Posts in Avanture

Pismo iz Rusije: Sankt Peterburg, zlatna bajka na obali Neve…

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog. Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni da provedete sa mnom ovaj vikend u Sankt Petersburgu, Petrogradu ili Lenjingradu. Dogovorićemo se posle kako ćemo zvati ovaj prekrasni zlatni grad koji je jedan od najlepših gradova u Rusiji, dok je za neke ljude i najlepši grad na svetu!

Kada sam na dan polaska za Rusiju objavio na društvenim mrežama da sam krenuo put carske ruske imperije, većina ljudi je bilo šokirano gde ja planiram da idem usred zime u snežnu Rusiju na minus 20 stepeni. Moji domaćini iz Turističke organizacije grada Sankt Peterburga su poslali zanimljivu pozivnicu gde su u kratkim crtama dočarali zimsku čaroliju u ovom carskom gradu. Moja želja za avanturom, kao i moj kofer koji se uželeo aerodromskih traka sa primljenom prvom dozom vakcine odlučio sam da se upustim u novu neobičnu pustolovinu!

Sankt Peterburg, ranije poznat pod imenom Petrograd, a kasnije i kao Lenjingrad, drugi je po veličini grad u Rusiji. Grad se nalazi na obalama reke Neve, na samom vrhu Finskog zaliva na Baltičkom moru. Ovaj carski grad danas broji oko 6 miliona stanovnika.

Zanimljiva informacija da je Petrograd četvrti po naseljenosti grad u Evropi, a ujedno najmnogoljudniji grad na Baltičkom moru, kao i najseverniji grad na svetu sa preko milion stanovnika. Sankt Petersburg se smatra jednom od najvažnijih ruskih luka na Baltičkom moru.

Centar Lakhta (Gazprom kula)

Grad je osnovao car Petar Veliki početkom 18. veka na mestu zauzete švedske tvrđave, a ime je dobio po apostolu Svetom Petru. Sankt Peterburg je istorijski i kulturološki povezan sa rođenjem Ruskog carstva i ulaskom Rusije u modernu istoriju kao jedne od najvećih evropskih sila.

Služio je kao glavni grad Ruskog carstva tokom perioda s početka 18. veka do početka 20. veka (zamenjeno Moskvom na kratak period između 1728. i 1730. godine). Nakon Velike Oktobarske revolucije 1917. godine, boljševici su preselili svoju vladu u Moskvu.

Sankt Peterburg je poznat kao „Kulturna prestonica Rusije“ i danas se smatra važnim ekonomskim, naučnim, kulturnim i turističkim centrom današnje Rusije i Evrope. Istorijsko jezgro (stari deo grada) Sankt Peterburga i srodne grupe spomenika čine UNESCO-ovo svetsko nasleđe.

U Sankt Peterburgu se nalazi Ermitaž, jedan od najvećih umetničkih muzeja na svetu, centar Lakhta (Gazprom kula), najviši neboder u Evropi i bio je jedan od gradova domaćina FIFA svetskog kupa 2018. godine.

Kao što ste navikli uvek se potrudim da se osvrnem na istoriju nastanka i razvijanja nekog grada. Po tumačenjima prvih pisanih dokumenata na teritoriji modernog Sankt Peterburga prvo ljudsko naseljavanje može se pratiti do vremena poslednjeg otapanja glečera koji je pokrivao ovu teritoriju.

Pre oko 12 hiljada godina led se povukao, a ljudi su zbog leda išli sve severnije. Podaci o Slovenima poznati su od 8. do 9. veka. Bavili su se zemljoradnjom, stočarstvom, lovom i ribolovom i vršili oružane napade na druge narode. Početkom 9. veka, ove zemlje postale su deo staroruske države, čineći deo teritorije Velikog Novgoroda zvanu Vodskaja pjatina, oblast desno uz Nevu zvala se Karelijska zemlja, levo – Ižorska zemlja.

Kao rezultat poraza u ratu sa Švedskom zbog Stolbovskog mirovnog sporazuma 1617. godine, teritorije duž reke Neve postale su deo švedske Ingermanlandije, čiji je trgovački i administrativni centar bio grad Nien u blizini tvrđave Nienskans, sagrađene 1611. godine na lokalitetu Landskrona.

Kao rezultat Severnog rata 1700-1721, dolina reke Neve osvojena je od Švedske i postala je deo Ruskog carstva prema Ništatskom mirovnom ugovoru. Početkom 18. veka na ušću Neve, nedaleko od Nijena, osnovan je grad Sankt Peterburg.

U prvoj četvrtini 18. veka naziv je pisan kao San (k) t-Peter-Burh. Kada se grad izgradio, nije bio usvojen poseban akt kojim se definiše ime grada, međutim u pismima Petra I i službenim novinama Vedomosti, ime „San (k) t-Peter-Burh“ se gotovo uvek pominje u skladu sa holandskom verzijom (holandski. Sankt Pieter Burch – „Grad Svetog Petra“). Pravopis „Sankt Peterburg“ prvi put je zabeležen u listu „Vedomosti“ jula 1724. godine.

U prvih deset godina svog postojanja, glavni deo grada je bilo Gradsko ostrvo (moderno ostrvo Petrogradski), tu su bili Gostinji Dvor, Trojička crkva, mnoge uslužne zgrade, zanatska naselja i vojne jedinice. Prvo industrijsko preduzeće bilo je brodogradilište Admiralitet, gde su kasnije izgrađeni brodogradilište Galija, Zimska i Letnja palata Petra I sa Letnjom baštom.

Tvrđava Petra i Pavla (Petrogradska tvrđava) je najstariji arhitektonski spomenik Sankt Petersburga. Smeštena na ostrvu Hare, istorijskom srcu grada. Nikada nije korišćena u bilo kojoj bici, a od prve četvrtine 18. veka do početka 1920-ih služio je kao zatvor. Od 1924. godine ovo utvrđenje pretvoreno je u državni muzej.

Tvrđava Petra i Pavla je spomenik ruske arhitekture, na kome su radili brojni arhitekti. U modernoj tvrđavi smešteni su brojni arhitektonski spomenici i muzeji: katedrala Petra i Pavla, grobnica Velikog vojvode, Botna kuća, Komandantova kuća, Inženjerska kuća, kovnica novca, Muzej istorije tehnologije.

Tvrđava pripada istorijskom delu Sankt Peterburga i, zajedno sa kompleksom spomenika, uvrštena je na spisak svetske baštine UNESCO-a. Model tvrđave Petra i Pavla postala je simbol grada i zauzima ključno mesto u njegovoj panorami. Od 1873. godine, svaki dan u 12 sati iz Nariškinovog bastiona tvrđave pucao je artiljerijski signalni hitac, koji nije izvršen od 1934. do 1953. godine.

To je istorijski simbol grada zajedno sa anđelom na tornju katedrale Petra i Pavla zajedno sa čamcem na tornju Admiraliteta i spomenikom Bronzanom konjaniku.

Katedrala Petra i Pavla je arhitektonski spomenik, grobnica ruske carske kuće Romanovih. Drvena crkva Petra i Pavla pojavila se na ovom mestu 1703. godine. Na njenom mestu 1712-1733, prema projektu arhitekte Trezzini-ja, izgrađena je kamena katedrala u stilu ranog ruskog baroka.

Sredinom 1756. godine, usled požara, izgoreli su drveni toranj, krov i gornji slojevi zvonika. Zgrada je obnovljena do 1780. godine, uz neke manje arhitektonske izmene plana. Nakon požara dogodila se velika oluja koja je nakrivila je krst i otkinula lik anđela sa krsta.

Zvonik je visok 122,5 metara. Na zvoniku je od 1776. postavljen zvonasti sat. Od 1708. godine sahranjivanje članova porodice Romanov počelo je u katedrali Petra i Pavla. Početkom marta 1725. godine kovčeg sa telom cara Petra I postavljen je u privremenu drvenu kapelu, a 1731. godine je ponovo sahranjen u ikonostasu katedrale. Tokom 18. veka, sve do početka 20. veka, u katedrali su bili sahranjeni svi carevi i carice Ruskog carstva, sa izuzetkom Ivana VI i Petra II. 1998. godine poslednji car Nikolaj II je sahranjen u Katarininom Dvorcu.

Tokom 1918. godine zaustavljene su crkvene službe u crkvi i sve oduzete crkvene dragocenosti. Trenutno je katedrala u nadležnosti Muzeja istorije Sankt Peterburga

Sankt Petersburg je kulturni centar svetskog značaja, često ga nazivaju „Kulturnom prestonicom“ Rusije. Grad ima preko 8000 mesta od kulturnog nasleđa (istorijski i kulturni spomenici), uključujući 4000 mesta kulturnog nasleđa saveznog značaja, što je gotovo 10% svih spomenika koje država štiti na teritoriji Ruske Federacije.

Postoji preko 200 muzeja i njihovih ogranaka (uključujući Ermitaž (oko tri miliona umetničkih dela i spomenici svetske kulture), Ruski muzej (najveći muzej ruske umetnosti), Centralni pomorski muzej, Muzej Ruske akademije Umetnosti, Muzej moderne umetnosti i skulpture, Muzej istorije Sankt Petersburga, Muzej antropologije i etnografije Petra Velikog (Kunstkamera), muzeji-palate i parkovi Peterhof, Oranienbaum, Carsko Selo, Pavlovsk, umetnički Puškinskaja 10 Centar, Muzej savremene umetnosti Erarta, Sveruski muzej A. S. Puškina, Muzej odbrane i opsade Lenjingrada i drugi, izložbeni kompleks „Lenekpo“.

U Petrogradu postoji više od 70 pozorišta (uključujući Marijinsko pozorište, Aleksandrijsko pozorište, Mihajlovsko pozorište, Boljšoj dramsko pozorište nazvano po G.A. Tovstonogovu, Sankt Peterburg Akademsko pozorište komedije po imenu N.P. Akimov, Malo dramsko pozorište (Pozorište Evrope), Akademsko pozorište Lensovet , Baltička kuća, Akademsko dramsko pozorište VF Komissarzhevskaia, pozorište Litsedei Clovneri, Državni cirkus Sankt Peterburga Boljšoj i mnogi drugi).

Da li ste znali da je Sankt Petersburg dom više od 1000 biblioteka (najveće među njima su Ruska nacionalna biblioteka (javna), Biblioteka Ruske akademije nauka, Predsednička biblioteka Borisa Jeljcina).

Sankt Petersburg je kulturna prestonica Rusije i Evrope, bez obzira na period godine kada se odlučite da posetite grad imaćete priliku da uživate u raznim kulturnim i umetničkim manifestacijama.

Kada smo završili sa najvažnijim znamenitostima i upoznavanjem grada moji domaćini iz turističke organizacije su mi poslali simpatični formular šta bih voleo da vidim u Petrogradu? Na spisku su se nalazile botaničke bašte i akvarijumi. Pošto nisam duže vreme nisam posećivao akvarijume, odlučio sam se da posetim Sankt Petersburg Oceanarium.

“Okeanarijum” je neka vrsta „podvodnog muzeja“ sa živim eksponatima – stanovnicima vodenog okruženja. Smešten u tržno-zabavnom kompleksu „Planet Neptun“.

Ukupna površina okeanarijuma je oko 5000 kvadrata. Postoji 59 akvarijuma, a najveći akvarijum ima podvodni tunel dužine 35 metara. Jedinstvena izložba okeanarijuma omogućava vam da uživate u lepoti podvodnog sveta jer ovde živi više od 2 hiljade primeraka slatkovodnih i morskih riba, vodenih beskičmenjaka, sisara.

Ovde možete provesti nekoliko sati posmatrajući stanovnike podvodnog sveta. Šarene ribe, žabe, graciozne ajkule umiriće vas vedrinom, a nespretne foke i radoznala lica azijskih vidri nasmejaće vas do suza!

Svaki posetilac može ne samo da zaroni u atmosferu podvodnog sveta, već i da postane gledalac zanimljivih „predstava“ u kojima su glumci ajkule, brojne ribe i foke. Predstave sa ovim neverovatnim stanovnicima održavaju se svakog dana osim ponedeljka.

Nakon avanture koju sam imao u divljini slatkovodnog podvodnog sveta, turistička organizacija mi je priredila iznenađenje pa samo otišli malo dalje od Sankt Petersburga, gde smo imali priliku da se družimo sa neobičnim stanovnicima ovog dela zemlje – bizonima.

Zubrovnik park, prirodni rezervat koji se nalazi u blizini Sankt Petersburga možete uživati u prirodi, zimskim sportovima i druženju sa evropskim bizonima.

Park porodičnog odmora i ekoturizma „Zubrovnik“ jedan je od najvećih prigradskih kompleksa po površini i jedini objekat u Lenjingradskoj oblasti specijalizovan za ekoturizam.

Park “Zubrovnik” može vam pružiti zanimljive šetnje i izlete na predivnim mestima, dodir sa divljinom i ostaviti neverovatan utisak koji ćete pamtiti dugo.

Pored upoznavanja sa bizonima, imao sam priliku da osetim adrenalin i da budem u kontaktu sa prirodom uz vožnju motornim sankama gde imate organizovane ture. Jedinstveno iskustvo, moram priznati da je to jedna od ekstremnijih stvari koje sam do sad uradio u životu.

Verujte mi da hladnoću vremenom i ne primećujete, prvih 3 dana nisam mogao da zamislim da provedem više od 5 sati napolju na minusu, ali posle moj organizam se navikao na sredinu i sa lakoćom sam provodio po nekoliko sati na otvorenom i prirodi.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Sankt Petersburga, institucije koja je omogućila da osetim duh i lepotu carske ruske prestonice i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu na Baltičkom moru na obalama reke Neve. Takođe iskoristio bih priliku da se zahvalim nacionalnoj ruskoj avio kompaniji Aeroflot.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote, kulturu, duh i gostoprimstvo carske Rusije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Petrogradu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Rusiji?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petrograda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Sankt Petersburga i Aeroflot ruske nacionalne avio kompanije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Severne Makedonije: Skoplje, prestonica toplog južnjačkog duha, dobrog vina i tradicije

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog! Danas sam kao prvi post u februaru mesecu za sve vas pripremio poseban putopis o prestonici Republike Severne Makedonije – Skoplju. Pripremite neki svoj omiljeni napitak i poslastice, udobno se smestite i naša avantura može da počne!

Republika Severna Makedonija je država koja se nalazi na Balkanskom poluostrvu u jugoistočnoj Evropi. Nezavisnost je stekla 1991. godine kao jedna od država naslednica bivše Jugoslavije. Severna Makedonija je zemlja bez izlaza na more koja se graniči sa Kosovom na severozapadu, Srbijom na severu, Bugarskom na istoku, Grčkom na jugu i Albanijom na zapadu.

Spomenik “Ratnik na konju”

Zanimljiva činjenica da u Skoplju, glavnom gradu Republike Severne Makedonije i ujedno najvećem gradu u državi, živi četvrtina od 2,06 miliona stanovništva u zemlji. Većina stanovnika su etnički Makedonci, južnoslovenski narod. Albanci čine značajnu manjinu sa oko 25%, a slede Turci, Romi, Srbi, Bošnjaci i Aromuni.

Kao što ste navikli i ovaj put ću vam nešto više reći o istorijatu ove zanimljive zemlje na brdovitom Balkanu. Istorija regije započinje kraljevinom Paeonia, mešovitom trako-ilirskom politikom. Krajem šestog veka pre nove ere, ovo područje je potčinilo Perzijsko Ahemenidsko carstvo, koje je zatim uključeno u Kraljevinu Makedoniju u četvrtom veku pre nove ere.

Rimljani su osvojili region u drugom veku pre nove ere i učinili ga delom veće provincije Makedonije. Područje je ostalo deo Vizantijskog carstva, ali su slovenska plemena često vršila racije i naseljavala ga u šestom veku hrišćanske ere.

Posle vekova prepirki između Bugarskog, Vizantijskog i Srpskog carstva, ono je bilo deo otomanske vladavine od sredine 14. do početka 20. veka, kada je posle Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine došla moderna teritorija Severne Makedonije pod srpskom vlašću.

Tokom Prvog svetskog rata prostorom današnje republike je vladala Bugarska, ali se po završetku rata vratila pod srpsku vlast kao deo novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tokom Drugog svetskog rata, njome je ponovo vladala Bugarska, a 1945. godine uspostavljena je kao konstitutivna država komunističke Jugoslavije, koja je ostala do njenog mirnog otcepljenja 1991. godine.

Zemlja je postala članica Ujedinjenih nacija u aprilu 1993. godine kao rezultat spora sa Grčkom oko imena „Makedonija“, prihvaćen je pod privremenim opisom „bivša jugoslovenska republika Makedonija“ (skraćeno „BJR Makedonija“ ili „BJRM“).

U junu 2018. godine Makedonija i Grčka rešile su spor sporazumom da zemlja treba da se preimenuje u „Republika Severna Makedonija“. Ovo preimenovanje je stupilo na snagu u februaru 2019. godine.

Skoplje je politički, kulturni, ekonomski i akademski centar Republike Severne Makedonije. Postoje dokazi da je teritorija grada Skoplja bila prvi put naseljena pre najmanje 4000 godina pre nove ere.

Pronađeni su ostaci neolitskih naselja u okviru stare tvrđave Kale koja gleda na savremeni centar grada. Prvobitno paeonski grad, Skoplje je postao glavni grad Dardanije u drugom veku pre nove ere. Uoči 1. veka nove ere, naselje su zauzeli Rimljani i postalo vojni logor.

Skoplje se nalazi na gornjem toku reke Vardar i ujedno na glavnoj ruti sever-jug pravca Balkana između Beograda i Atine. Ovaj neobični grad je centar za preradu metala, hemijsku, drvnu, tekstilnu, kožnu i štamparsku industriju. Industrijski razvoj grada praćen je razvojem trgovinskog, logističkog i bankarskog sektora, kao i naglaskom na oblastima transporta, kulture i sporta.

Prema poslednjem zvaničnom popisu građana, grad Skoplje je imao oko 450.000 stanovnika u svom gradskom području i preko 500.000 stanovnika u deset opština koje čine grad i pored Skoplja uključuju mnoga druga manje urbanizovana i seoska naselja.

Makedonski arheološki muzej u Skoplju

Grad ima nekoliko pozorišta i koncertnih sala. Univerzalna sala, koristi se za koncerte, modne revije i kongrese. Metropolis Arena, koja je napravljena namenski za velike koncerte, jedna je od najvećih koncertnih sala.

Ostale velike sale uključuju Makedonsku operu i balet, Narodno pozorište i Dramsko pozorište. Postoje i druge manje koncertne sale, kao što su Albansko pozorište i Pozorište mladih.

Najveći muzej u Skoplju je Muzej Makedonije koji detaljno opisuje istoriju zemlje. U Makedonskom arheološkom muzeju, otvorenom 2014. godine, čuvaju se neki od najboljih arheoloških otkrića u Severnoj Makedoniji, koji potiču od doba praistorije do osmanskog perioda.

Nacionalna galerija Makedonije izlaže slike iz 14. do 20. veka u dve nekadašnje turska kupatila Stare čaršije. Muzej savremene umetnosti u Makedoniji izgrađen je nakon zemljotresa 1963. godine zahvaljujući međunarodnoj pomoći. U bogatoj kolekciji ovog muzeja mogu se pronaći dela makedonskih i stranih umetnika, kao što su Fernando Legera, Andrea Masson, Pablo Picassa, Hans Hartung, Victora Vasarelija, Alekandera Caldera, Pierre Soulagesa, Alberta Burrija i Christoa.

Spomen-dom Majke Tereze u samom srcu grada u Makedonskoj ulici

Muzej grada Skoplja nalazi se unutar ostataka stare železničke stanice, uništene zemljotresom 1963. godine. Posvećen je lokalnoj istoriji i ima četiri dela: arheologiju, etnologiju, istoriju i istoriju umetnosti.

Spomen-dom Majke Tereze izgrađen je 2009. godine povodom stogodišnjice njenog rođenja na prvobitnom mestu crkve Presvetog Srca Isusovog. Muzej makedonske borbe posvećen je savremenoj nacionalnoj istoriji i borbi Makedonaca za svoju nezavisnost. U blizini se nalazi Memorijalni centar holokausta za Jevreje Makedonije.

U Prirodnjačkom muzeju Makedonije izloženo je oko 4.000 predmeta, dok je u skopskom zoološkom vrtu od 12 hektara svoj dom pronašlo 300 životinja.

Kameni Most (Dušanov Most) i Muzej makedonske borbe (s leve strane)

Jedna od najposećenijih i glavnih znamenitosti u prestonici Severne Makedonije je čuveni Dušanov Most (Kameni Most), most koji preko Vardara povezuje stari deo Skoplja sa novim delom grada. Za samu izgradnju ovog mosta postoje mnoge nepotvrđene legende, ali neki istoričari smatraju da je ovaj most izgrađen u IV. veku za vreme vladavine imperatora Justinijana Prvog.

Spomenik podignut u čast prosvetiteljima Ćirilu i Metodiju

Kada dođete do Porte Makedonije, znate da ste stigli do centralnog trga gde imate priliku da vidite spomenik “Ratnik na konju” spomenik koji je posvećen Aleksandru Makedonskom. Još jedna od najvažnijih atrakcija grada Skoplje je planina Vodno, koja se nalazi u neposrednoj blizini grada.

Do njenog vrha stižete posebnom žičarom, a na njemu se nalazi Milenijumski krst. Priroda na vrhu planine Vodno sve posetioce ostavlja bez daha, a pogled na Skoplje je neverovatan.

Porta Makedonija

Ako poželite da posetite Skoplje tokom pandemije, iskoristite priliku da uživate u lepoti kulture i umetnosti po značajno nižim cenama nego inače. Hoteli su pristupačni i dezinfikovani, strogo se poštuju zakonske regulative i možete bez straha boraviti u hotelima u Skoplju.

Bez obzira da li se odlučite da krenete na put i posetite Skoplje sopstvenim automobilom, autobusom ili avionom siguran sam da ćete uživati u predivnim pejzažima i da će vam ovo putovanje ostati u lepom sećanju.

Pogled sa Kamenog Mosta na vrh planine Vodno, mesto gde se nalazi Milenijumski krst

Savetujem vam da zbog otežane trenutne zdrastvene situacije u zemlji i regionu ako želite da putujete i uživate u čarima putovanja i otkrivanju novih lepota, malo razbistrite misli, slobodno to i učinite, ali budite odgovorni prema sebi i drugima i nemojte posećivati mesta gde se okuplja veća grupa ljudi i stvarati gužvu.

Putovanja unutar Evrope su trenutno onemogućena, ali se iskreno nadam da sa početkom vakcinacije stanovništva u Evropi i svetu, mere će biti popuštene. Trenutno je moguće putovati po Srbiji i okolnim komšijskim zemljama.

Iskoristio bih priliku da vam skrenem pažnju da se pazite i čuvate sebe i svoje najmilije. Sprečimo širenje Korona virusa i potrudimo se da ovo jednog dana bude samo jedan loš san koji smo uspešno zaboravili!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Severne Makedonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Agencije za promociju i podršku turizmu Republike Severne Makedonije, institucije koja je omogućila da osetim duh i lepotu juga, posetim prestonicu Republiku Severne Makedonije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj zemlju na Balkanskom poluostrvu.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote, topli južnjački duh i gostoprimstvo Republike Severna Makedonija.

Kako se vama dopala ova moja priča o Skoplju? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Severnoj Makedoniji?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Skoplja,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Agencije za promociju i podršku turizmu Republike Severne Makedonije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Hanover, zeleni grad u srcu Donje Saksonije…

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog! Na samom početku želeo bih da vam čestitam Novogodišnje i Božićne praznike i poželim puno zdravlja, sreće i ljubavi. Nadam se da će nam Nova godina doneti samo lepe trenutke i da će stara godina sutra sa sobom odneti sve negativne stvari i sutra u ponoć poželite sebi i svojim najdražima puno lepih trenutaka i da poklonimo jedni drugima ono najdragocenije – svoje vreme.

Prethodnih meseci sam dobijao vaše poruke kako vam nedostaju moji putopisi i zato sam odlučio da vam za kraj ove godine poklonim nešto lepo i vodim vas u šetnju zelenim gradom u srcu Donje Saksonije. Dobrodošli u Hanover!

Hanover je glavni grad nemačke pokrajine Donje Saksonije. Grad je smešten na južnom obodu severnonemačke nizije na Leineu i Ihmeu i prvi put se u pisanim dokumentima spominje 1150. godine, a status grada je zvanično objavljen 1241. godine.

Početkom 1636. godine Hanover postaje kraljevsko sedište Velfa, od 1692. godine rezidencija Kurhannovers, a 1814. godine postaje ujedno i glavni grad Kraljevine Hanover, nakon aneksije Pruske od 1866. godine, pokrajinske prestonice provincije Hanover i nakon raspada Pruske avgusta 1946. godine postao je glavni grad države Hanover.

Spajanjem sa Slobodnim državama Braunschveig, Oldenburg i Schaumburg-Lippe u 1946. godine, Hanover dobija status glavnog grada nemačke pokrajine Donja Saksonija. Hanover je danas jedan od 15 najmnogoljudnijih gradova u Nemačkoj.

Zgrada Hanoverske Opere

Hanover predstavlja veliku evropsku saobraćajnu “raskrnicu”, jer prelaze važni putni i železnički pravci severa-juga i istoka-zapada. Hanover je bio hanzeatski grad u periodu od 13. veka do polovine 17. veka i član je Hanze, koja je simbolično ponovo uspostavljena osamdesetih godina do kraja juna 2019. godine.

Spomenik u čast poznatom nemačkom hirurgu Džordžu Fridrihu Luisu Stomejeru.

U Hanoveru se nalazi jedanaest univerziteta i nekoliko biblioteka. Pisma Gottfrieda Vilhelma Leibniza i dokument Zlatno slovo su dokumenti koji se čuvaju u biblioteci Gottfrieda Vilhelm Leibniz i deo su UNESCO-ve svetske baštine.

Hanover je važan ekonomski i poslovni u Donjoj Saksoniji. Kulturna scena se smatra raznolikom, sa brojnim, a u nekim slučajevima i međunarodno poznatim pozorištima i muzejima. Brojni međunarodni pozorišni, muzički i plesni festivali održavaju se svake godine u ovom gradu muzike i umetnosti.

Hanover je grad muzike na UNESCO-voj listi od 2014. godine. Gradski plan urbanizma odlikuju se brojnim javnim zelenim površinama, velikom gustinom ulične umetnosti i brojnim arhitektonskim spomenicima, uključujući reprezentativne zgrade različitih stilova poput: severnonemačke ciglene gotike, hanoverske škole arhitekture, ekspresionizam cigle, Secesije i klasične građevine Georg Ludvig Friedrich Laves.

Sećanje na Holokaust: Spomenik jevrejskim žrtvama u Hanoveru

Dok posleratne zgrade dominiraju unutrašnjošću grada, mnogi delovi ovog grada i dalje poseduju znatan broj starih zgrada i održavaju identitet grada Hanovera.

Zoološki vrt Hanover Adventure, Maschsee i vrtovi Herrenhausen su poznati širom Nemačke. Neobična zanimljivost je lučni lift u Novoj gradskoj kući što je moram priznati prava svetska retkost. Sa najvećim svetskim izložbenim centrom i brojnim vodećim međunarodnim sajmovima, Hanover je jedan od vodećih kongresnih i sajamskih centara u Evropi.

Memorijalni sakralni spomenik: Kula crkve Aegidienkirche u Hanoveru

Kulutni sadržaj u Hanoveru je raznolik. Da biste razumeli bogatstvo i razvijenost kulture i umetnosti napomenuću da u Hanoveru postoji oko 40 muzeja i galerija, od kojih je osam glavnih gradskih muzeja:

Državni muzej Donje Saksonije ima tri odeljka: umetnički odeljak s jedne strane prikazana je državna galerija sa evropskom umetnošću od 11. do 20. veka, uključujući kolekciju nemačkog i francuskog impresionizma, s druge strane bogata kolekcija novčića bivših kraljeva Velike Britanije. Prirodni odeljak gde je prikazana zoologija, botanika, geologija i vivarijum sa 2000 vrsta riba, insekata, vodozemaca, pauka i guštera.

U odeljku istorije čovečanstva pokazuju praistoriju i ranu istoriju Donje Saksonije, kao i kulture iz celog sveta, uključujući japansku kulturu. Poreklo muzeja seže u 1856, dok je zgrada današnjeg muzeja izgrađena 1902. godine.

Kröpcke-Uhr: Žila kucavica srca grada Hanovera

Istorijski muzej je “svedok” koji nam može nešto više reći o Hanoveru od srednjovekovnog naselja Honovere do kraljevskog sedišta i trenutne lokacije sajma. Jedan od fokusa je vreme između 1714. i 1837. godine, kada je biračkim telom Hanovera vladalo u bliskoj zajednici sa Britanskim kraljevstvom.

Susedna Begin kula je povezana sa muzejom i dostupna je. Muzej je otvoren negde drugde 1903. godine kao „Patriotski muzej“ i preseljen u sadašnju zgradu 1966. godine.

Istorijat Kröpcke sata u srcu Hanovera

Muzej palate Herrenhausen otvoren je 2013. godine za javnost i predstavlja deo istorijskog muzeja. U ovoj palati možete videti postavke gde su predstavljeni ljudi iz Velfenhaus-a i različite vrtne arhitekture i osvetljava vezu između socijalnih i intelektualnih preduslova baroknog i vila dizajna bašte. Treći deo palate prikazuje razvoj vrtova Herrenhausen od prosvetiteljstva pa sve do danas.

Muzej August Kestner, otvoren 1889. godine, prikazuje 6000 godina primenjene umetnosti u četiri ere sakupljanja umetničkih dela: drevne kulture, egipatske kulture, najveća kolekcija novčića u severnoj Nemačkoj sa oko 1000 komada i primenjena umetnost.

Jedna od centralnih ulica u Hanoveru

Muzej Sprengel otvoren je 1979. godine i predstavlja modernu umetnost 20. veka. Fokus je na klasičnom modernizmu sa kolekcijom Kurta Schvittersa, delima nemačkog ekspresionizma i francuskog kubizma, kabinetu sažetaka, grafike i Odeljenju za fotografiju i medije. Muzej takođe prikazuje posebne primere apstraktne, konceptualne i minimalne umetnosti,

Muzej Vilhelma Buša, Nemački muzej karikature i umetnosti crtanja u Herrenhausenu, prikazuje stalne kolekcije o Vilhelmu Buschu i karikaturi i kritičkoj grafici. Pored toga, stalno se menjaju izložbe (crtani filmovi, stripovi i karikature) savremenih umetnika iz zemlje i inostranstva. Muzej je osnovan 1937.

Kestnergesellschaft je osnovan 1916. godine i prikazuje izložbe klasičnog modernizma i savremene umetnosti. Fokus je na filmu, videu, savremenoj muzici i arhitekturi, a izložene su obimne instalacije i sveobuhvatne prezentacije savremenog slikarstva, skulpture i video umetnosti. Kunstverein Hannover, osnovan 1832. godine kao jedno od prvih umetničkih udruženja u Nemačkoj, ima sedište u Kunstlerhaus Hannover. Svake godine se prikaže šest do osam međunarodno orijentisanih monografskih i tematskih izložbi.

Hanover je dugo smatran je osrednjom i dosadnom destinacijom. Vladalo je mišljenje da je centar grada bezličan i bez duše, dok su stanovnici okolnih opština grada, od kojih su neke bile velike stare zgrade, razvijali neki svoj način života. Grad ima relativno veliku količinu otvorenog prostora i zelenih površina, zbog čega neki turisti pripisuju njegov mali „stres zbog gustine“ i opuštenost u svakodnevnom životu.

U 2018. godini, portal za rezervacije smeštaja Booking.com uvrstio je Hanover kao jedno od deset novih turističkih destinacija u razvoju zbog „velikog broja muzeja, parkova i kulturnim događajima“.

Dugačka biciklistička staza Leine-Heide-Radveg, biciklistička staza Kulturroute, kružni ciklus i planinarska staza Gruner Ring, Donja Saksonija Muhlenstrasse, hodočasnička ruta Via Scandinavica i Evropska ruta istorijskih vrtova, kulturna ruta Saveta Evrope, beže rute od najvećeg turističkog značaja koje idu direktno kroz grad Hanover.

Današnji stari deo grada značajno se razlikuje od prvobitnog starog grada pre Drugog svetskog rata. Središte grada Hanovera bilo je 90% uništeno, uključujući i stari grad. Stoga je oko pijačne crkve stvoreno svojevrsno tradicionalno ostrvo. U tu svrhu su obnovljene glavne znamenitosti, kao što je pijačna crkva, poludrvene kuće i druge zgrade preseljene iz drugih delova grada i stvorene su posleratne zgrade kao deo rekonstrukcije koja se skladno uklopila u stari deo grada.

Današnja vrata starog grada su Marstalltor Louis Remi de la Fosse. To je sačuvani centralni portal konjušnice Hofmar na Hohe Uferu. Kao što je već pomenuto, u centru starog dela grada je pijačna crkva, sagrađena u 14. veku, sa pijačnim trgom i pijačnom fontanom u Hanoveru. Zajedno sa starom gradskom vijećnicom, to je svjedočanstvo sjevernonjemačke ciglene gotike.

Broihanhaus, Hanns-Lilje-Haus i Georg-von-Colln-Haus nalaze se u blizini Marktkirche. Kreuzkirche u Kreuzkirchenviertel-u ima dragocenu oltarsku sliku Lukasa Cranacha Starijeg.

Nasuprot njoj je restoran Kreuzklappe. Najstarija sačuvana polu-drvena kuća u Hanoveru iz 1564/1566 nalazi se na adresi Burgstrasse 12. Ballhof, izgrađen između 1649. i 1664. godine, dugo je bio najveća sala za događaje u gradu, a sada je jedno od mesta u Donjoj Saksoniji – Državno pozorište.

Na Holzmarktu sa Oskarskom fontanom Oskara, pored kuće Nolte, koja je sagrađena nešto pre 1900. godine, nalazi se kuća sa renesansnom fasadom kuće Lajbnic, koja je rekonstruisana 1983. godine (prvobitno izgrađena od 1499. godine u Šmiedeštraseu).

Od srednjovekovnih gradskih odbrambenih kula u potpunosti je sačuvana samo početna kula u Istorijskom muzeju. Stari grad se graniči sa Hohe Ufer der Leine, gde se nalaze Leineschloss i šetalište uz obalu sa kafićima i restoranima koje je redizajnirano 2018. godine.

Martin-Neuffer-Brucke vodi od starog grada do Calenberger Neustadta. I ovo je pretrpelo ozbiljna razaranja u Drugom svetskom ratu. Ipak, ovde postoje brojne reprezentativne zgrade i crkve od peščara. Barokna crkva Neustadter sa Lajbnicovim grobom i bazilika Svetog Klemensa, prva nova zgrada katoličke crkve u Hanoveru nakon reformacije i Evangelička reformirana crkva, čija je zvona poklonila britanska kraljica Viktorija, još uvek daju ideju zašto Calenberger Neustadt nazvan je „ostrvom slobode“.

Već tada su bile dozvoljene sve konfesije i verovanja. Državni arhiv Donje Saksonije i Ministarstvo zaštite životne sredine takođe se nalaze u Calenberger Neustadtu, ispred koga se nalazi fontana Duve, na sredini obale Lajbnica.

Svuda u centru grada, ali i u nekim delovima grada, susreću se zgrade majstora Georga Ludviga Friedricha Lavesa. Početkom 19. veka započeo je planiranje i projektovanje grada Ernst-August-Stadt, koji je danas deo okruga Mitte. Njegove najveće zgrade u Hanoveru uključuju zgradu Opere, kolonu Vaterloo, palatu Vangenheim i Laveshaus nasuprot Nove gradske kuće.

Obnovio je Leineschloss na ivici starog grada (danas sedište državnog parlamenta Donje Saksonije) i proširio ga, između ostalog, i portikom u Leinstrasse. Ostale zgrade Laves-a uključuju letnjikovac komornice von Beckedorf, vilu Rosa i razne mostove.

Sredinom, pa do kraja 19. veka, Hanoverska Škola Arhitekture stvorio je svoj vlastiti pravac oblika sa zgradama od klinker opeke u neogotičkom i lučnom stilu (na primer sa Kunstlerhaus Hannover, 1855. godine), koji je imao uticaj van Hanovera i oblikovao lice velikih stanarskih okruga.

Zbog mnogih zelenih površina u gradu, Hanover je jedan od najzelenijih gradova u Nemačkoj i ima poseban epitet pod imenom „zelena metropola“. Na rang listi Meinestadt.de 2011. godine došao je na prvo mesto u Nemačkoj, ali ne i na drugim rang listama, jer drugi gradovi imaju više zelenih površina u pogledu površine (ukupno ili proporcionalno), a neke rang liste ne računaju se samo javne zelene površine. Međutim, Hanover je posebno održiv u pogledu svog urbanog razvoja.

Nova gradska kuća u Hanoveru

Nova gradska kuća u Hanoveru je gradska većnica glavnog grada Donje Saksonije i sedište gradske uprave Hanovera pod upravom gradonačelnika. Vilhelminska, velelepna zgrada nalik palati u eklektičnom stilu građena je u periodu od 1901. do 1913. godine.

Nova gradska skupština nalazi se u najlepšem delu Maschpark od deset hektara na južnom obodu centra grada, van istorijskog centra Hanovera. Trg ispred severo-severoistoka okrenutog severnom krilu sada se zove Trammplatz, stvoren je posebno u vezi sa zgradom gradske većnice i dobio je ime po Heinrich-u Tramm-u, tadašnjem gradonačelniku. Južna strana zgrade okrenuta je ka Maschteich-u.

Tokom širenja grada industrijalizacijom, posebno od ranih dana osnivanja, rasla je i raštrkana uprava grada Hanovera, tako da je krajem 19. veka bila neophodna nova veća gradska kuća. Pokretačka snaga ovoga bio je gradski direktor Heinrich Tramm, koji je bio na funkciji od 1891. godine, i pod kojim je zgrada trebalo da postane „vrhunac buržoaskog samoizražavanja“.

U početku se govorilo o mestu Goseriede severno od starog grada. Konačno utvrđena lokacija na tadašnjoj južnoj periferiji grada uzela je u obzir istovremeno predviđeno širenje grada na jug („Sudstadt“), u kombinaciji sa „Rathausparkom (Maschparkom) koji se tamo protezao kao centar novih javnih zgrada “.

Gradska kuća visine 97,73 metra, dužine oko 129 metara i širine oko 67 metara izgrađena je na 6026 bukovih šipova prema planovima arhitekte Hermanna Eggerta. Glavna sala gradske kuće imala je dužinu od 30 metara, širinu od 21 metra i visinu od preko 30 metara. Građevinski materijal, tvrdi peščar, donet je iz kamenoloma Mehler.

Savetujem vam da zbog otežane trenutne situacije u zemlji ako želite da izađete na svež vazduh, prošetate i razbistrite misli, slobodno to i učinite, ali nemojte ići na mesta gde ima puno ljudi i stvarati gužvu.

Putovanja su trenutno onemogućena, ali se iskreno nadam da sa početkom vakcinacije stanovništva u Evropi i svetu, mere će biti popuštene.

Razumem da je ljudima potrebno zbog fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja da izađu na svež vazduh i to možete učiniti svakodnevnom šetnjom gradom na otvorenom, koristeći neprometne ulice. Naravno možete prošetati kroz park i druge vrste zelenih površina ili pored šetalištima pored reka, ali držite se propisane fizičke distance i koristite dezinfekciona sredstva i nosite masku.

Iskoristio bih priliku da vam skrenem pažnju da se pazite i čuvate sebe i svoje najmilije. Sprečimo širenje Korona virusa i potrudimo se da ovo jednog dana bude samo jedan loš san koji smo uspešno zaboravili!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Hanovera i Turističke organizacije nemačke pokrajine Donje Saksonije u saradnji sa nemačkom nacionalnom železnicom DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Hanovera i nemačke savezne pokrajine Donje Saksonije i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Donja Saksonija.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hanovera? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav iz Hanovera,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Hanovera, Turističke organizacije nemačke pokrajine Donja Saksonija i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Magdeburg, carska bajka na obalama Labe…

Dragi moji pustolovi, da li ste spremni za novu avanturu i upoznavanje Nemačke? U prethodnim postovima imali ste prilike da osetite duh šarmantnog grada umetnosti i dizajna – Halle i Hanzeatskog grada na obali Baltičkog mora – Greifswald.

Danas ću vam predstaviti glavni grad nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i ujedno najstariji grad u Istočnoj Nemačkoj. Grad leži na reci Labi i jedan je od tri najveća regionalna centra u zemlji. Magdeburg je sa nepunih 250.000 stanovnika, drugi grad po veličini u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt, posle Hallea.

Zelena Citadela u Magdeburgu

Magdeburg se po nekim istorijskim zapisima po prvi put spominje u zvaničnim dokumentima početkom 9. veka. Sredinom 9. veka, Otto I Veliki, prvi car Svetog rimskog carstva je zajedno sa naučnikom i političarem Ottom von Guericke, svojim imenjakom današnjeg „Ottostadta Magdeburg“ osnovao nadbiskupiju Magdeburg.

Car Otto I je toliko bio opčinjen lepotom ovog grada da je upravo Magdeburg bio svadbeni poklon njegovoj supruzi Editi. Meštani verno čuvaju svoju istoriju i uspomenu na ovog vladara, koji je sahranjen u Magdeburškoj Katedrali, koja i dan danas predstavlja simbol grada.

Zgrada državnog parlamenta nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt

U srednjem veku, hanzeatski grad je stekao izuzetnu važnost zbog svoje trgovinske uloge i magdeburškim gradskim pravom. U kasnom srednjem veku bio je jedan od najvećih nemačkih gradova i središte reformacije i otpora protiv rekatolizacije u Šmalkaldičkoj ligi.

Nakon pustoši u Tridesetogodišnjem ratu ( poznatiji pod imenom „Magdeburška svadba“), Magdeburg je proširen i postaje najjače utvrđenje u Pruskoj Kraljevini.

Krajem 19. veka, Magdeburg je postao veliki grad sa skoro preko 100.000 stanovnika. Grad je nažalost ponovo ozbiljno uništen u Drugom svetskom ratu. Magdeburg je u periodu od 1952. do 1990. godine bio deo DDR-a, da bi nakon 1990. godine postao glavni grad savezne nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt.

Magdeburger Dom – Magdeburška Katedrala – Katedrala Svete Katarine i Mauricija

Magdeburg zbog svoje neobične geografske lokacije, na samom ušću kanala reka Elba i Havel ima zasebnu luku i predstavlja ekonomsko i industrijsko središte u Saksonija – Anhalt pokrajini.

U ovom gradu je veoma razvijena mašinska industrija, posebne ekološke tehnologije i upravljanje reciklažom, logistika i proizvodnja hemijskih proizvoda, proizvoda od gvožđa i čelika, papira i tekstila i sve te industrije pomažu održanju ekonomske stabilnosti samog grada i pokrajine uopšte.

Magdeburg je i protestantsko i katoličko biskupstvo. Istinski simbol grada je katedrala Svete Katarine i Mauricija. Magdeburška Katedrala je protestantska katedrala u Nemačkoj i ujedno najstarija gotska katedrala u Nemačkoj. Ova katedrala je bila pod upravom nekadašnjeg cara-arhiepiskopije Magdeburga.

Danas je Magdeburška katedrala jedan je od najvažnijih arhitektonskih spomenika u centralnoj Nemačkoj i prva katedrala u Nemačkoj izgrađena u gotičkom stilu. Magdeburška crkva je glavna crkva Evangeličke crkve u centralnoj Nemačkoj. Zanimljiv podatak je upravo taj da su njegovi zvonici koji su visoki oko 100 m svrstavaju ovu crkvu jednom od najviših katedrala u Istočnoj Nemačkoj.

Severna strana klaustra u gotskom stilu

Katedralna glavna kapela ima trapezoidni oblik, jer su tri njena krila bila izjednačena sa prethodnom katedralom iz 10. veka. Južno krilo je i dalje ostalo u romaničkom stilu. Istočno krilo sadrži i veliku dvorednu dvoranu, poznatu i kao “Remter”. Katedralu godišnje poseti više od 100.000 turista. Tokom 2019. godine proslavljena je 810. godišnjica ove kasno romaničko-gotske katedrale.

Zanimljiv podatak je taj da je tokom perioda srednjeg veka grad imao oblik koji je bio uobličen sa sedam crkava sa dva tornja, jedinstvena formacija grada u Evropi. Ova struktura grada je nažalost izgubljena zbog bombardovanja u Drugom svetskom ratu i rušenja u periodu DDR-a i samo su preživela četiri od sedam parova kula. Na području srednjovekovnog Magdeburga još uvek postoji sedam crkvenih zgrada, ali ne koriste se sve u verske svrhe.

Danas je Magdeburška katedrala episkopska crkva Evangelističke crkve na teritoriji pokrajune Saksonije-Anhalt. Umetničko blago ove katedrale uključuje drevne stubove od porfira, mermera i granita, veliku krstionicu i grob cara Ottoa I Velikog.

Crkva “Naše Gospe” u Magdeburgu

Manastir Gospe Naše sagrađen je sredinom 11. veka. Opštinski umetnički muzej likovne umetnosti otvoren je 1974. godine i nalazi se u prostorijama ovog značajnog kompleksa romaničkog manastira. Većina eksponata izložena je u samom manastiru, ali neke skulpture i figure mogu se naći i u obližnjem parku skulptura.

Johanniskirche (Crkva Svetog Jovana) koja se nalazi u blizini gradske kuće, sagrađena u 13. veku, sada se koristi kao plesna i koncertna dvorana. Skulptura “Ožalošćenog Magdeburga” u predvorju crkve spašena je iz ruševina 1945. godine. Ova skulptura je istorijski podsetnik na osvajanje i naknadno pustošenje grada od strane carske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.

Crkva Svetog Jovana u Magdeburgu

Jednobrodna gotička Magdalenenkapelle kapela sagrađena je početkom 14. veka kao znak pomirenja, a u susednu Magdalenenkloster prebačena je tek krajem 14. veka. Sankt-Petri-Kirche, poznata i kao Univerzitetska crkva, nalazila se izvan grada kada je izgrađena početkom 12. veka.

  • Crkva Svetog Sebastijana izgrađena u 11. veku. Arhitektura ove verske građevine pokazuje odlike romaničkog i gotičkog stila, a današnji oblik je u velikoj meri katedrala je dobila u periodu između 14. i 15. veka. Posle stotinak godina korišćenja u svrhu skladišnog magacina, katedrala svetog Sebastijana je ponovo vraćena uloga katoličke parohijske crkve.
  • Vallonerkirche: Crkva u gotskoj dvorani sagrađena je od 1285. godine kao crkva avgustinskog manastira.

U Magdeburgu postoje brojne kulturne institucije, uključujući Magdeburško pozorište i Magdeburški kulturno-istorijski muzej. U Magdeburgu se nalaze Univerzitet Otto von Guericke i Univerzitet primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.

Zbog teških razaranja 17. veka u Tridesetogodišnjem ratu i sredinom 20. veka u Drugom svetskom ratu, Magdeburg ima manje istorijskih znamenitosti od drugih gradova u Nemačkoj ako posmatramo tradicionalnom arhitektonskom smislu. Mnoge zgrade koje su nosioci gradske istorije, arhitekture, umetnosti i kulture su uništene.

U okolini Magdeburga proteklih godina su se odvijala mnoga iskopavanja i otkrivena su brojna otkrića. Radi se na detaljnom otkrivanju istorijskih činjenica o razvoju Magdeburga gde bi mogli dopuniti i predstaviti neke nove činjenica koje bi bile vredne pomena.

Stara zgrada gradske opštine Magdeburga

Najvažnije znamenitosti grada nalaze se na području starog dela grada, odvojenog od univerzitetskog dela grada i novijeg centra Askanischer trga i reke Labe. Spomenici kulture koji postoje u Magdeburgu su zavedeni u gradskom i regionalnom registru spomenika.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Magdeburga i Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt u saradnji sa nemačkom nacionalnom železnicom DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Magdeburga i nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o Magdeburgu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav iz Magdeburga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Magdeburga, Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Greifswald, hanzeatski grad na obali Baltičkog mora…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste spremni za novu avanturu jer vam danas predstavljam još jedan dragulj Nemačke koji se nalazi na samoj obali Baltičkog mora. U prethodnom postu imali ste priliku da upoznate Halle, šarmantni grad u Nemačkoj koji je nadaleko poznat po umetnosti i dizajnu. Ako ste kojim slučajem propustili ili želite da ponovo uživate u lepoti ovog neobičnog grada u blizini Lajpciga, možete to učiniti jednim klikom na ovaj link.

Greifswald (Grajfsvald) je glavni grad okruga Vorpommern-Greifsvald koji se nalazi severoistoku Meklenburg-Zapadna Pomeranija regiona. Ovaj univerzitetski i hanzeatski grad leži na reci Ryck koja se uliva u Baltičko more prostorno između ostrva Rugen i Usedom. Zanimljiva činjenica da je Greifsvald je dobio gradsku povelju grada Libeka još sredinom 13. veka. Univerzitet u Greifswaldu, osnovan je sredinom 15. veka i drugi je najstariji univerzitet u baltičkoj regiji.

Grad ima skoro 60 hiljada stanovnika, što ga čini petim najvećim gradom u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. Zajedno sa Stralsundom, Greifswald formira jedan od četiri regionalna centra u pokrajini.

Greifswald je približno jednako udaljen od dva najveća grada u Nemačkoj, Berlina i Hamburga. Najbliži veći gradovi su Stralsund i Rostock. Obalni deo Greifswalda na ušću reke Rik, nazvan Greifswald-Vieck, nastao je od jednog malog ribarskog sela. Danas se tu nalazi jedna mala plaža, marina i glavna luka koja pripada Greifswaldu.

Kako je Greifswald dobio svoj naziv? Prvobitni naziv ovog naseljenog mesta, koje se vremenom razvilo u nezavisni grad Greifswald, nije poznato. Jedini pisani dokaz koji postoji je pismo vojvode Vartislava III. koje datira iz 13. veka. je ujedno i prvo dokumentovano spominjanje današnjeg imena grada.

U feudalnom dobu tokom vladavine Vartislava III. u 13. veku, postoji njegova izričita izjava da se Greifswald na niskosaksonskom nemačkom jeziku zove Gripeswald, što sugeriše da je ovaj prostor prvobitno imao različito etničko stanovništvo: slovensko, dansko i nemačko.

Zvanično ne postoje dokazi za teoriju da je prvobitno ime bilo dansko na osnovu Gripscogha, naziva šume koja se nalazi u neposrednoj blizini grada Esroma u Danskoj.

Greifswald – sadrži reči “grifoni” koja predstavlja lagendarne heraldičke životinje pomeranskih vojvoda. “Wald” znači šuma. Grifon i šuma mogu se naći i u grbu grada Greifswalda. Od 1990. godine, grad je ponovo postao hanzeatski grad i sada se opisuje kao univerzitetski i hanzeatski grad.

Hanza (Hanzeatski savez ili Hanzeatska liga gradova) predstavlja savez trgovačkih cehova, koji je uspostavio i održavao trgovački monopol na Baltičkom moru i većini severne Evrope između 13. i 17. veka. Nemački gradovi su tokom jednog veka neverovatnom brzinom ostvarili dominantnu poziciju u trgovini na Baltiku. Libek je postao centralni čvor u celoj pomorskoj trgovini tokom tog perioda.

Obzirom na svoju veličinu, Greifswald poseduje bogatu kulturnu i turističku ponudu za svoje posetioce. Najveće kulturne institucije u gradu su Pozorište “Vorpommern” i “Pommersche Landesmuseum” (Pomeranski državni muzej), muzej u kojem se nalaze slike poznatog slikara Kaspara Davida Fridriha, koji je inače rodom iz Greifswalda.

Za ovaj projekat je izdvojeno više od 10 miliona evra i osnovan je iz velike želje da se dokumentuje život i rad ovog “romantičara” i njegovog umetničkog okruženja. Ovaj projekat su finansirali grad Greifswald, region Meklenburg – Zapadna Pomeranija, kao i savezna vlada.

Gradska kuća grada Greifswalda, koja je sagrađena 1915. godine, restaurirana je u potpunosti i zajedno sa susednom zgradom pozorišta, predstavlja centralni kompleks starog dela grada Greifswalda.

Gradska arhitektura poseduje stilove iz gotovo svih epoha, od srednjovekovne cigle, gotike do modernih oblika arhitekture. Starije građevine grada posebno karakteriše stil uobičajen u severnoj Nemačkoj i regionu Baltičkog mora, koji se takođe može naći u drugim hanzeatskim gradovima kao što su Libek i Vizmar.

Naravno, arhitektura klasicizma i početak Vilhelminove ere su takođe ostavili značajan trag u Greifswaldu. Tokom ere DDR-a srušeni su veliki delovi severnog dela starog grada i tu su izgrađeni montažni stanovi. Od 1990. godine ulažu se veliki napori za restauraciju i obnavljanje istorijski arhitekture grada.

Stari deo grada

Centralni pijačni trg, jedinstven po veličini i obliku u severnoj Nemačkoj je zaista impozantan. Gotičko-barokna gradska kuća Greifswalda, koja potiče iz 13. veka, nalazi se na pijačnom trgu. Dve srednjovekovne hanzeatske gradske kuće Markt 11 i 13 u čuvenom cigla gotskom stilu su posebno značajne u pogledu arhitektonske istorije grada.

Na uglu ulice “Muhlenstrasse” nalazi se bela, klasicistička zgrada galerije slika Pomeranskog državnog muzeja, koju je sagradio prema planovima Johann Gottfried Kuistorp.

Stari grad karakterišu i zgrade Univerziteta Greifswald, kao što su glavni kampus, nekoliko zgrada klinike i razne zgrade instituta. Najveće svete građevine su tri crkve od opeke od gotike koje se mogu videti izdaleka. Katedrala Svetog Nikolaja je znamenitost grada i nalazi se u zapadnom centru grada, u blizini glavne zgrade univerziteta.

Takođe se u starom gradu nalaze razne važne istorijske gradske kuće, na primer kod glavnih crkava i duž pravca istok-zapad Schuhhagen ili Muhlenstraße i Lange Straße ulica. Severni deo starog grada u pravcu luke je bio značajnoj meri porušen zbog projekta starog sistema, iako je bio pošteđen u ratnom periodu i zamenjen montažnim zgradama, samo je nekoliko starih zgrada, poput gradske biblioteke u Knopfstrasseu, pošteđeno ove destruktivne mere.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Greifswald i nemačke nacionalne železnice DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Greifswald i nemačke savezne pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomeranija i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj. 

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomerinija.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom šarmatnom gradu Greifswaldu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke! Pozivam vas da pogledate i ostale slike koje se nalaze u galeriji fotografija i da uživate u lepoti ovog baltičkog grada.

Blogerski pozdrav iz Grajfsvalda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Greifswalda i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Halle, šarmantni grad umetnosti i dizajna

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Veliko mi je zadovoljstvo da Vam nakon dužeg vremena imam priliku napisati novi putopis. Korona virus je promenio naše svakodnevne navike i neka zadovoljstva kao što su putovanja smo ograničili i sveli na minimum. Turistička sezona ove godine je ugrožena i mnoge zemlje se trude da podstaknu turiste da ove sezone posete njihovu zemlju.

Nacionalna Turistička Organizacija Republike Nemačke je ove godine uložila velike napore da svojim kampanjama motivišu domaće i strane turiste da nakon turističke “pauze” nametnutim karantinom posete Nemačku.

Halle, grad u južnom delu nemačke pokrajine Saksonija – Anhalt.

Dobrodošli u Halle, šarmantni grad umetnosti, istorije i dizajna. Ovaj grad se nalazi na samom jugu nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, na reci Saale koja je treća najduža reka u Nemačkoj.

Halle je ekonomski i obrazovni centar u centralnoj i istočnoj Nemačkoj sa svojih nepunih 250.000 stanovnika. Univerzitet Martin Luther iz Halle-Vittenberga, sa kampusima u Halleu i Vittenbergu predstavlja najveći univerzitetski centar u Saksoniji-Anhalt saveznoj pokrajini, a ujedno je jedan od najstarijih univerziteta u Nemačkoj gde se neguje princip startup ekosistema. Univerzitetska bolnica u Halleu je najveća bolnica u ovoj pokrajini.

Kako je ovaj šarmatni grad dobio svoje ime? Naziv ovog grada je istorijski povezan sa berbom soli. Naziv reke Saale sadrži germanski koren reči za so, a berba soli se odvijala u Halleu još od perioda bronzanog doba.

Halle ima moderan centar grada, veliki broj zelenih površina i brojne neobične uske ulice u kojima je sačuvana arhitektura iz nekoliko epoha. Postoji veliki broj interessntnih i lepih mesta koje možete posetiti duž reke Saale koja prolazi kroz grad. Halle se nalazi u neposrednoj blizini Lajpciga i kao turista možete uživati u lepotama ova dva izuzetna grada u Nemačkoj.

Halle je relativno mali grad, ali to ne znači da je dosadan. Naprotiv, osećaćete kao da se nalazite u jednom velikom muzeju na otvorenom. Halle je jedan od najvećih univerzitetskih cenatara u Nemačkoj i ovde se mogu pronaći različiti univerzitetski instituti i biblioteke.

Halle je postao veoma bogat i “slavan” grad kao rezultat uspešne trgovine soli. Sačuvani bedemi srednjovekovnog zamka daju Halleu svoj istorijski pečat i izuzetnu lepotu. Ostale znamenitosti grada uključuju “Unserer Lieben Frauen” i “Roter Turm”, samostojeći zvonik.

Pored obnovljenog gradskog jezgra, okolne moderne četvrti daju ovom gradiću neobičan šarm. U nekim delovima grada mogu se i dalje pronaći vile i kuće i kuće koje pripadaju starom arhitektonskom stilu u Nemačkoj i nažalost srušene su u mnogim drugim gradovima u Nemačkoj.

Halle nije samo kulturna prestonica savezne pokrajine Saksonije-Anhalt, već i rodno mesto George Frederic Handel-a. U gradu se i danas može osetiti duh poznatog baroknog kompozitora, posebno tokom festivala Handel koji se inače održavau junu mesecu svake godine.

Ako vas put navede u ovaj grad, obavezno posetite rodnu kuću kompozitora Handela i Crkvi gde je Handel kršten, koja se nalazi u samom srcu grada. Doživite kulturnu raznolikost više od 1.200 godina starog centra grada Halle sa svojim uskim ulicama i istorijskim zgradama. Da li ste znali da je Halle takođe popularan zbog svoje istorije slatkiša. U Salzburgu su rođene Mocart kugle, ali u Halleu postoje čuvene Halloren Kugeln.

Ko ne oseti lepotu lepršanje krila, ostaje obično stvorenje ovog sveta…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Halle i nemačke naocionalne železnice DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Halle i nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom malom neobičnom gradu u Nemačkoj. 

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom šarmatnom gradu Halle? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Halle i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pismo iz Indije: Čarobno putovanje Maharadža Ekspresom…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Verujem da vas ove vrućine i pandemija nije omela u obavljanju svakodnevnih obaveza. Zbog trenutne zdrastvene situacije jedino što nam preostaje su prelistavanje slika sa putovanja i podsećanje na neka lepa putovanja.

Ako pratite moj blog duže vreme verujem da se sećate mojih priča o neobičnoj, dalekoj zemlji kontrasta – Indiji. Pre dve godine, tačnije u februaru 2018. godine bio sam u prilici da posetim ovu daleku zemlju. Moj dečački san je bio da posetim jedno od svetskih čuda – Tadž Mahal.

Plan Nacionalne turističke organizacije Republike Indije je bio promocija različitih regiona u Indiji uz korišćenje železnice. To je bilo moje prvo daleko putovanje vozom i sve vreme tokom leta do Delhija sam se pitao kako zaista izgleda putovanje gde ljudi provode većinu vremena na samom vozu.

Moje razmišljanje je prekinuo kapetan aviona koji nam je poželeo dobrodošlicu u glavni grad jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu. Uzbuđenje i adrenalin nakon višesatnih letova je uradio svoje i pokušao sam na sve načine da zaobiđem gužvu i da pronađem moje domaćine. Topla dobrodošlica i brojni pokloni su mi izmamili osmeh na lice. Tokom vožnje do hotela domaćini su se potrudili da mi u kratkim crtama objasne rutu i način putovanja, ali moje oči su bile prikovane za prozor jer su me zavela svetla svetske metropole kao što je to Nju Delhi.

Kroz razgovor sam saznao da sam jedan od prvih blogera iz moje grupe koji je došao i da će do ranih jutarnjih sati doći i preostali članovi grupe. Nesanica je uradila svoje pa sam rešio da se upoznam sa detaljima putovanja i krenuo sa isčitavanjem detalja o Maharadža Ekspresu, vozom iz snova za koji mnogi kažu da je hotel od pet zvezdica na točkovima.

Maharadža Ekspres je jedinstven voz koji pruža putovanje koje se pamti do kraja života. Nacionalna železnica Republike Indije zajedno sa menadžmentom Maharadža Ekspresa su želeli da ljudima prikažu lepotu putovanja koja potinje iz čuvene indijske kraljevske ere. Putovanja Maharadža Ekspresnom se posebno organizuju tokom cele godine i traju u proseku između sedam i deset dana. Osnovni cilj svakog putovanja je upoznavanje turista sa nacionalnim blagom Indije, neverovatnog indijskog duha i kultune baštine. Sva putovanja Maharadža Ekspresom su kreirana tako da budu u skladu sa željama i potrebama klijenata koji cene vrednost svog novca i očekuju određen nivo udobnosti i luksuza tokom svog putovanja.

Ovaj neobični luksuzni voz u Indiji nakon višegodišnjeg uspešnog rada je dobio brojne nagrade za svoje izuzetno gostoprimstvo. Specifičnost ovog voza je predsednički apartman koji je simbolično nazvan “Navratna” što na indijskom jeziku znači “devet dragocenih dragulja”. Luksuzni voz Maharadža Ekspress je dobio svoje po dragocenim draguljima različitih maharadža (kraljeva). Po predanju vozovi indijskog maharadže ima 14 lokomotiva za goste, koje se zovu: Moti (Biser), Manik (Rubin), Heera (Dijamant), Panna (Smaragd), Neelam (Plavi Safir) itd.

Putnik na ovom izuzetnom luksuznom putovanju vozom može upoznati i direktno doći u kontakt sa kulturnom baštinom Indije. Sve informacije i uputstva o putovanju se pre samog putovanja šalje putnicima poštom na kućnu andresu i takođe putnici dobijaju posebnu kopiju dokumenata i brošura pred sam polazak voza. Putovanje ovim luksuznim vozom biće nezaboravno iskustvo koje ćete pamtiti tokom celog života.

U cenu aranžmana putovanja su uključene i usluge profesionalnih batlera, prostrane kabine sa potpuno opremljenim kupatilima sa osnovnim paketima za negu lica i tela, televizor, elektronski sef i bežični internet.

Maharadža Ekspres poseduje više kola (vagona) za ručavanje sa različitim tematskim celinama , gde se neverovatne raznovrsne svetske kuhinje poslužuju u zlatnim i srebrnim priborom za jelo u elegantnom dekorisanom ambijentu. Tematski restorani su: Paunov Restoran (Maiur Mahal) i Haveli Restoran (Rang Mahal). Jedna od brojnih kola su rezervisana za Safari bar gde putnici mogu uživati u raznovrsnim alkoholnim i bezalkoholnim pićima uz brojne grickalice.

Moram priznati da se ja nisam odvajao od pistaća, indijskog oraha i neslanog kikirikija dok sam radio na računaru tokom putovanja. Mislim da sam više vremena proveo u Safari Baru nego u sopstvenoj sobi. Sve usluge na vozu poput hrane i pića svih vrsta su uključene u cenu jer je usluga na vozu “all inclusive” tako da nemate potrebe da nosite sa sobom novac svaki put.

Safari Bar vagon u sklopu Maharadža Ekspresa

Ako se odlučite da putujete ovim čarobnim vozom možete birati između četiri programa: Indijska Panorama, Indijski Sjaj, Kulturna Baština Indije i Dragulji Indije. Svaki od ovih programa je jedinstven i razlikuje se po ruti i dužini trajanja putovanja. Ja sam član posade koja je bila na programu Indijska Panorama. Ako vas interesuju rute i dužina trajanja putovanja svih programa, možete pročitati sve o programima na ovom linku.

Za sve one avanturiste koji imaju želju da upoznaju Indiju i posećuju ovu zemlju po prvi put od srca preporučujem turu Indijska Panorama. Zašto? U ovom programu se nalaze svi dragulji indijske kulturne baštine: Agra i Fatehpur Sikri (Tadž Mahal), Džajpur (ružičasti grad vetrova), Varanasi (mesto gde reka Gang spaja ovozemaljski sa nebeskim svetom), kao i mnogi drugi. Pored značajnih kulturno – istorijskih gradova bićete u prilici da odete na safari i doživite lepote divljine Indije.

Godinama sam maštao da posetim Tadž Mahal i nakon toliko godina moj san je ispunjen zbog toga sam i najviše zahvalan što imam posao koji istinski volim i koji me ispunjava uz nesebičnu podršku mojih čitalaca koji godinama prate moje neobične avanture po svetu.

Ako želite da se podsetite kako je izgledala moja velika Indijska avantura možete pročitati moje priče na sledećim linkovima:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno na radost! (specijalna modna priča iz Indije)
Vreme ručka i dolazak Maharadža Ekspresa u Varanasi uz pogled na reku Gang

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz Indije. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Voleo bih da čujem Vaša iskustva i da li ste uspeli da posetite daleku Indiju? Da li ste napravili neke planove za odmor sledeće godine nakon ove situacije sa Korona virusom?

Kako se vama dopala ova moja priča o neobičnom vozu iz snova – Maharadža Ekspresu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji žele da nauče nešto novo o Indiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

Uskršnje ostrvo: Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

Tibet: Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

Nepal: Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

Patagonija: Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

Sudan: Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

Tahiti: Poljubac delfina.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

Namibija: Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

Severni Tajland: U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

Kenija: Na obali jezera Nakuru.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

Patagonija: Punta Tombo

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

Sudan: Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji  sličnost sa Meksikancima i Ircima.

Japan: U Tokiju sa vozačem rikše.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

Papua Nova Gvineja: Sa pripadnicima Huli naroda.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

Sa ajkulama u vodama Pacifika

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

Sudan: Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Madagaskar: Druženje sa lemurom.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Iskreno, nadam se da ste dobro i da dočekujemo svi zajedno neke lepše i toplije dane koji su karakteristični za ovaj period u godini. Jun je inače mesec kada ljudi kreću na more ili planiraju svoje letovanje, ali ova godina je bila izuzetak. Zbog novonastale situacije izazvana Korona virusom, ljudi su sprečeni da planiraju letovanja i možda da svoja putovanja odlože za jesen.

Meni je bilo drago što su se mnogi od vas setili mog bloga i veliki broj čitalaca mi se obratio u prethodnih nekoliko nedelja sa molbom za savete gde biste mogli otići na neko letovanje u jesenjem periodu. Koje su to destinacije koje su vas najviše interesovale? Narod iz Srbije i regiona su najviše predložile sledeće destinacije: Turska, Egipat, Kipar, Grčka, Tunis, Maroko i Malta.

Centralna ulica u samom srcu Republike Malte, žila kucavica prestonice – Valeta

MALTA

Republika Malta je vrlo mala i gusto naseljena ostvrska zemlja koju sačinjava Malteški arhipelag u Sredozemnom moru. Arhipelag čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino. Ova neobična ostrvska zemlja se nalazi južno od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, pa tako geografski gledano Malta pripada severnoj Africi, ali sa političkog aspekta ova zemlja pripada Evropi i članica je Evropske Unije. Meni je bila velika čast i zadovoljstvo da u saradnji sa turističkom organizacijom Republike Malte osetim čari ove ostrvske zemlje.

Trg Republike se nalazi u centru Valete, glavnom gradu Republike Malte.
Trg Republike u Valeti

Glavni grad Republike Malte je Valeta. Zbog specifičnog geografskog položaja, malteška kultura predstavlja neobičan spoj mnogih kultura koje su tokom istorije bile povezane. Uglavnom to su obližnje susedne mediteranske zemlje ili kulture zemalja koje su upravljale Maltom pre dobijanja nezavisnosti. Malteška ostrva predstavljaju jedan veliki muzej na otvorenom, jer se 7000 godina malteške istorije na koju su veliki uticaj imali Feničani, Arapi, Romani, Malteški vitezovi i Britanci, mogu videti i dan danas.

Tritonova fontana je fontana koja se nalazi na periferiji Gradske kapije u Valeti, Malta.
Triton Fontana u Valeti, Malta

Malta je izuzetna turistička destinacija, bez obzira šta očekujete od svog odmora, bilo da ste ljubitelj aktivnog odmora ili relaksacije mogućnosti ovog ostrva su bezbrojne. Za ljubitelje kulture i umetnosti tu su brojni muzeji i galerije. Sa druge strane za sve gurmane Malte predstavlja pravi mali raj jer imate priliku da uživate u neobičnim specijalitetima ovog mediteranskog ostrva.

Malta takođe poseduje veliki broj prirodnih lepota kao što su brojne pećine, uvale i prirodni spomenici. Ne zaboravite kada završite sa obilaskom znamenitosti i uživanjem u brojnim đakonijama ne zaboravite da obavite kupovinu ili prošetajte uveče promenadom u Slimi i Buđibi.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu ostrva, koji je tokom istorije u periodu od antičkog doba do srednjeg veka služio kao glavni grad na ostrvu. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Mdina je ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi generacijski sa kolena na koleno. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Palata Vilhena: Prirodnjački muzej u gradu Mdina, Republika Malta
Palata Vilhena, prirodnjački muzej u Mdini.

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Katedrala Svetog Petra u gradu Mdina, Republika Malta
Katedrala Sv. Petra u srcu Mdine, Malta.

Tokom posete Malti, posetio sam Valetu, Mdinu, Rabat, Sliemu, malo tradicionalno ribarsko selo Marsaxlokk (Marsa-Šlok) i ostrvo Gozo. Ova zemlja je na mene ostavila utisak i iskreno se nadam da ću uskoro posetiti Maltu.

Postovi o Malti koje ste imali priliku da pročitate na blogu:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…
  2. Pisma sa Malte: Mdina, magični grad tišine
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana
  4. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira
  5. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni post)
  6. Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti (modni)
  7. Pisma sa Malte: Poslednji modni krug u Valeti (modni)
Marsaxlokk (Marsa-Šlok) je malo tradicionalno ribarsko selo poznato po raznobojnim brodićima “Luzzus”.

KIPAR

Republika Kipar je ostrvska zemlja koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora. Zbog svog geografskog položaja Kipar je predstavljao raskršće između Evrope, Azije i Afrike, a još uvek su zastupljeni mnogi tragovi drevnih civilizacija, poput rimske i vizantijske.

Jedan zanimljiv podatak koji sam saznao od predstavnika Nacionalne turističke organizacije Kipra je to da je Kipar ustvari najtoplije ostrvo Mediterana. Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se, prema jednoj od brojnih legendi, ovde iz morske pene rodila grčka boginja Afrodita. Najposećenije letovalište na Kipru je Limasol, grad čuven po nestvarno lepim plažama.

Afroditina Stena u blizini mesta Pafos, Kipar
Afroditina Stena, znamenitost koja se nalazi u blizini mesta Pafos.

Nikozija je pravo mesto za ljubitelje spoja modernog i tradicionalnog. Glavni grad Kipra još od 12. veka krasi stari deo grada sa neobičnim korzoom i kafićima na kaldrmi. Mesto gde se istorija prepliće sa modernim svetom.

Spomenik slobode je spomenik koji se nalazi u glavnom gradu Republike Kipra - Nikozija
Spomenik slobode u Nikoziji

Larnaka je udaljena nekoliko kilometara od najvećeg međunarodnog aerodroma na Kipru. Grad se nalazi se na jugoistočnoj obali i najstariji je grad na ostrvu. Pored Limasola, Larnaka je jedno od luksuznijih letovališta u čiju luku dolaze posetioci sa raznih strana Evrope i sveta sa novim modelima jahta.

Zgrada administrativne uprave okruga Larnaka na Trgu Evope u gradu Larnaka, Kipar
Zgrada administrativne uprave regiona Larnaka koja se nalazi u samom centru – Trg Evrope u neposrednoj blizini glavne promenade.

Larnaka poseduje moderne opremljene peščane plaže ocenjene sa visokim ocenama što doprinosi razvoju turizma. Grad je poznat po uređenoj promenadi koja se nalazi uz samu obalu mora, duž kojeg se nalaze drvoredi palmi. Jedna od najpoznatijih znamenitosti u blizini promenade je crkva Svetog Lazara.

Postovi o Kipru koje sam podelio sa vama na blogu:

  1. Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja
  2. Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja
  3. Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu
  4. Kipar, zimsko letovanje sa stilom (modni post)
Crkva Svetog Lazara u Larnaki, Kipar
Crkva Svetog Lazara u Larnaki

Dragi moji pustolovi stigli smo i do kraja ovog specijalnog posta gde sam u kratkim crtama pokušao da dočaram lepote ove dve neobične ostrvske zemlje u Evropi. Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih dragulja Mediterana? Koja su vaša zapažanja? Da li vam se više svidela Malta ili Kipar i voleo bih da čujem vaše razloge. Zaista bih voleo da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Luka u gradu Larnaka, Republika Kipar
Luka u Larnaki

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jutro u Limasolu

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da saznaju nešto novo o turističkim destinacijama. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST