Posts in Putovanja

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

Uskršnje ostrvo: Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

Tibet: Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

Nepal: Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

Patagonija: Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

Sudan: Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

Tahiti: Poljubac delfina.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

Namibija: Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

Severni Tajland: U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

Kenija: Na obali jezera Nakuru.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

Patagonija: Punta Tombo

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

Sudan: Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji  sličnost sa Meksikancima i Ircima.

Japan: U Tokiju sa vozačem rikše.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

Papua Nova Gvineja: Sa pripadnicima Huli naroda.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

Sa ajkulama u vodama Pacifika

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

Sudan: Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Madagaskar: Druženje sa lemurom.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Iskreno, nadam se da ste dobro i da dočekujemo svi zajedno neke lepše i toplije dane koji su karakteristični za ovaj period u godini. Jun je inače mesec kada ljudi kreću na more ili planiraju svoje letovanje, ali ova godina je bila izuzetak. Zbog novonastale situacije izazvana Korona virusom, ljudi su sprečeni da planiraju letovanja i možda da svoja putovanja odlože za jesen.

Meni je bilo drago što su se mnogi od vas setili mog bloga i veliki broj čitalaca mi se obratio u prethodnih nekoliko nedelja sa molbom za savete gde biste mogli otići na neko letovanje u jesenjem periodu. Koje su to destinacije koje su vas najviše interesovale? Narod iz Srbije i regiona su najviše predložile sledeće destinacije: Turska, Egipat, Kipar, Grčka, Tunis, Maroko i Malta.

Centralna ulica u samom srcu Republike Malte, žila kucavica prestonice – Valeta

MALTA

Republika Malta je vrlo mala i gusto naseljena ostvrska zemlja koju sačinjava Malteški arhipelag u Sredozemnom moru. Arhipelag čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino. Ova neobična ostrvska zemlja se nalazi južno od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, pa tako geografski gledano Malta pripada severnoj Africi, ali sa političkog aspekta ova zemlja pripada Evropi i članica je Evropske Unije. Meni je bila velika čast i zadovoljstvo da u saradnji sa turističkom organizacijom Republike Malte osetim čari ove ostrvske zemlje.

Trg Republike se nalazi u centru Valete, glavnom gradu Republike Malte.
Trg Republike u Valeti

Glavni grad Republike Malte je Valeta. Zbog specifičnog geografskog položaja, malteška kultura predstavlja neobičan spoj mnogih kultura koje su tokom istorije bile povezane. Uglavnom to su obližnje susedne mediteranske zemlje ili kulture zemalja koje su upravljale Maltom pre dobijanja nezavisnosti. Malteška ostrva predstavljaju jedan veliki muzej na otvorenom, jer se 7000 godina malteške istorije na koju su veliki uticaj imali Feničani, Arapi, Romani, Malteški vitezovi i Britanci, mogu videti i dan danas.

Tritonova fontana je fontana koja se nalazi na periferiji Gradske kapije u Valeti, Malta.
Triton Fontana u Valeti, Malta

Malta je izuzetna turistička destinacija, bez obzira šta očekujete od svog odmora, bilo da ste ljubitelj aktivnog odmora ili relaksacije mogućnosti ovog ostrva su bezbrojne. Za ljubitelje kulture i umetnosti tu su brojni muzeji i galerije. Sa druge strane za sve gurmane Malte predstavlja pravi mali raj jer imate priliku da uživate u neobičnim specijalitetima ovog mediteranskog ostrva.

Malta takođe poseduje veliki broj prirodnih lepota kao što su brojne pećine, uvale i prirodni spomenici. Ne zaboravite kada završite sa obilaskom znamenitosti i uživanjem u brojnim đakonijama ne zaboravite da obavite kupovinu ili prošetajte uveče promenadom u Slimi i Buđibi.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu ostrva, koji je tokom istorije u periodu od antičkog doba do srednjeg veka služio kao glavni grad na ostrvu. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Mdina je ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi generacijski sa kolena na koleno. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Palata Vilhena: Prirodnjački muzej u gradu Mdina, Republika Malta
Palata Vilhena, prirodnjački muzej u Mdini.

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Katedrala Svetog Petra u gradu Mdina, Republika Malta
Katedrala Sv. Petra u srcu Mdine, Malta.

Tokom posete Malti, posetio sam Valetu, Mdinu, Rabat, Sliemu, malo tradicionalno ribarsko selo Marsaxlokk (Marsa-Šlok) i ostrvo Gozo. Ova zemlja je na mene ostavila utisak i iskreno se nadam da ću uskoro posetiti Maltu.

Postovi o Malti koje ste imali priliku da pročitate na blogu:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…
  2. Pisma sa Malte: Mdina, magični grad tišine
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana
  4. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira
  5. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni post)
  6. Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti (modni)
  7. Pisma sa Malte: Poslednji modni krug u Valeti (modni)
Marsaxlokk (Marsa-Šlok) je malo tradicionalno ribarsko selo poznato po raznobojnim brodićima “Luzzus”.

KIPAR

Republika Kipar je ostrvska zemlja koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora. Zbog svog geografskog položaja Kipar je predstavljao raskršće između Evrope, Azije i Afrike, a još uvek su zastupljeni mnogi tragovi drevnih civilizacija, poput rimske i vizantijske.

Jedan zanimljiv podatak koji sam saznao od predstavnika Nacionalne turističke organizacije Kipra je to da je Kipar ustvari najtoplije ostrvo Mediterana. Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se, prema jednoj od brojnih legendi, ovde iz morske pene rodila grčka boginja Afrodita. Najposećenije letovalište na Kipru je Limasol, grad čuven po nestvarno lepim plažama.

Afroditina Stena u blizini mesta Pafos, Kipar
Afroditina Stena, znamenitost koja se nalazi u blizini mesta Pafos.

Nikozija je pravo mesto za ljubitelje spoja modernog i tradicionalnog. Glavni grad Kipra još od 12. veka krasi stari deo grada sa neobičnim korzoom i kafićima na kaldrmi. Mesto gde se istorija prepliće sa modernim svetom.

Spomenik slobode je spomenik koji se nalazi u glavnom gradu Republike Kipra - Nikozija
Spomenik slobode u Nikoziji

Larnaka je udaljena nekoliko kilometara od najvećeg međunarodnog aerodroma na Kipru. Grad se nalazi se na jugoistočnoj obali i najstariji je grad na ostrvu. Pored Limasola, Larnaka je jedno od luksuznijih letovališta u čiju luku dolaze posetioci sa raznih strana Evrope i sveta sa novim modelima jahta.

Zgrada administrativne uprave okruga Larnaka na Trgu Evope u gradu Larnaka, Kipar
Zgrada administrativne uprave regiona Larnaka koja se nalazi u samom centru – Trg Evrope u neposrednoj blizini glavne promenade.

Larnaka poseduje moderne opremljene peščane plaže ocenjene sa visokim ocenama što doprinosi razvoju turizma. Grad je poznat po uređenoj promenadi koja se nalazi uz samu obalu mora, duž kojeg se nalaze drvoredi palmi. Jedna od najpoznatijih znamenitosti u blizini promenade je crkva Svetog Lazara.

Postovi o Kipru koje sam podelio sa vama na blogu:

  1. Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja
  2. Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja
  3. Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu
  4. Kipar, zimsko letovanje sa stilom (modni post)
Crkva Svetog Lazara u Larnaki, Kipar
Crkva Svetog Lazara u Larnaki

Dragi moji pustolovi stigli smo i do kraja ovog specijalnog posta gde sam u kratkim crtama pokušao da dočaram lepote ove dve neobične ostrvske zemlje u Evropi. Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih dragulja Mediterana? Koja su vaša zapažanja? Da li vam se više svidela Malta ili Kipar i voleo bih da čujem vaše razloge. Zaista bih voleo da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Luka u gradu Larnaka, Republika Kipar
Luka u Larnaki

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jutro u Limasolu

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da saznaju nešto novo o turističkim destinacijama. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

Palata Rajhl, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Subotički korzo

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

Gradska kuća u Subotici i spomenik Caru Jovanu Nenadu

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Park na centralnom Trgu Republike

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik žrtvama fašizma

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga na trgu Jakaba i Komora

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Narodno pozorište u Subotici

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Palićko Jezero

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nakon prvog specijalnog posta na blogu – intervju sa gospođom Vesnom Jugović de Vinča dobio sam dosta mejlova i poruka na društvenim mrežama sa predlozima čiju “stranu sveta” biste voleli da vidite na mom blogu. Priznajem dobio sam dosta zanimljivih predloga, ali jedno ime se posebno izdvajalo – Sonja Lapatanov.

Sonja Lapatanov

Siguran sam da ste čuli za jednu od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova. Sonja Lapatanov, svetska putnica koja je proputovala preko 100 zemalja sveta. Napisala je nekoliko izuzetnih knjiga putopisa: U skutima Himalaja, Rajska ostrva, Mama Afrika, Mundo Maja, Mlečni put okeana, Zeleni kontinent. Ova neumorna pustolovska duša je iskoristila dane karantina i upravo završava svoju knjigu koja bi trebala uskoro da bude na našim omiljenim policama u knjižarama širom Srbije.

Alžir: Čudesne formacije u Sahari

Ovim putem bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Sonji na izdvojenom vremenu i što je uspela za kratak vremenski period da podeli sa nama uspomene sa svojih neverovatnih putovanja. Ovaj intervju će biti zaista poseban i biće podeljen u dva dela. Hajde da krenemo na put oko sveta sa našom poznatom svetskom putnicom Sonjom Lapatanov!

Alžir: Među tepisima i jastucima

1. Potičete iz lekarske porodice i siguran sam da ste od detinjstva bili okruženi belim mantilima. Kako ste odoleli tom fenomenu i postali balerina?

Sonja Lapatanov: Medicina i beli mantili bili su porodična tradicija i sastavni deo mog života. Bila sam okružena lekarima, knjigama iz oblasti medicine, stetoskopima, aparatima za merenje pritiska, menzurama, hiruškim instrumentima, raznim bočicama i pacijentima, jer je moj deduška u kući imao ordinaciju, sve dok tadašnja vlast nije zabranila privatnu praksu. Bilo je logično da nastavim porodičnu tradiciju i da mi dermatovenerologija bude uža specijalnost.

Alžir: U Sahari sa Tuaregom

U kući u kojoj smo živeli, okupljala se ruska emigracija. Među njima bio je i gospodin Bogdanovski. Bila sam nemirno dete, pa je roditeljima predložio da me odvede u baletsku školu “Lujo Davičo”, gde bi se kroz fizički angažman obuzdao moj  neukrotivi temperament. Tako je počelo!

Južna Etiopija: Sa pripadnicama plemena Mursi

2. Imate zanimljiv spoj rusko-nemačkog porekla. Šta Vas je više vodilo u životu: ruska poetičnost ili nemačka pragmatičnost?

Sonja Lapatanov: Zavisilo je od situacije. No nije uvek bilo lako odabrati istok, ili zapad, koji se neprestano ukrštaju u mom biću. U detinjstvu i ranoj mladosti, dominantnija je bila ruska duša, a kako je život neumitno odmicao, preovladalo je nemačko prusko nasleđe.

Francuska Polinezija, Tahiti: U društvu sa majstorom tetovaže

3. Šta Vam je prva asocijacija na Beograd kasnih pedesetih i šezdesetih godina 20. veka? Možete li da napravite paralelu između tadašnjeg i sadašnjeg Beograda?

Sonja Lapatanov: U “doba Korone”, kada je priroda možda poslednji put upozorila čovečanstvo da joj je dosta zuluma nad našom planetom, vratio mi se moj Beograd iz godina koje pominjete. Na žalost, samo na kratko. Čim se ukinulo vanredno stanje, higijenske i sanitarne mere, su popustile, a ružne navike su ponovo zavladale gradom. U nekim delovima grada već su vidljivi tragovi nemara i bahatosti; bačene zaštitne maske i rukavice i različiti otpad.

Grenada ostrvo: Prodavačice začina i voća

Trenutno, barem u mom kraju, Beograd jeste lep, miran, tih, siguran, dostojanstven, vaspitan, pun zelenila i ptica koje ponovo pevaju i cvrkuću. Ulice su za sada čiste, pošteđene hiljada bačenih opušaka koji se kotrljaju niz ulice, žvakaćih guma zalepljenih za trotoar, telesnih izlučevina iz nosa i grla, razgaženog psećeg izmeta…Beograd je bio takav do kraja osamdesetih, a onda je sve krenulo niz brdo. Od tada, ne povlačim paralele!

Gvatemala: Lokalitet Tikal

4. Školovali ste se u Moskvi i Njujorku. Šta je na Vas ostavilo veći utisak kao balerinu, a šta kao devojku koja dolazi iz istočne Evrope prema kojoj i danas postoje brojne predrasude?

Sonja Lapatanov: Zajedničko za obe metropole je bila i jeste, vrhunska umetnost igre; na jednoj strani klasičan balet, a na drugoj, mjuzikl, džez i moderan balet. Obe strane su ostavile snažne utiske, jer drugačije i nije moglo da bude. Posle sticanja impozantnog znanja i golemog iskustva i stažiranja u Boljšoj teatru, ostvarila sam zacrtani cilj; da se stručno usavršim i budem najbolja. Što se tiče predrasuda, njih u umetničkoj igri nema. Mi govorimo univerzalnim jezikom tela, koji svi razumeju, a kao svetska žena, koja nema dva rođaka iste nacionalnosti, ja pripadam istoku i zapadu, kao i severu i jugu.

Gvatemala: Atmosfera u mestu Čičiikastenango

5. Smatra se da ste postavili nove standarde iz oblasti koreografije i scenskog pokreta. Da li ste toga bili svesni tada ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Sonja Lapatanov: Sve mi je od početka bilo jasno! Posle stručnog usavršavanja, u SSSR-u i SAD, posvetila sam se pedagoškom i koreografskom radu, kao i scenskom pokretu, razvivši se u stvaraoca posebnog i originalnog stila, prepoznatljivog u bezbrojnim pozorišnim predstavama i ostalim vidovima scenskih nastupa.

Galapagos, Ostrvo Izabela: Sa morskom lavicom

Znalački sam korake i ples ugrađivala u tkivo predstave, doprinevši da u savremenom teatru scenski pokret i koreografija postanu bitan element rediteljskog koncepta i samih predstava. Na osnovu mog rada 1996. godine, ustanovljena je Sterijina nagrada za koreografiju i scenski pokret, na šta sam posebno ponosna. Za svoj stvaralački rad dobila sam odlične ocene publike i kritike i dobitnik sam mnogobrojnih značajnih strukovnih i društvenih priznanja i nagrada.

Južna Afrika: Rt dobre nade

6. Vi ste jedna od prvih, ako ne i prva, koreografkinja koja je izasla izvan strogih granica teatra i saradjivala sa velikim muzičkim zvezdama bivše Jugoslavije. Takav potez nije uvek gledan blagonaklono od strane Vaših kolega. Kako je doslo do te saradnje i kako ste je doživeli?

Sonja Lapatanov: Sarađivale su starije kolege i pre mene sa muzičkim zvezdama Jugoslavije i to se tada zvalo šou-biznis. U vreme kada se to nazivalo estradom, ja sam u tu priču ušla, na poziv menadžera, ili samih umetnika. Pominjanje estrade se uglavnom identifikuje s galerijom svakojakih obnaženih pevačica s naslovnih strana žute štampe, koja je na nesrećan način definisala estradu kao nešto što podrazumeva vulgarnost.

Ladak: Odmor na jezeru Pangong

Mnogi se groze te reči, dok je kovanica šou-biznis mnogo prihvatljivija. Na estradu su posebno osetljivi ljudi iz kulturnih krugova, koji taj pojam doživljavaju kao nešto trećerazredno, kao zlo i naopako. U suštini, estrada i šou-biznis imaju isto značenje i identične okvire u kojima funkcionišu. Moja saradnja sa estradnim umetnicima je uvek bila na zavidnom nivou, jer kako je drugačije i moglo sa Zdravkom Čolićem, Bebi Dol, Brenom, Anom Bekutom, Draganom Mirković, Rambom Amadeusom, Goranom Bregovićem, Alenom Islamovićem, Zoricom Kondžom, Biljanom Ristić, Suzanom Mančić, Banetom Mojičevićem, Stevanom Anđelkovićem, Marijom Šerifović…

Ladak: Na prevoju Čangla

Prema meni nisu bili blagonakloni samo oni koji nisu mogli da uđu u moj tim igrača, onih koji su pratili pevače i neke kolege koje su kasnije oberučke prihvatile da rade koreografije sa novopridošlim pevačima i budućim zvezdama te iste estrade. Mojim igračima je ta saradnja bila solidan izvor zarade, tekao im je radni staž i bili su zdravstveno osigurani. Svi smo tom saradnjom bili zadovoljni.

Ladak: Na molitvi u hramu u Lehu

7. Zbog prirode svog posla, balerine se “penzionišu” izuzetno rano za uobičajene standarde. Kako ste to doživeli? Da li su Vam putovanja poslužila kao novi životni izazov?

Sonja Lapatanov: Nisam se mnogo potresla, jer sam se već tada aktivno bavila pedagoškim radom, koreografijom i scenskim pokretom za pozorišne predstave u Beogradu i diljem Jugoslavije. Mnogo sam radila, čak 12 predstava godišnje, nekada dve istovremeno, recimo; jednu u Subotici, a drugu u Nišu. Kući u Beograd, sam dolazila samo da promenim garderobu! Bilo je posla, kreativnost je bila na vrhuncu, kao i inflacija! Od potpisivanja ugovora, do isplate honorara, hiperinflacija bi pojela sve! Bila je to najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva.

Kambodža: Polja smrti

Cene proizvoda su rasle veoma brzo, čak za samo nekolika sati dinar je postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka, ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara! Strašno!

Libija: Kasr Al Hađ

Tanatos i Eros, ti spojevi suprotnosti u životu, život i smrt, sreća i tuga, bol i uživanje…destrukcija i stvaralaštvo, koje me je tada održalo i njemu hvala! Putovanja su moj večni životni izazov. Moji preci su migrirali sa jednog na drugi kraj sveta, što jeste svojstveno ljudskom rodu, pa i meni. Geni su geni!

Libija: Leptis Magna Forum, Gorgona Meduza

8. Kada ste osetili da su putovanja postala više od uživanja i da su se pretvorila u Vaše drugo zanimanje?

Sonja Lapatanov: Od vremena kada sam počela da pišem knjige.

Libija: Sahara, Alahov prst

9. Obišli ste skoro sve zemlje sveta. Šta Vas je podsticalo da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira i koje najveći broj ljudi nikad ni namerava da poseti?

Sonja Lapatanov: U vašem pitanju se nalazi odgovor. Podsticalo me je to što zemlje koje najrađe obilazim, izlaze iz turističkih okvira i što mali broj ljudi namerava da ih podseti!

Pakistan: Čuveni pakistanski kamioni

10. Za sebe kažete da ste adrenalinski zavisnik i da su Vam omiljene destinacije u Aziji i Africi. Koje putovanje je izazvalo najveći adrenalin?

Sonja Lapatanov: Tačno, ja sam radoznali, adrenalinski zavisnik i avanturista željan znanja. Stalno imam potrebu da duhovno i intelektualno unapređujem svoje biće. U tom smislu su mi potrebne promene. A i ne drži me mesto ! Mnoge situacije su izazivale euforiju, neke su izmamljivale suze, neke strah, neke uzdahe i divljenje…u Africi Sudan, Tanzanija i Namibija, u Aziji Kambodža, Mjanmar, Pakistan…

Južnoafrička Republika: Na Rtu dobre nade

Dragi moji pustolovi nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Mi nastavljamo za par dana put oko sveta sa našom Sonjom Lapatanov. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Zimbabve: Kniks pred kraljicom i kraljem

Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Destinacije koje vam mogu promeniti pogled na svet…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste raspoloženi i spremni za novi post. U prethodnom postu sam vas pitao za savet u vezi sadržaja na blogu pošto ćemo imati malih poteškoća u obavljanu posla u sferi turizma. Zbog širenja Korona virusa, turizam na svetskom nivou će snositi velike posledice kao i ostale uslužne delatnosti. Za danas sam vam spremio poseban post u kojem ću vam uporediti 4 destinacije koje su na neki način povezane i “srodne”.

Putovanja su sama po sebi jedan veliki poklon koje nam život pruža i kada nam se pruži prilika trebali bismo iskoristiti šansu. Bez obzira da li je u pitanju klasično turističko putovanje kao običan turista ili je u pitanju neko poslovno putovanje, put sam po sebi pruža mogućnost da proširimo svoja znanja i vidike koji će nam omogućiti da lakše prihvatimo neke nove promene koje nam se vremenom nameću. Čovek je društveno biće koje pokušava na sve načine da nahrani svoju radoznalu stranu, a naučnici su potvrdili da su putovanja najbolja duševna hrana.

Kada govorimo o putovanjima, nije bitna destinacija, već društvo koje birate kao svoje saputnike jer se na putovanja ne ide individualno. Destinacija je potpuno nebitna, to može biti i nešto u vašoj neposrednoj blizini mesta gde živite, pa do nekih najudaljenijih tačaka na zemljinoj planeti. Mogućnosti su velike, pitanje je koja su vaša lična interesovanja.

INDIJA

Prva destinacija za koju sam se danas odlučio da vam napišem neke moje utiske je daleka Indija. Ovu neobičnu i mnogoljudnu zemlju u Aziji sam imao prilike da posetim pre dve godine, 2018. godine kada sam bio izabran od više desetina hiljada blogera iz celog sveta da posetim ovu neverovatnu zemlju. Tog trenutka sam bio ispunjen kako sa poslovne, tako i sa duševne strane. Prvo, bila mi je velika čast da budem izabran od toliko blogera na svetu i da organizujem svoje putovanje u saradnji sa Ministarstvom turizma Republike Indije. Sa druge strane ispunio sam svoj najveći dečački san i posetio sam zemlju o kojoj sam slušao priče mojih ukućana od malih nogu.

Uvek sam maštao da posetim čuveni Tadž Mahal i da vidim “Reku Života” – reku Gang koja protiče kroz najpoznatiji istorijski grad – Varanasi. Pošto su naše finansijske mogućnosti na Balkanu u proseku slabašne, ljudima većinom ostaje samo nedosanjan san da odu jednom u tu Indiju. Ja sam imao sreće da se moj san ispuni i da odem na jedno neverovatno putovanje za koje sam siguran da iskreno ne bih uspeo samostalno da skupim novac i da se otisnem u avanturu života koja vredi više desetina hiljada dolara.

Ovo putovanje je bilo specijalno jer sam bio u mogućnosti da otkrijem sve lepote Zlatnog Trougla u Indiji, zahvaljujući nacionalnoj železnici Republike Indije koja mi je pomogla da dođem u kontakt sa menadžmentom Maharadža Ekspresa, vozom za koji svi kažu da je “hotel od 5* na točkovima”. Njihov tim je imao sluha za moju ideje i saslušali su moje želje pa smo napravili jedno neobično putovanje gde smo malo prepravili jedan njihov program i dobili smo jedno neobično putovanje.

Tadž Mahal

To je bilo moje prvo daleko putovanje gde sam imao priliku da upoznam sasvim novu kulturu i da upoznam lepote jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu – Indije. Za 12 dana putovanja neobičnim vozom, svaki dan smo obilazili neobične gradove u samom srcu Indije i tom prilikom sam napravio dosta zanimljivih priča koje sam 2018. godine podelio sa vama na blogu. To je bilo putovanje koje je ispunilo moje dečačke snove, sa druge strane sam bio izuzetno ponosan jer sam do Indije došao zbog mog predanog rada na blogu.

Smatram da bi svako trebao bar jednom u životu da poseti Indiju i da se uveri u lepotu različitosti kultura i da je Hindu kultura možda nama daleka, ali se u srcu razumemo. Naravno, potrebno je uštedeti dovoljno novca da biste uspeli da osetite čari ove zemlje i smatram da za 1200 do 1500 evra možete kupiti avionske karte kada su na akciji i obezbediti pristojan hotelski smeštaj i da posetite neke od najpoznatijih znamenitosti u Indiji.

Sa džeparcem vam je potrebno oko 1800 do 2000 evra za ovakvo jedno putovanje. Kada su u pitanju daleke destinacije, najviše novca se potroši za avionske karte dok smestaj, hrana i osnovne potrepbštine nisu toliko skupe. Zato je najvažnije da iskoristite posebne akcije koje avio kompanije povremeno sprovode i tako da kupite karte za udaljene destinacije.

Na samom kraju ove izuzetne avanture imao sam priliku da posetim grad Varanasi, kroz koji prolazi “reka života” – Gang koja je od izuzetne mitske važnosti za Indijce. Ovo nije običan grad, ovo je mesto gde se božanstvo Šiva svakodnevno sastaje sa Majkom Ganga. Ovde se svakodnevno spaljuje više stotina mrtvaca koji se na ovaj način oslobađaju klasičnog životnog ciklusa života i odlaze na sveto mesto. Možda je to pomalo morbidno za naše evropsko shvatanje i način života, ali za Hindu kulturu je to prihvatljivo kao kult koji usmerava život u njihovoj zemlji.

Ako želite da razumete Hindu kulturu, potrebno je otići tamo bez stega i predrasuda. Ako odete sa nekim početnim negativnim stavom, nećete biti u prilici da razumete i uvidite kontrast i sve lepote i različitosti ove neobične zemlje. Moj savet vam je da redovno proveravate cene karata i kada vam se ukaže idealna prilika da ne razmišljate mnogo i da uživate u lepotama ove daleke zemlje.

Postovi koje sam napisao o Indiji:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Indija: Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno, na radost! (specijalan modni outfit post)

NARODNA REPUBLIKA LAOS

Zemlja koja se na neki način može usporediti sa Indijom, ne samo da dele mesto u Aziji, već je u obe zemlje prirodna i kultura tako nestvarna i različita. Kada pričamo o veličini ovih zemalja to je nemoguće uporediti, jer je Laos jedna od najmanjih zemalja u ovom delu sveta. Bez obzira na veličinu ova maleni zeleni “smaragd” Azije može zbog svoje burne istorije i neobične kulture da parira Indiji. Ovo putovanje mi je malo svežije jer mi je ova avantura realizovana krajem prošle godine, u novembru 2019. godine.

Prvo kada vam neko spomene Jugoistočna Azija, prva asocijacija su dugi i iscrpljujući letovi. Da to je istina, pogotovo što imate da promenite nekoliko aerodroma i letova da biste došli do Laosa, ali kada kročite na tlo ovog rajskog zelenila shvatite da je sve to vredelo. Ovo je zemlja gde možete odmoriti sva svoja čula. Za razliku u Indije, Laos je za sve ljubitelje prirode i “mirnijeg” turizma. Ovde možete doći da se zaista odmorite i da naučite nešto novo o laoškoj kulturi i budizmu na jedan sasvim drugačiji način.

Pripala mi je velika čast da budem jedan od prvih blogera na svetu koji je imao priliku da u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i turizma poseti Laos. Cilj moje posete je bila promocija laoške kulture, tradicije i običaja. Poželeo sam da posetim njihov najvažniji budistički verski praznik i tim iz ministarstva zajedno na čelu sa ministrom su se potrudili da osetim lepote deljenja radosti sa drugima sredinom novembra meseca kada se obično održava That Luang, praznik za oči i lek za dušu.

Pored glavne prestonice Laosa – Vijentijana, imao sam prilike da posetim i Luang Prabang, grad koji je od velikog istorijskog značaja za Lao narod. To je bila nekadašnja “kolevka” Laoških kraljeva i odatle se uticaj širio na ostatak zemlje, sve dok se uloga glavnog grada nakon raspada kraljevstva nije zvanično dodelila Vijentijanu.

Laos je zemlja u kojoj možete osetiti lepote i čari netaknute prirode i saznati neke nove istorijske činjenice o ovom delu sveta. Verujte mi da bez obzira na veličinu ove male zemlje, sve je to nesrazmerno u odnosu na nepravdu i sudbinu Lao naroda kroz istoriju. Pored svega toga saznaćete nešto više u njihovoj kulturi, tradiciji i religiji. Nakon ove posete, dobio sam jedan sasvim drugi pogled na svet uz pomoć prizme istine koju vam pruža budizam.

Ako pronađete prave vodiče koji će vam objasniti suštinu budizma i neka osnova pravila i načela ove religije shvatićete neke određene životne istine i nepravde u životu. Možda će vam to pomoći da sagledate svoje životne probleme iz jednog sasvim novog ugla.

Postovi koje sam podelio sa vama o ovoj predivnoj zemlji:

  1. Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…
  2. Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…
  3. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, bajka o 1000 slonova!
  4. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…
  5. Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi dobre volje mogu da nađu mir…

MAROKO

Maroko je jedna od onih zemalja u Africi o kojima maštate nakon što vidite neku emisiju ili svoju omiljenu seriju. Tako je bio slučaj i sa mnom kada sam maštao o ovoj zemlji nakon što sam je “filmski” upoznao nakon što sam još kao dete “virnuo” u poslednje scene čuvenog filma “Prvi greh” sa Anđelinom Džoli i Antonijem Banderasom i serijom “Zabranjena ljubav” gde je pored Marakeša koji je imao glavnu ulogu bila tu negde između zidina grada i zabranjena ljubav prelepe Marokanke Žade i Lukasa, ta ljubav dvoje mladih koja je prkosila svim zakonima.

Sudeći po društvenim mrežama, Maroko je destinacija koja je izazvala najviše emocija kod većine mojih čitatelja. Iskreno, isti slučaj je bio i kod mene. Već neko vreme sam maštao da posetim Maroko i da osetim tu mešavinu Afrike i Evrope na francuskom jeziku. Maroko je zemlja koju ne možete opisati u tri reči. To je zemlja kontrasta i kojoj sam ja dao epitet “Peščana Bajka”.

Marakeš je bio i grad iz snova i kolevka inspiracije jednog od najvećih modnih virtuoza koji je zasigurno obeležio modu 20. veka i postavio temelje francuskog dizajna i stvaralaštva.

Pored Marakeša, vedrinu plavih azurnih nijansi plave unosi jedan neobičan grad na obali Atlanskog okeana. Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Možda nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine.

Razlog moje posete ovoj neobičnoj zemlji bio je Gnaoua svetski muzički festival koji predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i pokušavaju na sve načine da istražuju neke nove muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

Ovo putovanje ću pamtiti po neverovatnom plavetnilu i peščanim pejzažima i nasmejanim licima Marokanaca. Narod je ono što izdvaja svaku zemlje, mnogi misle da je to nebitno, ali narod je taj koji pomažu da se određena država razlikuje od ostalih. Od kolektivnog ponašanja zavisi da li će država dobiti pozitivnu ili negativnu “ocenu”.

Nadam se da ću imati prilike da posetim uskoro Maroko i da nastavim svoju avanturu gde sam stao. Maroko je jedna izuzetna zemlja koja nam pruža bezbroj mogućnosti i bilo mi je veliko zadovoljstvo da je prikažem na svom blogu.

Postovi iz Maroka koje sam podelio sa vama tokom 2018. godine:

  1. Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš
  2. Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana
  3. Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza
  4. Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauira (modni outfit post)

EGIPAT

Zemlja sa dugom i fascinantnom istorijom koja je obeležila ljudsko postojanje. Kolevka jedne civilizacije koja seže nešto više od 4500 godina, čiju istoriju smo imali priliku da učimo u osnovnim i srednjim školama. Kada vam neko spomene Egipat prva asocijacija na ovu drevnu civilizaciju su “večne” građevine koje su jedne od sedam svetskih čuda – piramide.

Kada smo se približavali Kairu nisam mogao ni pretpostaviti da ću imati prilike iz aviona da vidim te neverovatne građevine koje se nalaze nedaleko od Kaira na platou u Gizi. Tek kada sletite u Kairo i zaputite se u Gizu shvatite koliko je čovek mali, ali uz veliki napor može da napravi velike stvari. Piramide su rezultat ljudskih napora da se napravi čudo za tadašnja “božanstva na zemlji” kako su tada vladari, odnosno faraoni uživali ugled mitskih bića.

U oktobru 2019. godine imao sam prilike da pored Kaira i Gize posetim centar helenističke kulture Aleksandriju i dragulj Crvenog mora – Hurgadu. Bila mi je čast i veliko zadovoljstvo da ove godine budem “Ambasador” Arapske Republike Egipta na Internacionalnom sajmu koji se održao pre par dana u Beogradu. 42. Sajam Turizma u Beogradu je obeležio ovu godinu i drago mi je da je po prvi put nakon toliko godina baš Egipat bio zemlja partner ovako značajnog događaja u Srbiji i regionu.

Nadam se da će nakon rešavanja ove trenutne situacije sa Korona virusom dovesti stvari u normalnu i da će bar krajem ove godine turizam malo živnuti. Srbi su uvek bili dragi i rado viđeni gosti u ovoj zemlji u Africi i siguran sam da nas Egipćani dočekuju i ove godine raširenih ruku.

Pored izuzetnih odmarališta i uređenih plaža, Egipat je poznat i po brojnim kulturnim spomenicima. Ako imate vremena i obezbeđene finansije obavezno posetite Aleksandriju, grad koji je dobio ime po Aleksandru Makedonskom, najvećem osvajaču. Zanimljiva je anegdota da Aleksandar nikada zapravo nije video grad, već je nastavio svoj pohod, ali je nakon što je stradao sahranjen u Aleksandriji.

Možda Aleksandar Makedonski nije imao priliku da vidi Aleksandriju, ali se potrudio da ga uredi po nekoj svojoj zamisli pa je unajmio urbaniste i arhitekte koji su na osnovu njegovih ideja uredili Aleksandriju.

Postovi o Egiptu koje sam podelio sa vama u 2019. godini:

  1. Pisma iz Egipta: Da li raskoš može da izgubi sjaj?
  2. Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…
  3. Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica nezaobilaznog arapskog šarma…
  4. Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Kako se vama dopala ova moja mala rekapitulacija zanimljivih destinacija koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo prvi post iz ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pismo sa Bliskog Istoka: Dubai, centar modernog orijentalnog luksuza…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Danas je idealan dan za početak jedne nove avanture pa sam zato ovog kišnog utorka za vas pripremio novi post. Putovanja su zaista pravi spas od sumorne svakodnevice i čovek ima priliku da se zabavi i bar na tih nekoliko dana zaboravi na probleme. Kada su u pitanju putovanja nije bitna destinacija, najbitnije je da čovek ne ide sam i da se napravi dobar plan programa puta gde će se svi zabaviti i lepo odmoriti.

Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim avio kompaniji flydubai i Turističkoj organizaciji grada Dubai koji su omogućili da moj fotograf i ja osetimo lepote i čari centra modernog orijentalnog luksuza kao što je to Dubai.

Kada je avio kompanija flydubai započela sa radom 2009. godine, cilj je bio da se povežu sa svojim putnicima i da ih svakodnevno prevezu na što veći broj destinacija. Danas kompanija flydubai leti na više od 90 destinacija i neprestano dodaje nove destinacije u njihovu “nebesku” mrežu.

Preko 70 miliona putnika je poklonilo svoje poverenje i sa kompanijom flydubai su posetili najveći i najpoznatiji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – Dubai, što ih ujedno čini drugim najvećim prevoznikom, po broju putnika u UAE. Vizijom i podrškom vlade Dubaija stvorile su se nove mogućnosti za putovanja, turizam i trgovinu i poboljšali povezanost povećanjem pristupa Dubaiju i povezali sa ostatkom sveta.

Uz sve veću potražnju i stalno rastuću mrežu, flidubai je u svojoj ponudi dodao niz novih destinacija. Nakon što su već otvorili rute po Africi, Evropi, centralnoj Aziji, Bliskom Istoku, Indijskom potkontinentu i jugoistočnoj Aziji, cilj je ne samo da se širenje mreže destinacija, već da put bude što efikasniji, sa redovnijim letovima, direktnim letovima i nove avione uz koje će svako putovanje biti nezaboravno.

Flydubai poslovna (biznis) klasa nudi komfornije, opuštenije i sasvim novo iskustvo letenja. Na aerodromu ćete imati beneficije od brže prijave na let i prioritetnih usluga na aerodromu, uključujući poseban pult za prijavu, ukrcavanje i autobusku uslugu. Možete se opustiti i pre vašeg putovanja u bisnis salonu na Internacionalnom aerodromu u Dubaiju na terminalu 2, a ako vaš let se odvija sa terminala 3, možete koristiti neki od brojnih salona poslovne klase avio kompanije Emirates, naravno i mogućnost uživanja u salonima na aerodromima širom sveta koristeći partnerske mreže avio kompanija kojoj pripada kompanija flydubai.

Tokom leta bićete u prilici da uživate u personalizovanoj, profesionalnoj i vrhunskoj usluzi članova posade koji su na usluzi putnicima poslovne-biznis klase. Izaberite ukusan obrok iz menija gde možete pronaći specijalitete iz raznoraznih internacionalnih kuhinja. Moja preporuka je da probate specijalitete arapske kuhinje i siguran sam da ćete uživati u do sada neotkrivenim ukusima za vaše nepce!

Let od Beograda do Dubaija u proseku traje oko 6 sati i verujem da će vaš let biti komforan, udoban i zabavan bez obzira da li se odlučite da putujete ekonomskom ili poslovnom klasom sa kompanijom flydubai. Ljubazno osoblje, pejzaži na koje ćete usput naići i ko zna možda upoznate nekog na letu.

Ja sam bio u prilici da upoznam jednu zanimljivu gospođu u poznim godinama koja ide u posetu svojoj ćerki u Dubai. Toliko sam zanimljivih stvari saznao o ovom neobičnom modernom gradu i dobio sam preporuke iz prve ruke šta ne bih smeo da propustim u Dubaiju!

Dubai je najnaseljeniji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i glavni grad Emirata Dubai. Smešten u istočnom delu Arapskog poluostrva na obali Persijskog zaliva, Dubai svojim položajem je zauzeo centralno poslovno središte zapadne Azije. Takođe je glavno svetsko transportno središte za putnike i robu. Prihodi od nafte pomogli su ubrzanju razvoja grada, koji je već bio veliko trgovačko središte.

Danas manje od 5% prihoda Emirata dolazi od nafte. Istraživanja Centra za regionalnu i međunarodnu trgovinu pokazuju da s početkom 20. veka ekonomija Dubaija se većinom oslanja na prihode od trgovine, turizma, vazduhoplovstva, nekretnina i finansijskih usluga.

Istorija ljudskog naseljavanja na području gde se sada nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati je neobična i vrlo složena. Veliki broj istorijskih zapisa navodi na usko povezane trgovačke veze između civilizacija doline Inda i Mesopotamije. Arheološka nalazišta u emiratu Dubaija, posebno u Al-Ashoosh-u, Al Sufouh i izrazito bogata nalazišta iz Saruk Al Hadida, pokazuju naseljavanje kroz periode Ubaida i Hafita, razdoblja Umm Al Nar i Vadi Suk i tri gvozdena doba u UAE.

Ovo deo je Sumeranima bilo poznato kao Magan i bilo je izvor metalnih ruda, posebno bakra i bronze. Područje je bilo prekriveno peskom pre oko 5000 godina dok se obala povlačila u unutrašnjost, postajući deo današnje obale grada. Veliko otkriće je predislamska keramika koja je pronađena na prostoru današnjeg grada Dubaija koja potiče iz perioda III i IV veka.

Pre uvođenja islama na to područje, ljudi u ovoj regiji su obožavali Bajir (ili Bajar). Nakon širenja islama u regionu, umaiiadski kalif istočnog islamskog sveta izvršio je invaziju na jugoistočnu Arabiju i proterao Sassane. Iskopavanjima muzeja u Dubaiju u regionu Al-Jumaira (Jumeirah) pronađeno je nekoliko artefakata iz perioda Umaiiada. Venecijanski trgovac biserima Gasparo Balbi posetio je ovaj grad 1580. godine i spomenuo Dubai (Dibei) koji je u to vreme bio značajan zbog trgovine biserima.

Smatra se da je Dubai osnovan kao ribarsko selo u ranom 18. veku i da je do 1822. godine dobio status grada u kojem je bilo između 700 i 800 pripadnika plemena Bani Ias i da je podlegao vladavini šeika Tahnun bin Shakhbut-a iz Abua Dhabi-ja. Međutim 1833. godine, nakon plemenske svađe, pripadnici plemena Al Bu Falasah su se izdvojili iz Abu Dhabija i nastanili se u Dubaiju. Egzodus iz Abu Dabija vodili su Obeid bin Saeed i Maktoum bin Butti, koji su takođe postali vrhovne vlasti u Dubaiju sve dok Obeid nije umro 1836. godine, napuštajući Maktum u želji da uspostavi novu dinastiju Maktoum.

Dubai je potpisao Opšti pomorski ugovor iz 1820. godine i zajedno sa drugim državama, nakon britanske kaznene ekspedicije protiv Ras Al Khaimaha iz 1819. godine, što je takođe dovelo do bombardovanja obalnih zajednica Persijskog zaliva. To je dovelo do stalnog pomorskog primirja iz 1853. godine. Dubai je takođe – poput svojih suseda potpisao sporazum o ekskluzivnosti u kojem je Velika Britanija preuzela odgovornost za bezbednost emirata 1892. godine.

Tokom 1970-ih godina, Dubai je nastavio da se razvija zahvaljujući prihodima ostvarenih od nafte i trgovine, čak i priliv od imigranata koji su bežali od libanonskog građanskog rata. Granični sporovi između emirata nastavili su se i nakon formiranja UAE. Tokom 1979. godine postignut je formalni kompromis koji je okončao sve nesuglasice. Luka Jebel Ali osnovana je 1979. godine i JAFZA (slobodna zona Jebel Ali) izgrađena je oko luke 1985. godine kako bi se omogućilo stranim kompanijama neograničeni uvoz radne snage i kapitala.

Aerodrom u Dubaiju i vazduhoplovna industrija takođe su nastavili da rastu velikom brzinom. Nažalost zbog “Zalivskog rata” 1990. godine u Dubaiju se osetio veliki negativni finansijski efekat, pošto su glavni investitori povukli svoj novac, a trgovinski lanci zatvorili svoje prodajne objekte, ali nakon toga grad se oporavio u promenljivoj političkoj klimi i uspeo da prevaziđe sve političke i finansijske probleme.

Kasnije tokom 1990-ih, mnoge strane trgovačke zajednice – prvo iz Kuvajta, tokom Zalivskog rata, a kasnije i iz Bahreina, u vreme šiijskih nemira – preselile su svoj posao u Dubai. Grad je imao baze za punjenje savezničkih snaga u slobodnoj zoni Jebel Ali tokom Zalivskog rata. Velika poskupljenja nafte nakon Zaljevskog rata ohrabrila su Dubai da se i dalje fokusira na slobodnu trgovinu i turizam.

Broj turističkih atrakcija i aktivnosti je značajno porastao poslednjih nekoliko godina. Sada postoji mnogo više opcija nego pre jer su pre sve aktivnosti bile u sklopu brojnih hotelskih lanaca jer grad nije posedovao turističke atrakcije. Samo otvaranje velikog trgovačkog centra Dubai Mall i izgradnja kompleksa koji čini samo srce grada (Dubai Downtown) je doprinelo prošitenju brojnosti turističkih atrakcija po kojima je danas Dubai prepoznatljiv u svetu. Najupečatljivije atrakcije koje su zasigurno promenile izgled grada su Burj Khalifa i Fontana u Dubaiju.

Burj Khalifa je poznata kao najviša građevina na svetu. Posetioci se mogu posebnim liftom popeti na 124. sprat koji je poznat kao najlepši vidikovac sa kojeg se Dubai vidi kao na dlanu. Sa druge strane Fontana u Dubaiju je najveća muzička fontana na svetu koju uvek možete posetiti besplatno i ona se nalazi u sklopu tržnog centra u Dubaiju (Dubai Mall).

Naravno pored fontane u Dubai Mall-u možete uživati u zimskim čarolijama na prostranom klizalištu, akvarijumu i KidZania koji je zamišljen kao moderna dečija igranica, verujte mi da tako nešto niste imali prilike da vidite u svom životu. Iskren da budem da nemam svojih 27 godina, išao bih da se igram tamo po ceo dan bez prestanka!

Bastakia je poznata kao četvrt koja je označena u svim turističkim vodičima i časopisima kao stari deo Dubaija sa dušom u kojem se čuva stari gradski duh i baština. Izgrađena je krajem 19. veka zahvaljujući persijskim trgovcima koji su bili vezani za Dubai zbog jednostavnog i olakšanog načina trgovine i zbog toga je ovaj deo grada dobio ime po gradu Bastak koji se nalazi na jugu Irana.

Mnogi obnovljeni objekti u ovom delu grada i dan danas poseduju posebne sisteme klimatizacije koji se zovu “Tornjevi Vetra” koji je bio zanimljiv koncept za klimatizaciju domova i poslovnih objekata. Danas je većina objekata u ovom delu grada u privatnom vlasništvu – domovi i postoje objekti koji su od velikog kulturnog i društvenog značaja kao što su:

  1. Kultorološki Centar Šeika Mohammed-a
  2. Muzej Dubaija
  3. Arabijska Kuća Čajeva (bivši Basta Umetnički Kafe)
  4. Majlis Galerija u kojoj se mogu pronaći dela domaćih i internacionalnih umetnika.
  5. Ostra Galerija gde možete pronaći dela savremene moderne umetnosti i skulpture

Pre tačno 7 godina u februaru 2013. godine u sklopu Dubailand kompleksa otvoren je Čudesni Vrt Dubai, cvetnu baštu od 72 000 metara. To je najveća cvetna bašta na svetu. Vrt ima ukupno 45 miliona vrsta cveća koje se održava uz pomoć posebnog sistema za navodnjavanje koji koristi otpadne vode koje su prečišćene i biljke se navodnjavaju pomoću kapljičnog sistema za navodnjavanje.

Tokom letnjeg perioda od kraja maja do septembra, kada temperature mogu biti izuzetno visoke, sa prosečnom temperaturom oko 40 stepeni, bašta je zatvorena za javnost.

Videti baštu u punom cvatu sa svojih 150 miliona cvetova raspoređenih u raznobojne lukove, šare i bezbroj oblika koji formiraju, zaista je veličanstveno iskustvo za sva vaša čula. Dubai Miracle Garden osvojio je dva Ginisova svetska rekorda za najveću vertikalnu baštu u 2013. godini i najveću cvetnu skulpturu na svetu, formirajući oblik Airbusa A380 u 2016. godini.

Karakteristična skulptura u ovom parku je remek-delo visine 18 metara i to je ujedno i prvi Diznijev cvetni displej na Bliskom Istoku i izrađen je od gotovo 100.000 biljaka i cveća i težak je skoro 35 tona. Svake godine Dubai Miracle Garden menja svoj izgled i posetiocima prikazuju potpuno novi koncept i dizajnersko iskustvo. Ovaj neobični vrt poseti više od 1,5 miliona posetilaca godišnje.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Dubaija koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turistike Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai koji su omogućili da osetim duh Bliskog Istoka i da vam prenesem svoje utiske o ovoj modernom arhitektonskom čudu koje je za kratko vreme napredovalo. 

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca osoblju Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put je avio kompanija flydubai prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote Bliskog Istoka.

Kako se vama dopala ova moja priča o Dubaiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ujedinjene Arapske Emirate? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Dubaija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai. Ova avantura ne bi bila moguća bez Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST

Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi ljudi dobre volje mogu da nađu mir…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Danas sam baš razmišljao o prolaznosti vremena i kako neki trenuci u životu traju mnogo kraće nego što smo mislili. U današnjem postu ću se potruditi da vam objasnim neke osnove Budizma i da dočaram lepotu hramova koje sam imao priliku da vidim u Laosu.

Danas je dan kada se na blogu opraštamo od Laosa i ovo je zvanično moje poslednje “pismo” iz Laosa koje delim sa vama. To je bila avantura za pamćenje koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ovim putem bih želeo da im se zahvalim od srca na ovom izuzetnom iskustvu koje mi je omogućilo da upoznam jednu sasvim novu kulturu.

Budizam (Buddha Śãsana – Budino učenje) je četvrta po veličini religija na svetu sa preko 520 miliona sledbenika, poznati kao budisti. Ako tu cifru gledamo sa globalne tačke gledišta to je preko 7% od ukupne populacije na planeti. Budizam sam po sebi obuhvata različite tradicije, verovanja i duhovne prakse koje se u velikoj meri temelje na izvornim učenjima koja su pripisana Budi i rezultirajućim interpretiranim filozofijama.

That Luang Stupa se nalazi na svetskoj listi top 10 najlepših budističkih hramova na svetu.

Nastala je u drevnoj Indiji kao tradicija Sramana negde između 6. i 4. veka pre nove ere, a proširila se kroz veći deo Azije. Dve glavne postojeće grane budizma koje su priznate od strane naučnika su: Teravada (najstarija sačuvana škola budizma) i Mahajana (sanskritski: “Veliko vozilo”). Postoji i treći ogranak Budizma Vađrajana (tantrički budizam).

Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i vekovima posle njegove smrti proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Iako se budizam često doživljava kao apolitična religija, oduvek je vršio značajan politički uticaj na zemlje u kojima je prisutan. Često se navodi da istorija budizma, za razliku od drugih religija, ne poznaje prognanstva, inkvizicije, religijske ratove, lov na jeretike i spaljivanje ljudi i knjiga u ime odbrane dogme. Početkom 20. veka budizam stiže u Evropu i Ameriku.

Većina budističkih škola deli cilj preovladavanja patnje, ciklusa smrti i ponovnog rođenja, bilo postizanjem Nirvane ili putem Buddhastva. Budističke škole razlikuju se u prikazivanju pravog puta ka oslobađanju, relativnoj važnosti i kanoničnosti dodeljene različitim budističkim tekstovima, te njihovim specifičnim učenjima i praksama verovanja. Široko prihvaćena verovanja uključuju pronalaženje nade i utočišta u Budi, Dharmi i Sangi, poštovanje moralnih načela, monaštvo, meditacija i uzgoj Paramita (savršenstva ili vrline).

That Luang Stupa za vreme Boun Pha That Luang budističkog festivala u Vijentijanu, Laos.

Budista najviše ima (približne brojke izražene u milionima) u: Kini (uključujući Tibet) (102), Japanu (89,5), Tajlandu (55,5), Vijetnamu (50), Mjanmaru (41,6), Sri Lanki (12,5), Južnoj Koreji (10,9), Tajvanu (9,2), Kambodži (9,1) i Indiji (7). U nekim zemljama jugoistočne Azije, budizam je i danas državna vera.

Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: teravada, mahajana i vađrajana. Procenjuje se da od celokupne populacije od 524 miliona budista sledbenici mahajane čine 56 procenata, teravade 38 procenata, a tantričkog, odnosno tibetanskog budizma 6 procenata.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Kako je nastao Budizam? Ko je zaslužan za nastanak ove današnje svetske religije? Potrudiću se da vam na ova pitanja kao i uvek dam iscrpne i konkretne odgovore. Sidarta Gautama je bio mudrac i putujući učitelj koji je živeo na teritoriji današnje severne Indije i Nepala. U budističkim žitijima, Buda postaje mitski prototip “božanskog čoveka” u skladu sa induskom tradicijom, koji ima brojne zajedničke osobine sa idealizovanim savršenim bićima u drugim religijama.

Sidarta Gautama je rođen oko 560. p. n. e. u maloj republici Šakja, u današnjem Nepalu, u vreme kada je to podnevlje bilo jedno od središta intelektualne i duhovne delatnosti. Sidartin otac je bio član saveta republike Šakja, a on je sebe opisivao kao kšatriju, člana vladajuće kaste. Međutim, Sidarta je napustio palatu i postao prosjak pod imenom Gautama. Pošto je napustio dvojicu učitelja koji su ga učili nečemu što je bilo srodno joga filozofiji i praksi pristupio je, zajedno sa još petoricom učenika, surovim mučenjima tela.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Shvativši besmislenost takvog nemilosrdnog asketizma, počeo je da propoveda umerenost kao srednji put. Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih 45 godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.

Posle Budine smrti, njegov je naslednik postao Mahakašjapa, a ne verni učenik i sekretar Ananda koji, obzirom da je dvadeset godina bio u direktnoj službi Probuđenog, nije imao slobodnog vremena da usavrši meditaciju da bi postao Arhat (Časni).

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Koji su osnovni principi Budizma?

Četiri plemenite istine predstavljaju fundamentalni koncept budizma. Upravo njihovim shvatanjem Šakjamuni Buda (kako se često naziva osnivač Budizma, Sidarta Gautama) je doživeo probuđenje i nirvanu. U tom smislu težnja i napor da se četiri plemenite istine shvate, ne samo na intelektualnom nivou već, pre svega, na intuitivnom nivou, tzv. direktnim saznanjem, predstavljaju suštinu budističkog učenja. Smatra se da je upravo ovo bila tema prve propovedi koju je Buda održao nakon što je doživeo probuđenje.

Četiri plemenite istine su:

  1. Plemenita istina o patnji – postoji patnja u životu svih bića
  2. Plemenita istina o nastanku patnje – postoji uzrok patnje, a to su vezanost i želja (pali: tanha – želja, žeđ) koji nastaju iz neznanja (aviđa)
  3. Plemenita istina o prestanku patnje – postoji način da se patnja prevaziđe, a to je iščezavanje i iskorenjivanje vezanosti i želje
  4. Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje – postoji način da se eliminišu vezanost i želja, a to je osmostruki plemeniti put

Kada se govori o četiri plemenite istine Buda se često upoređuje sa lekarom jer su istine izložene prema drevnom indijskom medicinskom modelu:

  1. postoji bolest (postavljanje dijagnoze)
  2. postoji uzrok bolesti (analiza faktora koji do bolesti dovode)
  3. postoji način da se bolest izleči (konstatovanje prognoze i postojanja ili nepostojanja načina za otklanjanje uzroka bolesti)
  4. propisivanje leka odnosno načina da se bolest izleči

Ovakav pristup problemu predstavlja jednu od ključnih karakteristika u diskusiji budizma u odnosu na druge religije. Naime, ovime se izbegava metafizička spekulacija i potreba za verom u ono što se izlaže. U svakoj od četiri plemenite istine se referiše na pojave i pojmove koji su u potpunosti u domenu iskustva svake osobe što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti ili neistinitosti predmeta rasprave. Štaviše, u budističkim spisima Buda upravo insistira na ovakvom, empirijskom, pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.

Hram koji se nalazi u sklopu kraljevskog kompleksa Hav Kham u Luang Prabangu.

Treba, međutim, istaći da bi bilo pogrešno reći da vera nema nikakvu ulogu u budizmu. Naprotiv, termin šrada je bitan element budističkog učenja. Ovaj termin se približno prevodi kao vera, mada on obuhvata samopouzdanje, upornost, skromnost i istrajnost. Iako se Buda protivi slepom verovanju baziranom na autoritetu, tradiciji i sličnom, ostaje potreba za određenom dozom vere u budističko učenje. U principu, šrada je rezultat dubokog promišljanja i akumuliranog iskustva.

U kontekstu četiri plemenite istine ovo se pre svega odnosi na četvrtu – poverenje u to da osmostruki plemeniti put zaista vodi ka uništenju vezanosti i želje. Jedini dokaz delotvornosti osmostrukog plemenitog puta i budističkog učenja u celini je dostizanje nirvane od strane Šakjamuni Bude kasnije, arhata (onaj koji je vredan; osoba koja je dostigla probuđenje i nirvanu ali ne samostalno, kao što je slučaj sa budama, već sledeći budino učenje).

Pošto ne postoji način da se objektivno i direktno proveri da li su ove osobe zaista postigle oslobođenje od patnje ostaje nam da tu mogućnost prihvatimo kao istinitu na osnovu poverenja. Iako se u različitim budističkim školama stepen i objekti vere, odnosno poverenja, razlikuju, možemo reći da je vera u istinitost osmostrukog plemenitog puta zajednička svim školama. Na taj način vera u budizmu igra ulogu pokretača osobe na putu dostizanja probuđenja i nirvane.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Plemeniti osmostruki put je prema učenju Gautama Bude put koji vodi do prestanka patnje (dukkha) u ljudskom životu. U suštini praktičan vodič za življenje, zasnovan na etičkoj i meditativnoj disciplini, plemeniti osmostruki put je četvrti član grupe od četiri plemenite istine, koje su oblikovale i pokretale razvoj kasnije budističke tradicije.

Kao što samo ime govori, postoji osam elemenata plemenitog osmostrukog puta i oni su podeljeni u tri osnovne kategorije:

  • Mudrost
  1. Ispravno razumevanje
  2. Ispravna namera
  • Moralno ponašanje
  1. Ispravan govor
  2. Ispravno delovanje
  3. Ispravno življenje
  • Usavršavanje uma
  1. Ispravan napor
  2. Ispravna sabranost
  3. Ispravna koncentracija

U svakom od ovih delova plemenitog osmostrukog puta reč „ispravan“ jeste prevod reči samyañc (sanskrit) ili sammā (pali), koja označava potpunost, skladnost, a isto tako nosi u sebi značenje „savršeno“ ili „idealno“.

Iako su delovi puta numerisani, to ne znači da su oni linearna serija koraka koje neko mora jedan po jedan da načini kako bi napredovao ka prosvetljenju; umesto toga, njih bi trebalo razvijati više ili manje simultano, onoliko koliko to dopuštaju individualne sposobnosti, jer napredak u jednom pravcu olakšava razvoj i drugih kvaliteta, tako da se oni međusobno dopunjuju i potpomažu.

U budstičkoj simbolici plemeniti osmostruki put se često predstavlja Točkom darme, čijih osam paoka predstavljaju osam elemenata puta.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Tri utočišta

Tri dragulja su tri glavna obeležja budizma, odnosno tri stvari u kojima svaki budista može naći utočište. Stoga su poznate i kao tri utočišta. To su:

  • Buda (probuđeni)
  • Dharma (učenje)
  • Sangha (zajednica)

Pet pravila morala

U budističkoj religiji postoje pet moralnih načela kojih se svaki sledbenik mora držati, a to su:

  • Ne ubijaj i ne povređuj druga živa bića,
  • Ne kradi,
  • Ne zloupotrebljavaj seksualna zadovoljstva
  • Ne zloupotrebljavaj govor
  • Ne konzumiraj alkohol, drogu i druge supstance koje pomućuju svest.

Meditacija

Budistička meditacija predstavlja niz tehnika kojima se razvijaju svesnost, koncentracija, mirnoća i uvid. Budisti upražnjavaju meditaciju kao deo puta prema prosvetljenju i nirvani.

Po budističkom shvatanju, meditacija predstavija delatnost u kojoj čovek nastoji da prevaziđe diskurzivno razmišljanje, da uništi ili spreči nepovoljna duševna stanja, te začne ili utvrdi povoljna duševna stanja. Suština budističke meditacije je u sabranosti pažnje i svesnosti, pažljivosti i posmatranju.

Prikaz Budinog života do prosvetljenja na ulazu u Vat Mai Suvannaphumaham hram.

Koje su osnovne grane i škole Budizma?

Dve su osnovne struje u budizmu, teravada i mahajana. Obe su nastale na osnovu ranijih tradicija, tako da je sasvim teško precizirati njihov nastanak. Ranije se smatralo da je prva škola Teravada zasnovana na kanonskim tekstovima koji prilično verno odražavaju izvorno Budino učenje, dok je Mahajana izvedena iz mnogo kasnijeg materijala. Danas nauka smatra da to nije tačno. Vađrajana budizam se ponekad smatra trećom grupom, dok ga neki smatraju tek delom mahajana tradicije.

Mahajana se razvila kao grupa škola koje se mogu razvrstati u dve glavne kulturne i lingvističke kategorije: tibeto-mongolska i sino-japanska. Teravada budizam je bio konzistentniji; proširio se bez značajnijih promena iz Indije na Šri Lanku, a odatle na jugoistok Azije.

Budizam u Laosu

U Laosu budisti čine većinu stanovništva. Budizam koji se praktikuje u Laosu je tradicionalna Teravada škola. Lao-budizam je jedinstven deo theravadinskog budizma i u osnovi je etničke Lao kulture. Budizam u Laosu često je usko vezan za animistička verovanja i veru u duhove predaka, posebno u ruralnim područjima.

Međutim, Laos je multietnička zemlja s velikim udelom ne-budističkih manjina koje se pridržavaju religija koje su često potkrijepljene simbolima “animizma”, ali koji se takođe mogu značajno preklapati s budizmom, ili barem sadrže budističke elemente koji proizlaze iz međukulturalnog kontakta.

Laoistički budisti su vrlo pobožni i u prošlosti se gotovo svaki Lao čovek pa i na neki kraći vremenski period pridružio budističkom manastiru ili hramu. Neki muškarci takođe zamonaše do kraja života. Kako dolaze promene koje sa sobom donosi 21. vek i noviteti modernog života, ova praksa trenutno prolazi kroz velike promene. Većina ljudi daruje hranu monasima kako bi stekli zasluge i poboljšali njihovu karmu.

Hramovi Laosa nekada su smatrani “Univerzitetima” za monahe. Lao monasi su u laoškim zajednicama veoma poštovani i cenjeni. Na osnovu laotskog budizma, žene Laosa uče da mogu dobiti nirvanu tek nakon što su se rodile kao muškarci.

Pha That Luang, Wat Sisakhet, Wat Xieng Thong i That Dam su najpoznatije budističke svetinje u Laosu. Lao-budizam je takođe poznat po figurama Bude koji izvodi jedinstvene laoške umotvorine ili pokrete, poput poziva na kišu i jedinstveno upečatljive laoške poze, poput prikazivanja Bude kako leži i dobrodošlice smrti, nakon čega bi postigao Nirvanu.

Tokom kolonijalne ere, Henri Parmentier je sproveo veliko istraživanje laoške umetnosti i arhitekture koje i dalje imaju presudnu vrednost za jedinstvenu kulturu ovog dela Jugoistočne Azije pre uništenja koje se dogodilo u 1960-im i 1970-im godinama prošlog veka.

Sai Bat (Jutarnja milostinja – Parada Monaha) je dugogodišnja tradicija laoške budističke kulture. Poštovanje ove tradicije, lokalno stanovništo svakodnevno daju svoje priloge (hranu) monasima širom Luang Prabanga. Počevši od ranog jutra oko 05:30 monasi izlaze na ulice Luang Prabanga i u svojim posebnim činijama “Bat” sakupljaju priloge u vidu hrane od lokalnog stanovišta.

Tradicija se proširila i na turiste, pa pored lokalnog stanovništva i turisti se trude da ispoštuuju Lao tradiciju i kulturu. Meni je bila čast da budem deo ovog zaista fascinantnog običaja.

Najvažnije je da ovaj ritual ispoštujete u tišini i doprinesete davanju milostinje samo ako za vas znači nešto više od obroka i to morate učiniti sa velikim poštovanjem. Ako ne želite dati svoj prilog (hranu), budite na odgovarajućoj udaljenosti i pazite da ne ometate monašku procesiju ili onima koji učestvuju u povorci. Osnovna pravila za davanje priloga i učestvovanje u Sai Bat procesiji:

1) Da biste dali svoj prilog, potrebno je da kupite lepljivu rižu na lokalnoj pijaci ranije tog jutra ili kod ljudi koji se svakog dana pripremaju za prodaju riže na mestima duž trase gde se održava procesija monaha.

2) Potrudite se da ne budete preblizu monaha prilikom fotografiranja, takodje, blic kamere može biti veoma uznemirujuć i neprijatan za monahe i za učesnike povorke koji daju svoj prilog.

3) Obucite odgovarajuću garderobu: ramena, grudi i noge treba prekriti.

4) Ne ostvarujte fizički kontakt sa monasima i pokušajte biti na razdaljini najmanje 5 metara od monaha, ako promatrate ceremoniju. Ako učestvujete u ceremoniji možete biti blizu monaha, ali nema konverzacije.

5) Imajte na umu da su veliki autobusi zabranjeni u samom gradskom jezgru UNESCO-ve Svetske baštine Luang Prabang i da su u ovom kontekstu izuzetno uznemirujući. Ako dolazite iz nekog drugog grada, možete doći do neke određene oblasti u gradu i posle možete doći peške ili automobilom.

6) Nikada ne pratite povorku u automobilu, jer ćete tako staviti sebe iznad monaha, što u Laosu iskazivanje velikog nepoštovanja.

7) Najbitnije je učestvovanje u ceremoniji darivanja milostinje štiteći dostojanstvo i lepotu ove višedecenijske tradicije.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja poslednjeg posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji.

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca vlasnicima i osoblju MyLaoHome hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Pored osnovne delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva, MyLaoHome je i turistička agencija koja organizuje raznovrsne ture tako da možete uz njihovu pomoć da istražite Luang Prabang i okolinu. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put avio kompanija Qatar Airways je prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote daleke Azije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Budizmu i Lao kulturi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo naše avanture i vodim vas na moderni Bliski istok – Dubai. Siguran sam da ćete pronaći zanimljive savete kako možete provesti svoj odmor u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Luang Prabang-a,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez MyLaoHome hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST

Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu avanturu? Prošle nedelje ste imali priliku da vidite kako izgleda jedno neobično “prihvatilište” za slonove. Pored toga ste imali prilike da uživate u lepoti prirode Luang Prabang-a, ako niste stigli da pročitate moj prethodni post ili možda želite da se prisetite nekih interesantnih detalja, možete to sada učiniti klikom na ovaj LINK.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Danas nastavljamo našu avanturu u Luang Prabangu i ja ću se potruditi da Vam dam savete šta možete da posetite u ovom gradu i da ispunite svoje vreme na najkvalitetniji mogući način ako se odlučite da posetite ovu neobičnu zemlju u Jugoistočnoj Aziji.

Pre nego što počnem želim da iskoristim priliku da se zahvalim Ministarstvu kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos na pozivu, kao i avio kompaniji Qatar Airways na divnoj saradnji.

Pogrebna kapela kralja u Hramu Wat Xieng Thong

Luang Prabang, u prevodu doslovno ima značenje “slika Kraljevskog Bude”, je grad u severnom centralnom Laosu, koji se sastoji od 58 susednih sela, od kojih 33 čine UNESCO-ov grad, svetske baštine grada Luang Prabang. Na listu UNESCO-ve svetske baštine upisan je 1995. zbog jedinstvenog i „izvanredno“ dobro očuvanog arhitektonskog, verskog i kulturnog nasleđa i mešavine ruralnih i urbanih delova grada koji su tokom više vekova, uključujući francuske kolonijalne uticaje tokom 19. i 20. veka preživeli.

Pogrebna kraljevska kočija sa posmrtnim ostacima kralja Sisavang Vong-a.

Centar grada smešten je na četiri glavne saobraćajnice i nalazi se na poluostrvu na ušću reke Nam Khan i reke Mekong. Luang Prabang je poznat po brojnim budističkim hramovima i manastirima. Najpoznatijih od njih je Wat Xieng Thong hram koji vidite na slikama. Svakog jutra stotine monaha iz raznih manastira hoda ulicama Luang Prabang-a skupljajući milostinju. To je čuvena Parada Monaha, koju ću vam detaljno opisati i predstaviti u narednom postu. Jedna od glavnih gradskih znamenitosti je Mount Phou Si veliko strmo brdo koje je visoko 150 metara. Tu se nalazi i strmo stepenište koje vodi do hrama Vat Chom Si sa predivnim pogledom na grad i obe reke.

Figure Buda koje se nalaze u Pogrebnoj kapeli kralja u Hramu Wat Xieng Thong.

Grad je ranije bio glavni grad istoimenog kraljevstva Luang Prabang. Takođe je bilo poznato po drevnom imenu Ksieng Thong. Bila je kraljevska prestonica i sedište vlade Kraljevine Laos do preuzimanja Pathet Lao-a 1975. godine. Grad je deo okruga Luang Prabang u provinciji Luang Prabang i glavni je i administrativni centar provincije. Nalazi se oko 300 km severno od glavnog grada Vijentijan. Trenutno, ukupan broj stanovnika okruga Luang Prabang preko 400.000 stanovnika, dok u samom gradu u živi oko 56.000 stanovnika, a na zaštićenom mestu UNESCO-a živi oko 24.000 ljudi.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Muang Sua bilo je staro ime Luang Prabang nakon osvajanja tajlandskog princa, Khun Lo-a 698. godine. Khun Lo je grad poklonio svom ocu, Khun Borom, koji je povezan sa laoškom legendom stvaranja sveta. Legenda koju narod sa Laosa deli sa Šanom i drugim narodima u regionu. Khun Lo osnovao je dinastiju u kojoj je petnaest vladara vladalo nezavisnim Muang Suom skoro jedan vek.

U drugoj polovini 8. veka Nan-Chao se često umešao u poslove kneževina srednje doline Mekong, što je rezultiralo okupacijom Muang Sua 709. godine. Datumi okupacije nisu poznati, ali verovatno se okupacija završila mnogo pre širenja kmerskog carstva na severu Indravarmana I (r. 877–89) i proširio se do teritorija Sipsong Panna na gornjem Mekongu.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

U međuvremenu, Kmersi su osnovali novu centralu u Ksai Fong-u blizini Vijentijana, a Champa se ponovo proširila u južnom Laosu, zadržavši svoje prisustvo na obalama Mekong-a do 1070. godine. Chanthaphanit, lokalni vladar Ksai Fong-a, preselio se na sever u Muang Sua i prihvaćen je mirno kao vladar nakon odlaska administratora Nan-Chao-a. Chanthaphanit i njegov sin su dugo vladali, tokom kojih je grad postao poznat pod imenom Ksieng Dong Ksieng Thong.

Dinastija se na kraju uplela u svađe više kneževina. Khun Chuang, vladar koji je proširio je svoju teritoriju kao rezultat ratnih dejstva tih kneževina i vladao od 1128. do 1170. godine. Khun Chuang, vladar jedne dinastije koja je vladala nad teritorijom i ponovo uspostavljen siamski administrativni sistem iz 7. veka.

Luang Prabang je bio poprište mnogih modernih istorijskih događaja tokom Drugog svetskog rata, a okupiralo ga je nekoliko sila tokom rata (Francuska, Tajland, Imperijalni Japan i Kina). U početku su Francuzi kontrolirali grad, ali izgubili su ga od tajlandskih snaga nakon Franko-tajlandskog rata 1940-1941. godine. U rano jutro 9. marta 1945. nacionalistička grupa proglasila je Laos još jednom nezavisnim, a Luang Prabang svojim glavnim gradom, ali 7. aprila 1945. dva bataljona japanskih trupa okupirale su grad.

Japanci su pokušali da primoraju Sisavang Vonga (kralja Luang Phrabang-a) da proglasi laotsku nezavisnost, ali 8. aprila on je jednostavno proglasio okončanje statusa Laosa kao francuskog protektorata. Kralj je tada tajno poslao princa Kindavong-a da predstavlja Laos savezničkim snagama i Sisavang Vatthana kao predstavnika Japana.

Nakon predaje Japana saveznicima, slobodne francuske snage poslate su da ponovo zauzmu Laos i uđu u Luang Prabang, a tada je kralj uverio Francuze da Laos ostaje francuski kolonijalni protektorat. U septembru su stigle kineske nacionalističke snage da prime predaju preostalih japanskih snaga.

U aprilu i maju 1946. godine Francuzi su pokušali da osvoje Laos pomoću paravojnih snaga kako bi zauzeli Vijentijan i Luang Prabang i oterali Phetsarath i ministre Lao Issara iz Laosa, u Tajland i Vijetnam. Tokom Prve Indokine ratne snage Vijet-Minha i Patheta Lao-a pokušale su da zauzmu grad nekoliko puta 1953. i 1954. godine, ali su zaustavljene pre nego što su ga francuske snage mogle sustići.

Tokom Laotskog građanskog rata 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina, tajna američka vazduhoplovna baza nalazila se u Luang Prabang-u i bila je poprište velikih borbi. Luang Prabang je ostala kraljevska prestonica do 1975. godine, kada su komunističke snage Pathet Lao-a preuzele vlast uz podršku Severnog Vijetnama i rastvorile drevnu monarhiju.

Luang Prabang poseduje mnoge prirodne lepote i istorijske spomenike koje zaista vredi posetiti. Među prirodnim turističkim znamenitosima su Kuang Si slapovi, slapovi Tat Sae i pećine Pak Ou. Phou Si, smešten u centru grada, ima širok pogled na grad i rečne sisteme, i popularno je mesto za posmatranje zalaska sunca nad rekom Mekong. Na kraju glavne ulice Luang Prabang-a je noćna pijaca na kojoj se na štandovima prodaju majice, narukvice i drugi suveniri.

Kraljevska PalataNacionalni Muzej Hav Kham

Muzej kraljevske palate Hav Kham i hram Vat Ksieng Thong (Wat Xieng Thong) su najpoznatij istorijski lokaliteti. Svakog jutra, pri izlasku sunca, povorka monaha u procesiji ulicama prihvatajući milostinju koju nude lokalni stanovnici, događaj koji je veoma popularan kod turista. Brdski biciklizam je prilično čest, a ljudi često tokom dana biciklizam po gradu ili slapovima. Niz reku Mekong, nalazi se jedno zanimljivo mesto koje se nalazi oko 15 minuta vožnje brodom od Bana Chan-a (grnčarsko selo).

Hram koji se nalazi u sklopu kraljevskog kompleksa Hav Kham

Vodopad Kuang Si (poznat kao slapovi Tat Kuang Si) je vodopad na tri nivoa, koji se nalazi oko 30 kilometara od Luang Prabang-a. Ovi slapovi su popularno mesto turista u Luang Prabangu. Do njih se dolazi posebno naznačenom stazom koja vodi pored samih slapova. Voda se preliva u tirkizno plavi “bazen” pre nego što nastavi nizvodno.

Ulaz u prirodni rezervat gde se nalazi Kuang Si vodopad

Plaća se ulaznica, ali sve u svrhu održavanja čistoće i očuvanja prirodne sredine. Većina bazena otvorena je za kupanje (iako je bar jedan zatvoren kao sveto mesto).

U parku se nalazi i prihvatilište medveda – Tat Kuang Si. Ovde možete pronaći azijske crne medvede poznatiji kao “mesečevi” medvedi su ugrožena vrsta. Iako se veruje da kultura Istočne Azije, hiljadugodišnja praksa tradicionalne medicine pokazala se problematičnom za medveđu populaciju u ovom regionu regionu.

Tat Kuang Si – Spasilački rezervat i prihvatilište za azijske crne “Mesečeve” medvede

Laos je još uvek zemlja u razvoju, pa se do adekvatne medicinske nege se teško ili praktično nemoguće doći izvan gradova kao što su Luang Prabang ili Vijentijan. Većina ljudi u ruralnijim delovima zemlje primorana je da se oslanja (zbog nedostatka obrazovanja i lekova) na tradicionalne medicinske prakse, a mnogi potiču iz tradicionalne kineske medicine ili drevnog laoškog šamanizma.

Kuang Si slapovi

U laoškoj tradicionalnoj medicini, veruje se da medvedi sadrže određena magična svojstva, pa se smatraju nekakvom vrstom čudesne medicine. Širom zemlje ove retke i ugrožene vrste medveda hvataju lovci, prisiljeni da žive u sićušnim kavezima i daju mleko zbog svojih medicinskih svojstava. Ova vrsta medveda je takođe izvežena u Kinu, što nažalost pomaže podsticanju “industrije”.

Izuzetna prirodna oaza od koje vam zastaje dah. Savetujem vam da obavezno odvojite dovoljno vremena da uživate u prirodi i uronite u jedan od mnogobrojnih bazena na vodopadu.

Za prave avanturiste, možete da napravite jednu mini šetnju u trajanju od tri sata kroz manjinsko etničko selo i šumu pre nego što završite na samom vrhu vodopada, uživajući u veličanstvenom pogledu na slapove.

Kuang Si slapovi

Ako se odlučite da jedno popodne provedete u osvežavanju na Kuang Si vodopadu, budite sigurni da nećete pogrešiti. Spremite samo kupaći i to je to, možete da uživati u božanskim slapovima.

Kuang Si vodopad

Nakon posete ovom predivnom vodopadu, došlo je vreme da Mr.M krene dalje! Luang Prabang je danas i dalje najposećeniji grad u Laosu. 90 odsto ljudi u zemlji radi u poljoprivredi, a riža čini 80 odsto poljoprivredne proizvodnje u Laosu. Ovo je neistražena destinacija koju tek treba masovno masovno istražiti. Neke od specifičnih osobenosti koje Laos čine neobičnim su religija, kultura i tradicija koje još uvek traju. Okružen planinama, Luang Prabang se nalazi na 700 metara nadmorske visine na ušću reke Nam Khan i Mekong.

Gradski šarm starog Luang Prabang-a čini preko 2000 monaha koji žive u 33 pozlaćena budistička hrama i manastira. Ovaj grad je bog prekrasnim pejzažima, održivim programima za dostizanje boljeg života lokalne zajednice, bogatom kulturom i lokalnim vilama koje su renovirane i oživljene da posluju kao posebna vrsta “boutique” tipova hotela.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) jedan je od najvećih i najlepših hramova u Luang Prabang-u. Njegov centralni položaj (ispred noćne pijace i pored Kraljevske palate) čini ga jednim od najposećenijih hramova ovog drevnog kraljevskog grada.

Ovaj hram je sagradio kralj Anourout krajem osamnaestog veka, a proširen je u 19. veku. Njegova obnova, za vreme vladavine kralja Manthatourata (1817-1836), dobio je naziv koji je danas svima poznat – “Novi manastir”.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Ovaj hram je veoma važan za Lao narod u Luang Prabang-u. Nakon što su Kinezi uništili grad u poslednjoj polovini 19. veka, on je služio kao hram kraljevskoj porodici, a takođe je duže vreme bio zaklonjen Phra Bang-u, koji je mistični amblem u ovoj zemlji. Bila je to i rezidencija najvišeg laoškog budističkog dostojanstvenika, Pra Sangkharat.

Vat Mai (Novi manastir) spada među najveće, najslikovitijih i najviše fotografisanih hramova u Luang Prabangu. Smešten u neposrednoj blizini popularne noćne pijace ulice Sisavangvong i pridružen je muzeju Nacionalne kraljevske palate, važan je kako za svoju versku tako i za estetsku lepotu grada.

Hram koji je osnovao kralj Anourout (Anurat, rod. 1795-1817), možda 1796/7, datira uglavnom iz 19. veka. Obnova drvene konstrukcijr verovatno je započeta 1821. ili 1822. godine za vreme vladavine kralja Manthatourata. Radovi na simu, biblioteci i drugim pratećim zgradama trajali su sve do 1890-ih godina. Brojne druge strukture su iz 20. veka. Velike su restauracije su urađene 1943 i 1962 godine, kao i u novije vreme. Drveni sim je izgrađen u tradicionalnom stilu Luang Prabang sa dodatnim motivima sa obe strane.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Manastir ima poseban značaj iz više razloga. Služio je kao hram kraljevskoj porodici i dugo je bio rezidencija Pra Sangkharat, najviše laotskog budističko dostojanstva (poglavara crkve).

Kao rezultat racija Kineza koji su opustošili veći deo grada 1887. godine (Vat je bio pošteđen, možda zbog svoje lepote), Vat Mai je postao skladište gradskog paladija, Prabang. 1947. godine zlatna statua preseljena je u kraljevsku palatu, danas je to Muzej kraljevske palate. Tokom Pimaja, Laotske Nove godine sredinom aprila, tokom tri dana održava se svečano pranje figure Bude i prilika da vernici odaju počast.

Nakon obilaska Vat Mai hrama morali smo da požurimo jer smo žurili na posebno krstarenje rekom Mekong. Za sve one putnike koji nemaju vremena putovati dužim krstarenjem do Tajlanda ili drugim provincijama. Najbolji način da doživite Mekong za nekoliko sati biće krstarenje gde možete da uživate na reci Mekong uz zalazak Sunca.

Krstarenje rekom Mekong

Uživajte u opuštenom i bezbrižnom provodu, uživajući u laganom vetru na licu i toplom sunčevom zraku. Dok plutate prema neprestano rastućim rekama i planinama, dok narandžasti sjaj polako bledi u pozadini reke Mekong. Ne smeta vam da uz put popijete kafu, čaj ili neko osvežavajuće piće i neke grickalice kako bi vaše mini krstarenje bilo savršeno.

Ja sam imao priliku da uz vino i laganu večeru završim svoj dan u Luang Prabangu i mislim da nisam mogao zamisliti bolji završetak jednog uzbudljivog dana u dalekom Laosu.

Sledećeg jutra sam opet započeo na brodu i krenuo sam na poludnevno krstarenje. Mr.M se uputio da poseti najneobičniji hram u pećini Pak Ou. Moram priznati da sam se veseo probudio tog jutra, sve je to bilo lepo dok nisam shvatio da prethodno veče nisam stavio aparat da se puni. Srećom uvek nosim više rezervnih baterija, pa je neka od njih napunjena.

U blizini Pak Ou (ušće reke Ou), Tham Ting (donja pećina) i Tham Theung (gornja pećina) su pećine sa pogledom na reku Mekong, 25 km severno od Luang Prabanga. To je grupa od dve pećine na zapadnoj strani reke Mekong, oko dva sata uzvodno od centra grada, bez obzira na daljinu ovo je velika turistička atrakcija i verujte mi da vredi izdvojiti 4 sata vašeg vremena za vožnju.

Pak Ou pećine sa skulpturama Bude

Pećine su poznate po svojim minijaturnim skulpturama Bude. Stotine vrlo malih i uglavnom oštećenih drvenih budističkih figura postavljeno je preko zidnih polica. Figure zauzimaju mnogo različitih položaja, uključujući meditaciju, podučavanje, mir, kišu i naslanjanje (nirvanu).

Pre nego što su pećine otkrili ljudi iz regiona i turisti, tokom Laotske Nove godine vernici su dolazili da se okupaju u pećinama u nadi da će u narednoj godini primiti blagoslov. Sada kada su pećine postale poznata turistička atrakcija i ovde se posetiocima pruža prilika da vide nešto novo i neobično.

Maca izgleda pomalo ljutito na ovoj slici, mislim da je bila više zamišljena. To sam shvatio par sekundi nakon fotografisanja jer me je dozivala i namestila se za jednu turu dobrog maženja. Srećom imao sam dovoljno vremena da se poigramo! 🙂

Postoji više agencija preko čijih svakodnevnih tura možete doći Pak Ou pećine i uveriti se u lepotu ovog neobičnog svetog mesta. Naravno cene se razlikuju, ali vama kao turisti je najbitnije da stignete od tačke A do tačke B i da se plati jeftinije i da koliko toliko bude komforno.

Do kraja dana sam uživao u lepotama reke Mekong i otišao sam ranije na spavanje jer mi je bila potrebna dodatna energija za naredni dan jer se moralo veoma rano ustati. Sledećeg jutra Mr.M je bio u obavezi da ustane u četiri sata ujutru pošto svakog dana “Parada Monaha” počinje u 5:20 bilo je potrebno spremiti hranu za monahe.

Zajedno sa osobljem hotela MyLaoHome sam spremio hranu za monahe i bio sam spreman za pokret. Više o procesiji Monaha ću vam objasniti u narednom postu koji će biti posvećen Budizmu, hramovima u Laosu, kao i samoj procesiji Monaha gde svakog dana skupljaju hranu.

Jutarnja pijaca na ulicama Luang Prabanga

Nakon Parade Monaha, tim iz Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos zajedno sa predstavnikom MyLaoHome hotela i turoperatorske specijalizovane turističke agencije su me odveli na čuvenu jutarnju uličnu pijacu.

Ova pijaca počinje od ranih jutarnjih sati, nešto malo pre 6 časova i traje do 9, nekada i do 10 časova. Neobični mali centralni sokaci postaju ulične tezge gde možete uvek pronaći različite vrste namernica od svežeg voća i povrća do najrazličitijih vrsta mesa i ribe. Sve je sveže i Lao narod poštuje ovu tradiciju, pa su čak i turisti postali kupci.

Pored hrane i pića na ovoj pijaci možete pronaći odeću i igračke, tako da je ovde sve moguće pronaći, što bi rekao naš narod od igle do lokomotive. Moram priznati da je mene najviše impresioniralo njihov temperament i srdačnost. Sa druge strane kao ekonomista i osoba koja se godinama bavi trgovinom i marktingom mogu vam reći da su slatkorečivi i dobri trgovci, što se tiče cene nema problema. Na pijaci je bitno da se roba što pre proda dok je još sveža, tako da je dogovor uvek moguć!

Pošto sam bio zanimljiv lokalcima, oni su bili srdačni pa su me ponudili svojim specijalitetima besplatno. Mogu vam reći da im je “ulična hrana” zanimljiva i da nećete pogrešiti ako se odlučite da okusite neka malo neobičnija jela. Siguran sam da ćete brzo pronaći svog favorita!

Nakon završene posete ovoj neobičnoj pijaci, imao sam dovoljno vremena da spakujem kofer i da se spremim za svoj let kući. Sve što je lepo ima i svoj kraj, tako je i sa putovanjima. To ne treba da nas brine jer uvek je pravo vreme za novu avanturu!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji.

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca vlasnicima i osoblju MyLaoHome hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Pored osnovne delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva, MyLaoHome je i turistička agencija koja organizuje raznovrsne ture tako da možete uz njihovu pomoć da istražite Luang Prabang i okolinu. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put avio kompanija Qatar Airways je prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote daleke Azije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Luang Prabangu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Laosu i podeliću sa vama neka moja nova saznanja o Budizmu. Pokazaću vam još jednom neke od budističkih hramova u Laosu koji su na mene ostavili utisak i napisati nešto više o čuvenoj tradiciji u Laosu – Parada Monaha.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Luang Prabang-a,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez MyLaoHome hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST