Posts in Avanture

Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Kao i skoro svakog leta i ovaj put se dogodila čuvena vremenska razlika, gde smo iz jakni, prosto uleteli u kratke rukave, sparno i toplo vreme. Svaki put nas ubede da leta neće biti, ali na kraju Srbija dobije tropsko vreme. Nisam još uspeo da odložim svu garderobu, po kući i dalje imam odeću za sva 4 godišnja doba. Kakva je kod vas situacija? Nadam se da uspevate da savladate ove tropske temperature, ali ja ću danas pokušati da vas osvežim talasima sa Malte.

Prošle nedelje sam vam obećao novo pismo sa Malte i ovaj post ću posvetiti glavnom gradu ovog rajskog ostrva – Valeti. Ovaj post je urađen u saradnji sa Nacionalnom Turističkom organizacijom Republike Malte i njenim partnerima, bez kojih ovaj moj projekat ne bi ugledao svetlost dana. Nadam se da ćete uživati i naučiti nešto novo. Pre nego što počnem hteo bih da vam dam jedan mali prijateljski savet: uzmite neko osveženje i neke grickalice, trebaće vam!

Valeta (Valletta) je glavni grad Malte. Smeštena na jugoistoku ostrva, između luke Marsamxett na zapadu i Velike luke na istoku, Valeta je najjužnija prestonica Evrope. U samom gradu živi oko 6000 stanovnika, dok sa okolnim gradskim opštinama broji nešto više od 400,000 stanovnika. Impresivne brojke, zar ne?

Gradska arhitektura je baroknog karaktera, sa elementima neoklasične i moderne arhitekture, iako je Drugi svetski rat ostavio velike ožiljke, posebno zbog uništene Kraljevske opere. Grad je službeno priznat kao svetska baština od strane UNESCO-a 1980. godine.

Gradska utvrđenja, zajedno sa lepotom baroknih palata, vrtova i crkava, navele su vladajuće sile Evrope da gradu daju poseban nadimak “Superbissima” – Italijanska reč koja označava “Najveći ponos”.

Prvobitan naziv ostrva je bio Xagħret Mewwija (Mu ‘awiya – Meuia, nazvan u arapskom periodu). Mewwija u arapskom jeziku znači “zaštićeno mesto”. Porodica koja je u svom vlasništvu imala dosta zemlje zemlje na ostrvu, dobila je nadimak “Sceberras”. U jednom trenutku celo ostrvo je dobilo naziv Sceberras.

Tokom duge i burne istorije Malta je bila pod raznim uticajima. Periodi:

  1. Malta pod vođstvom Reda Sv. Jovana Krstitelja: 1566 – 1798. godine
  2. Malta kao kolonija Francuske: 1798 – 1800. godine
  3. Protektorat Malta (Deo Sicilijanskog Kraljevstva, ali pod zaštitom Velike Britanije): 1800 – 1813. godine
  4. Malta kao Britanska kolonija: 1813 – 1964. godine
  5. Država Malta (prethodnica moderne Republike Malte): 1964. – 1974. godine
  6. Republika Malta od 1974. godine, pa sve do danas
Spomenik koji je podignut u znak nezavisnosti, kada Malta postaje nezavisna država 1964. godine.

Valetu je osnovao Žan de la Valet, Veliki majstor Reda sv. Jovana Krstitelja, nakon uspešne odbrane od Turaka 1565. godine. Zanimljiva činjenica je da su ulice u celom gradu projektovane tako da kanališu strujanje prijatnog vetrića iz glavne luke. Grad je remek-delo barokne arhitekture 16. veka. Posle velike opsade, vitezovi Reda su odlučili da sagrade grad.

Papa Pije IV je poslao svog najboljeg prijatelja i najboljeg arhitektu tog doba, Frančeska Laparelija, koji je inače radio sa Mikelanđelom Crkvu sv. Petra u Rimu, u želji da sagradi grad koji će biti i tvrđava radi odbrane hrišćanstva, ali i kulturno remek-delo. Lapareli je projektovao grad za samo sedam dana, a dovršavanje svog dela ostavio je svom asistentu, arhitekti Đirolamu Cesaru.

Barokna Katedrala sv. Jovana je prikaz talenta Đirolama Cesara. Takođe je i remek-delo kalabrijskog slikara i viteza Matije Pretija, koji je ukrasio unutrašnjost. Katedrala je svetilište vitezova Sv. Jovana. Tu je i Karavađovo remek-delo Usecanje glave sv. Jovana Krstitelja. Na podu su mozaici, u stvari grobnice vitezova. Unutrašnjost katedrale je izuzetno bogata, nasuprot jednostavnoj fasadi. Preti je dizajnirao zamršene izrezbarene kamene zidove i bočne oltare sa scenama iz života Ivana Krstitelja.

Slike na plafonu izgledaju prosečnom ljudskom oku kao trodimenzionalne slike, ali kada se bolje pogleda može se videti da je umetnik pametno stvorio iluziju trodimenzionalnosti uz malu pomoć senki. Treba napomenuti i činjenicu da je rezbarenje obavljeno na licu mesta, umesto da se samostalno urezuje, a zatim naknadno da se pričvrsti na zidove kao što se to inače radilo u to vreme. Malteški krečnjak od kog je izgrađena katedrala posebno je pogodna za takvu vrstu umetničkih rezbarija.

Moram napomenuti da je mermerni pod čitav niz grobnica, u kojima je smešteno oko 400 vitezova i oficira Reda. Tu je i kripta koja sadrži grobove velikih majstora kao što su Philippe Villiers de L’Isle-Adam, Claude de la Sengle, Jean Parisot de Valette i Alof de Wignacourt.

Čuveno Karavađovo remek-delo sa prikazom odrubljivanja glave Svetog Jovana Krstitelja je ujedno i najpoznatije umetničko delo u crkvi. Smatra se jednim od Karavađovih remek-dela, najvećim platnom koje je ikada naslikao i jedinom slikom koju je potpisao slikar. Slika je restaurirana krajem devedesetih u Firenci, ova slika je jedna od Karavađovih najimpresivnijih primena “chiaroscuro stila” koji je najpoznatiji sa krugom svetlosti koji osvetljava scenu odsecanja glave Svetog Jovana na zahtev Salome.

Katedrala poseduje 9 bogato ukrašenih kapela. Najveća i najbolje ukrašena kapela je kapela koja je posvećena Gospi od Filermosa, a ostale kapele su posvećene svecima zaštitnicima ostalih osam članova reda.

Katedrala Sv. Jovana nalazi se u samom centru Valete, a udaljena je nekoliko minuta hoda od autobuske stanice u blizini gradske kapije. Glavni ulaz u katedralu nalazi se na Trgu Sv. Jovana, ali ulaz za posetioce je sa Velikog opsadnog trga koji se nalazi ulici Republika kod glavnog suda. Katedralu je moguće posetiti svakog radnog dana i subotom, nedeljom i tokom praznika je zatvorena.

Natavljamo svoju šetnju ovim šarmatnim gradom i ubrzo nailazimo na neobičan park. Vrt Gornja Baraka nekada je bio privatni vrt italijanskih vitezova. Odatle se pruža fantastičan pogled na Veliku luku, najveću i najdublju prirodnu luku na svetu, na Kotoneru (tri grada – Vitoriosa, Sanglea i Kospičua), kao i na mnogobrojne zalive i gradić Kalkaru.

Na vrhu prvog prsta zaliva je Kalkara i tvrđava Rikasoli. Tu je sniman film “Troja”. Sledeća je Vitoriosa. Na njenom vrhu je Tvrđava sv. Anđela, dragulj malteške vojne zaostavštine. Na sledećem prstu je Sanglea i Tvrđava sv. Mihaila. A između njih je Kospičua. Ta tri grada predstavljaju kolevku malteške istorije. U njima je bio prvi dom vitezova kada su stigli na Maltu.

Ispod vrta Gornja Baraka je vojni kabinet Laskaris. Tu su tuneli iz 17. veka koji su za vreme Drugog svetskog rata prepravljeni u kompleks vojnih soba. Odatle su saveznici planirali operaciju iskrcavanja na Siciliju pod nazivom “Haski”. Iz vrta se može videti i vrt Donja Baraka, gde se nalazi spomenik Aleksandru Belu, prvom britanskom guverneru na Malti. Tu je Tvrđava sveti Elemo, danas čuveni vojni muzej, gde je vera, jedan od tri aviona tipa gladijator, kao i krst sv. Đorđa, dat Malti za hrabrost u Drugom svetskom ratu.

U parku se nalazi nekoliko spomenika brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Geralda Stricklanda, Thomasa Maitlanda i Winstona Churchilla. U vrtu se nalazi i replika statue Les Gavroches (Dečaci sa ulice) malteškog vajara Antonia Sciortina. Original se nalazi u Nacionalnom muzeju likovnih umetnosti.

Vrtovi su povezani sa donjim rovovima Valete, gde se nalaze vrtovi Donja Baraka i obližnjim Lascaris Wharf-om do lifta Baraka. Prvi lift na gradilištu izgrađen je 1905. godine, ali je zatvoren 1973. godine i demontiran 1983. godine. Novi lift je zvanično otvoren 15. decembra 2012. godine.

Šta vam mogu još reći o ovom neverovatnom gradu? Valeta je proglašena evropskom prestonicom kulture za 2018. godinu. Ova godina je obeležena manifestacijom pod nazivom Erba ‘Pjazez (Četiri kvadrata), sa manifestacijama koje su bile fokusirane dešavanjima na 4 glavna trga u gradu – Trg Triton, Trg Sv. Đorđa, Trg Sv. Jovana i Trg Kastilja.

Valeta je živahan i neodoljiv gradić koji će zauzeti posebno mesto u vašem srcu. Doživećete avanturu koju nećete zaboraviti, a siguran sam da ćete uvek imati dovoljno razloga da se ponovo vratite u Valetu i nastavite svoju avanturu, tamo gde ste stali. Siguran sam da ću se ponovo vratiti u ovaj grad je je ostalo još dosta toga za videti, ali sam se potrudio da vam presenem neki moj prvi utisak.

Postoji jedno zanimljivo dešavanje – Međunarodni festival – Dani Baroka u Valeti održava se svake godine u januaru. Džez muzika na Malti predstavljena je na području Valete od strane savezničkih mornara tokom oba svetska rata. Ovde je održan i prvi Malteški džez festival. Moj razlog posete malti ovde godine je bila Nedelja mode na Malti koja se svake godine održava u maju/junu. Modni događaj koji svake godine okuplja neke od najpoznatijih imena evropske modne scene.

Ove godine je to bila poznata španska modna kreatorka Agatha Ruiz de la Prada koja je ove godine, povodom 30. godišnjice od njene prve modne revije, otvorila je svoju Fondaciju i pokazala svoju novu kolekciju Jesen-Zima 2019/20 na Nedelji Mode na Malti.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom neobičnom glavnom gradu Malte? Da li ste imali priliku do sada da posetite Valetu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, pokazaću vam prvi modni post koji sam uradio u Valeti, a potom vas vodim i na ostrvo Gozo, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Mdina, magični grad tišine…

Dragi moji pustolovi, dobro došli na moj blog! Kako ste mi danas? Moram priznati da mi je ovo vreme isuviše teško palo, bolovi u glavi ne popuštaju. Siguran sam da je to zbog ove promene vremena, ali šta da se radi izdržati se mora! Danas ću održati svoje obećanje i današnji post ću posvetiti jednom neobičnom gradiću na Malti koji me je oduševio svojom arhitekturom. Malopre sam vam poželeo dobrodošlicu na moj blog, ali sada ću vam i zvanično reći – Dobro došli u Mdinu!

Ovaj post je ujedno i drugi post iz specijalne serije postova sa Malte u saradnji sa Nacionalnom turističkom organizacijom Malte. Bez njihove nesebične pomoći ovaj projekat ne bi ugledao svetlost dana. Želeo bih da se zahvalim celom timu, divnim vodičima koji su uspeli da mi dočaraju Maltu na jedan sasvim drugačiji način. Ovo je bilo jedno divno iskustvo, koje ću zasigurno pamtiti dugo.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu Malte, koji je služio kao glavni grad na ostrvu od antičkog doba do srednjeg veka. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Za Mdinu se smatra da je nastala u 8. veku pre nove ere (pre Hrista) i prvobitan naziv ovog grada je bio “Maleth”.  oko 8. Grad su osnovali stari Feničani, a kasnije su ga Rimljani preimenovali u Melite. Drevni grad – Melite, bio je veći od današnje Mdine i bio je sveden na sadašnju veličinu za vreme vizantijske ili arapske okupacije Malte.

U drugom periodu, grad je dobio svoje današnje ime, koje potiče od arapske reči “medina”. Grad je ostao glavni grad Malte kroz skoro ceo srednji vek, sve do dolaska Reda sv. Ivana 1530. godine, kada je Birgu postao administrativno središte ostrva. Mdina je doživela period velikog pada u vekovima koji dolaze i pritom je uspeo ponovo doživeti svoj uspon početkom 18. veka.

Mdina je i dan danas ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi sa kolena na koleno, generacijski. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Po zakonu, ovde je zabranjeno koristiti bilo kakvu vrstu prevoza koja ne važi za vlasnike nekretnina i to je možda takođe jedan od razloga zašto je ovaj neobični mali gradić na Malti dobio baš taj nadimak – “Tihi Grad”. Znam da uvek volite da saznate neke zanimljive istorijske činjenice pa sam se i ovsaj put potrudio da saznam što je više moguće o Mdini.

Određeni istorijski spisi dokazuju da je plato na kojem je izgrađena Mdina naseljen još od doba praistorije, a do bronzanog doba je bio utočište zbog svog položaja i prirodnih uslova. Feničani su kolonizirali Maltu negde u 8. veku pre nove ere. Nakon starih Feničana, Rimsko Carstvo preuzima 218. godine preuzima Maltu i grad dobija ime Melita. U vreme vladavine Rimskog carstva, grad je bio oko tri puta veći od današnje Mdine, prostirući se u velikom delu, obuhvatajući i prostor današnjeg grada Rabata.

Danas je ostalo vrlo malo ostataka Melite, grada iz perioda vladavine velikog Rimskog carstva. Najznačajnije su ruševine Domvs Romana, u kojima je otkriveno nekoliko dobro očuvanih mozaika, kipova i drugih ostataka. Iskopani su i ostaci za koje se smatra da predstavljaju temelje hrama Apolonu, ​​ostaci gradskih zidina i još mnogo toga.

U jednom trenutku nakon pada Zapadnog Rimskog Carstva, izgrađeno je dodatno utvrđenje u gradu, smanjujući ga na sadašnju veličinu. To je učinjeno kako bi se gradsko jezgro lakše branilo, a ova pojava “smanjivanja” gradova bile su uobičajene širom Mediterana u ranom srednjem veku. Iako su ljudi verovali da su Arapi izgradili ove dodatne zidine, neki istoričari smatraju da su ih izgradili još za vreme Vizantijskog carstva oko 8. veka, kada se povećala pretnja Arapa.

Godine 870. vizantijski Melite, kojim je vladao guverner Amros, bio je opkoljen od strane Aghlabida na čelu sa Halaf al-Hadimom. Ubijen je u borbama, a Sawada Ibn Muḥammad je poslat sa Sicilije da nastavi opsadu nakon njegove smrti. Trajanje opsade je nepoznato, ali je verovatno sve to ukupno trajalo nekoliko nedelja ili par meseci. Nakon što je Melite pao pred okupatore, stanovnici su bili masakrirani, grad je uništen, crkve opljačkane. Mermer iz crkvi u Meliteu korišten je za izgradnju dvorca u gradu Susa (Tunis).

Kada je 1530. godine na Malti vlast preuzeo red svetog Jovana, plemići su svečano predali ključeve grada velikom majstoru Philippeu Villiersu de L’Isle-Adamu, ali su se pripadnici Reda smestili u Birgu, a Mdina je izgubio status glavnog grada. Tokom 1540-ih, zidine su počele da se nadograđuju, a 1551. godine grad je uspešno izdržao napad Osmanlija.

Za vreme Velike opsade Malte 1565. godine, Mdina je bila baza konjice Reda, koja je uspešno probedila osmanske osvajače. Osmanlije su pokušali izvršiti opsadu Mdine u septembru kako bi tamo zimovali, ali su odustali od svojih planova, kada su pripadnici Reda Svetog Jovana izvršili napad topovima, navodeći ih da veruju da poseduju teško naoružanje. Nakon opsade, malteški vojni inženjer Girolamo Cassar izradio je plan po kojem bi se veličina Mdine smanjila za polovinu i pretvori je u tvrđavu, ali to nikada nije sprovedeno zbog protesta gradskih plemića.

U junu 1798. godine Mdina je zarobljena od strane francuskih snaga bez velikog otpora tokom francuske okupacije na Maltu. Francuski garnizon je ostao u gradu, ali je 2. septembra te godine izbio veliki Malteški ustanak. Narednog dana, pobunjenici su ušli u grad kroz luku i masakrirali garnizon od 65 ljudi.

Ovi događaji označili su početak dvogodišnjeg ustanka i blokade, a Maltežani su osnovali Narodnu skupštinu. Pobunjenici su bili uspešni, a 1800. godine Francuzi su se predali i Malta je postala britanski protektorat. Takođe postoji jedna zanimljiva činjenica da je od 1883. do 1931. godine, Mdina je bila povezana sa Valetom, bila je posebna železnička pruga i tokom tog perioda se odvijao redovni železnički saobraćaj.

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom neobičnom gradiću Mdina? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad? Ako ste kojim slučajem bili na Malti, a niste uspeli da posetite ovaj grad mislim da je pravo vreme da ispravite grešku. Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, vodim vas u glavi grad ovog šarmantnog ostrva – Valetu, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno su danas ovi sunčevi zraci dokazali da nam za koji dan počinje Jun. Iskreno ne pamtim kada je bilo ovako loše vreme prethodnih godina, ali ova godina je očigledno prepuna iznenađenja.

Meni je i dalje čudno i ne mogu da se naviknem na ove promene vremena, pa zbog toga žalim što moja avantura na Malti nije potrajala duže bar još koji dan… Dobro, možda će mi ovaj post pomoći da se setim kako je tamo bilo lepo i toplo vreme. Danas vam pišem moj prvi post o Malti. Ova serija postova o Malti će biti malo duža jer će biti malo više putopisa, a naravno kao što ste i do sada navikli i posebni modni postovi gde ću vam ispričati svoje dogodovštine. Pa da počnemo!

Republika Malta je mala, ali gusto naseljena ostrvska država koju sačinjava arhipelag u sred Sredozemnog mora na jugu Evrope. Malta inače geofizički čini deo severne Afrike, ali ova zemlja se geopolitički nalazi u južnoj Evropi. Zauzima važan geografski položaj na važnom putu ka središnjem delu Sicilije i Italije. Malta je mediteranski biser koji se nalazi negde na pola puta između Evrope i Afrike.

Zbog svog neobičnog položaja ova mala ostrvska zemlja je bila izložena uticajima mnogih osvajačkih sila. Svako je na neki način ostavio traga u bogatoj istoriji ove zemlje jer je Malta oduvek predstavljala najbolju bazu za osvajačke kolonijalne sile koje su želele da krenu u osvajačke pohode na afrički kontinent.

Ovog proleća sam dobio srdačan poziv od Nacionalne turističke organizacije Republike Malte da dođem na Maltu i posetim njihovu najveću modnu manifestaciju – Nedelju Mode. Budući da sam već duži period planirao da dođem na Maltu jer sam čuo da je to zemlja vitezova i snova, smatrao sam da je ovo idealna prilika da se upoznam sa Maltom i da ujedno spojim posao sa zadovoljstvom.

Krajem maja ove godine, mali Marko se sa svojim fotografom uputio u ovaj pravi mali mediteranski raj jer je tad bilo planirano održavanje Nedelje mode na Malti. Moram priznati posle hladne Rusije, Malta je bila savršena sledeća modna stanica za Mr.M-a, ipak ovom pustolovu više prija toplija, mediteranska klima.

U saradnji sa Turističkom organizacijom Malte posetio sam glavni grad Valetu (Valletta), Sliemu, Birgu, Mdinu, Marsaxlokk i naravno “sestrinsko” ostrvo Gozo. Ova neverovatna avantura je trajala 6 dana i smatram da je 7 do 10 dana dovoljno da se istraži ovo ostrvo bez ikakve žurbe.
Malta je mala zemlja i gradovi su relativno blizu, neki gradovi su toliko blizu da kada koristite gradski prevoz koristeći samo jednu liniju možete posetiti 3,4 grada. Kao kada biste u Beogradu seli na tramvaj 7, samo što ćete i dalje biti u Beogradu, ali na Malti vi možete promeniti i više od 4 grada. Praktično i zanimljivo, morate priznati!

Po planu i programu prvo je bila planirala poseta gradu Sliema. Grad se nalazi na severnoj obali ostrva i udaljeno je od glavnog grada desetak kilometara. Inače Sliema je poznata kao najbolji i najveći centar za kupovinu i tu je smešten najveći tržni centar i poslovni kompleks – The Point Shopping Centre. Pošto sam bio u prilici da posetim par prodavnica mogu vam reći da su što se tiče cena skoro koliko, toliko iste kao i u ostalim delovima Evrope, poput Italije i Francuske.

P.S. Za sve ljubitelje Zare, cene proizvoda ovog poznatog brenda su najniže u Grčkoj i na Malti, pa da znate gde možete da pazarite neke modne komade svog omiljenog brenda. Verujem da će neki od vas posle ovoga reći: “Hvalaaa Marko!”, ja ću samo reći: “Nema na čemu i sledeći put!”.

Kada se red Sv. Ivana prvi put nastanio na Malti 1530. godine, svi njihovi članovi reda bili su smešteni u gradu Birgu, tako da je ova crkva – St. Lawrence, korištena kao prva konvencionalna crkva Reda na Malti. U tu svrhu je služila 41 godinu, od 1530. do 1571. godine, sve do prelaska vitezova u novi glavni grad – Valletta. Kamen temeljac današnje crkve položio je u maju 1681. godine biskup Molina. Završena je 1696. godine. Crkvu je svečano otvorio biskup Davide Cocco Palmieri na praznik St. Lawrence, 10. avgusta 1697. godine.

Arhitektura ovog verskog zdanja je neverovatna i moram biti iskren da nisam očekivao ovako nešto na Malti. Nakon ove posete ovoj ostrvskoj zemlji slika o Malti u mojoj glavi je totalno drugačija. Naravno, zbog legendi o “stolu vitezova” i veteškim redovima Maltu sam zamišljao totalno drugačije. Drago mi je da sam imao priliku da posetim ovu neobičnu zemlju.

Sledeći grad na mojoj blogerskoj listi je bio Birgu ili Vittoriosa je jedan od zvaničnih 11 gradova na Malti. Da li ste čuli poznatu legendu o “Tri Grada” na Malti? Tri grada je predstavlja zbirni opis tri utvrđena grada Birgu, Senglea i Cospicua na Malti. Najstariji od ovih gradova je upravo Birgu, koji postoji još od srednjeg veka. Druga dva grada, Senglea i Cospicua su osnovali Red Sv. Ivana u 16. i 17. veku.

Birgu i dalje bogat prelepim fasadama, čija arhitektura pokazuje istorijsko nasleđe, uprkos šteti koji je pretrpeo u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Njegovo počasno ime Vittoriosa je dodeljeno kao rezultat njegovog pobedničkog položaja u Velikoj opsadi 1565. godine.

Mdina je bila prvi glavni grad Malte u vreme Malteških vitezova, a takođe tokom perioda Imperijalnog Rima. Zvali su ga Tihi Grad. Njegova mešavina srednjovekovne i barokne arhitekture, zidova utvrđenja i njenog položaja, čine ga jednim od najlepših gradova na ostrvu.

Mdina se nalazi na listi najskupljih gradova u Evropi po ceni kvadrata nekretnina, pa ako želite da posedujete najmanju palatu u ovom gradu morate biti spremni da platite najmanje 5 miliona evra, dok za velelepne palate treba izdvojiti više od 50 miliona evra. Uspeo sam nekako da se oprostim sa ovim lepotom i uputili smo se za Marsaxlokk. Naredni post ću posvetiti ovom neobičnom gradiću gde ćete biti u prilici da uživate u arhitekturi ovog najskupljeg “sela” na svetu.

Marsaxlokk je malo, tradicionalno ribarsko selo u jugoistočnom delu ostrva. Ima luku i turistička atrakcija poznata po svojim neverovatnim pejzažima, ribolovu i istoriji. U martu 2014. godine, selo je imalo 3.534 stanovnika. Selo je poznato i po pijaci Marsaxlokk, koja je uglavnom velika riblja pijaca koja se održava skoro svake nedelje duž cele obale.

Ovo naselje je još naseljeno i poznato još od antičkog doba. Marsaxlokk je imao ulogu luke još kod starih Feničana, Kartaginaca, a ima i ostatke luke iz rimskog doba. Poznat je po tradicionalnim i raznobojnim brodićima “Luzzus”. Selo je popularno i među meštanima i turistima zbog  šetnji oko obale i luke, restorana, kao i zbog svojih velikih zona za kupanje.

“Plava špilja” (Blue Grotto) se odnosi na brojne morske pećine na jugoistočnoj obali Malte, nedaleko od ribarske luke Wied iz-Zurrieq. Položaj pećina, u kombinaciji sa sunčevim zrakama, dovodi do optičkih varki koje prikazuju brojne nijanse plavih boja morske vode.

Pod vodom, različite boje crvene, ljubičaste, zelene, narandžaste i žute boje daju turistima impresivnu sliku o Malti. Plava špilja je veoma popularna destinacija za turiste na Malti sa izletima brodom koji obilaze pećine koje je moguće posetiti skoro tokom cele godine. (naravno u zavisnosti od vremenskih uslova)

Dragi moji, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog posta o Malti, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Malti? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovo neobično ostrvo? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Grejs od Monaka: Život iz bajke ili kraljevsko kajanje?

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste se spremili za vikend jer ja za vas imam novu priču! Znate da se uvek trudim da ispunim svoja obećanja tako sam odlučio na moje, nadam se i na vaše zadovoljstvo to isto uradim i ove nedelje. Danas ću vam predstaviti drugu najmanju zemlju na svetu – Kneževina Monako. Svi koji su pratili moju avanturu sredinom ovog meseca na Instagramu, imali su priliku da već vide neke slike i da uživaju u lepoti ove male, ali prelepe zemlje koja se nalazi na obali Sredozemnog mora. Naravno, prvi komšija je Francuska, ali ova zemlja se takođe nalazi blizu granice sa Italijom.

Šta je vaša asocijacija za Kneževinu Monako? Da li su to sjaj, raskoš, luksuz i one poznate kockarnice ili ima tu nešto više? Uvek postoji nešto više, ali za Kneževinu Monako je bila dovoljna samo jedna žena koja je obeležila istoriju ove male kneževine u Evropi.

Siguran sam da ste barem jednom u životu čuli njeno ime: Princeza od Monaka – Gresj Patriša Keli. Rođena u dalekoj Filadelfiji u američkoj državi Pensilvaniji 12. novembra 1929. godine. Grejs Keli smatra se jednom od najvećih glumačkih diva i modnih ikona svih vremena. Žena koja je plenila svojom lepotom i gracioznošću, započela je svoje prve glumačke korake na “daskama koje život znače” u pozorištu, a potom je dobila uloge u serijama i samim tim se “preselila” na televiziju.

Nedugo nakon toga, dobila je i svoju prvu ulogu na velikom platnu u filmu “Četrnaest sati” nakon tog filma svima je bilo jasno da je rođena još jedna velika zvezda u Holivudu. Tokom svoje bogate glumačke karijere osvojila je Zlatni Globus i Oskara koji su oduvek predstavljali prestiž i vrednost glumaca. Poslednji film koji je snimila u svojoj karijeri bio je “Visoko društvo” 1956. godine.

Iste godine je odlučila da stavi tačku na svoju glumačku karijeru i da se uda za Renijea III, kneza od Monaka. Grejs Keli je možda ispunila san mnogih devojčica koje sanjaju da se udaju za princa, ali da li je to garancija za sreću? Da li pravi princ može više da doprinese onom srećnom i bezbrižnom životu i da budemo srećni do kraja svog života?

Kao i svako pitanje u životu i na ovo je moguće dati bezbroj odgovora, ali knjeginja od Monaka je izabrala svoj put. Postoje razni izvori koji su tvrdili da je Grejs Keli bila nesrećna u braku, da je bezbroj puta pokušavala da pobegne u Pariz i da proba da se bar na neki način vrati svojoj glumačkoj karijeri… Istina je negde tamo i to je samo ona znala šta njeno srce tišti.

Princeza od Monaka je bila velika modna ikona, pa je tako jednoj od najpoznatijih francuskih modnih kuća današnjice Hermes upravo po Grejs Keli nazvala jedan svoj legendarni model ručne torbe – Keli (Kelly). Ta torba danas predstavlja statusni simbol i ako se odlučite za kupovinu iste, samo imajte na umu da možete kupiti nekoliko kvadrata u samom srcu Beograda za ovu lepu torbu…

Dolaskom u kraljevsku porodicu Grejs Keli je promenila viđenje i sliku kraljevskog života. Uvek se trudila aktivno da učestvuje u humanitarnim akcijama i ostvarila se kao majka. Knjeginja od Monaka je sa knezom Renijeom III dobila troje dece – kćerke Karolinu i Stefani i sina Alberta.

Kako je došlo do ovog neobičnog braka?Aristotel Onazis, bogati grčki brodovlasnik je 1953. kupio kazino u Monte Karlu, ali je privreda Monaka počela naglo da slabi. Onazis je o tome razgovarao sa Gardnerom Kaulsom, izdavačem časopisa Luk, koji je napomenuo kako bi brak kneza Renija sa nekom holivudskom zvezdom mogao da privuče bogate turiste u Monako. Kauls je na to predložio Merilin Monro, kojoj se ta ideja veoma dopala.

Međutim, knez Renije je na Kanskom festivalu 1955. upoznao Grejs Keli, i pomislio kako bi ona bila idealna supruga i kneginja od Monaka. Renije je inače zbog nasledstva morao da se oženi, ukoliko ne bi slučajno uspeo da obezbedi naslednika monačanskog prestola, njegova kneževina bi pripala Francuskoj Republici. Sa čvrstom namerom da oženi Kelijevu, posetio ju je na snimanju filma Labud, a nekoliko dana kasnije posetio je njenu porodicu u Filadelfiji.

Palata Kneževine Monako

Kneginja Grejs se zbog ovog braka odrekla svoje glumačke karijere. Nedugo nakon njihovog venčanja, Renije joj je predstavio čitavu listu striktnih pravila kojih se, kao kneginja, morala slepo pridržavati. Ubrzo potom knez je zabranio prikazivanje filmova svoje supruge u Monaku.

Godine 1962, Alfred Hičkok je Grejs ponudio glavnu ulogu u njegovom filmu Marni. Iako je ona silno želela da se vrati glumi, a Renije joj čak dozvolio da snimi ovaj film, ali narod Monaka je protestovao jer nije želeo da njihova kneginja tumači lik kleptomanke, kao ni da snima ljubavne scene sa Šonom Konerijem. Kasnije se ipak vratila televiziji, čitajući poeziju i radeći naraciju za dokumentarne filmove.

Grejs od Monaka pri povratku iz Francuske u Monako zajedno sa kćerkom Stefani je doživela automobilsku nesreću. Razlog nesreće je bio moždani udar, pri kojem je Grejs Keli izgubila kontrolu nad volanom svog automobila. Preminula je dan kasnije u bolnici, a sahranjena je 18. septembra 1982. godine u svojoj 52. godini života. Sahranjena je u porodičnoj grobnici Grimaldijevih u katedrali Svetog Nikole (sliku katedrale možete videti na slici iznad).

Knez Renije, koji se nakon njene smrti nikada više nije ponovo oženio, preminuo je 2005. godine i sahranjen je pored nje. Sahrani princeze od Monaka je prisustvovalo oko 1000 ljudi, od kojih je većina bila iz političkog života i pripadnici kraljevskih porodica, televizijski prenos sahrane je pratilo više miliona ljudi.

Monte Karlo je grad koji je posvećen jednoj ženi koja je obeležila njegovu istoriju – Grejs Keli. Zanimljivost je to da skoro nema prodavnice u Monte Karlu koja nema sliku kraljevske porodice. Postoji jedan prelep portret u prodavnici poznatog francuskog brenda Luj Viton, ali nije bilo dozvoljeno da se slika. Pokušavao sam na razne načine, ali slike nisu ispale baš onako kako sam planirao, zato sam odlučio da te slike i ne objavim na blogu.

Spomenik koji vidite na slici iznad se nalazi u blizini Kneževog dvora u Monte Karlu i podignut kao znak zahvalnosti knezu Albertu I od Constant Rouxa, koji je bio otac Renijea III. Današnji princ Kneževine Monako, dobio je ime po svom dedi.

Monte Karlo je zanimljiv, živopisan mondenski grad koji nikada ne spava. Tu su uvek najbolje zabave, usidrene skupocene jahte, grad u kojem se održavaju poznate trke Formule 1, poznatije pod imenom Velika Nagrada Monaka (Monaco Grand Prix). Naravno postoji još dosta zanimljivih dešavanja, to je ipak Monte Karlo! 🙂

Smatra se da je Kneževina Monako jedna od najbogatijih država na svetu jer tamo se ne plaća porez i to je jedan od glavnih razloga zbog kojeg bogataši žele da dobiju državljanstvo ove male zemlje. U Monaku ne postoji ni porez na imovinu, nasledstvo i poklonjenu imovinu kad je reč o direktnim naslednicima. Da biste postali državljavanin ove zemlje potreban je samo pozamašni bankarski račun (samo toliko!). 😀

Dragi moji, došli smo do kraja ovog specijalnog posta o Kneževini Monaku koji ne bi bio moguć bez avio kompanije Air France. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih još da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Air France na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim turističkoj organizaciji Kneževine Monako koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili moju posetu, nadam se da ćemo se uskoro ponovo družiti!

Kako se vama dopala ova moja priča o Kneževini Monako? Da li ste imali priliku do sada da posetite Monte Karlo? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za par dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Air France i turističke organizacije Kneževine Monako. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć mobilnog telefona Xperia XZ3.
SHARE THIS POST

Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno je došao vikend, a sa njim i moja nova priča iz Moskve. Uvek se radujem kada imam da podelim neku zanimljivu priču, siguran sam da će vam današnja priča iz Rusije biti interesantna. U prethodnim postovima imali ste priliku da vidite sjaj i raskoš ruske prestonice i da pročitate moju modnu priču. Došlo je vreme da vam ispričam jednu intrigantnu priču o hotelu koji je ujedno jedan od najstarijih hotela u Moskvi.

Hotel National se nalazi u samom srcu grada, u neposrednoj blizini Crvenog trga i samog političkog centra – Kremlja. Zbog svoje lokacije hotel se našao u samom centru borbi tokom Oktobarske Revolucije. Hotel je zvanično otvorio vrata za svoje goste 1903. godine i na samom početku dobio je status luksuza i prestiža. Uprkos visokim cenama, hotel je uvek bio rezervisan par meseci unapred. Poznati glumci, političari, ugledni trgovci, umetnici i diplomate su bili dragi gosti ovog hotela.

Sve se to promenilo sa Oktobarskom Revolucijom i hotel National postaje utočište pobornicima velike revolucije. Posle pobede boljševika, svi hoteli u Moskvi su nacionalizovani. Hotel National je ujedno postao kuća prvog branioca da  bi 1918. godine članovi nove vlade boravili su u sobama ovog hotela.

National hotel je bio rezidencija Centralnog izvršnog ruskog odbora duži vremenski period. U tridesetim godinama prošlog veka, odlučeno je da se ovom objektu vrati prvobitna namena. Rekonstruisana je zgrada hotela, prizemlje je bilo popločano granitnim pločama. Hotel je nakon rekonstrukcije pomalo izgledao kao muzej zbog samog namešaja koji je donet iz palate Aničkov i Palate Kremlja, koji je ujedno uticao i na samu cenu usluga. Smeštaj u to vreme je bio izuzetno skup čak i za strance. Hotel je radio sa velikim gubicima, ali je 60-tih godina uspešno završena prva etapa rekonstrukcije hotela, ali je hotel izgubio slavu koju je imao na samom početku.

1985. godine, glavni odbor hotela je doneo odluku da se Hotel National obnovi u potpunosti. Deo starog nameštaja je poslat u muzeje, drugi deo nameštaja je restauriran. Ciljevi ove rekonstrukcije hotela su bile da se nadogradi zgrada hotela, modernizacija objekta, renoviranje interijera hotela. Dom zdravlja, potkrovlje sa dvadeset dodatnih soba, kafić sa zimskom baštom smešteni su na severnoj strani hotela National.

Deset godina kasnije, hotel je renoviran u potpunosti i bio je spreman da dočeka svoje prve goste. Počeo je novi period njegove istorije. Hotel je nagrađen kategorijom hotela sa pet zvezdica. Sadašnjost i prošlost je uspešno spojena u interijerima National hotela.

Hotel je 2000. godine proslavio 100. godinu svog postojanja, da bi 3 godine kasnije hotel se ponovo našao u centru krvavog događaja. Krajem 2003. godine u hotelu National se dogodio teroristički napad. Zbog eksplozije automobila, parkiranog pored ulaza u hotel, umrlo je šest osoba, uključujući dva bombaša samoubica; više od 12 ljudi je ranjeno. U julu 2005. godine postavljen je spomenik žrtvama.

Ovaj hotel je dočekao mnoge poznate ličnosti poput poznate francuske dive Katrin Denev, poznatog svetskog modnog kreatora Pjer Kardena, sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Kofi Annan-a, poznatog glumca Alena Delona i mnoge druge.

Jedno je sigurno hotel National je svašta preživeo tokom svog postojanja, ožiljci se možda ne vide, ali burna istorija je ostavila traga. Danas je to jedan veličanstveni hotel koji zrači elegancijom i svojom arhitekturom pokazuje raskoš ruske imperije.

Pošto je kraj marta početak turističke sezone u Moskvi, pritom dodajte na sve to da počinje i Nedelja mode jako je teško pronaći smeštaj u Moskvi. Inače ja sam veoma vezan za Moskvu jer je to grad koji je ujedno obeležio moje detinjstvo. Sećam se kako sam napravio svoje prve korake na Crvenom trgu i da moja mama nije mogla sa mnom da izađe na kraj dok smo čekali tatu da završi sa svojim višesatnim sastancima.

Hotel National mi je ostao u sećanju zbog jednog kafe poslastičarnice koja je uvek imala lepe, šarene kolače. Bili su to lepi trenuci kada se umažem voćnim kolačima i uprljam novu odeću pa dobijem par vaspitnih. Dobro, bar sam se i najeo. Nakon kritika uvek dolazi tata spasilac da me vodi na fontanu bajki, taman toliko da se moja mama odmori i ode da obavi kupovinu.

Boravak u ovom hotelu je bio predivan! Napolju je možda bilo hladno, ali doček je bio dovoljno topao od srca da čuvena ruska hladnoća nije uspela da pobedi… Bar ne tog jutra! Bilo mi je neobično kako je gospodin na vratima znao moje ime i poželeo mi dobrodošlicu u hotel.

Gospodin Viktor, nije samo obični vratar koji već skoro više od 20 godina radi u ovom hotel, on je živa legenda. Viktor je prvo nasmejano lice koje će vas dočekati u ovom čuvenom hotelu i rado ispričati istoriju ovog hotela kao što je to uspeo za manje od 20 minuta da ispriča uzbudljivu priču o ovom hotelu.

Nakon rutinske obrade podataka dobio sam informaciju da ćemo dobiti najzanimljiviju sobu u hotelu. Ja sam proveravao svoju poštu, divio se brzini interneta i u tom me prekinu gospođa sa recepcije: “Gospodine, spremili smo za vas sobu 101, želimo vam prijatan boravak u našem hotelu!”. Dobro, mislim se ja u sebi soba ko soba sigurno je lepa kada je u ovom hotelu.

Dolazim do lifta i dalje mi nije jasno zašto imamo posebnu pratnju do sobe, fotograf me ismejava da sam postao blogerska zvezda da pazim da me ne sačekaju novinari ispred hotela da za svaki slučaj spremim crne naočare. Lako je mene ismejavati, ja sam svim mojim saradnicima Bogu dušu dao za zbijanje šala… Valjda je to zato što u našem timu imamo izgrađen odnos kao jedna mala porodica koja je uvek tu da pomogne svojim članovima. Zajedno se radujemo našim uspesima na Mr.M, zajedno se šalimo, a bogami zajedno i kukamo i brišemo suze blogerske kada ne ide baš onako kako smo planirali.

Dobili smo upustva i kroz par minuta saznali da je prvobitni dogovor promenjen i da smo dobili predsednički apartman. Ja od šoka nisam mogao da saslušam celu priču, samo sam zapamtio da ogledalu ne sme ništa da zafali… Gospodin koji nas je uveo u sobu je otišao i ostavio mene u šoku. Prvo sam pomislio da su možda nešto pomešali na recepciji, ali nemoguće je da baš postoje dve rezervacije sa istim prezimenom.

Hteli smo da iskoristimo ovo sunčano jutro za slikanje jer ko zna kakvo će vreme biti posle. Naravno, sve poklone sam otvorio i dobio sam na poklon čuvenu babušku lutku.

Najzanimljivi poklon je bila knjiga u kožnom povezu i jedno malo pismo. Pošto sam dobio više pisama, možete da pretpostavite da sam sve odmah otvorio jer hvala Bogu kod mene ne važi izreka “Radoznalost je ubila mačku!”. Bilo mi je čudno što sam dobio i malu kovertu, ali sam je otvorio. Malo pisma, mala i ceduljica na kojoj piše: “Ako hoćeš da saznaš zašto sam poseban otvori stranu 101!”. Prvo što sa uočio na naznačenoj strani je slika ogledala. To je bila priča o sobi 101 i ovom neobičnom ogledalu.

Na svetu postoje dva ovakva ogledala, jedno se nalazi u Veneciji, a drugo je igrom slučaja završilo u sobi ovog legendarnog hotela. O ogledalu nema puno podataka, ali se smatra da je staro koliko i sam hotel, ako nije i starije od njega.

Naše slikanje je prekinulo kucanje batlera koji nas je podsetio da se doručak završava za manje od pola sata i da bi bilo dobro da odemo u salu za doručak. Čim spomente mom fotografu reč hrana, tada prestaje svaki rad. Sreća moja pa smo imali dovoljno fotografija za blog.

Po prvi put u svom životu sam napravio sliku u sali za ručavanje. Sigurno se pitate zašto? Hteo sam da uslikam mladi par koji su ozbiljno shvatili pojam “Doručak i šampanjac”. Ona je bila predivno obučena, vidi se da je haljina ručni rad sa biserima i kristalima. Nakon par minuta sam se oslobodio i dok sam išao da uzmem desert, sreo sam mladu damu i upitao sam je za brend haljine. Toliko sam se mučio da zapamtim ime dizajnera dok ne stignem da pitam fotografa za cenu da sam zaboravio da uzmem čokoladni kolač.

Fotograf je nakon kraćeg pretraživanja na internetu pokazao telefon i na ekranu sam video haljinu koja je bila na mladoj dami i cena koja me naterala po prvi put u životu da pitam da li je to cena u dinarima ili evrima?! Bilo mi je drago da postoje osobe koje mogu da priušte sebi takve stvari i da ih nose tokom odlaska na doručak.

Konačno smo nakon doručka imali par sati da malo obiđemo grad pre početka revija na kojima smo trebali prisustvovati taj dan. Moja fontana bajki nije radila, valjda je još bilo hladno da puste vodu u fontane. Kao što možete primetiti vreme je bilo predivno pa smo iskoristili da napravimo i drugi outfit post. Više slika ovog outfita videćete tokom sledeće nedelje.

Ovaj dan smo iskoristili da posetimo znamenitosti. Prvo sam želeo da posetim Hram Vasilija Blaženog koji mi je ostao u mom pamćenju kao deteta od 3,4 godine kao jedna velika fabrika sladoleda. Detetu ne možeš možda objasniti da je to jedan verski objekat, ali moja mama je rešila da je najlakši način da me umiri ako mi taj objekat u mojim očima prikaže kao fabriku sladoleda.

Moskva se pomalo izmenila, naravno šta je dete moglo da razume da je Moskva jedna velika metropola koja danas broji više od 20 miliona ljudi. Jedan grad ima skoro 3 puta više ljudi nego naša cela zemlja. Mali Marko to i dan danas ne može da razume, šta zna dete od 27 leta šta je 20 miliona?!

Moskva je jedan izuzetan grad i uvek mi je jako drago kada čujem da je neko otišao da poseti ovaj velelepni grad. April 2019. godine je bio moj red da osetim čari i lepote ovog grada, ali se nadam da će neko od vas uskoro posetiti rusku prestonicu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i trećeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Paparazzo momenat! Ovako izgleda Mr.M dok stvara sadržaj za blog. 😀

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel National. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…

Dobro jutro dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Prošle nedelje smo završili našu avanturu u Istočnoj Turskoj i vreme je da mali Marko krene dalje. Isti dan, samo nekoliko sati nakon povratka iz Istanbula, ponovo sam se vratio na aerodrom i uputio se u prestonicu Rusije – Moskvu. Razlog moje posete je bila Nedelja mode u Moskvi koja inače svake godine okuplja najveće ljubitelje mode jer je inače Rusija poznata kao najbolje, a ujedno i najveće tržište u Istočnoj Evropi.

Ovo putovanje ne bi bilo moguće bez nesebične pomoći avio kompanije Red Wings, ruske avio kompanije koja odnedavno u svojoj ponudi ima i direktne letove za Moskvu iz naše prestonice. Kompanija Red Wings je osnovana 1999. godine u Moskvi sa namerom da gradove iz Centralne Rusije povežu sa zanimljivim turističkim destinacijama u Rusiji i inostranstvu.

Red Wings u svojoj letačkoj floti imaju avione koji poseduju isključivo ekonomsku klasu, ne postoji biznis klasa. Osnovni ciljevi kompanije su komfornost putnika i cene koje su pristupačne većini putnika koji žele da otkriju neke nove destinacije. Prilikom kupovine karata možete izabrati jednu od 3 ponuđene tarife, jedna od njih je LIGHT u kojoj imate mogućnost putovanja samo sa ručnim prtljagom.

Letovi na relaciji Beograd – Moskva kompanija Red Wings obavlja nešto manje od godinu dana što je novitet na našem tržištu. Od sada možete leteti 4 puta nedeljno sa aerodroma Nikola Tesla do Domodedova i za oko 3 sata dođete u prestonicu modernog Ruskog Carstva.

Hrana na letu je izuzetna, izbor jela je odličan, porcije su i više nego dovoljne, verujte mi nisam osetio potrebu da večeram nakon leta. Sve pohvale za osoblje, po prvi put u životu sam doživeo da me lično pozdrave piloti i čitava posada što je bilo za mene jedno izuzetno iskustvo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa kompanijom kao što je Red Wings i nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti.

Moja prva slika iz Moskve, moram priznati da je bilo hladno ako se uzme u obzir da je zvanično kalendarski proleće već bilo u toku, ali u Moskvi je sve kao što vidite… promenljivo! Bila je vedra, ali hladna noć moj fotograf hoće da izludi zbog mojih kofera, ali dobro trudimo se da ih vučemo kao da to nije ništa… Fotograf me je ubeđivao da sam poneo sa sobom i svoje “blogerske dijamante” pošto je kofer bio toliko težak da nismo mogli da pronađemo neki bolji izgovor za moju ludu glavu što je uspela za samo dva sata da spakuje…

Kao što možete primetiti rasveta u Moskvi je i dalje na ulicama i mogu vam reći da to i nije tako loše jer imate osećaj da vam milion zvezdica sa neba osvetljava put. Umoran od prethodne avanture i još jednog leta uspevam nekako da se otkotrljam do hotela…

Osvanuo je i taj 30. mart koji je označavao moj prvi zvanični dan u Moskvi i prvi dan Mercedes Benz Nedelje Mode u Moskvi. Nisam nešto iskreno ni spavao, skoro sam celu noć proveo čitajući upustva i raspored revija da ni sam nisam znao gde treba da idem… Pošto sam se dovoljno istraumirao upustvima, tešio sam sebe da se najverovatnije neću izgubiti u metropoli kao što je Moskva, koja je inače poznata kao grad sa preko 20 miliona stanovnika… Čoveče skoro kao tri Srbije!

Naravno, ne bih ja bio ja da nisam otvorio sve pakete koje sam dobio pa sam morao i da probam sve stvari koje sam dobio od raznih brendova da bih mogao da odem k’o čovek na revije. Iskreno kada sam dobio informaciju da je Loro Piana, inače jedan od najpoznatijih italijanskih brendova pokazao interesovanje da sarađuje sa mojim blogom ja nisam mogao prosto da poverujem da ću konačno osetiti mekoću njihovog čuvenog kašmira i posebne hladno valjane vune.

Pokušao sam da kopiram neke svetske blogere, ono haos mi je u sobi, ali ja ne marim za to… Nije mi uspelo, zadatak je propao, ali smo dobili simpatičnu sliku gde ja konačno nemam izražene butine, ali sam zato se svojski potrudio da izgužvam pantalone za sve pare. Razmišljao sam da ih opeglam nakon doručka, ali sam primetio da su se nakon nekog vremena “ispravile”, pa nije ni bilo potrebe da ih peglam.

Fotograf me je podsetio na jednu moju neispunjenu želju, pošto sam stalno pričao o filmovima i serijama gde ono glavni glumci silaze niz stepenice pa imaju sjajne fotografije kao u fazonu “Dobrodošli u moj divan skromni dom!”. Ova slika mi je jako draga iz jednog prostog razloga – konačno ljudi mogu da vide da imam oči, pošto mi to mnogi zameraju… Jeste da mi ovde glava okrugla i široka kao sunce, ali nema veze jer je moj najveći kritičar (mama), dao silne komplimente za ovu sliku pa je čak završila na pozadini njenog telefona… Sestra je bila ljubomorna danima, ne znam da li je prebolela do sad.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Moskva je izuzetno veliki grad i znam kako je teško pronaći idealan hotel u samom centru grada, još ako uzmete u obzir da ste došli u grad koji se nalazi na listi gradova koji su najskuplji u svetu onda vam je jasno da je tamo sve skupo.

Prvi hotel u kojem sam imao priliku da odsednem na ovom putovanju bio je St. Regis Nikolskaya, hotel koji se nalazi na samom Lubjanskom trgu u neposrednoj blizini Crvenog Trga. Ovaj hotel sa 5 zvezdica nudi posebne personalizovane usluge ličnog batlera, naravno internet se podrazumeva! Sve sobe u hotelu su uređene u stilu baroka sa dodatim primesama smeđih tonova koji naglašavaju eleganciju ovog raskošnog raja u samom srcu Moskve.

Ovaj hotel je idealan za sve putnike čija su interesovanja vezana za kulturu, pozorište i istoriju jer Tverskoy deo grada je poznat kao glavno kulturno jezgro grada gde se održavaju razne kulturne manifestacije. Takođe, ovaj hotel je idealan za roditelje sa decom jer je takođe ocenjen sa prosečnom ocenom iznad 9 (od 10) kao najbolji porodični hotel.

E sad onaj deo koji većina nas obožava, hrana! Doručak se svakodnevno servira u italijanskom restoranu A Tavola koji se nalazi u sklopu hotela. Internacionalne kuhinje, prilagođene svima… Moram priznati da sam se ja držao ovog stola sa svežim voćem uz kroasane pošto sam jeo u Turskoj kao da sutra ne postoji, ne smem više kebab u oči pogledati! U Moskvi sam bio na dijeti, gde sam uspeo za 6 dana da smršam 4 kilograma uz moj režim ishrane “Gladuj Marko uz voćke kad si znao lepo da se najedeš!”.

E sad jedna mala zanimljivost! Na slici iz predvorja hotela, možda ste primetili prelepu kupolu od stakla. Ja sam video na nekim slikama predivno dvorište hotela, prva dva dana sam probao samostalno da ga pronađem, ali naravno bilo je bezuspešno… Naravno moj fotograf je došao do informacija, pošto je mene bilo sramota da pitam zbog moje tvrdoglavosti jer sam bio ubeđen da to dvorište mora biti tu negde… Naravno, posetu ovom dvorištu se mora najaviti jer je pristup moguć samo uz nadzor vašeg batlera. Zanimljvo, ali ipak smo uspeli jedno jutro da posetimo i da vidim šta se to krije u tom unutrašnjem dvorištu St. Regis hotela…

Koliko mi je bilo lepo u ovom hotelu, pristao bih čak da budem i inventar u ovom dvorištu, dobrovoljno bih spavao u hodniku hotela u vreći za spavanje uz voćni doručak… Moj predlog im je bio šarmantan, ko zna možda ću jednog dana i uspeti!

Rolka i pantalone su pokloni mojih dragih prijatelja iz kompanije Loro Piana.

Boravak u ovom hotelu ću pamtiti po divnom osoblju, još boljim čokoladicama na jastuku koje sam jeo uveravajući sebe da crna čokolada ne goji… E moj Marko, sve to goji, ali ajde šetaš po 20 kilometara dnevno, valjda se nećeš ugojiti. Ko o čemu, Marko o kilaži!

Pošto nisam mogao da pronađem fotografa, ko zna gde se izgubio po Moskvi ja sam zamolio sobaricu ako je voljna da mi pomogne, pa je slika iznad remek-delo žene koja inače se ne bavi fotografisanjem, ali dvominutni kurs je bio dovoljan da ova gospođa napravi sliku. Hteo sam da vam pokažem kako izgleda tepih na mom spratu, tako je dobar da sam poželeo da nabavim jedan takav za svoju sobu.

Mene je prosto oduševljala ova ulična rasveta, imao sam osećaj zbog temperature da je svako veče doček Nove Godine! Nije naivno kada iz dvorane gde se održavaju revije izađeš napolje na minus 2 ili neki stepen koji je jedva prešao nulu… Skidam kapu Rusima, njima je imunitet najbolji na svetu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Turska u mojim očima: Avantura koja se ne zaboravlja!

Dobro jutro dragi moji pustolovi! Kako ste mi od jutros?! Iskreno se nadam da ste mi se lepo naspavali i da ste spremni da danas sa mnom krenete u još jednu novu uzbudljivu avanturu ovog vikenda. Na samom početku bih želeo da vam se zahvalim na divnim porukama koje ste mi pisali proteklih dana i ne mogu da opišem svoju neizmernu sreću koju trenutno osećam! U prethodnom postu sam vam opisao moju kratku, ali slatku avanturu u Londonu, ali sad je došlo vreme da krenemo priču kako dolikuje!

Pa vreme je da počnem polako, kako je došlo do ove neobične saradnje? Krajem marta ove godine dobio sam jedan zanimljiv mejl od predstavništa avio-kompanije Turkish Airlines za Srbiju u kojem sam dobio poziv da osetim čare Istočne Turske. Kada sam video da ću biti u prilici da posetim Kapadokiju, što je inače san svakog blogera da ima sliku sa balonima nisam čekao ni sekunda već sam odgovorio kratko i jasno: MOŽE! (deluje kao ona reč iz reklame za keš kredit, ali verujte mi da nije bilo tako!).

Od prevelikog uzbuđenja nisam znao šta ću dalje da radim, u mislima sam već bio u Kapadokiji zamišljao one lepe, velike, šarene balone i radovao se mojoj novoj avanturi. Nakon par sati, odlučio sam da otvorim program putovanja i tek onda sam shvatio da mene čeka jedna na oko naporna, ali zanimljiva avantura. Moje blogersko oko je privukla reč Dogu Ekpresi, odmah sam shvatio da je u pitanju neki voz pa sam se bacio na jedno malo istraživanje gde sam uvideo da idem na putovanje vozom koje je inače toliko posećeno da ljudi čekaju mesecima da dobiju svoje mesto u vozu koji je dobio epitet turskog Orient Express-a.

Inače pre nego što sam počeo sa blogom i tokom mog rada na blogu, često sam putovao sa ovom avio-kompanijom i svaki put sam bio prezadovoljan uslugom i što je najbitnije letovi su uvek bili na vreme i za moju gladnu dušu hrana je uvek bila izvrsna. Sećam se kada sam išao za Helsinki, stjuardesa je bila tako fina da je videla da sam gladan pa sam dobio dve porcije teletine bio sam i više nego sit. Pozdrav za divnu stjuardesu, živa ti meni bila još 100 godina! 🙂

Do samog prijavljivanja na let (hvala Bogu pa nikad i ne gledam detalje na avio kartama) nisam ni znao kojom klasom ja letim. Kao i uvek došao sam 3 sata ranije na let, tamo gužva čekam ja red i taman da se prijavim meni gospođa na šalteru kaže: “Gospodine, pa vi ste na pogrešnom šalteru sada će vas preuzeti moja koleginica!”. Ja u šoku, kako sad pogrešio imam karte Turkish Airlines-a…

Nakon što je njena koleginica završila sa putnikom zamolila me je da pređem na njen šalter da bih se prijavio na let. Uzmem ja onaj moj kofer i malo se izmaknem da vidim gde ja to idem da se prijavim, kad ono piše tabla “biznis klasa”. Ćutim ja, hajde neću da se mešam, realno ko da se buni na lepe stvari čovek se već navikne, a pošto je već moj mozak otišao na odmor hteo sam samo da se i ja konačno “prenesem” u Tursku.

Dobio ja kartu, tamo stvarno piše biznis klasa sedište 4F. Kao internacionalni bloger putovao sam par puta prvom i biznis klasom, ali nikada nisam dobio tako nešto kao domaći bloger i bio sam ponosan na sebe što je neko na našem tržištu podržao rad na mom blogu na jedan tako sofisticiran način. Let do Istanbula je ovaj put trajao u mojoj glavi dosta kraće, kao što vidite imao sam dovoljno mesta da napravim lepe slike i usput da se zabavim uz novi ljubavni film mojih najomiljenijih turskih glumaca, ko je gledao tursku seriju “Iznajmljena Ljubav” (turski: Kiralik Ask) razumeće!

Sleteo sam u moj voljeni Istanbul, mislim da se onaj Ataturk aerodrom pitao što me nema tako dugo, ali eto stigao sam po ko zna koji put u moj voljeni Istanbul – grad koji caruje na dva kontinenta.

Nakon obavljenih aktivnosti kao što je pasoška kontrola i preuzimanje prtljaga, došao je i onaj moj najteži deo koji malo manje volim na putovanjima: traženje svog imena na nekoj od milion tabli, ali dobro ovaj put sam pronašao svoje domaćine u rekordnom kratkom roku! Usput sam upoznao moje kolege blogere i pripadnike medija sa prostora Balkana i Istočne Evrope. Naravno, moja malenkost se odmah raspriča i posle pet minuta pronađem idealno društvo.

Prvi dan u Istanbulu nam je bukvalno proleteo, bili smo na ručku kod Nusreta. Ako postoje ljudi koji su kao ja i nisu znali ko je Nusret to je poznati turski kuvar koji je postao živa legenda i ima restorane širom sveta. Prepoznatljiv je zbog svojih pokreta tokom kuvanja, siguran sam da ste negde u medijima videli muškara sa naočarima za sunčanje koji na jedan sasvim neobičan način prosipa začin, seče meso i napravi spektakl. Da ne objašnjavam dalje i da se ne blamiram pogledajte na linku o kome se to tačno radi! 😉

Hrana zbližava ljude, tako sam ja uspeo da tokom ovog prvog ručka malo bolje upoznam moje kolege i tim iz Turkish Airlines-a koji je krenuo sa nama na ovo putovanje. Po planu smo trebali nakon ručka vratiti se u hotel, ali ne leži vraže mi smo smislili da idemo na Taksim! Mali Marko je podgrejao inicijativu da se ide do Galata Kule, neki blogeri su prvi put bili u Istanbulu i želeli su da vide neku znamenitost. Ja? Ja sam ih samo podržao! 😀

Ljudi iz Turkish Airlines tima su nam više puta napomenuli da treba da krenemo iz hotela u 4 ujutru i to su pokušavali da nam objasne na našim maternjim jezicima, ali mi smo hteli da idemo na Taksim, pošto nam je hotel bio relativno blizu. Sledeća scena, četiri blogera uključujući moju malenkost i jedan član tima TK tima kreću u pohod na Taksim u 9 uveče, realno ionako nema ništa od spavanja…

Hvala Bogu pa smo se vratili u hotel malo posle ponoći, ja nisam spavao gledao sam tursku seriju koju inače pratim pa mi je to došlo kao odličan način da ispunim vreme dok čekam da krenemo iz hotela. U 4 ujutru, to je po našem lokalnom vremenu tada bilo 2 ujutru sve blogerske dušice su se okupile i onako pospane bile spremne za Kapadokiju. Ovo je bio moj drugi put u životu da sam koristio lokalne letove u Turskoj i ja sam samo razmišljao kakvi me baloni čekaju u Kapadokiji.

Let je trajao malo kraće nego na relaciji Beograd – Istanbul, ali nas je na aerodromu u Kapadokiji dočekalo zubato sunce i snažan vetar da sam morao da se presvučem jer nisam očekivao da će mi tako biti hladno. Pošto sam završio sa presvlačenjem i izašao spreman za pravu sibirsku zimu, sam sebi sam izgledao kao morska zvezda koja jedva pokreće krake…

Kapadokija je veoma neobično mesto, doline kroz koje se pruža pogled kao iz bajke. Stene koje je oblikovala priroda i to samo pokazuje kako priroda može sama stvoriti prava dela umetnosti bez ikakvog uticaja ljudske ruke. Zaista zapanjujuće! Moje divljenje su prekinule reči našeg vodiča koji nam je saopštio da zbog jakog vetra danas neće biti balona u dolinama Kapadokije i da nam se unapred izvinjava jer je to bila nepredviđena okolnost.

Znate one scene u meksičkim serijama kada glavni glumac sazna neku šokatnu vest, pa se čuje onaj zvuk lomljenja stakla, e tako je bilo u mojoj glavi u tom trenutku! Nema balonaaa, da me nije bilo sramota mojih 27 godina plakao bih kao malo dete… Plan nam je bio promenjen i krenuli smo na doručak, potom na vožnju motorima i dan nam je bio i više nego ispunjen. Možda nisam video čuvene balone u Kapadokiji, ali sam upoznao novog četvoronožnog prijatelja – Merta.

U Kapadokiji smo posetili dva važna muzeja: Goreme, muzej na otvorenom i Gurey, prvi muzej keramike i grnčarije koji se nalazi pod zemljom!

Gurey, neobičan novootvoreni muzej keramike i grnčarije nalazi se u pećini ispod izložbenog salona keramike Gurey. U ovom muzeju je izložena privatna kolekcija keramičke umetnosti koja se sakupljala godinama, a drevna sala za keramiku sadrži komade još iz doba praistorije.

Muzej na otvorenom Goreme podseća na ogroman manastirski kompleks koji se sastoji od mnoštva manjih manastira smeštenih jedan pored drugog. Obično turisti kada dođu u Kapadokiju ovo je početna “stanica” za početak istraživanja Kapadokije. Imao sam priliku da uživam u neverovatnom pogledu, a moje kolege su napravile odlične slike na stenama. Ja nisam imao hrabrosti da se popnem, ali sam im zato pomogao prilikom slikanja. 🙂

Drugi dan se približavao kraju, napustili smo Kapadokiju i krenuli ka Kajseriju jer je to bila naša stanica za ukrcavanje na Dogu Ekspresi voz. Pomislio sam u sebi: “Jooj, biće ovo još jedna neprospavana noć!”, ali uspeo sam nekako da zaspim oko 2 sata iza ponoći i da prikupim bar malo snage za naredni dan!

Program našeg putovanja je bio detaljan i satnica je bila tačno navedena, kada sam prvi put čitao program u Beogradu uvideo sam da ćemo putovati vozom 18 sati u jednom smeru i plašio sam se kako ću ja to uspeti, ali samo sam se setio Indije i rekao sebi da ja to mogu. Realnost je bila malo drugačija, u vozu smo proveli skoro dvadeset sati, napravili smo neverovatne slike, sklopila su se neka nova prijateljstva i mogu vam iskreno reći da mi je to vreme prošlo kao da sam leteo avionom jer smo se na vozu baš zabavili, čak smo dobili od Turkish Airlines-a rančeve čiji sadržaj treba da nam pomogne da lakše “preživimo” višečasovnu avanturu vozom.

Šta biste trebali znati o ovom vozu? Dogu Ekspresi, poznat pod imenom “Voz Istoka” (eng: Eastern Express) je noćni putnički voz koji je pod upravom turske državne železnice. Dužina rute kojom saobraća ovaj vož je dugačka 1310 km, od železničke stanice u Ankari do železničke stanice u Karsu. Zanimljiva činjenica je ta da je ovo prvi noćni voz koji je pokrenut istočno od Ankare. Karte za ovaj voz možete kupiti na ovom linku, ali imajte na umu da su karte rezervisane već par meseci unapred. Nadam se da ćete pronaći svoj željeni termin! 🙂

Kao što sam rekao vreme je proletelo i 4. dana u večernjim satima smo došli na železničku stanicu u Kars. Doček je bio neverovatan pa su odlučili da ove ogladnele blogerske duše odvedu nešto malo da gricnu. Moram priznati jednu stvar koju najviše volim u turskoj kulturi: hrana! U Turskoj nikad nećeš biti gladan i njihove porcije su toliko velike (bar za mene) da stvarno im treba odati počast i dodeliti titulu najboljih domaćina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u saradnji sa kompanijom Turkish Airlines. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Turskoj obišli smo mnoge interesantne gradove i znamenitosti koje su od velikog kulturnog značaja. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da sam uspeo da pronađem pouzdanog partnera koji će mi pomoći da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Nadam se da sam uspeo bar malo uz pomoć slika da vam dočaram lepotu i jedinstvenog ovog dela Turske, a mogu vam samo reći da u narednom postu ćete biti u prilici da vidite ruševine Ani, svetog mesta koje se nalazi nedaleko og granice sa Jermenijom. Samo ću reći jednu reč: FASCINANTNO!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines na srdačnom pozivu i na ovom neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelima Crown Plaza Harbiye i Radisson Blu Kayseri na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o Istočnoj Turskoj? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj neistraženi deo ove neverovatne zemlje? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Turkish Airlines i Dogu Ekspresi , uz nesebičnu podršku ostalih partnera ovog projekta kao što su hotel Hotel Crown Plaza Harbiye i Hotel Radisson Blu Kayseri. Predstavništvo avio-kompanije Turkish Airlines se nalazi u Beogradu, Knez Mihailova broj 9, telefon: 011/303-6195. Na toj adresi možete direktno kupiti avionske karte za ceo svet kompanije Turkish Airlines, putem call centra ili online kupovinom putem zvaničnog sajta. Takođe se zahvaljujem mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Drugo pismo iz Londona: Nije vetar, nije kiša…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nisam vam pisao skoro mesec dana i moram priznati da mi je ovo piskaranje tekstova nedostajalo. Pre nego što počnem sa današnji postom želeo bih da iskoristim priliku da vam se izvinim zbog neočekivane pauze zbog zdrastvenih problema i putovanja na kojima sam se dodatno “istrošio” pa nisam ni uspeo da ozdravim. Mesec dana skoro imam prehladu koju nisam uspeo da savladam jer sam bio aktivan, umesto da sedim lepo kod svoje kuće, lečim se i pijem neke tople napitke… Dobro, na kraju nikad se ne zna zašto je to dobro!

Mnogi od vas su mi pisali na društvenim mrežama i na mejlu kada ću objaviti nove postove i zašto me nema na blogu? Svi vi koji pratite moj rad znate koliko ja volim svoj blog, ali ponekad se dogode neke neočekivane situacije i ne mogu sve da postignem odjednom. Obećavam da ćemo se ovog meseca više družiti, a verujte mi da je ova pauza na blogu možda i dobra jer vas očekuju nove zanimljive destinacije.

Zašto sam se razboleo? Zato što sam u proteklih mesec dana osetio kako izgleda kada se spoje sva 4 godišnja doba i verujte mi da to uopšte nije dobro! Turska, Rusija i Engleska totalno tri različite klime, vremenske zone da je sasvim normalno da ako ste bolesni krenuli u jednu ovakvu avanturu da možete samo da se molite Bogu da se ne vratite još bolesniji… Što se meni naravno i dogodilo zato mi je sad tokom pisanja ovog teksta najbolji drugari kapi za nos, maramice i čaj od nara. Divno!

London je bio poslednja destinacija na ovom mom “krstarenju” Evropom, sigurno se pitate zašto nisam krenuo hronološkim redom kao i svaki normalni bloger… Mislim da je pobedila ta malo veća ljubav prema engleskoj prestonici koju sam imao prilike da posetim u januaru ove godine i znao sam da ću ponovo doći ove godine, ali nisam znao tačno kada, ali kao što vidite to se dogodilo posle dva meseca.

Ovaj put sam imao nešto malo više vremena, čitava 3 dana i verujte mi kada ste bolesni to vam izgleda kao večnost. Najgore stvar koja može da vam se dogodi na putovanju je da se RAZBOLITE! Najveća je šteta leži u tome što ste vi došli da uživate i da otkrivate nešto novo, ali vaš organizam očigledno ima neke druge planove za vas… Na kraju, moja želja je pobedila pa sam noću jadikovao u sobi, a preko dana bio jedan pravi “usporeni” avanturista.

Kada putujete, da li volite da u vaš raspored “upadne” i nedelja ili volite da izbegnete to? Obično ljudi kada planiraju putovanja se trude da ona budu od srede do nedelje ili od četvrtka do nedelje, prosto da bi imali malo vremena da dođu sebi i da se spreme za novu radnu nedelju. U mom slučaju, kada mi mogućnosti dozvole ja volim da provedem i tu famoznu nedelju na nekoj destinaciji.

Naravno nekom to nije uopšte zanimljivo, metropola kao što je London njegovo centralno jezgro nedeljom je skoro pa prazno jer su se većinom svi sjatili na periferiju na neki mini vašar, odlično to znam jer pravi Britanci obožavaju da svoje slobodno vreme provode na mini sajmovima, vašarima koji su vezani za sam životni stil (hrana, slatkiši, čajevi i ostale đakonije).

Ja sam ovu nedelju proveo na ulicama u srcu Londona jer volim da vidim lepe stvari, bez obzira što u 90% slučajeva nemam finansijskih mogućnosti da ispratim te trendove, ali uvek volim da vidim lepe stvari i da dobijem neku inspiraciju. Meni je nedelja najomiljeniji dan u Londonu jer imam sve ulice samo za sebe, nema gužve i mogu lepo na miru da razgledam izloge…

London je grad koji je poznat po svojoj klimi kišnog grada i da ćeš pre imati šansu da vidiš Kraljicu na ulici kako kupuje hleb nego lep i sunčan dan. London kao grad je prelep i meni lično ne smeta kada je hladno, kišovito pa čak i maglovito jer u Londonu uvek nešto možeš lepo videti. Jedino što ne volim je ta njihova opterećenost renoviranjem zdanja, pa svaki put kada posetim London uvek, ali bukvalno uvek zateknem neki simbol Londona da je pokriven jer se renovira, kao što možete videti na slici iznad… Hvala Bogu pa Nemci ne vole toliko da renoviraju, inače bih poludeo…

Na slici iznad možete videti najposećenije mesto u Londonu, ko nije bio u Londonu ima osećaj da je Pikadili trg toliko veliki i da podseća malo na Njujork, ali posle te iste osobe dođu u London i shvate da je to jedna velika zabluda i da je Pikadili tako mali trg, ali to ne znači da on nije lep već da nekada ne treba slepo verovati slikama jer se posle možete razočarati.

Da se sad malo vratim na početak ove moje martovske putešestvije koja je krenula sa putovanjem u Tursku gde sam imao priliku da sarađujem sa svetskom avio-kompanijom Turkish Airlines gde sam imao priliku da se upoznam sa Istočnom Turskom, da se još jednom provozam vozom nakon avanture u Indiji i to sa čuvenim vozom u Turskoj koji je dobio epitet “Turski Orient Express” – Dogu Ekspresi, odem na zimovanje i upoznam nove kolege i prijatelje sa Balkana i Istočne Evrope. Nakon te avanture posle u Rusiji, pa kao što vidite Turkish Airlines me je pratio. Jedva čekam da podelim sa svima vama moje utiske iz Turske!

Dobro, dobro znao da sam opet po ko zna koji put otišao predaleko, ali šta da radim kada sam takav! Ovaj deo Londona obožavam jer znam da se približavam mojoj najomiljenijoj zgradi u Londonu koja se nalazi u Regent ulici na broju 121… Da to je najveća Burberry radnja, od milošte volim da kažem najveća Burberry robna kuća na svetu!

Najpoznatiji engleski brend Burberry je svojom klasikom osvojio svet, ali je postao sinonim za celu Englesku i Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte. Modna priča koja traje više od 150 godina i dalje nastavlja da intrigira svetsku populaciju. Zato su pre par godina otvorili jedinstvenu prodavnicu Regent 121 u kojoj se može pronaći bukvalno sve iz bogate ponude modnog brenda Burberry. Svaki put kada posetim ovu prodavnicu, moje srce zaigra i prosto hoće da iskoči jer bi volelo da sve ponese kući, ali naravno tu dolazimo do one realne granice jave i sna gde shvatiš da ako uspeš i jednu stvar da kupiš, ponećeš sa sobom i jedan deo Engleske.

Što se mene tiče mene bi mogli da zatvore ovde da spavam ne bih se uopšte bunio, mislim da ne bih uopšte spavao i da bih oboleo od hronične nesanice zbog ovako lepih stvari… Mislim da kompanija Burberry bi trebala da razmotri moj predlog da budem deo “živog” inventara njihove modne porodice i da bi to za mene bio moj srećan kraj! Što bi rekla moja sestra, kako ja zamišljam srećan život: “Rodi me majko srećnog pa me u Burberry zaključaj!”. Nije daleko od istine! 🙂

 

Tokom ove posete Londonu, pomislio sam bar milion puta: “Bože, zašto onaj moj nesrećni fotograf ne izvadi vizu za Britaniju!”. Sve to zbog ovih polupraznih ulica koje bi bile idealne za slikanje, ali nije imao ko da me slika. Sa druge strane, kako sam bio bolestan možda bar sam malo sakrio kako trenutno loše izgledam zbog umora i iscrpljenosti.

Slika koju vidite iznad je nastala iz potrebe da ja pokušam da slikam gospodina kojeg možete videti sa druge strane u crvenoj jakni jer mi se mnogo dopala jakna i bio sam ubeđen da je to ista crvena jakna koju sam video prethodnog dana na rasprodaji u robnoj kući, ali nije bilo mog broja… Naravno kad je bila snižena 70% i kad sam veliki baksuz, ali bar je ova slika na kraju ispala fantastično! Kao što sam rekao na početku ovog posta: “Nikad ne znaš, zašto je to dobro!”.

Ovo zdanje koje se zove Kuća Slobode (eng: Liberty House) će mi zauvek ostati u mom sećanju kada sam jednom prilikom bio sa drugaricom u Londonu i kada smo se našli u blizini ove neobične robne kuće ja sam rekao da bi bilo dobro da proverimo da slučajno nema tamo jakne od brenda koji je tad bio na nekom velikom sniženju, ona je onako zgroženo i uzbuđeno odgovorila: “Marko, kako možeš da tražiš jaknu u muzeju, vidiš da je to kuća u čuvenom tudorskom stilu?! Ti si poludeo!”. Par minuta kasnije uverila se da je to jedna neobična robna kuća pa nije htela da priča sa mnom par sati jer je bilo sramota. 😀

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u aprilu ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas još jednom malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Poslednji voz za Helsinki

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, danas sam spremio za vas jednu pravu poslasticu jer sam shvatio da sam propustio da podelim sa vama jednu priču iz Finske. Ovaj post će ujedno biti i pravi završetak moje neverovatne avanture koju sam doživeo u glavnom gradu Finske – Helsinkiju. Za sve one koji prvi put čitaju moj blog i želite da saznate nešto više o Helsinkiju, pročitajte postove na ovom linku, siguran sam da ćete zavoleti ovaj najtopliji grad u Severnoj Evropi i da će otopiti vaše srce.

Neki ljudi kažu da uspomene nisu toliko važne i da će one kad, tad iščeznuti iz našeg sećanja… Ja se sa tim ne slažem jer sam siguran da sve lepe stvari koje su nam se dogodile, sva putovanja i bitne uspomene ostaju u našoj podsvesti i samo je pitanje trenutka kada će naš um ponovo odlučiti da nas na te iste lepe trenutke i podseti! 🙂 Od moje avanture u Finskoj je prošlo par meseci, ali se i dalje sećam ludog vetra koji je duvao tokom našeg poslednjeg dana u Helsinkiju.

Dobro se sećam da smo ovaj isti outfit slikali dva dana zbog vetra i da sam uspeo da “iskrpim” nekako slike i za ovaj post, ali sam u potpunosti zaboravio na ove slike jer sam nakon Finske ubrzo i razboleo, pa je usledio put na Kipar i moja malenkost je zaboravila na ove slike. Pre par dana jedan dečko iz Bosne i Hercegovine mi je poslao mejl da je video u prvom postu iz Helsinkija jednu lepu crnu jaknu, ali da nije našao modni post iz Finske sa tom istom jaknom i poslao je u dodatku moju sliku u jakni.

Nakon što sam pročitao mejl, nisam bio lenj pa sam otvorio svoj blog i krenuo da tražim post sa tom jaknom i tako sam uvideo da sam ja ustvari zaboravio da objavim ove slike… Helsinki, hladni grad sa toplim srcem je bio savršen grad za slikanje ove modne kombinacije.

Ja sam od onih ljudi koji smatraju da crna boja stoji mnogo bolje na drugim osobama nego meni i uvek sam se nekako trudio da izbegavam crnu i sivu boju. Moja mama koja je uvek imala veliki uticaj na moj ukus i stil uvek je govorila jednu te istu rečenicu: “Marko, dete nije za tebe crna boja… Ti si tamnoput, crna boja stoji plavušanima. Jednostavno crno na crno, ne ide!”. Zbog toga uvek sam se trudio da ne nosim crnu odeću, dobro možda sam imao nekad crne pantalone, ali odevne komade koje idu pri licu sam se trudio da budu svetlijih i veselijih boja, da bih izgledao osvežavajuće.

Prijatelji iz kompanije Burberry su želeli da pošalju rane poklone pa sam na svoju kućnu adresu dobio ovu jaknu, kojoj se stvarno nisam nadao jer su hteli da nas obraduju poklonom zbog praznika, a mi smo imali mogućnost posle da kompletiramo odevnu kombinaciju po našoj želji, a da nam taj jedan njihov komad bude odrednica. Pošto sam ja odabrao ove sive pantalone koje vidite na slikama i jedan džemper vedrijih boja, posle sam uvideo da sam napravio veliki kontrast pa sam rešio da džemper slikam neki drugi put, zato ga nisam ni nosio na put u daleku Finsku.

Iskreno, planirao sam da slikam ovu odevnu kombinaciju uz jednu rolku koju sam davno kupio u Zari, pa sam je poneo na put… Kao i sve u mom životu, sve se iskomplikuje pa sam uspeo da izgorim moju omiljenu rolku uz pomoć pegle koju nisam očigledno znao da koristim jer je bila totalno drugačija sa gomilu opcija, nadao sam se da sam uspeo sve lepo da namestim, ali vuna koja se zalepila na grejnu ploču pegle pa je rolka na tom mestu progorela… Bilo mi je krivo, to mi je bio omiljen komad u garderoberu, pošto sam osetljiv na vunu, lako se primeti alergijska reakcija na mojoj koži nekako sam uspeo omekšivačem nakon par pranja da se rolka prilagodi mojoj koži. Sad je ta ista rolka bila uništena, nakon 3 godine čuvanja…

Nakon kukanja od pola sata i pojedene čokolade, fotograf mi je nagovestio da je primetio prethodnih dana da je u izlogu Zare naznačeno neko sniženje pa smo bez doručka izleteli iz stana i zaputili se u Zaru. Tamo sam pronašao ovaj džemper koji se idealno uklopio i za 12 evra sam dobio novu omiljenu stvar iz Zare. Neko će reći da je džemper možda malo “starački”, ali meni se svideo na prvi pogled i mislim da se može lepo ukombinovati zbog ovih pruga pastelnih boja.

Poslednji dan u Helsinkiju se završio, mali Marko umalo da zakasni i na svoj let jer je poslednji voz sa kojim bih mogao stići na vreme otišao, srećom turistička organizacija je imala razumevanja pa su mi pomogli sa prevozom i sve je na kraju bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle. Ja sam hteo da napravim lepe slike, ali nisam razmišljao o vremenu…

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite, uskoro ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo naše nove avanture sa mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines, ova godina će biti veoma uzbudljiva i nadam se da ću ispuniti sva vaša očekivanja i da ćete uživati u pričama i mojim avanturama koje slede na Mr.M blogu uskoro.

OUTFIT

Jakna: Burberry

Džemper: Zara

Pantalone: Burberry

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije BurberryMakia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo da vam ulepšam ove hladne februarske dane! 🙂

Kako se vama dopao ova moja odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! Ostavljam vas da uživate u ovom predivnom pogledu na katedralu u Helsinkiju koja je inače simbol ovog izuzetnog grada.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, kompanije Burberry Limited i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pismo iz Londona: Centar Engleskog Hedonizma u 48 sati

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste obavili sve pripreme za vikend? Kao što sam vam obećao prošle nedelje danas ću vam predstaviti prestonicu Engleske – London. Pre par dana sam uz malu pomoć svojih prijatelja iz Turističke organizacije grada Londona, bio u prilici da po prvi put “poslovno” posetim London i da provedem nezaboravnih 48 sati u prestonici Evrope koja nikad ne spava.

Kada vam neko pomene London, koja je vaša prva asocijacija? Meni je kiša, tmurno vreme, predivna arhitektura i naravno nezaobilazni mantili i kišobrani brenda koji blago rečeno obožavam – Burberry. London je grad za hedoniste, mesto gde je prosto nemoguće da budete nezadovoljni uslugom ili izborom brendova ili prodavnica jer je London sam po sebi centar istinskog hedonizma.

London sam prvi put posetio kao jedan klinac koga su roditelji naterali da pođe sa njima i radije bih tada ostao u Beogradu da se igram sa svojim vršnjacima. Sećam se da je bila zima, decembar mesec pre praznika. Sve vreme sam kukao, dok me roditelji nisu odveli da vidim kako je ukrašena čuvena robna kuća “Harrods” koju je prosto nemoguće zaobići kada dolazite u London.

Nebitno, imali vi novca za kupovinu ili dolazite čisto onako turistički da uživate, novogodišnji duh u toj robnoj kući je bio neverovatan, posebno za jednog klinca koji više nije hteo da se vrati kući. Novogodišnja magija je učinila nepopravljivu “štetu” u srcu jednog malog Marka.

Simboli Londona su crvene govornice i crveni dabldeker autobusi i svaki put kada sretnete neki od ova dva simbola na ulici znate da se došli u prestonicu Engleske. Englezi i svi ostali narodi koji ulaze u sastav Ujedinjenog Kraljevstva su sasvim drugačiji od ostatka Evrope. Mentalitet, način života, pa čak i humor je potpuno drugačiji i ko nije proveo sa njima duže vreme ne može da shvati neke njihove postupke i način života. Njihov humor na prvu loptu nije prepoznatljiv, njihove šale nama nemaju smisla, ali ako provedete neko vreme sa njima shvatite da su oni potpuno drugačiji.

Šetnja pored Temze me uvek opušta, kada god dođem u ovaj grad ja moram da se prošetam kraj ove reke i da posetim Hajd park zbog neobičnih krznenih prijatelja – veverica koje su prosto toliko krupne zato što ih svi živi hrane, ali su preslatke. Pošto ovaj put nisam bio u mogućnosti da obiđem sve za 48 sati koliko sam imao na raspolaganju u Londonu, odlučio sam da svoje slatke krznene prijatelje posetim nekom drugom prilikom.

London je grad koji raširenih ruku dočekuje sve svoje posetioce, nebitno je da li ste putnik koji ima limitiran budžet ili prebogati putnik kome ispadaju dijamanti iz džepa, London je tu uvek da vas dočeka. Jedino što je malo teže za neke zemlje kao na primer za Srbiju i okolne zemlje iz regiona je viza! Dobiti vizu za Englesku je nekad nemoguća misija, moje drugarice su dva puta bile odbijene, prosto ni same ne znaju zašto, ali su treći put dobile vizu… Ni dan danas niko od nas ne može da shvati zašto. Druga stvar je cena vize koja je menja s vremena na vreme, ovaj put nisam platio vizu pa ne znam koja je njena trenutna cena, ali znam da nije uopšte jeftina cena je uvek preko 100 Britanskih Funti (B. Funta je značajno jača od evra).

Šta treba videti u Londonu? Mojih top 10 znamenitosti koje ne biste smeli propustiti! (sadržaj na linkovima je na ENG jeziku)

  1. Big Ben zvonik
  2. Bakingemska Palata
  3. Milenijumski Točak – Londonsko Oko – London Eye
  4. Tauer Bridž – Most
  5. Trg Trafalgar
  6. Najstariji javni muzej na svetu – Britanski Muzej
  7. Nacionalna Galerija
  8. Hajd Park
  9. Šetnja kraj reke Temze
  10. Katedrala Svetog Pavla

Avionski prevoz iz Srbije nije skup, ako se kupi karta na vreme (2,3 ili više meseci unapred) ili se iskoristi akcija sa niskobudžetnom avio kompanijom Wizzair možete posetiti London za 40,50 evra iznosi cena povratne avio karte. Jedino na šta biste trebali da obratite pažnju je lokacija aerodroma Luton (gde saobraća kompanija Wizzair) i da znate da je to grad koji se nalazi malo dalje od Londona, pa morate da uračunate da ćete morati da u prevozu do Londona provedete okvirno oko 2 do 2 i po sata. To je jedna mala napomena za sve avanturiste koji se odluče za ovaj način dolaska u London.

Da li je moguće posetiti sve najvažnije znamenitosti u Londonu za 48 sati? Odgvor zavisi od vas samih, prvenstveno šta vi želite da posetite u Londonu. Za sve poznate atrakcije u gradu se ponekad čeka veliki red, a ako imate na raspolaganju samo dva dana da vidite grad, onda je bolje da se odlučite za jednu do dve atraktivne znamenitosti i da dođete rano da stanete u red i da se molite Bogu da što pre dođete na red.

London je imposanten grad sam po sebi. Uvek je bila neka vrsta rivalstva između Pariza ili Londona, koji je lepši, koji je grad zanimljiviji. Ja mogu reći da je svaki grad lep na svoj način, Pariz je šarmantniji i melodičniji, sa druge strane London je urbani centar, nešto sasvim drugačije.

Gradovi kao što su Rim, Pariz ili London se ne menjaju, oni se samo održavaju i blago unapređuju to su gradovi koji ne menjaju svoj izgled i možda se upravo u tome krije čar njihove popularnosti koja prosto ne jenjava sa vremenom. London je centar kulture, umetnosti i svih mogućih i nemogućih dešavanja. To je jednostavno grad koji ne spava i u kojem je sve moguće.

London je ujedno i jedan veliki centar za sve ljubitelje gastronomije. Ko voli i zna da uživa u ovoj vrsti umetnosti, da za mene je spremanje hrane umetnost. Naravno, svi mi moramo svakodnevno da skuvamo nešto da pojedemo, ali kada odemo u neki poseban restoran ili želimo da osetimo čari neke nove kuhinje ili egzotične ukuse onda svako od nas voli da ode da uživa i hrana tada izlazi iz svakog okvira svakodnevice i prelazi u jednu novu dimenziju umetnosti. Ako želite da uživate u carstvu bezbroj neobičnih kuhinja, London je idealno mesto za vas.

Naravno, ko voli kupovinu mora odmah znati da je došao u pravi mali raj za kupoholičare. U zavisnosti od vašeg budžeta London vam može ponuditi proizvode od 2 funte pa do nekih cifara od kojih normalnim smrtnicima može se zavrteti u glavi. To je prosto London i u tom gradu je prosto nemoguće biti nezadovoljan izborom, ali uvek se mogu pronaći lepe stvari u zavisnosti od vaših mogućnosti. Naravno ne bi bilo loše da odete da vidite kako izgleda čuvena Bond ulica i New Bond ulica koje prosto odišu luksuzom.

Naravno u okolini Londona postoje i outlet centri, čitavi mali gradići u kojima možete kupiti stvari po sniženim cenama. Želeo bih samo napomenuti da vam je za to zadovoljstvo potrebno malo više dana boravka u Londonu, pošto u tim outlet selima se provede skoro jedan celi dan, a sa druge strane ponuda brendova je većinom srednje klase i luksuzni premium brendovi koji se mogu kupiti po sniženim cenama. Postoji i mali broj jeftinijih uličnih brendova u njihovoj ponudi, ali iskreno ne isplati vam se dati 20 funti za kartu do outleta da biste uštedeli 15 funti za neku stvar koju biste inače kupili u gradu.

London je inače poznat centar mode i svake godine se održavaju Nedelje mode – London Fashion Week i posebno su odvojene kolekcije za muškarce i za žene tako da su rasporedjeni tokom cele godine (4 modna dešavanja za 2 modne sezone). Tada na ulicama možete videti prave modne ikone i London postane jedna velika modna pista. To je poprilično zanimljivo videti, ali kao bloger još nisam imao priliku da odem na taj jedinstveni događaj, ima vremena duga je ova godina!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u februaru ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Londonu neke od značajnijih znamenistosti kao što je Big Ben toranj je bio u obnovi, pa zato nisam objavljivao slike određenih znamenitosti. Nadam se da ću tokom moje sledeće posete Londonu ove godine imati više sreće pa ću uspeti da vam nadoknadim propušteno!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST