek-delima koja traju!

U današnjem postu ste u prilici da vidite Restelli rukavice od izrađene od posebne jelenske kože. Ove luksuzne kožne rukavice su izrađene od najkvalitetnije kože. Postava ovih rukavica je napravljena od kašmira. Za moju posetu Vilnjusu sam se odlučio da prošetam svoje rukavice teget boje, koje su bile izuzetno tople i pravi modni dodatak za ovo neočekivano “zimsko proleće” na Baltiku!

Restelli rukavice se ne vrednuju novcem već tradicijom i istorijom punom ljubavi i strpljenju koje nemaju cenu.

Jedan od brendova koji je prepoznao pozitivnu energiju i ljubav prema avanturama i neobičnim putovanjima je švajcarski brend satova Certina. Sa ovim brendom smo se družili tokom zimske sezone na Mr.M blogu i ako vas zanima zbog čega je ovaj brend tako poseban i jedinstven, pročitajte priču na ovom linku.

Certina satovi su poznati po svojoj preciznosti, pouzdanosti i sportskom karakteru. Brend sportskih satova izgradio je međunarodnu reputaciju na kvalitetnoj švajcarskoj izradi, tokom svoje dugogodišnje istorije, koja je duga više od 130 godina. Certina brend predstavlja simbol izdržljivosti i dugovečnosti, zbog toga maskota brenda oklop kornjače simbolizuje robusnost i dugovečnost – karakteristike koje poseduju svi Certina satovi, bez izuzetka. Stoga nije ni čudo što je oklop kornjače lični simbol brenda od 1960-ih. Do danas, karakterističan obris se i dalje može naći na skoro svakom satu Certina, kao i na logotipu brenda. On evocira izuzetnu izdržljivost koja karakteriše svaki Certina sat.

Danas, posle 60 godina Certina DS Jubile krasi moju ruku. Neobičan je osećaj kada jedan takav brend sa dugom istorijom i tradicijom iskaže želju za saradnjom. Sat koji imate priliku da vidite današnjem postu je model DS Jubile koji postoji u dve verzije osnovna sa čeličnom narukvicom i druga sa kožnom narukvicom. Ovaj sat kombinuje dragocene materijale sa maksimalnom preciznošću. Ovaj elegantni muški sat opremljen je okvirom od 18K žutog zlata.

Pokreće ga inovativni PrecidriveTM kvarcni mehanizam, čiju preciznost i pouzdanost potvrđuje COSC. Sat ima prikaz datuma. Safirno staklo otporno na ogrebotine i kućište od nerđajućeg čelika čine ovaj sat otpornim i robusnim: sat može da izdrži pritisak vode do 10 ATM. Svetleće kazaljke u kontrastu sa pozadinom i tako uvek obezbeđuju najbolju čitljivost. Narukvica od nerđajućeg čelika, koja se zajedno sa kopčom pričvrćuje na zglob, čini ovaj model iz Certine impresivnim!

Tehničke karakteristike

Brojčanik: analogni sa prikazom datuma, sata, minuta i sekundi, kazaljke sa svetlećim materijalom. Okvir brojčanika (bezel): 18k zlato
Mehanizam pokreta: kvarc
Staklo: stakleni safirni kristal otporan na ogrebotine
Kućište: nerđajući čelik
Prečnik kućišta (mm): 40
Debljina kućišta (mm): 7,6
Narukvica: nerđajući čelik, bele boje
Vodootpornost: 10 ATM – 100m
Kopča: nerđajući čelik
Kolekcija: Urbana

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele Certina ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Ova rolka je bila vaš favorit zbog neobične boje i meni je postala vrlo draga. Aida Barni rolka neon zelenkaste boje je napravljena od 100% kašmira. Klasičan model koji poseduje kragnu u vidu rolke sa rajfšlusom koja je idealna za sve prilike bilo da je u pitanju odlazak na posao ili neobavezna šetnja gradom, ovaj džemper je pravi izbor za svakog modernog muškarca sa stilom. Ovaj džemper se može nositi uz klasične pantalone, ali i uz farmerke, kao što sam ja učinio u današnjem postu, da bih dobio jedan neobavezan svakodnevni izgled.

Aida Barni brend je nastao kao umetnički izraz načina života i postojanja, suština nenaglašenog šika, prefinjenog luksuza. Kolekcija za muškarce i žene posvećena svima koji vole bezvremensku i elegantnu trikotažu koja u dragocenosti materijala, oblika i detalja obuhvata istinsku eleganciju.

Muškarac koji nosi Aida Barni trikotažu ne prati trendove, već ih stvara i prilagođava potrebama svakodnevnog života. Muška kolekcija je sačinjena od kultnih odevnih predmeta sentimentalne vrednosti, koji dočaravaju zdrav i ekološki prihvatljiv način života. Ljubitelji Aida Barni brenda vole prirodna i fina prediva, uživaju u udobnosti, ali se ne odriču elegancije i prefinjenosti krojeva i modela.

Novi modni detalj koji ste upoznali skoro na Mr.M blogu je ovaj neobični ranac iz Bank on the Road kolekcije koja je celosti napravljena u Italiji. Idealna za ljude iz poslovnog sveta i slobodno vreme, sposobna da zadovolji svaku praktičnu funkcionalnu ili estetsku potrebu. Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

FPM Milano brend putne galanterije, putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u luksuzne linije kofera i rančeva. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

OUTFIT

Jakna: Paul&Shark

Ranac: FPM Milano

Džemper: Aida Barni

Farmerke: Brunello Cucinelli

Rukavice: Restelli

Šal: Johnstons of Elgin

Sat: Certina

Cipele: Etro

Ovaj šareni crveni modni detalji je poklon od mojih dragih prijatelja iz Škotske – Johnstons of Elgin. Šal predstavlja čuveni škotski print po kojem je ova izuzetna zemlja poznata.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ove specijalne modne priče gde smo zajedno otkrili lepotu i sjaj nekih novih komada i komada koje svi rado pamtimo. Iskreno se nadam da ste uživali u lepoti bisera Baltika – Vilnjus, kao i da ste dobili inspiraciju za neku svoju idealnu odevnu kombinaciju! Vidimo se uskoro i nastavljamo naše modne avanture na Mr.M blogu! Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija?

Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji post i nadam se da će vam se svideti!

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro!

S ljubavlju iz Litvanije,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Paul&Shark, Aida Barni, Brunello Cucinelli, Certina, Restelli, FPM Milano i Johnstons of Elgin brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pismo iz Turske: Alanja, grad sunca i dobre zabave!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i spremni za novu avanturu na Mr.M blogu! Danas sam rešio da vas obradujem jednim pravi letnjim putopisom o Alanji, mediteranskom turskom gradu gde je sunčano skoro tokom sva četiri godišnja doba i gde zabava nikada ne prestaje! Siguran sam da će vas ovaj post osvežiti, pa da nam svima ovaj jun mesec započne samo sa lepim momentima!

Kako sam ja dospeo do Alanje? Tokom jednog pisanja posta za blog u maju, odlučio sam da napravim pauzu, pošto i sami znate kako nekad i kreativni poslovi mogu umoriti osobu. Tokom pauze uvek se trudim da proverim da li ima nekih novih poruka ili mejlova i primetio sam mejl od Fondacije za promociju turizma AlanjeALTAV. Ljubazan poziv da osetim sve lepote i čari mediteranskog primorskog grada u Turskoj. Bez razmišljanja sam prihvatio poziv i već u svojim mislima otputovao za Alanju!

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o ovom neobičnom gradu i želeo bih da se zahvalim Fondaciji za promociji turizma Alanje – ALTAV na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u ovom delu Turske.

Ljudi kažu da crvena boja priziva sreću i privlači pozitivnu energiju, zbog toga sam se odlučio na svoje meditansko putovanje povedem svoj FPM Milano Bank Spinner 53 crveni kabinski kofer koji mi je doneo sreću na putovanjima ove godine. Ne samo da je praktičan, lagan, već je i fotogeničan kofer za koji su me mnogi ljudi pitali na aerodromu gde sam ga kupio. Tako da smo moj koferčić i ja se junački spremili i ukrcali na našu novu zajedničku avanturu! Nešto više o ovom brendu napisaću malo kasnije, a sad da krenemo sa pričom o Alanji!

Za početak bilo bi korisno da vam kažem par osnovnih informacija o Alanji koje će vam sigurno koristiti! Alanja je mediteranski primorski grad u Turskoj koji se nalazi u blizini Antalije. Naučnici su pronašli spise kojima se dokazuje da je Alanja kao grad po prvi put bio naseljen još od 4. veka pre nove ere, zbog te neverovatne istorijske činjenice jedna od najbitnijih stvari u Alanji – tvrđava koja je kao glavni svedok istorije sagrađena u samom srcu grada, okružena zidinama, sagrađena na poluostrvu koje se pruža ka Sredozemnom moru.

Alanja koju poznajemo danas se razvila u prostoru između Taurus planine i obale dužine preko 100 kilometara. Da, dobro ste pročitali, dužina obale je preko 100 kilometara i zbog toga lokalno stanovništvo i turisti imaju priliku da uživaju u brojnim čistim i prostranim plažama koje su prirodne i uređene po međunarodnim standardima. Alanja je grad koji pored svog bogatog kulturnog nasleđa poseduje i neverovatne prirodne čari i lepote.

Kakva je klima u Alanji? Alanja ima tipičnu mediteransku klimu za poželeti, sa osvežavajućim zimama, kao toplim i suvim letima. Prosečna zimska temperatura iznosi oko 15 stepeni celzijusa, dok letnje temperature se kreću okvirno oko 30 stepeni celzijusa, dok prosečna temperatura vode zimi je oko 20 stepeni, dok je leti između 25 i 27 stepeni celzijusa. Ako planirate da kojim slučajem posetite Alanju tokom zimskog perioda, budite uvereni da je i zima prelepa u Alanji i da se sneg smatra naučnim fenomenom.

Ako želite da uživate u prirodnim lepotama Alanje možete posetiti visoravni koje poseduju bogatu floru i faunu koje su idealne za safari i treking. Zanimljivo je da u Alanji ne postoje industrijske zone i zbog toga sav ekonomski život zavisi od turizma i poljoprivrede. Ako ste se možda nekad zapitali u čemu Alanja najbolja, znajte da je poznata po uzgajanju banana i agruma, pa zbog toga Alanja zauzima značajno mesto u Turskoj.

Alanja je grad sa izuzetno bogatim kulturnim i turističkim sadržajem, tako da sam siguran da i najzahtevniji turisti sa istančanim ukusom će se vratiti sa nezaboravnim utiscima i svojim prijateljima preporučiti da svoj odmor provedu baš u Alanji.

Odmor u Alanji može biti relaksirajući, mir za lepotu i dušu, ali takođe može biti i aktivan sa brojnim vodenim sportovima i aktivnostima. Na prethodnim slikama možete videti neverovatne pejzaže sa Žičare u Alanji koja se nalazi u okviru tvrđave Alanja i obezbeđuje izlaz ka delu poznat pod imenom Ehmedek. Žičara je počela sa radom 2017. godine i za kratko vreme je postala nezaobilazna lokalna atrakcija za sve turiste koji dođu da se uvere u lepotu Alanje! Prolazeći iznad poznate pećine Damlataš i Kleopatrine plaže, žičara vas u kratkom vremenskom periodu prevozi do istorijske tvrđave Alanja, mesto gde se pruža spektakularan i veličanstven pogled uz posebnu mogućnost sagledavanja jedne istorije.

Kao što sam malopre spomenuo Tvrđava Alanja je svedok duge i bogate istorije Alanje i ona ponosno zauzima mesto na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine. Takođe, tvrđava Alanja je proglašeno za područje zaštićenih kulturnih dobara na državnom nivou od strane turske vlade. Ova srednjovekovna tvrđava koja se nalazi na poluostrvu nadmorske visine oko 250 metara. Zanimljivost ove tvrđave su slojevi unutar zidina koji kriju mnoge tajne i tragove brojnih kultura i običaja koji su se nizali. Postoje određeni istorijski spisi koji dokazuju da je tvrđava Alanja bila nastanjena još od Helenističkog doba, gde se neprekidno živelo.

Današnji izgled tvrđavi možemo zahvaliti velikoj rekonstrukciji koja je sprovedena tokom 13. veka od strane seldžučkog sultana Alaedina Kejkubata. Pored velike obnove tvrđave Alanja, u ovom period izgrađene su građevine od izuzetnog značaja kao što je Crvena Kula (Kizilkule) i brodogradilište (Tersane). Zidine koje okružuju poluostrvo su dužine oko 6 kilometaea, a na zidovima se nalaze brojna utvrđenja, kule, kao,6 kapija i postoje dve unutrašnje tvrđave.

ALTAV (Fondacija za promociju turizma Alanje) se zaista potrudio da kroz ovo putovanje upoznam Alanju iz različitih uglova i prosto ni dan danas dok se utisci o ovom gradu u mojoj glavi polako sležu, ne mogu da opišem jedinstvenost i lepotu ovog mediteranskog turskog grada.

Fondacija za promociju turizma Alanje se potrudila da osetim kuhinju ovog kraja i da se vratim sa par kilograma viška, ali kao što ljudi u Alanji vole da govore: “Kada ste u Alanji, ne razmišljajte o kilogramima i liniji, već se prepustite i uživajte u odmoru, a pri povratku kući krenite sa vežbanjem”.

Moram priznati koliko sam obišao zemalja i upoznao različitih svetskih kuhinja, Alanja može da se pohvali sa neverovatnim specijalitetima i najpoznatijim svetskim kuhinjama. Svoj dan u Alanji možete započeti laganim doručkom uz krišku belog sira, svežim povrćem i hlebom od žitarica punog zrna, dok za ručak možete jeste svežu ribu koju su tek doneli ribari iz dubokih voda Sredozemnog mora… Večera može biti lagana uz egzotične vrste “šiš kebaba” i druga tradicionalna jela Alanje.

Pored toga što sam bio u prilici da uživam u raskošnim jelima Alanje, ALTAV se potrudio da organizuje za moje kolege influensere i mene jednu malu školu kuvanja gde smo imali priliku da naučimo da kuvamo neke lokalne specijalitete! Pošto svi znate moju veliku ljubav prema turskim slatkišima, ja sam naravno odmah fokusirao na pravljenje čuvene alve, ali po starom receptu u Alanji, koja se značajno razlikuje od one klasične alve koju imamo prilike da vidimo na policama u prodavnici.

Moram priznati da sam uživao i da sam imao jedinstvenu priliku da naučim da spremim neka od poznatijih turskih slanih i slatkih jela. Ovu školicu kuvanju ću pamtiti, kao i nasmejane žene koje su sa velikim strpljenjem pokazivale svoje umeće.

Druga aktivnost koja je bila neobična na ovom putovanju je obilazak kanjona Alanja Sapadere sa posebnim safari džipovima. Ovaj šarmantni zeleni raj mediteranskog regiona, možete upotpuniti posetu Sapadere selu, koje se nalazi otprilike oko 40 km od Alanije.

Sapadere je područje gde možete videti sve nijanse zelenila i jedno je od najnetaknutijih mesta sa najbogatijom florom i faunom u regionu. Područje kanjona Alanje Sapadere pruža veliko zadovoljstvo ljudskom oku da se neprestano divi ovom izuzetnom zelenom pejzažu, kao i planinskom lancu Taurus sa snegom na vrhovima koji kao stepenice idu ka nebu.

Kanjon Sapadere je dugačak 360 metara i nalazi se 3 km od sela Sapadere. Kanjon Sapadere je nastao erozijom vode, leda i vetra. Slojevi stena su se formirali hiljadama godina. Drvene staze omogućavaju lak pristup svim posetiocima. Verujte mi bićete zadivljeni brzinom šikljanjem vode preko niza stena, brojnim vodopadima, retkim biljkama i različitim vrstama životinja i ptica dok šetate ovim prirodnim staništem. Čist, svež vazduh i kaskadna tirkizna voda iznad stena su terapeutski i osvežavajući za ljudski duh…

Na kraju staze, 300 metara unutar ulaza u kanjon Sapadere, nalazi se glavna atrakcija: neverovatni vodopad. Ovo je popularno mesto za fotografisanje posetilaca, postoji mogućnost i kupanja u prirodnom bazenu na dnu vodopada. Ovde čovek zaista može da se osveži jer temperatura vode jedva dostiže 12 stepeni celzijusa tokom najvrelije letnje sezone.

Kanjon Sapadere je kraški kanjon koji se nalazi u selu Sapadere u okrugu Alanja. Dužina kanjona koji je formirao Sapadere, po kome je selo i dobilo ime, iznosi 600 m, a visina mu je 400 m. Hemijsko trošenje krečnjačkih blokova je bilo efikasno u formiranju ovog kanjona. Na mestu gde Sapadere izlazi iz kanjona, dno kanjona prekriva potok. Da bi se prešlo u unutrašnjost, izgrađen je drveni most dužine 600 m sa gvozdenim šipkama na bočnim zidovima.

Vodopad se nalazi na kraju kanjona nakon što pređe preko vode koja teče na dnu kanjona. Na mestu izlivanja vodopada formirao se džinovski kotao (prirodni bazen) sa veoma hladnom vodom. Tokom leta ljudi se mogu kupati u hladnim vodama ovog prirodnog bazena.

Donedavno, kanjon, koji je bio poznat samo lokalnom stanovništvu, počeo je da privlači turiste promotivnim aktivnostima lokalnih samouprava. Na ulazu u kanjon nalaze se mesta za jelo i piće gde možete se osvežiti.

Tokom mog boravka u Alanji, bio sam u prilici da odsednem u jednom od najboljih hotela u gradu – SunPrime C-lounge Hotelu.

Ovaj moderni luksuzni hotel sa pet zvezdica za odrasle smešten je u novoizgrađenoj zgradi preko puta plaže uz Sredozemno more i udaljen je samo 8 kilometara od seldžučke tvrđave Alanja.

Prozračne, prostrane i moderne sobe imaju balkon, kauč, Wi-Fi i televizore najnovije generacije, kao mini bar i aparat za čaj i kafu, koji sam morao isprobati. Iz većeg broja soba pruža se pogled na more. Apartmani imaju poseban odvojeni dnevni boravak.

U sklopu hotela nalaze se dva restorana (jedan je samoposlužni) i barovi. Ostali sadržaji koje poseduje ovaj hotel je teretana, spa-centar i dva bazena (jedan unutarnji i jedan spoljni), hamam, hidromasažnu kadu i bar uz bazen. Na plaži je dostupno privatno područje gde se mogu sunčati gosti hotela. Tokom svog boravka možete uživati u živoj muzici i dobrim svirkama. Iskoristio bih priliku da se zahvalim menadžmentu hotela na gostoprimstvu i na posvećenosti tokom moje posete Alanji.

U današnjem postu se ponovo družimo sa mojim prijateljima iz kompanije FPM Milano i predstavljam vam ranac iz Bank on the Road kolekcije, kao i Bank Spinner 53 kabinski kofer iz kolekcije Bank, obe kolekcije su u celosti napravljene u Italiji, idealne za ljude kako iz poslovnog sveta i tako za one one koji žele da uživaju maksimalno u svom odmoru i slobodnom vremenu, napravljeni da zadovolje svaku praktičnu, funkcionalnu ili estetsku potrebu.

Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

FPM Milano prtljag putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u jedan kofer i rančeve. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o turskom dragulju Sredozemnog mora – Alanji, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Fondacije za promociju turizma AlanjeALTAV u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu TURSKE kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Turske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Sredozemnom regionu Turske.

Kako se vama dopala ova moja priča o sunčanoj Alanji? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Turske?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Alanje,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Fondacije za promociju turizma Alanje – ALTAV, SunPrime C-lounge hotela, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu avanturu u prestonici Litvanije – Vilnjusu i otkrivamo neke nove detalje i lepote ovog šarmantnog grada.

Ako ste kojim slučajem propustili prethodnu priču o Vilnjusu ili želite da se podsetite nekih detalja, odvojite par minuta svog vremena i posetite ovaj link.

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da posetim biser ove neobične pribaltičke zemlje u severnoj Evropi!

U prethodnom postu sam vam prikazao deo Kompleksa zamkova u Vilnjusu i videli smo koje tajne krije Palata Velikog Vojvode. Danas nastavljamo obilazak grada i vodim vas u drugi deo kompleksa. Palata Velikog Vojvode i Katedrala u Vilnjusu su činili kompleks zamkova i nalaze se jedno pored drugog vekovima, ali zanimljiva stvar je da ova dva objekta imaju sasvim različite istorijske priče.

Naučnici su pronašli određene dokaze da se u prethrišćansko vreme na mestu današnjeg grada Vilnjusa, obožavao paganski bog Perkunas. Iz brojnih istorijskih spisa se otkriva da je kralj Litvanije Mindaugas sagradio prvobitnu katedralu 1251. godine kao mesto svog krštenja u hrišćanskom obredu. Nakon Mindaugasove smrti 1263. godine, katedrala je ponovo vraćena na prvobitni kult obožavanje paganskih bogova.

Krajem 14. veka, tačnije 1387. godine, kada je Litvanija formalno prihvatila hrišćanstvo, izgrađena je druga gotska katedrala sa pet kapela. Nažalost, 1419. godine ta katedrala je potpuno uništena u požaru. Na njenom mestu Vitautas Veliki (Vytautas The Great) je sagradio veću gotsku katedralu. Vek kasnije, katedrala je obnovljena, a pisani izvori prvi put pominju zvonik. Smatra se da je zvonik je podignut na mestu odbrambene kule Donjeg dvorca početkom 15. veka. Posle velikog požara 1530. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a od 1534. do 1557. godine dodato je još kapela i kripta.

Tokom ovog perioda, katedrala je stekla arhitektonske karakteristike povezane sa renesansom. Posle požara 1610. godine, ponovo je obnovljen i dozidane su dve prednje kule. Još nekoliko puta je obnavljana i dodatno ukrašavana.

Katedrala u Vilnjusu je kraći formalni naziv, dok je izvorni naziv ovog sakralnog objekta – Katedrala Svetog Stanislava i Ladislavu u Vilnjusu. Ovo je ujedno i glavna rimokatolička katedrala Litvanije. Nalazi se u Starom gradu Vilnjusa, nedaleko od Katedralnog trga. Posvećena svecima Stanislavu i Ladislavu, ova crkva je srce katoličkog duhovnog života u Litvaniji.

U ovom sakralnom objektu odvijala su se krunisanja velikih vojvoda Litvanije. U kriptama i katakombama sahranjeni su mnogi poznati ljudi iz litvanske i poljske istorije, uključujući Vitautas Veliki, njegovu žena Ana, njegovog brata Sigismunda Starog (Žigimantas), njegovog rođaka Švitrigaila, Svetog Kazimira, Aleksandra Jagelona i dve žene Sigismunda II Avgusta: Jelisaveta Habzburška i Barbara Radzivil. Ovde počiva sahranjeno srce poljskog kralja i velikog vojvode Litvanije Vladislava IV Vase, iako je ostatak njegovog tela sahranjen u Vavelskoj katedrali u Krakovu.

Unutrašnjost katedrale krasi više od četrdeset umetničkih dela koja datiraju od 16. do 19. veka, uključujući freske i slike različitih veličina. Prilikom restauracije katedrale otkriveni su oltari pretpostavljenog paganskog hrama i prvobitni pod, postavljen za vreme vladavine kralja Mindauga. Pored toga, nalazili su se i ostaci katedrale podignute 1387. godine. Freska s kraja 14. veka, najstarija poznata freska u Litvaniji, pronađena je na zidu jedne od podzemnih kapela katedrale.

Tokom sovjetskog režima u početku je katedrala pretvorena u skladište. Mise su se ponovo služile počevši od 1988. godine, iako se katedrala u to vreme još uvek zvanično nosila naziv „Galerija slika“. Godine 1989. vraćen joj je status sakralnog verskog objekta.

Katedrala u Vilnjusu – ulaz u Kapelu Sv. Kazimira

Istorijski dodađaj koji je obeležio istoriju je krunisanje mladog prestolonaslednika i budućeg kralja Poljske, Sigismund II Avgust, krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u katedrali 1529. godine. Posle još jednog požara 1610. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a dve prednje kule su dodate. Katedrala je ponovo oštećena 1655. godine kada je Vilnjus pao u ruke ruskih trupa u rusko-poljskom ratu u periodu između 1654–1667. godine. Katedrala je renovirana i preuređivana nekoliko puta.

Kapela Svetog Kazimira

Između 1623. i 1636. godine, na inicijativu Sigismunda III Vase, a kasnije dovršena od strane njegovog sina Vladislava IV Vase, od švedskog peščara izgrađena je barokna kapela Svetog Kazimira za čiju gradnju je bio zadužen kraljevski arhitekta Konstantin Tenkal. Njena unutrašnjost je rekonstruisana 1691–1692 i ukrašena freskama Mikelanđela Palonija, oltarom i štukaturama Pjetra Pertija. Ova kapela sadrži izvajane statute kraljeva Jagelona i epitaf sa srcem Vladislava IV Vase. Više od svega u Sabornoj crkvi ova kapela simbolizuje slavu poljsko-litvanske unije i zajedničke istorije.

Između 1786. i 1792. godine na krov Katedrale u Vilnjusu postavljene su tri skulpture Kazimira Jelskog – Svetog Kazimira na južnoj strani, Svetog Stanislava na severu i Svete Jelene u centru. Ove skulpture su uklonjene 1950. godine, a vraćene i restaurirane 1997. godine. Pretpostavlja se da je skulptura svetog Kazimira prvobitno simbolizovala Litvaniju, skulptura svetog Stanislava Poljsku, a skulptura Svete Jelene koja drži krst od 9 m predstavlja pravi krst vere. Kasnije, 2002. godine zvanično su započeti radovi na obnovi Palate Velikog Vojvode koja se nalazi iza same katedrale. Novopodignuta zgrada palate značajno je promenila izgled katedrale.

Katedrala i zvonik su temeljno renovirani u periodu od 2006. do 2008. godine. Fasade su prekrivene svežom višebojnom farbom, što je u velikoj meri poboljšalo spoljašnji izgled ovog sakralnog objekata. To je bilo prvo renoviranje od obnavljanja nezavisnosti Litvanije 1990. godine.

Nisam propustio priliku bez obzira na vremenske uslove da ovekovečim momenat kada sam posetio jedan tako važan objekat kao što je to Katedrala u Vilnjusu. Sada ćemo malo videti kako izgledaju ulice prestonice Litvanije i šta možete obići od muzeja, ako vas put navede u neobični Vilnjus!

Ulica Pilies (bukvalni prevod „Ulica zamka“) je jedna od glavnih ulica u Starom gradu Vilnjusa. To je prilično kratka ulica, koja se proteže od Katedralnog trga do Trga Gradske kuće.

Ulica Pilies

Od nekoliko lokacija širom Vilnjusa koje trgovci na pijaci koriste za prodaju robe lokalnih umetnika, ulica Pilies je najpopularnija. Ima prirodnu prednost u odnosu na Trg gradske kuće jer je ulica vrlo prometna i manje je verovatno da će je ometati politički ili kulturni događaji koji se obično održavaju u Gradskoj kući.

Veliki broj turista i lokalaca, posećuju ovu ulicu da kupe poklone za praznike, kao što je Božić ili pre odlaska u inostranstvo da posete prijatelje. Pijaca je takođe popularna među lovcima na suvenire. Prodavnice suvenira nude posuđe i nakit od ćilibara, kao i unikatnu odeću. Ulica je poznata i po sajmu “Kaziukas”, kada se narodni umetnici iz sva četiri kraja Litvanije okupljaju da izlože i prodaju svoje najbolje proizvode.

Gradska Kuća u Vilnjusu

Viljnus je kao glavni grad vekovima bio umetnički centar Velikog vojvodstva Litvanije i privlačio je umetnike iz cele Evrope. Najstarija umetnička dela koja su ostala iz perioda rane gotike (14. vek) su slike posvećene crkvama i liturgiji (npr. freske u kriptama katedrale u Viljnusu, ukrašene knjige himni).

U Viljnusu su otkrivene i zidne slike iz 16. veka (npr. oslikavanje svodova crkve sv. Franje i sv. Bernarda ili u crkvi Svetog Nikole). Gotičke drvene, uglavnom polihromne skulpture korišćene su za ukrašavanje oltara crkava u Viljnusu. Neki gotski pečati iz 14–15. veka ostali su do danas (Kestutis, Vitautas Veliki, Sigismund II Avgust).

Period procvata Baroka koji je počeo krajem 16. veka bio je izuzetan za Vilnjus jer je zidno slikarstvo cvetalo u gradu. Većina palata i crkava bila je ukrašena freskama koje su karakterisale svetle boje, sofisticirani uglovi i dramatičan stil. U ovom periodu širi se i svetovno slikarstvo – reprezentativni, imaginativni, epitafski portreti, scene bitaka, politički važni događaji. Ova vrsta slikarstva se odlikuje detaljnim realističkim stilom. U sakralnoj arhitekturi dominiraju skulpture ovog perioda (nadgrobni spomenici sa skulpturalnim portretima, spoljne i unutrašnje dekorativne skulpture), izrađene od drveta, mermera i štukature.

Kapija Vasilijanskog manastira gde je pesnik Adam Mickjevič bio zatvoren zbog borbe protiv ruske vlasti

Italijanski vajari bili su izuzetno važni u razvoju skulptura Velikog vojvodstva u 17. veku i tamo ih je pozvalo litvansko plemstvo. Njihova dela karakterišu odlike zrelog baroka: ekspresivnost oblika, čulnost, atektonska kompozicija (npr. skulpturalni dekor crkve Svetog Petra i Pavla). Domaći litvanijski vajari su isticali dekorativne odlike baroka, a ekspresivnost i emocionalnost baroka bila je manje karakteristična u njihovim delima.

U Vilnjusu se nalaze mnoge istaknute umetničke galerije. Najveća umetnička zbirka u Litvaniji nalazi se u Litvanskom umetničkom muzeju. U jednom njenom ogranku, Vilnjuskoj galeriji slika u Starom gradu Viljnusa, nalazi se zbirka litvanske umetnosti od 16. do početka 20. veka. Na drugoj strani Nerisa, Nacionalna umetnička galerija ima stalnu postavku o litvanskoj umetnosti 20. veka, kao i brojne izložbe o modernoj umetnosti. Centar savremene umetnosti je najveće mesto za savremenu umetnost u baltičkim državama, sa izložbenim prostorom od 2400 kvadratnih metara.

Centar je institucija koja nije zasnovana na kolekcionarstvu posvećena razvoju širokog spektra međunarodnih i litvanskih izložbenih projekata, kao i predstavljanju širokog spektra javnih programa uključujući predavanja, seminare, performanse, filmske i video projekcije i nove muzičke događaje koje možete pratiti uživo.

Okrug Užupis u blizini Starog grada, koji je nekada bio jedan od zapuštenijih okruga Vilnjusa tokom sovjetske ere, dom je pokreta boemskih umetnika, koji vode brojne umetničke galerije i radionice. Užupis se proglasio nezavisnom republikom 1. aprila 1997. godine. Na glavnom trgu, statua anđela koji duva u trubu stoji kao simbol umetničke slobode.

Užupis Republika je mesto svetske baštine UNESKO-a. Užupis znači „iza reke“ ili „druga strana reke“ na litvanskom jeziku i odnosi se na reku Vilnia, naziv Vilnjus je izveden naziva reke Vilnia. Okrug je već neko vreme bio popularan među umetnicima i mnogi gra upoređuju sa Monmartrom u Parizu i Fritaun Kristijanijom u Kopenhagenu, upravo zbog svoje boemske i laissez-faire atmosfere. Ovaj okrug se 1. aprila 1997. godine proglasio nezavisnom republikom (Republika Užupis), sa svojim ustavom.

Najveća zanimljivost je da je 2015. godine realizovan projekat – Vilnjuske Statue koje govore (Vilnius Talking Statues). Osamnaest statua širom Vilnjusa komunicira sa posetiocima na više jezika putem telefonskog poziva na nove pametne telefone.

Ako želite da naučite nešto novo o prestonici Litvanije, najbolja adresa za započnete svoje putovanje je Muzej Vilnjusa. Ovo je novi prostor za lokalce i turiste da saznaju više o glavnom gradu ove neobične pribaltičke zemlje. Otvarajući svoja vrata prvi put u proleće 2021. godine, Muzej predstavlja jedinstvene, a nepoznate, ali i dalje aktuelne, poglede na grad i priče koje on priča.

Ovaj muzej je sam po sebi dinamičan, sa stalno menjajućim izložbama, poput samog Vilnjusa, Muzej planira da svake godine postavi dve ili tri izložbe, zasnovane na originalnim studijama urbanog života. Ovaj muzej je posvećen je isključivo Vilnjusu i poziva posetioce da bliže pogledaju grad i otkriju nešto neočekivano u njegovim prostorijama.

Još jedan muzej koji možete posetiti je Muzej okupacija i slobodarskih borbi. Ovaj muzej obuhvata bivša kancelarija zamenika načelnika unutrašnjeg zatvora KGB-a na prvom spratu muzeja obuhvata izložbu dokumenata, fotografija, mapa i drugih predmeta koji prikazuju sovjetizaciju regiona 1940.-1941. godine, kao i zatvorske ćelije.

Izložba posvećena gerilskom ratu 1944.-1953. godine gde možete upoznati teritorijalnu strukturu i vojnu organizaciju gerilskih jedinica, težnje boraca za slobodu, njihove svakodnevne aktivnosti i svakodnevni život. Borba NKVD-NKGB protiv oružanog otpora otkrivena je na izložbi Nepoštena borba.

Na drugom spratu muzeja nalazi se izložba posvećena zatvaranju Litvanaca u gulazima od 1944. do 1956. godine, deportacijama od 1944. do 1953. godine i aktivnostima KGB-a od 1954. do 1991. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Katedrala Vilnjusa, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o znamenitostima Vilnjusa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa novom modnom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad bogate istorije i bajkovite arhitekture…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu. Danas započinjemo seriju novih postova o najvećoj pribaltičkoj državi u severnoj Evropi – Republika Litvanija. Moram priznati da sam osetio veliko zadovoljstvo i ponos kada sam objavio prvi story sa aerodroma kada vas pitao da pogodite gde idem uz jedan mali nagoveštaj da ću ovim putovanjem zaokružiti svoju avanturu u toj regiji.

Mnogi od vas su nabrojali Letoniju i Estoniju sa pretpostavkom da sam ovaj put krenuo u Litvaniju. Drago mi je da imam tako divnu zajednicu koja je zajedno sa mnom gradila online dnevnik putovanja, kao što je to Mr.M.

Pre nego što krenem sa putopisom o prestonici Litvanije, želeo bih da vas upoznam sa jednim zanimljivim brendom prtljaga i dodataka za putovanja sa kojima ćete osetiti lagodnost i lepotu putovanja! Verujem da se sećate ovog teget ranca iz jednog od prethodnih postova i verujem da vam FPM Milano brend nepoznat, ali hajde da se podsetimo nekih detalja za ljude koji nisu stigli da pročitaju moju prethodnu modnu priču.

Ovaj ekskluzivni italijanski brend kožne galanterije i prtljaga osnovan 1946. godine. Ovaj brend predstavlja umetnički izraz najboljeg italijanskog talenta i estetike, kao i izvrsne stručnosti. Tradicionalna ručna izrada uz korišćenje vrhunskih materijala, danas je kombinovana sa inovacijama avangardnih metala i modernog dizajna.

FPM Milano prtljag putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u jedan kofer i rančeve. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

U današnjem postu predstavljam vam ranac iz Bank on the Road kolekcije, kao i Bank Spinner 53 kabinski kofer iz kolekcije Bank, obe kolekcije su u celosti napravljene u Italiji, idealne za ljude kako iz poslovnog sveta i tako za one one koji žele da uživaju maksimalno u svom odmoru i slobodnom vremenu, napravljeni da zadovolje svaku praktičnu, funkcionalnu ili estetsku potrebu. Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zap