Posts in Avanture

Pisma iz Moldavije: Castel Mimi i tvrđava Bender, biseri male zemlje velikog srca!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Moldaviji. Današnji post biće posvećen zanimljivim turističkim atrakcijama koje biste definitivno trebali da posetite ako vas put navede u Republiku Moldaviju.

Na samom početku današnjeg posta, iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da posetim Kišinjev i druge poznate turističke atrakcije u ovoj divnoj maloj zemlji, velikog srca u istočnoj Evropi!

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Moldavije na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

  1. Priča o Kišinjevu (putopis): LINK
  2. JESSET, švajcarski pionir ski opreme se vratio! (modna priča): LINK
  3. André Maurice, italijanska modna priča na ulicama Kišinjeva (modna priča): LINK
  4. Pisma iz Moldavije: U vinu je istina! (putopis): LINK
  5. Fratelli Rossetti: Neobičan susret italijanske mode i moldavskog vina(modna priča): LINK

Castel Mimi je jedna od najboljih i najposećenijih turističkih atrakcija u Moldaviji. Uvršten u top 15 najlepših vinarija na svetu, koja predstavlja neobičan spoj istorije i tradicije sa jedne strane i modernu arhitekturu za desetine hiljada posetilaca koji svake godine dolaze iz preko 80 zemalja širom sveta. Posetioci mogu da uživaju u obilasku jedinog zamka u Moldaviji, saznaju o jedinstvenoj ulozi vinarije Castel Mimi u istoriji moldavskog vinarstva, saznaju kako održavaju moldavsku tradiciju kroz svoju hranu i izuzetna vina. Takođe posetioci imaju priliku da istraže brojne interesantne terase i živopisne bašte Castel Mimi kompleksa.

Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da upoznam čoveka koji stoji iza ovog velikog projekta, gospodina Adrana Trofima, generalnog direktora i osnivač fondacije “Konstantin Mimi”. Tokom razgovora sa njim saznao sam da je istorija vinarstva u Moldaviji počela je mnogo pre nego što je Konstantin Mimi stvorio Castel Mimi, pre skoro 3000 godina. Industrija vinarstva je od tada prešla dug put i doživela je mnogo evolucija. Zvanična istorija vinarstva vinarije Castel Mimi počinje od Konstantina Mimija, poslednjeg guvernera Besarabije i jednog od najboljih vinara i političara 20. veka.

Gospodin Trofim smatra da legende stvaraju veliki ljudi koji postižu velike stvari, vođeni svojom strašću i snovima i ne plašeći se teškog rada i posvećenosti. Jedan od ovih ljudi je Konstantin Mimi, pionir, strastveni vinar i značajna javna ličnost 20. veka. Svoj život je posvetio vinu i politici. Primenjujući znanje koje je stekao u zapadnoj Evropi, Konstantin Mimi uspeo je da izgradi prvi zamak u Moldaviji. To ga je dovelo do toga da proizvodi odlična vina i podiže standarde primenom novih tehnologija. Zahvaljujući njegovim akcijama, vinarska industrija zemlje je par puta spasena, tako da danas Moldavija može biti jedan od vodećih proizvođača vina u svetu. Impresivno, zar ne?!

Nasleđe Konstantina Mimija, kao i pravljenje vina sa velikom ljubavlju se nastavlja. Zamak je uz njegove tajne recepture i vredan pristup preneo na buduće generacije vinara koji odaju pravdu njegovom sećanju nastavljajući proizvodnju visokokvalitetnih vina, pogodnih za svaku priliku. Dakle, svaki put kada podignete čašu kvalitetnog moldavskog vina, setite ove izuzetne ličnosti koja je podržala razvoj moldavske kulture vinarstva – Konstantina Mimija!

Smatra se da je ova vinarija prvi pravi zamak u Besarabiji. Pošto je izgrađena od armiranog betona sa dva sprata, važila je za modernu građevinu, ne samo u okrugu Bender, već i u celoj guberniji. Podrum je imao kapacitet za skladištenje oko 300.000 litara vina u buradima. Pre nekoliko godina, tačnije 2011. godine počelo je renoviranje vinarije koja je postala velika turistička atrakcija. Kada je dvorac obnovljen, nazvan je “Castel Mimi” u čast svog osnivača. Radovi su trajali 5 godina i vinarija je otvorena u septembru 2016. godine.

Renoviranjem turističkog kompleksa Castel Mimi završeni su: muzej, umetnička galerija za mlade umetnike, konferencijska sala, manji boutique hotel, banja, restoran, ateljei narodne umetnosti i kulinarstva, kao i kao i nekoliko sala za zabavu. U samom dvorcu su četiri velike sale za 100 do 120 gostiju, dve sale za degustaciju vina i šest soba u podrumu. U planu je otvaranje hotela većeg kapaciteta tokom 2023. godine i trenutno se radi na proširivanju ovog kompleksa, tako da od sledeće godine možemo očekivati novitete u Castel Mimi kompleksu koji će privući veliki broj turista.

Fine dining restoran “Bela Sova” (najekskluzivnija vrsta restorana) i barovi u Castel Mimi kompleksu su savršene lokacije za se hedoniste koji žele da uživaju u izvrsnoj moldavskoj gurmanskoj kuhinji, u opuštajućem i luksuznom okruženju. Sva jela su pripremljena od najkvalitetnijih, svežih sastojaka iz bašte koja se nalazi u samom kompleksu i čitav koncept je osmišljen da očuva životna sredina. U svakom zalogaju se može osetiti posebno zadovoljstvo, što se može samo poboljšati u društvu vrhunskih moldavskih vina iz bogate Castel Mimi kolekcije.

“Bela Sova” je prvi fine dining restoran u Moldaviji u kojem posetioci mogu uživati u odličnim jelima inspirisanim tradicionalnom moldavskom gastronomijom sa posebnim uticajima kuhinje duha Provanse. Možete uživati u najboljoj hrani i vinu koje Moldavija može da ponudi na neverovatnoj lokaciji vinarije Castel Mimi. Izuzetni A La Carte meni će vas oduševiti bogatim izborom delicija, a sve ih priprema kuvar po najboljim receptima.

Obilazak vinskih podruma Castel Mimi vinarije je bio poseban jer sam bio u prilici da se upoznam sa načinom proizvodnje vina i da naučim nešto novo o ovom dragocenom i prefinjenom alkoholnom piću. Da li ste znali da drvo od kojih se prave buradi za čuvanje vina može uticati na ukus vina? Da li znate da isto vino, može imati drugačiji ukus ako se drže u buradima koje su napravljena od različitih vrsta drveta? Gospodin Trofim je izdvojio vreme da mi demonstrira i pokaže neke zanimljivosti iz sveta vinarstva i kako njegov tim svakodnevno vodi računa o vinima koje se nalaze u buradima. Naravno, imao sam priliku da pogledam i neka od posebnih vina koja se čuvaju kao dragocenosti.

Ako želite da budete u toku i da saznate novosti iz Castel Mimi vinarije ili želite da rezervišete obilazak kompleksa, imati opciju da birate između nekoliko vrste tura, možete posetiti njihovu zvaničnu internet stranicu ili možete ih zapratite na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Nakon završetka obilaska Castel Mimi vinariji uputio sam se ka Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, zvuči nepoznato? Prednjestovlje ili Transnistrija je nepriznata nezavisna država koja se odvojila (otcepila) od Republike Moldavije, siguran sam da to mi bar kao narod možemo razumeti jer takav jedan primer postoji i na našim prostorima… Ova “nezavisna” država je nastala 2. septembra 1990. godine, zbog svog neobičnog oblika, geografskog položaja uz reku Dnjestar i zbog granice dužine 816 km i površine od nešto više od 4.000 km2, ova država ima oblika iduženog ostrva.

Zašto sam ja rešio da idem u Transnistriju? Razlog je vrlo zanimljiv – Tvrđava Tighina (Bender). Tvrđava Tighina (Turci su je preimenovali u Bender) je tvrđava iz 15. veka na desnoj obali reke Dnjestar u Benderu u Moldaviji. Ova tvrđava je prvobitno izgrađena od zemlje i drveta za vreme vladavine princa Stefana Velikog. Davne 1538. godine, ovu tvrđavu je osvojio turski sultan Soliman Veličanstveni, koji je naredio da se ponovo izgradi u kamenu i proširi.

Prema navodima istoričara, prvo spominjanje Tighine, kao naselja i carinskog skladišta, nalazi se u trgovačkoj privilegiji koju je 6. oktobra 1408. godine dao moldavski knez Aleksandar Dobri trgovcima iz Lavova. Kasnije, tokom 15. i 16. veka, ime Tighina se često beleži u srednjovekovnim dokumentima. U moldavskim dokumentima koji pominju lokalitet, u Tighini, uz carsku carinu i prelaz, pominje se i straža.

Što se tiče tvrđave Tighina, prema podacima koji su kružili u prethodnim vekovima, akreditovali su ideju da su je u 12. veku podigli Đenovljani, kao i tvrđave Hotin i Cetatea Alba. Vojni istoričar Aleksandar Zaščuk video je u arhitekturi unutrašnje citadele naglašeni zapadni karakter. Prvi i jedini definitivni pomen postojanja samog moldavskog utvrđenja, tvrđave za koju se pretpostavlja da je bila napravljena od drveta i zemlje, nalazi se u Moldavsko-poljskoj hronici iz sredine 16. veka. U njemu se navodi, pozivajući se na osmanska osvajanja 1538. godine, da je turski sultan Sulejman „uzeo u posed moldavsku tvrđavu Tighinu“.

Arheološka istraživanja koja je bila ograničenog obima i karaktera, koje je sproveo istraživač Jon Hincu 1969. godine, omogućila su otkrivanje stambenih kompleksa i odbrambenog jarka koji potiču iz 15.-16. veka. Arheološka istraživanja dovela su do identifikacije utvrđenja, verovatno od drveta i zemlje, koje je prethodilo kasnijoj kamenoj gradnji. Površina dvorišta tvrđave kružnog ili jajolikog oblika bila je prekrivena slojem pepela. Keramički i metalni predmeti imaju tragove vatre.

Tvrđava, koju je obnovio Petru Rareš i koju je 1538. godine osvojio turski sultan Soliman Veličanstveni, postala je rezidencija turskog raja. Njegovo staro ime zamenjeno je novim, Bender, što znači „rečna luka, vez“. Tokom ovog perioda, Soliman I je naredio da se tvrđava ponovo izgradi u kamenu i poveća prema projektu arhitekte Sinana, a radovi na rekonstrukciji su završeni tek 1541. godine. Koristeći lokalne resurse i rad lokalnih seljaka, Osmanlije su tvrđavu pretvorile u dobro utvrđenu borbeni objekat. U to vreme kamena tvrđava je bila četvorougaonog oblika okružena sa tri strane veoma dubokim rovom.

Do kraja 16. veka moldavski odredi su više puta napadali bendersku tvrđavu, ali bez uspeha. U leto 1574. Jovan Hrabri ga je opsedao sa svojom vojskom. Zatim je 1595. i 1600. godine Mihail Hrabri napravio dva pokušaja, ali nijedan od dva vladara nije imao uspeha. Otprilike u isto vreme, Bender su napali Zaporoški kozaci. U godinama 1705-1707. radove na jačanju ovog utvrđenja od posebnog vojnog značaja za Turke nastavio je knez Antioh Kantemir. U ovoj poslednjoj varijanti, tvrđavu je činio ansambl od 10 bastiona i 11 kula okruženih istim tradicionalnim odbrambenim jarkom.

Gorka sudbina tvrđave kojom su vladali Turci naterala je hroničara Mirona Kostina da napiše da je „tvrđava Tighina potamnila“. Kao rezultat tri rusko-turska rata, tvrđava je pala pod vlast Ruskog carstva, a carski generali su ga smatrali veoma pogodnim za vojne kasarne. Od 1812. godine, odnosno od druge polovine 19. veka, tvrđava Bender je postepeno počela da gubi nekadašnji strateški značaj.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg, ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti vina i istorije ove male neobične zemlje velikog srca. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency i Ministarstva Kulture Republike Moldavije u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o moldavskom vinu, kulturi i istoriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Moldavije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moldavije: U vinu je istina!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, danas nastavljamo našu avanturu u Moldaviji. U prethodnom postu ste bili u prilici da se upoznate sa lepotama prestonice Republike Moldavije – Kišinjev. Ako koji slučajem niste stigli da pročitate post ili želite da se prisetite nekih zanimljivih informacija, iskoristite priliku i pročitajte post na sledećem linku.

Šta smo naučili do sada o Moldaviji? Znamo da je to zemlja dobrih vina i izuzetne hrane i zbog toga mnogi kažu da je Moldavija nova velika destinacija za vinski turizam u istočnoj Evropi. Danas ćemo to i da dokažemo i vodim vas zajedno sa mnom vinskim putevima Moldavije gde ćemo se upoznati sa nekim od poznatih vinarija u ovoj neobičnoj zemlji istočne Evrope.

Na samom početku ovog posta iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje.

Penušavo vino zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike količine klasičnih belih i ružičastih penušavih vina, kao i crvenih penušavih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penušava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penušavih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Kišinjev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od širokog spektra evropskih sorti grožđa, uključujući šardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se takođe koristi u penušavim vinima, uzgaja se u Moldaviji još od vremena antičke Dakije.

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely, danas ćemo zajedno obići vinske podrume i saznati nešto više o Chateau Vartely i Cricova vinarijama, dok ćemo jednu malu pauzu provesti u zanimljivom seoskom ambijentu sa predivnim pejzažima – Butuceni.

Chateau Vartely vinarija se zvanično pojavila na tržištu 1996. godine i etablirala se kao lider na sceni nacionalnog vina. Nekoliko godina kasnije, 2004. godine osnovana je kompanija Chateau Vartely, koja je već stekla brojna međunarodna priznanja, a 2008. godine je otvoren i turistički kompleks, opremljen svim najnovijim svetskim standardima za potrebe posetilaca Chateau Vartely vinarije.

Vinarija se nalazi samo 50 kilometara od Kišinjeva. Ukupna površina vinograda Chateau Vartely je 550 hektara, a nalazi se u zoni Codru i Bugeac. Smatra se da berba koja se uzgaja na ovim prostorima godišnje se flašira u više od 4,5 miliona boca.

Odakle potiče ime Chateau Vartely vinarije? Samo ime Vartely potiče od imena grada Orheja (Orhei) što na mađarskom znači „mesto za tvrđavu“. Brend Chateau Vartely je razvijen i lansiran 2004. godine. Slogan ove vinarije glasi „Vino s ljubavlju za tebe“, jer svako plemenito vino koje je proizvedeno u Chateau Vartely vinariji ima i deo srca i posvećenosti ljudi koji ovde rade.

Kao osoba koja je ljubitelj vina, mogu samo da kažem da mi je ovo putovanje bilo izuzetno novo iskustvo, posebno jer sam u Chateau Vartely vinariji video neobičan spoj modernog i tradicionalnog. Moje zapažanje su potvrdili i eminentni ljudi vinari koji takođe smatraju da je Chateau Varteli neobična vinarija koja kombinuje najnovije inovacije u tehnologiji uzgoja i prerade grožđa sa strašću za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta.

Izvrsnost i istaknuti kvalitet vina Chateau Varteli prepoznat je kroz brojne medalje i priznanja dodeljivana na najprestižnijim međunarodnim takmičenjima kao što su: Mondial de Brukelles, Mundus Vini, Vinalies Internationales, Decanter, International Vine & Spirits Competition, Sakura, Citta del Vino, International Vine Challenge i mnogi drugi.

Nakon ovog uzbudljivog obilaska Chateau Vartely vinarije koji je bio spoj klasičnog turističkog obilaska uz korišćenje moderne tehnologije i slikovitog prikaza neobične priče ove vinarije, tim iz Investicione Agencije Republike Moldavije je odlučio da je najbolje da napravimo pauzu u jednom od najlepših seoskih predela u Moldaviji – Butuceni.

Jedno od najpopularnijih mesta u Moldaviji je turistička zona pod nazivom Stari Orhej, koja se nalazi na reci Raut. To je nacionalna baština Republike Moldavije, koja se nalazi otprilike oko 60 km od prestonice Kišinjeva, ova zona obuhvata tri sela: Butućeni, Morovaja i Trebujeni. Orhej veči je arheološki i istorijski kompleks koji se sastoji od novootvorenog atheoloskog muzeja, drevne stenovite crkve, nove crkve i nekoliko privatnih staromodnih hotelav – gostionica u veoma ruralnom tradicionalnom stilu, koji se nalaze u selima Butućeni i Trebujeni. Stari Orhej je prelepo tiho i divno mesto sa predivnim pejzažima i bogatom istorijom koja dovodi turiste da otkriju drevne korene Moldavije.

Butućeni je veoma malo ljupko selo koje se nalazi uz stene i pripada kompleksu Starog Orheja. Od tri sela, selo Butućeni je najbliže Starom Orheju. Zato je danas najposećenija turistička destinacija. Ovo tiho i zanimljivo selo privlači turiste jer čuva istinsku moldavsku tradiciju sa svojim upečatljivim šarenim kućama, uskim ulicama i neverovatnom prirodom. Nema domaćinstva u Butućeniju koja se ne bavi poljoprivredom i stočarstvom jer im je turizam čini samo deo njihovih prihoda.

Imao sam sjajno iskustvo sa restoranom i muzejem Butuceni Eco Resort, gde sam saznao dosta zanimljivih informacija o ovom živopisnom mestu i imao priliku da zavirim u autentičnu moldavsku tradiciju, kulturu i istoriju uz neverovatno gurmansko putovanje sa divnim obrocima i čuvenim toplim moldavskim gostoprimstvom. Spoljašni izgled svih kuća u Batućeniju izgleda veoma šarmantno jer vas podsećaju na kuću vaših baka i deka na selu.

Ako dolazite u ovaj kraj Moldavije, ne zaboravite da svratite u Butuceni Eco Resort gde se zaista možete opustiti nakon duge pešačke ture. Siguran sam da će vas obradovati ukus tradicionalne moldavske zama supe, mamaliga sa mesom i čaša dobrog vina. Jednom kada probate domaću moldavsku kuhinju, budite uvereni da ćete se zaljubiti na prvi zalogaj. U ovom mestu imate obezbeđenu bežičnu WiFi internet mrežu, tako da ćete moći da podelite iskustvo sa svojom porodicom i prijateljima putem brojnih aplikacija koje čine naš život modernim.

U Starom Orheju imate osećaj kao da ste izašli iz modernog gradskog života i zakoračili u jednu seosku idilu, pravu nirvanu izolovanu od uticaja spoljašnjeg modernog sveta. Boravak usred monumentalne kamene gradnje, pećinskih manastira i svih drugih arheoloških rezervata, bićete u prilici da zavirite u istoriju do drevnih korena Moldavske kulture i nacionalnog identiteta. Posetite Orheiul Vechi i otkrijte njegov značaj i neverovatnu istoriju.

Za kraj sam vam ostavio jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija za ljubitelje prefinjenog alkoholnog pića – vina. Vinski podrumi Cricova vinarije su drugi po veličini vinski podrum u Moldaviji, posle Milestii Mici (najveći na svetu). Ova neverovatna vinarija se može se pohvaliti 120 kilometara lavirinta puteva koji se nalaze na nivoima od 30 do 100 metara ispod zemlje. Tuneli su postojali ispod Krikove od 15. veka, kada je iskopan krečnjak za izgradnju Kišinjeva. Pedesetih godina prošlog veka pretvoreni su u vinski podrum.

Polovina tunela se koristi za skladištenje vina. Putevi su u Cricova vinariji su nazvani po vinima koje čuvaju. Ovaj „vinski grad“ ima svoja posebna skladišta, prostorije za degustaciju vina i druge objekte pod zemljom. Spušta se čak i do 100 metara ispod nivoa zemlje i sadrži preko milion boca retkog vina. Najstarije vino datira iz 1902. godine (pogledajte sliku ispod). Temperatura se održava na oko 12 °C tokom cele godine, što je savršeno temperatura za vino, ali ja sam se sve vreme družio sa svojom zimskom jaknom od koje se nisam odvajao tokom celog putovanja kroz Moldaviju.

Najveći uvoznik vina iz Krikova je Kazahstan. Ranije je to bila Rusija, međutim to se promenilo 2014. godine kada je Rusija uvela embargo na moldavsko vino u znak odmazde što je Moldavija povukla korake ka pridruživanju Evropskoj uniji.

Cricova vinarija proizvodi penušava vina po klasičnom francuskom metodu, koji je navodno pre nekoliko vekova izmislio monah Dom Pjer Perinjon – „Methode Champenoise“. Cricova pravi jedinstveno penušavo crveno vino, kodrinskoie-penušavo, napravljeno od cabernet sauvignon-a i koje se prodaje kao „bogate somotaste teksture i ukusa crne ribizle i trešnje“.

U “Velikim podrumima Cricove” nalazi se raznovrsna kolekcija vina, The National Oenotec. Jedinstveni eksponati (“Uskrsni Jerusalim” berba 1902, liker “Jan Becher” berba 1902) zajedno sa još 158 brendova iz Burgundije, Mozela, Tokaja, Rajne, nalaze se u kolekciji establišmenta, ali i Moldavije uopšte koji danas obuhvata ukupno oko 1,3 miliona boca. Među njima su i trofeji Drugog svetskog rata, među kojima su i vina iz kolekcije Hermana Geringa. Nakon što su Sovjeti zaplenili njegovu privatnu kolekciju vina, deo je prenet na Krim, a ostatak u Krikovu.

Ipak, ponos Oenoteca su, pre svega, vina koja nose naziv „Cricova“, koja su vinariji donela kolekciju domaćih i međunarodnih degustacionih nagrada. Od 2008. godine, kolekcija se sastoji od preko 70 srebrnih, zlatnih i Grand Prix nagrada.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti vina ove male neobične zemlje velikog srca. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency i Ministarstva Kulture Republike Moldavije u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o moldavskom vinu, kulturi i tradiciji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Moldavije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moldavije: Kišinjev, mala metropola velikog srca…

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu sezonu avantura na Mr.M blogu! Ove jeseni sam imao priliku da posetim jednu neobičnu malu zemlju, velikog srca u istočnoj Evropi – Republiku Moldaviju. Vrlo sam ponosan na činjenicu da sam baš ja prvi bloger na svetu koji je pozvan da poseti i oseti moldavsko gostoprimstvo i da proverim neke činjenice koje sam pročitao u brojnim časopisima da je ova mala zemlja nova velika destinacija za ljubitelje dobrih vina i vrhunskih jela u Istočnoj Evropi.

Na samom početku ovog posta iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje.

Šta znamo o Moldaviji? Republika Moldavija je zemlja bez izlaza na more u istočnoj Evropi. Graniči se sa Rumunijom na zapadu i Ukrajinom na severu, istoku i jugu. Glavni i ujedno i najveći grad Republike Moldavije je Kišinjev. Većina moldavske teritorije je bila deo Kneževine Moldavije od 14. veka do 1812. godine, kada ju je Otomansko carstvo ustupilo Ruskom carstvu, kojoj je Moldavija bila vazalna država i postala priznata kao Besarabija.

Južna Besarabija je 1856. godine vraćena Moldaviji, koja se tri godine kasnije ujedinila sa Vlaškom i formirala Rumuniju, ali je ruska vlast obnovljena nad celim regionom 1878. godine Tokom Ruske revolucije 1917. godine Besarabija je nakratko postala autonomna država u sastavu Ruske Federacije. Tokom februara 1918. godine, Moldavska Demokratska Republika je proglasila nezavisnost, a zatim se integrisala u Rumuniju kasnije te godine nakon glasanja u njenoj skupštini. Odluku je osporila Sovjetska Rusija, koja je 1924. godine uspostavila, u okviru Ukrajinske SSR, takozvanu Moldavsku autonomnu republiku (MASSR) na teritorijama koje su delimično naseljene Moldavijom istočno od Besarabije.

Moldavija je danas parlamentarna republika sa predsednikom kao šefom države i premijerom kao šefom vlade. Članica je Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Svetske trgovinske organizacije (STO), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), GUAM Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj, Zajednice nezavisnih država ( CIS), Organizacija crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) i Asocijacijski trio. Moldavija je ove godine postala zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Kako je Moldavija dobila svoje ime? Naziv Moldavija je izveden od reke Moldavije, čija dolina je služila kao politički centar u vreme osnivanja Kneževine Moldavije 1359. godine. Poreklo imena reke je do danas ostalo nejasno. Prema legendi koju su preneli moldavski hroničari Dimitrije Kantemir i Grigore Ureče, princ Dragoš je reku nazvao po lovu na aurohove: posle potere, knežev iznemogli gonič Molda se udavio u reci. Ime psa, dato reci, proširilo se na Kneževinu i potom na Republiku Moldaviju.

Na kulturnu tradiciju Moldavije uticalo je prvenstveno rumunsko poreklo njenog većinskog stanovništva, čiji koreni sežu u drugi vek nove ere, period rimske kolonizacije u Dakiji. Zbog neobične geografske lokacije na raskršću latinske, slovenske i drugih kultura, Moldavija je obogatila sopstvenu kulturu usvajajući i održavajući tradicije susednih regiona i drugih uticajnih moćnih država. Najveća etnička grupa, koja je do 14. veka postala široko identifikovana kao „moldavska“ liga, igrala je značajnu ulogu u oblikovanju klasične rumunske kulture. Moldavska kultura je takođe bila pod uticajem vizantijske kulture, susednog mađarskog i slovenskog stanovništva, a kasnije i Turaka Osmanlija. Snažan zapadnoevropski uticaj u moldavskoj književnosti i umetnosti je doživeo zlatni preporod je u 19. veku. Tokom perioda 1812-1917. godine i 1944-1989. godine, Moldavci su bili pod uticajem ruske i sovjetske administrativne kontrole, kao i imigracije etničkih Rusa.

Kulturno nasleđe Moldavije obeležile su brojne crkve i manastiri koje je sagradio moldavski vladar Stefan Veliki u 15. veku, radovi kasnijih renesansnih mitropolita Varlaama i Dosofteja, kao i dela naučnika kao što su Grigore Ureče, Miron Kostin, Nikolae Milesku. U 19. veku Moldavci sa teritorija srednjovekovne Kneževine Moldavije, podeljene na Besarabiju, Bukovinu i Zapadnu Moldaviju (posle 1859. godine, Rumunija), dali su značajan doprinos formiranju moderne rumunske kulture. Među njima je bilo mnogo Besarabija, kao što su Aleksandru Donici, Aleksandru Hajdeu, Bogdan Petričiku Hasdeu, Konstantin Stamati, Konstantin Stamati-Čiurea, Kostače Negruci, Aleku Ruso, Konstantin Stere.

Mihai Eminesku, kasni romantičarski pesnik, i Jon Kreanga, pisac, su najuticajniji umetnici na rumunskom jeziku, koji se smatraju nacionalnim piscima iu Rumuniji i u Moldaviji.

Dolazimo do zanimljivog dela koje sve nas zanima – hrana! Moldavska kuhinja je specifična i stil kuvanja je stvar tradicije koja je od izuzetne važnosti za Moldavce. Sastoji se uglavnom od sastojaka poput raznih vrsta mesa, krompira, kupusa i raznih žitarica. Lokalna kuhinja je veoma slična rumunskoj, a takođe crpi inspiraciju i elemente iz drugih kuhinja u regionu, uključujući grčku, poljsku, ukrajinsku i rusku, sa velikim uticajem koji je ostavila otomanska kuhinja.

Zbog odličnog geografskog položaja, plodno tlo Moldavije daje obilje grožđa, voća, povrća, žitarica, mesa i mlečnih proizvoda, koji su svi našli svoju primenu u nacionalnoj kuhinji. Plodna crna zemlja u kombinaciji sa upotrebom tradicionalnih poljoprivrednih metoda omogućava uzgoj širokog spektra hrane u Moldaviji. Moldavska kuhinja je bogata i uz dobru hranu uvek možete pronaći i odgovarajuće vino!

Najpoznatije moldavsko jelo je mamaliga (kaša ili kaša od kukuruznog brašna). Ovo je osnovna hrana nalik palenti na moldavskom stolu, koja se služi kao prilog uz čorbe i jela od mesa ili ukrašena svežim sirom, pavlakom ili svinjskom korom. Regionalni delikatesi uključuju branza (salamureni sir) i friptura (jagnjeće ili kozje čorbe). Ne zaboravite da svako dobro moldavsko jelo mora pratiti i odgovarajuće vino jer je to stvar tradicije i načina života koji Moldavci neguju vekovima!

Tradicionalna za moldavsku kuhinju su jela koja kombinuju raznovrsno povrće, kao što su paradajz, paprika, patlidžan, kupus, pasulj, crni luk, beli luk i praziluk. Povrće se koristi u salatama i sosovima, a peče se, kuva na pari, kiseli (muraturi), soljeno ili marinirano.

Različite vrste bors (čorba) uključuju širok spektar supa sa karakterističnim kiselim ukusom. To mogu biti supe od mesa i povrća, ili riblje supe, koje su sve kisele boršom (tradicionalno napravljenim od mekinja) ili limunovim sokom. Pileća supa sa mesom, poznata kao zeama, veoma je popularna.

Mesni proizvodi zauzimaju posebno mesto u tradicionalnoj moldavskoj kuhinji, posebno kao predjelo ili glavno jelo. Pečena i pečena svinjetina, goveđe ćufte i jagnjetina na pari su uobičajeni. Meso i riba se često mariniraju, a zatim peku na roštilju. U tradicionalna praznična jela spadaju punjeni kupus sa mlevenim mesom, pilav (jelo od pirinča), žele od svinjskog mesa, rezanci, piletina i mnogi drugi.

U pojedinim sredinama preovlađuje kuhinja različitih etničkih manjina. U istočnim oblastima Ukrajinci jedu boršč, dok na jugu, Besarabski Bugari služe tradicionalnu mangeu (piletina sa sosom), dok Gagauzi pripremaju šorpu, veoma začinjenu ovčiju supu. U ruskim zajednicama popularni su pelmeni (knedle punjene mesom). Razna jela koja se služe za novogodišnjom trpezom uključuju uglavnom jela pod ruskim uticajem, kao što su šuba i salata de boeuf.

Druga veoma popularna jela uključuju varijantu pierogija pod nazivom coltunasi, punjenu svežim belim sirom (coltunasi cu brinza), mesom (coltunasi cu carne) ili trešnjama.

Bezalkoholna pića uključuju kompote od dinstanog voća i voćni sok. Popularna alkoholna pića su divin (moldavska rakija), pivo i naravno poznato moldavsko vino. Evropsko grožđe se koristi u proizvodnji vina. Popularno grožđe uključuje sovinjon, kaberne i muskat. Glavne domaće moldavske sorte uključuju Feteasca, Rara neagra i Busuioaca alba.

Penušavo vino zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike količine klasičnih belih i ružičastih penušavih vina, kao i crvenih penušavih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penušava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penušavih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Kišinjev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od širokog spektra evropskih sorti grožđa, uključujući šardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se takođe koristi u penušavim vinima, uzgaja se u Moldaviji još od vremena antičke Dakije.

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely o kojima ću vam više pisati u narednom postu i siguran sam da ćete uživati u jedinstvenom sadržaju!

Pošto sam vas upoznao sa istorijom Moldavije i približio vam moldavsku kulturu, nasleđe, kao i njihovu kuhinju, došlo je vreme da vam napišem nešto o samoj prestonici ove neobične male zemlje, velikog srca koja čini srce istočne Evrope – Kišinjevu!

Kišinjev je glavni industrijski i trgovački centar Moldavije, a nalazi se u samom srcu zemlje, na reci Bač, pritoci Dnjestra. Prema nekim poslednjim podacima u samom gradu živi preko 600.000 stanovnika, dok je u opštini Kišinjev, koja uključuje i sam grad i druge obližnje zajednice čini skoro 800.000 stanovnika. Kišinjev je ekonomski najprosperitetniji centar u Moldaviji i najveće saobraćajno čvorište. Skoro trećina stanovništva Moldavije živi u oblasti metroa, što je impresivno!

Kako je prestonica Moldavije dobila svoje ime? Poreklo imena grada je nejasno. Postoje brojne legende i teorije koje ukazuju da bi ime moglo da potiče od arhaične rumunske reči chisla (što znači „izvor“, „izvor vode“) i noua („novi“), jer je izgrađeno oko malog izvora, na uglu Puškina i Albišvare ulice koje čine samo jezgro današnjeg Kišinjeva!

Postoji jedna zvanična verzija istorije, koju je formulisao Štefan Čobanu, rumunski istoričar i akademik, smatra da je ime formirano na isti način kao i ime Kišinjeva (alternativno napisano: Kišinjev) u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Mađarskom. Njeno mađarsko ime je Kisjeno, od čega potiče i rumunsko ime. Kisjeno potiče od kis „mali“ i Jeno, jednog od sedam mađarskih plemena koja su ušla u Karpatski basen 896. Najmanje 24 druga naselja su nazvana po plemenu Jeno.

Kišinjev je na ruskom poznat kao Kišinev, dok ga mediji na ruskom jeziku Moldavije zovu Kišineu. Takođe je napisano kao Chisineu na rumunskom jeziku pre 20. veka i kao Kišineu na moldavskom ćiriličnom pismu. Istorijski gledano, naziv grada na engleskom jeziku, Chisinau, bio je zasnovan na modifikovanom ruskom jer je ušao u engleski jezik preko ruskog u vreme kada je Kišinjev bio deo Ruske imperije.

Kako je nastao Kišinjev? Osnovan 1436. godine kao manastirsko selo, grad je bio deo Kneževine Moldavije, koja je od 16. veka postala vazalna država Osmanskog carstva, ali je i dalje zadržala svoju autonomiju. Početkom 19. veka Kišinjev je bio mali grad sa 7.000 stanovnika.

Istorijski gledano, Kišinjev je bio dom za četrnaest fabrika 1919. godine. Kišinjev je finansijska i poslovna prestonica Moldavije. Kišinjev ima najveći i najrazvijeniji sektor masovnih medija u Moldaviji i dom je nekoliko povezanih kompanija, od vodećih televizijskih mreža i radio stanica do velikih novina. Sve nacionalne i međunarodne banke imaju sedište u Kišinjevu. Značajne lokacije u okolini Kišinjeva uključuju bioskop Patria, nove tržne centre Malldova, Megapolis Mall i najpoznatije prodavnice. Dok mnogi lokalni stanovnici nastavljaju da kupuju na bazarima, mnogi stanovnici više klase i turisti kupuju u maloprodajnim objektima i na Maldovi.

Elat, stariji tržni centar u okrugu Botanica, i Sun Citi, u centru, popularniji su među lokalnim stanovništvom. U gradu postoji nekoliko zabavnih parkova. Jedan iz sovjetskog doba nalazi se u okrugu Botanica, duž tri jezera velikog parka, koji seže do periferije centra grada. Drugi, moderni park Aventura, nalazi se dalje od centra.

Plan rasta grada je razvijen još u 19. veku. Još davne 1836. godine završena je izgradnja Kišinjevske katedrale i njenog zvonika. Zvonik je srušen u sovjetsko vreme i obnovljen je 1997. Kišinjev takođe prikazuje ogroman broj pravoslavnih crkava i zgrada iz 19. veka širom grada, kao što su manastir Ćuflea ili crkva Preobraženja Gospodnjeg. Veći deo grada je napravljen od krečnjaka vađenog iz Krikove, ostavljajući tamo čuveni vinski podrum.

Mnoge zgrade modernog arhitektonskog stila izgrađene su u gradu nakon 1991. godine. Postoji mnogo kancelarijskih i trgovačkih kompleksa koji su moderni, renovirani ili novoizgrađeni, uključujući Kentford, SkiTover i sedište Union Fenosa. Međutim, stare grupe stambenih blokova u sovjetskom stilu i dalje su opsežna karakteristika gradskog pejzaža.

U Kišinjevu postoji nekoliko važnih muzeja. Tri nacionalna muzeja su Narodni muzej etnografije i prirodne istorije, Narodni muzej umetnosti i Nacionalni arheološko-istorijski muzej. Kišinjev, kao i cela Moldavija, još uvek pokazuju značajne znake etničke kulture. Znakovi na kojima piše „Patria Mea“ (Moja domovina) mogu se naći širom prestonice. Iako malo ljudi još uvek nosi tradicionalnu moldavsku odeću, veliki javni događaji često privlače ljude da nose narodnu nošnju.

Nacionalni dan vina Moldavije i festival vina održavaju se svake godine prvog vikenda oktobra u Kišinjevu. Događaji proslavljaju jesenju žetvu i prepoznaju dugu istoriju proizvodnje vina u zemlji, koja datira oko 500 godina unazad. To čini tradiciju i kulturu ove zemlje i to su jaki koreni koji čine ovu zemlju originalnom i lepom!

Tokom mog prvog dana u Kišinjevu bio sam u prilici da prisustvujem jednom velikom modnom događaju UNZIP koji važan kako za poznate moldavske modne kreatore, kao i za neke nove mlade nade za koje se smatra da će postati važna imena u svetu mode. Moj prvi utisak kada sam ušao u velelepno zdanje gde su se održavale revije su bili neverovatni jer se vidi koliko ustvari Moldavci vode računa o svim detaljima, tako da sam imao utisak da se nalazim na nekom gala dešavanju u sklopu milanske nedelje mode na kojima sam bio rado viđen gost, tako da imam samo reči hvale za organizaciju ovog dešavanja.

Moj prvi dan u Kišinjevu je bio uzbudljiv i pun iznenađenja. Uživao sam u brojnim moldavskim specijalitetima i vozio se lokalnim trolejbusima pošto su ljudi iz organizacije mislili da ja nemam predstavu kako izgleda biti turista u gradu u kojem možeš osetiti pozitivnu energiju dok krstariš gradom nekim od brojnih linija trolejbusa… Kada sam i objasnio kako mi u Srbiji imamo sličan način života, shvatili smo da imamo sličnu kulturu i tradiciju koja nas povezuje.

Iskoristio bih ovu jedinstvenu priliku da se zahvalim timu Nacionalnoj Agenciji za Investicije Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na iskrenom i ljubaznom pozivu da posetim njihovu zemlju i da osetim moldavsko gostoprimstvo i bar na kratko zavirim u viševekovnu kulturu i tradicije jedne neobične i lepe zemlje u istočnoj Evropi. Ovo je bilo jedno neobično i lepo putovanje gde sam zabeležio brojne fotografije, lepe uspomene i doneo kući najlepša moldavska vina i sireve. Putovanja su najbolji vid neformalne edukacije, gde čovek upoznaje svet i nove kulture i na taj način ima priliku da se poveže sa svetom i proširi svoje vidike i granice. Ovaj put je Invest Moldova je sa svojim partnerima učinila moje putovanje izuzetnim i drago mi je da sam baš ja bio prvi bloger u svetu koji je posetio njihovu zemlju i iskreno se nadam da će u skorijoj budućnosti biti još blogera, influensera i medijskih ličnosti koji će prikazati Moldaviju i dokazati da je to jedna lepa zemlja sa velikim srcem koja je uvek spremna da ugosti svakog!

Naravno, moja poseta Moldaviji je bila izuzetna jer sam bio u prilici da odsednem u jednom od najboljih hotela u gradu – BERD’S Chisinau MGallery Hotel Collection koji je prvi i jedini dizajnerski hotel u Moldaviji. Nalazi se u srcu društvenog i kulturnog života Kišinjeva i bilo je veoma lako i jednostavno se kretati po gradu, što je najvažnije za svakog putnika, zar ne?

Hotel nudi 33 sobe i apartmane pune lokalne tradicije u kombinaciji sa modernom, savremenom arhitekturom i estetikom uz vrhunski komforo. Italijanski restoran MEZZO predstavlja novi svež pogled na italijansku tradiciju, ukusnu kuhinju i elegantan enterijer koji ostaje veran duh minimalizma. BERD’S Chisinau MGallery obećava autentično putovanje u moldavsku kulturu.

Želeo bih da se zahvaljim ljubaznom i profesionalnom osobolju koja je učinila moj boravak nezaboravnim i bilo mi je veliko zadovoljstvo da budem njihov dragi gost u specijalnom Signature apartmanu, koji predstavlja istinsko i duboko razumevanje luksuza i dizajna. Ovaj elegantni dvosobni apartman sa prostranim dnevnim boravkom opremljen je mekim kožnim nameštajem, neverovatnom spavaćom sobom sa kožnim stolom, otvorenim kupatilom sa đakuzijem i tušem. Unutrašnjost je ukrašena ručno tkanim tepisima poreklom sa Tibeta i konceptualizovanim od strane Lucca Scacchettija da prenese tradicionalne lokalne motive. Iskustvu doprinosi i jedinstvena kolekcija keramike poznatog moldavskog vajara – Jurija Platona.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti prestonice ove male neobične zemlje velikog srca – Kišinjevu. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se još jednom da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Kišinjevu i moldavskoj kulturi? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Kišinjeva,

Mr.M

U sledećem postu ćemo zajedno krenuti vinskim putevima Moldavije i posetićemo neke od najpoznatijih vinarija…

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Akaba i Mrtvo more, najbolje uvek ostavljam za kraj!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Jordanu! Današnji post je poseban i pomalo sentimentalan pošto je ovo poslednji putopis iz serije postova Pisma iz Jordana. Ovim postom ću zaokružiti svoju avanturu u Jordanu i želeo bih svima da se zahvalim od srca na divnim porukama i brojnim pitanjima o Kraljevini Jordan. Iskreno se nadam da sam uspeo da razrešim sve vaše nedoumice i da će vaša naredna destinacija biti upravo ova neobična zemlja!

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

  1. Priča o Amanu i Džerašu (putopis): LINK
  2. Priča o Petri (putopis): LINK
  3. Modna priča iz Wadi Ruma sa Fratelli Rossetti brendom: LINK
  4. Morska modna priča iz Akabe: LINK
  5. Priča o Wadi Rumu, mesečevoj pustinjskoj princezi (putopis): LINK
  6. Modna priča iz Petre sa Loro Piana brendom: LINK

Danas ću sa vama podeliti svoju avanturu u Akabi, jedinoj luci u Hašemitskoj Kraljevini Jordan i Mrtvom moru, najnižoj tački na Zemlji. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Akaba je jedina morska luka u Kraljevini Jordan, ujedno i najveći i najnaseljeniji grad u zalivu Akaba. Smeštena u najjužnijem delu Jordana, Akaba je administrativni centar pokrajine Akaba. Danas u gradu živi preko 150.000 ljudi. Akaba igra glavnu ulogu u razvoju jordanske privrede, kroz živahne sektore trgovine i turizma. Luka Akaba takođe opslužuje i druge zemlje u regionu. Idealna strateška lokacija Akabe na severoistočnom delu Crvenog mora između kontinenata Azije i Afrike učinila je njenu luku važnom tokom hiljada godina.

Drevni grad koji se nalazio na prostoru današnje Akabe se zvao Elat, usvojen na latinskom kao Aela i na arapskom jeziku kao Aila. Njegova strateška lokacija i blizina rudnicima bakra učinili su ga regionalnim čvorištem za proizvodnju i trgovinu bakra u periodu halkolita. Aela je postala biskupija pod vizantijskom vlašću i kasnije postala latinokatolička titularna stolica nakon islamskog osvajanja oko 650. godine nove ere, kada je postala poznata kao Ajla. Ime Akaba se pojavljuje u srednjem veku. Bitka kod Akabe u Velikoj arapskoj pobuni, prikazana u filmu Lorens od Arabije, rezultirala je pobedom arapskih snaga nad osmanskim braniocima.

Akaba pored Vadi Ruma i Petre se nalazi u čuvenom zlatnom jordanskom turističkom trouglu, što je ojačalo lokaciju grada na mapi sveta i učinilo ga jednom od glavnih turističkih atrakcija Kraljevine Jordan. Gradom upravlja Uprava za specijalnu ekonomsku zonu Akabe, koja je Akabu pretvorila u grad bez carina sa niskim porezima, privlačeći nekoliko mega projekata kao što su Aila Oasis, Saraia Akaba, Marsa Zaied i proširenje luke Akaba. Očekuje se da će grad pretvoriti u glavno turističko središte u regionu. Međutim, industrijske i komercijalne aktivnosti ostaju važne, zbog strateškog položaja grada kao jedine morske luke u zemlji. Grad se nalazi odmah preko granice od Eilata, takođe jedine izraelske luke na Crvenom moru. Nakon Izraelsko-jordanskog mirovnog sporazuma iz 1994. godine postojali su planovi i nade za uspostavljanje prekograničnog turističkog i ekonomskog područja, ali mali broj tih planova se ostvario.

Pošto znam koliko volite da čitate zanimljive istorijske činjenice, pobrinuo sam se da saznam kako je jedina morska luka u Jordanu dobila ime. Ime grada je drevno bilo Elat, Ailat. Naziv je verovatno izveden od semitskog imena drveta iz roda Pistacia. Moderni Eilat (osnovan 1947. godine), koji se nalazi oko 5 km severozapadno od Akabe, takođe je dobio ime po drevnom naselju. U helenističkom periodu preimenovana je u Berenika, ali je prvobitno ime opstalo, a pod rimskom vlašću ponovo je uvedeno u oblicima Aila, Aela ili Haila, usvojenim u vizantijskom grčkom kao Aila Aila i u Arapskom kao Ajla, dok su Krstaši grad nazvali Elin.

Sadašnji naziv Akaba je skraćeno od ʿakabat Ailah – „planinski prevoj Ajla“, koji prvi put pominje Idrisi u 12. veku, u vreme kada je naselje bilo uglavnom svedeno na vojno uporište, tačno se odnosi na prevoj severoistočno od naselja.

Akaba ima veliki broj luksuznih hotela, uključujući odmaralište Tala Bej, koji opslužuju one koji dolaze da se zabave na plažama, kao i da rone. Takođe nudi aktivnosti koje iskorištavaju svoju pustinjsku lokaciju. Njegovi brojni kafići nude mansaf i knafeh i baklava deserte. Još jedno veoma popularno mesto je tursko kupatilo (Hamam) izgrađeno 306. godine nove ere, u koje lokalno stanovništvo i posetioci dolaze da se opuste nakon vrelog i zamornog dana.

Akaba je izabrana za lokaciju novog projekta izgradnje na obali koji bi obnovio Akabu novim veštačkim objektima za vodu, novim visokim stambenim i poslovnim zgradama i više turističkih usluga kako bi se Akaba stavila na investicionu mapu i izazvala druge centre razvoj obale u celom regionu. Akaba je izabrana za najbolji arapski turistički grad 2011. godine.

Tokom petodnevnog odmora na kraju Ramazana i Kurban-bajrama, jordanski i zapadni iseljenici hrle u grad sa brojevima koji dostižu i do 50.000 posetilaca. Za to vreme popunjenost većine hotela tamo dostiže čak 90% i često su potpuno popunjeni.

Činjenica da je Akaba jedini primorski grad u Jordanu, uspešno je stvorena prepoznatljiva kuhinja u odnosu na druge jordanske gradove. Glavna jela uključuju Saiadeiah, kombinaciju pirinča, ribe i začina, jelo uobičajeno u arapskim primorskim gradovima. Kišna (Kishnah) je poznato jelo koje uključuje ribu, paradajz i luk koji se kuvaju zajedno. Buhari jelo se sastoji od pirinča, mesa, humus pasulja, ghi i začina popularnih na svadbenim ceremonijama. Poslastice u Akabi uključuju Al-Hooh, koji se sastoji od slojeva peciva punjenih orašastim plodovima ili urmama koji se zatim prže u gheeju i potapaju u šećerni sirup. Urme i ghee, koji se sastoje od svežih urmi umočenih u ghi, jednostavan je desert koji se takođe obično predstavlja svim turistima.

Mrtvo more, takođe poznato pod drugim imenima predstavlja slano jezero ograničeno Jordanom na istoku i Izraelom i Zapadnom obalom. Leži u dolini reke Jordan, a ujedno je i njena glavna pritoka upravo reka Jordan.

Jezero se nalazi oko 430 metara ispod nivoa mora, što obale Mrtvog mora čini najnižom nadmorskom visinom na Zemlji. Duboko je 304 metara i predstavlja najdublje hiperslano jezero na svetu. Sa salinitetom od 342 g/kg, ili 34,2%, jedno je od najslanijih vodenih površina na svetu, skoro 10 puta slanije od okeana i ima gustinu od 1,24 kg/l, što čini plivanje sličnim plutanju. Ova slanost stvara surovo okruženje u kojem biljke i životinje ne mogu da cvetaju, otuda i njegovo ime. Glavni, severni basen Mrtvog mora je dugačak 50 kilometara i širok 15 kilometara na najširoj tački.

Pošto znate da ne znam da plivam, sigurno se pitate kako sam se usudio da uđem u jezero, obzirom da znamo da jezera mogu biti poprilično duboka… Nakon što sam pročitao brojne tekstove u kojima su naučnici tvrdili da je prosto nemoguće da zbog saliniteta samog jezera čovek se utopi, rešio sam da se u to lično uverim.

Postoje pravila kojih se morate pridržavati ako želite da na zdrav način osetite lepote i lekovitost ovog jezera. Boravak u vodi je ograničen zbog saliniteta.

Kako to ustvari izgleda? Kada dođete do jezera u njemu možete boraviti između 10 i 15 minuta, nemojte kvasiti područje oko očiju i usta zbog soli! Nakon toga možete naneti sloj lekovitog blata iz Mrtvog mora koja ima brojna pozitivna svojstva koja mogu pomoći ljudima koji imaju probleme sa nekim kožnim bolestima. Preporučljivo je ostaviti blato na telu da se suši do 20 minuta i nakon tog perioda možete ponovo ući u Mrtvo more da uz pomoć soli iz jezera lakše skinete blato i dobro se istuširate se običnom vodom. Ovo je preporučljivo raditi jedno, maksimalno dvaput dnevno. Ako imate osetljivu kožu kao ja, moja iskrena preporuka je da ovo uradite jednom dnevno ili jednom tokom 2/3 dana zbog saliniteta.

Zanimljivost je da je upravo Mrtvo more hiljadama godina privlačilo posetioce iz celog Sredozemnog basena. To je bilo jedno od prvih svetskih lečilišta i snabdevalo je širokim spektrom proizvoda, od asfalta za egipatsku mumifikaciju do potaše za đubrivo. Danas turisti posećuju jezero na njegovim obalama Izraela, Jordana i Zapadne obale.

Područje Mrtvog mora postalo je lokacija za brojna zdravstvena istraživanja i mesto za potencijalno lečenje nekih obolenja. Sadržaj minerala u vodi, nizak sadržaj polena i drugih alergena u atmosferi, smanjena ultraljubičasta komponenta sunčevog zračenja i viši atmosferski pritisak na ovoj velikoj dubini mogu imati specifične zdravstvene efekte. Na primer, osobe koje imaju smanjenu respiratornu funkciju zbog bolesti kao što je cistična fibroza imaju koristi od povećanog atmosferskog pritiska.

Klima i niska nadmorska visina regiona učinili su ga popularnim centrom za određenih terapija:

Klimatoterapija: Tretman koji koristi lokalne klimatske karakteristike kao što su temperatura, vlažnost, sunce, barometarski pritisak i posebni atmosferski sastojci
Helioterapija: Tretman koji koristi biološke efekte sunčevog zračenja
Talasoterapija: Tretman koji koristi kupanje u vodi Mrtvog mora

Klimatoterapija na Mrtvom moru može biti terapija za psorijazu dugotrajnim sunčanjem u tom području zbog njegovog položaja ispod nivoa mora i naknadnog rezultata da su UV zraci delimično blokirani povećanom debljinom atmosfere.

Pacijenti sa rinosinuzitisom koji su primali irigaciju nosa fiziološkim rastvorom Mrtvog mora pokazali su poboljšano olakšanje simptoma u poređenju sa standardnim hipertonskim fiziološkim sprejom u jednom istraživanju.

Predloženo je da terapija blatom iz Mrtvog mora privremeno ublaži bol kod pacijenata sa osteoartritisom kolena. Prema istraživačima sa Univerziteta Ben Gurion, tretman blatnim oblogama obogaćenim mineralima može se koristiti za proširenje konvencionalne medicinske terapije.

Kako izgleda relaksacija i odmor kada nanesete blato iz Mrtvog mora. Slika je nastala uz dozvolu svih članova porodice.

Na slici iznad možete videti kako jedna porodica uživa u svom odmoru na Mrtvom moru i kako izgleda period sušenja blata kada se nanese na kožu. Mrtvo more je danas postala idealna turistička destinacija za generacije jer svi žele da iskuse lekovitost Mrtvog mora.

Sat koji se nalazi na ulazu u jezero gde možete pratiti svoje vreme boravka u vodi.
Ovo je prostor za kupanje u Mrtvom moru

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja poslednjeg specijalnog četvrtog putopisa o Kraljevini Jordan gde smo imali prilike da uživamo u lepoti jedine morske luke Akaba i najniže tački na Zemlji – Mrtvo more. Ova serija putopisa ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Kempinski Akaba i Kempinski Ishtar Dead Sea na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svojim hotelima. Boravak u njihovim hotelima je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće! Vrhunska kompletna usluga koja se može očekivati u hotelima sa 5* zvezdica, prijatno osoblje, izuzetna hrana, moram da stavim poseban akcenat na slatkiše!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Akabi i Mrtvom moru? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Jordana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Wadi Rum, mesečeva pustinjska princeza…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Kraljevini Jordan. Danas za vas imam jednu posebnu priču o Wadi Rumu, poznatoj mesečevoj pustinjskoj princezi Jordana.

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

  1. Priča o Amanu i Džerašu (putopis): LINK
  2. Priča o Petri (putopis): LINK
  3. Modna priča iz Wadi Ruma sa Fratelli Rossetti brendom: LINK
  4. Morska modna priča iz Akabe: LINK

Danas ću sa vama podeliti svoju avanturu u Wadi Rumu i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Wadi Rum predstavlja prirodnu turističku atrakciju, dolinu koja se nalazi u južnom Jordanu. Zašto je dobila poznati nadimak Mesečna Dolina? Ovaj epitet potiče zbog sličnosti Wadi Rum reljefnog terena sa Mesečevim. UNESCO je 2011. godine uključio protektorat Wadi Rum na listu svetske prirodne baštine, a 2019. godine Međunarodna astronomska unija je na globalnoj konferenciji za novinare objavila imenovanje zvezde (VASP-80) kao “Petra” i ime planete koja kruži oko njega kao Wadi Rum.

Wadi Rum je pustinja raznolikog terena sa pustinjskom klimom i nalazi se unutar granica pustinje Hismi, jedne od najlepših pustinja na svetu. Njegove stenovite planine odlikuju se belim, žutim, crvenim i smeđim bojama, kao i karakterističnim geografskim formacijama. Wadi Rum sadrži grupu uskih dolina, prirodnih lukova, strmih litica i strmih puteva, kao i velike gomile urušenih stena, brojne pećine i hiljade rezbarea i natpisa. Takođe uključuje najviše planinske vrhove južnog Levanta, i to: Jabal Umm al-Dami i Jabal Rum.

Planina Sedam Stubova Mudrosti

Pustinja Wadi Rum je stanište nekih pustinjskih biljaka i egzotične grupe malih ptica kao što je pustinjska ševa, pored gmizavaca i brojnih malih sisara. Takođe ovde se mogu uočiti brojne ptice selice koje putuju između Afrike i istočne Evrope, posebno ptice grabljivice, koje se mogu videti u u velikom broju tokom samo jednog dana.

Jedna od zanimljivosti je da su mnogi filmovi su snimani u Wadi Rumu, kao što su “Lorens od Arabije” i “Al-Muraikhi”, jer je dolina privlačila filmske stvaraoce, posebno naučnofantastični filmovi koji se dešavaju na Marsu zbog velike sličnosti između terena Wadi Ruma i planete Mars. Danas je Wadi Rum jedno od najposećenijih turističkih područja u Jordanu.

Turizam je podržao razvoj poljoprivrede i urbanog života u regionu, a turisti mogu da se bave mnogim aktivnostima kao što su planinarenje, vožnja balonom, izleti na konjima i kamilama ili korišćenje vozila na sva četiri točka, i trka kamila se održava svake godine, što je prvi događaj te vrste u Jordanu. Osim toga, Wadi Rum se smatra jednim od najboljih mesta u Jordanu za posmatranje zvezda i galaksija, kao i posmatranje kiše meteora.

Misterija oko naziva ove pustinje, kao i pravi razlog zašto je Wadi Rum nazvan ovim imenom do danas nije poznato. Postoji verovanje da je naziv “Rum” preuzet iz Kurana. Mnogi danas veruju po jednoj staroj legendi da se Wadi Rum u drevnim vremenima zvao „Aram“ ili „Iram“, što znači oblici i dizajni na kamenju (kao što su natpisi) . Dok su neki istoričari pominjali da je naziv region dobio od vođe Asiraca, koji je napao južni region Levanta u osmom veku pre nove ere.

Naučnici su ispitivanjem određenih spisa došli do saznanja da je Wadi Rum bio naseljen pre nekoliko hiljadam godina i da su se ti ljudi borili se da prežive u surovom okruženju. Ti ljudi su bili lovci, pastiri, zemljoradnici i trgovci. Nabatejci su takođe nekada naseljavali prostor Vadi Ruma, ostavljajući iza sebe mnoge spomenike i natpise, uključujući hram danas poznat kao „Nabatejski hram“.

Istraživanja i pronađeni natpisi ukazuju na to da prvo ljudsko naselje u Vadi Rumu datira iz ledenog doba, pre oko 10.000 godina, i da je područje bilo puno izvora, umerene klime i obilnih podzemnih voda. Mnoge civilizacije i nacije su uspele u Vadi Rumu zbog njegovog istaknutog geografskog položaja između Arapskog poluostrva i Levanta, kao što su Edomci, Asirci, Vavilonci, Persijanci, Grci, Nabatejci i drugi.

Možda je rimski istoričar Ptolomej prvi pomenuo Wadi Rum, koji je nazvao (Aramoa) u svom spisku gradova koji se nalaze u Arabiji Feliks, što ukazuje da je dolina bila u okviru regionalne trgovačke mreže. Arheolozi su u velikoj meri smatrali da je izolovano mesto povezano sa nabatejskim ekonomskim centrima Petrom i Ajlom. Devedesetih godina dva naučnika sa Univerziteta u Viktoriji, vodili su projekat preispitivanja doline i restauracije njenih antikviteta, a studije su otkrile postojanje kompleksa palata i kompleksa kupatila koji pripadaju Nabatejcima koji su se nalazi na malom brdu pored istočne strane Džebel Ruma. Naučnici su pretpostavili da je složen kompleks vila izgrađenih u ovom sušnom okruženju izgrađen da impresionira putnike koji prolaze kroz ovu oblast.

Meštani doline pridružili su se snagama Velike arapske pobune koju je predvodio kralj Fejsal i borili se zajedno sa Lorensom od Arabije tokom Velike arapske pobune 1916. godine u borbi protiv turske i nemačke vojske. Možda zasluge za slavu Wadi Ruma pripadaju Lorensu od Arabije, koji ga je više puta tokom rata prelazio i potom se u njemu nastanio. Planina sedam stubova mudrosti nalazi se u Wadi Rumu.

Svi stanovnici koji danas žive u Wadi Rumu i okolini su Beduini, a donedavno su živeli beduinskim životom, oslanjajući se na gajenje sopstvenih koza i kamila. Iako neki od njih danas žive u modernim cementnim kućama, oni i dalje održavaju beduinske običaje i tradiciju arapskog odevanja. Pleteći šatore od kozje dlake celo leto. Oni su gostoljubivi ljudi i u velikoj meri su zaslužni za razvoj Wadi Ruma kao turističke destinacije, a mnogi turisti smatraju da je deljenje hrane ili ispijanje kafe sa beduinima jedna od najlepših uspomena u životu.

Posetioci Wadi Ruma obično imaju priliku da vide vrlo mali broj životinja jer je većina pustinjskih stvorenja aktivno noću i izbegavaju sunčevu svetlost tokom dana. Broj ovih životinja se tokom vremena dramatično smanjio, ali i dalje postoji veliki broj zanimljivih ptica, insekata, gmizavaca i nekih pustinjskih biljaka.

Drveće je retko u Wadi Rumu, osim drveća bagrema, koje se odlikuje ravnim vrhovima i raštrkanim trnovitim granama. Mali broj niskih, drvenastih grmova širi se pustinjom. Ove biljke predstavljaju važan izvor hrane za koze i kamile, posebno u letnjim mesecima kada se sve druge sočne pustinjske biljke suše. U Wadi Rumu, određene vrste biljaka rastu u prirodi koje su prilagođene teškim klimatskim uslovima pustinjskih oblasti, kao što su drveće al-Mughira, al-Rumm, al-Ghadi, al-Tarfa i al-Baitran.

Turistička aktivnost u Wadi Rumu počela je 1984. godine, kada je britanski penjački tim predvođen Tonijem Hauardom zatražio je dozvolu od Ministarstva turizma Jordana da istražuje mogućnosti planinarenja u Wadi Rumu i njegovoj okolini. Pokušaj je uspeo uz pomoć beduina i podršku ministarstva. Od tada, beduini koji pripadaju istaknutom plemenu Al-Huvaitat u ovoj oblasti sarađivali su na organizovanju turizma, ulaganjem prihoda u izgradnju kuća i škola i kupovini autobusa za povezivanje područja sa gradovima Akaba i Vadi Musa. Sredinom 90-ih došlo je do procvata turizma koji je aktivan i danas.

Wadi Rum obiluju turističkim kampovima koji zamenjuju hotele, jer je reč o rezervatu prirode u kome se ne smeju graditi hoteli. Turistička promocija ovog kraja počela je kasnih osamdesetih, nakon što je tu šezdesetih snimljen film (Lorens od Arabije). Danas je turizam postao izvor prihoda za mnoge stanovnike koji u njemu rade kao vodiči ili drugim poslovima.

Jordansko ministarstvo turizma ubraja Wadi Rum kao deo Zlatnog turističkog trougla, koji uključuje Wadi Rum, Petru i Akabu. Turističke aktivnosti na ovom području obuhvataju kampovanje i izlete između planina na konjima i kamilama ili korišćenjem vozila na sva četiri točka, a tamo se praktikuje i planinarenje. Posetilac može da prenoći u kampovima koji obezbeđuju ishranu i druge usluge. Kada dođete u Wadi Rum u prilici ste da uživate u bezbrojnim mogućnostima i da bar na trenutak osetite jedan drugi način života.

Neke od aktivnosti: planinarenje, gledanje trka kamila, vožnja balonom, posmatranje zvezda, vožnja motora sa pogonom na sva 4 točka, jahanje kamila i konja i uživanje u beduinskoj lokalnoj kuhinji.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg posebnog putopisa iz Kraljevine Jordan o mesečevoj pustinjskoj princezi Wadi Rum, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Wadi Rumu? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Wadi Ruma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Petra, drevni grad tajni isklesan u kamenu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše jordanske avanture! Danas nastavljamo našu avanturu i zajedno obilazimo jedan od najmisterioznijih drevnih gradova na svetu koji svoje tajne i dan danas čuva u kamenu – Petru.

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja iz magičnog Amana i Džeraša, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o drevnoj Petri i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Petra, prvobitno poznata svojim stanovnicima kao Rakmu, nalazi se u blizini planine Jabal Al-Madbah, u basenu okruženom planinama koje čine istočni deo doline Arabah koja se proteže od Mrtvog mora do Akabskog zaliva. Naučnici su došli do određenih saznanja da je područje oko današnje Petre bilo je naseljeno još od 7000. godine pre nove ere, a Nabatejci su se možda naselili u ono što će postati glavni grad njihovog kraljevstva već u 4. veku pre nove ere. Arheološki radovi su otkrili samo dokaze o prisustvu Nabatejaca koji datiraju iz drugog veka pre nove ere, kada je Petra postala njihova prestonica.

Ko su bili Nabatejci? Nabatejci su bili nomadski Arapi koji su doprineli razvoju Petru zbog svojih investicija. Pogodan geografski položaj i blizina trgovačkih puteva tamjana je omogućilo Petri da postane glavno regionalno trgovačko središte.

Trgovački posao je omogućio Nabatejcima izuzetan prihod i Petra je postala centar njihovog bogatstva. Nabatejci su bili navikli da žive u neplodnim pustinjama, za razliku od svojih neprijatelja i bili su u stanju da odbiju napade koristeći prednost planinskog terena ove oblasti. Naročito su bili vešti u sakupljanju kišnice, poljoprivredi i kamenorezačkim radovima. Petra je doživela svoj procvat u 1. veku nove ere, kada je izgrađena njena čuvena građevina Al-Khazneh – za koju se veruje da je mauzolej nabatejskog kralja Arete IV , vreme kada je populacija Petre dostigla neverovatnih 20.000 stanovnika za to vreme.

Iako je Nabatejsko kraljevstvo postalo država koja je bila pod upravom Rimskog carstva u prvom veku pre nove ere, ono je izgubilo nezavisnost tek 106. godine nove ere. Petra je pala u ruke Rimljana, koji su pripojili Nabateju i preimenovali je u Arabia Petraea. Značaj Petre je opao kako su se pojavili morski trgovački putevi, a nakon zemljotresa 363. godine uništio je mnoge građevine. U vizantijsko doba izgrađeno je nekoliko hrišćanskih crkava, ali je grad nastavio da propada, a do ranog islamskog doba bio je napušten, ali je bio prisutan mali broj nomada. Petra je bila zaboravljena i nepoznata javnosti sve dok je 1812. godine nije ponovo otkrio Johan Ludvig Burkhard.

Da bi se pristilo gradu, potrebni je proći kroz klisuru dugu 1,2 kilometra zvanu Siq, koja vodi direktno do Khazneh. Poznata po svojoj arhitekturi isklesanoj u kamenu i sistemu vodovoda, Petra se naziva i „Gradom ruža“ zbog boje kamena od kojeg je ceo grad isklesan. UNESCO je ovu svetsku baštinu 1985. godine opisao kao „jedno od najdragocenijih kulturnih dobara čovekove kulturne baštine“. Početkom, 21. veka tačnije 2007. godine Al-Khazneh je proglašen za jedno od novih 7 svetskih čuda. Petra je simbol Jordana, kao i najposećenija turistička atrakcija Hašemitske Kraljevine Jordan. Statistika koju vodi ministarstvo turizma pokazuje da je broj turista koji su obišli Petru vrhunac doživeo 2019. godine kada je bilo preko milion turista. Nažalost, tokom pandemije, broj turista je opao, ali je ponovo 2021. godine Petra imala skoro 300.000 posetilaca, što je impozantna brojka ako uzmemo u obzir probleme u turizmu koje je izazvala sama pandemija.

Dok šetate do Petre, svratite do prodavnice suverina gde ćete imati priliku da od lokalaca saznate nešto više o Petri i da se bolje upoznate sa istorijom i kulturom ovog drevnog grada. Suveniri su vrlo interesantni, tako da izdvojte par minuta svog vremena prilikom posete Petri i doživite ovaj grad na jedan sasvim drugačiji način. Postoji samo jedna prodavnica suvenira, tako da ćete sigurno pronaći ovo zanimljivo mesto!

Jedna od zanimljivih stvari po kojima je Petra poznata je njena helenistička arhitektura. Fasade grobnica u Petri prikazuju ovu vrstu arhitekture i takođe daje podatke o različitim tipovima kultura sa kojima su Nabatejci trgovali. Većina njih sadrži informacije o vrsti sahrana u nišama koje su uklesane u kamen.

Možda značajnija sličnost sa helenističkim stilom dolazi sa njegovom riznicom, koja je široka 24 metra i visoka 37 metara i podseća na arhitekturu Aleksandrije. Fasada Riznice ima slomljeni fronton sa centralnim tolosom unutra, a čini se da se dva obeliska formiraju u steni na vrhu. Blizu dna Riznice nalaze se blizanci grčki bogovi Kastor i Poluks, koji štite putnike na njihovim putovanjima. Blizu vrha Riznice vide se simboli dve pobede u obliku ženske figure na tolosu. Veruje se da je ova ženska figura Izida-Tihe, Izida je egipatska boginja, a Tihe grčka boginja sreće.

Al-Khazneh na arapskom znači „Riznica“, naziv potiče iz legendi o ukrasnoj kamenoj urni visoko na drugom nivou, koja je u stvarnosti čvrsti peščar.

Postoji više legendi koja se vezuje za Riznicu, ali jedna legenda kaže da su egipatski faraon i deo njegove vojske izbegli zatvaranje Crvenog mora, magijom stvorili Al-Khazneh kao sigurno mesto za svoju riznicu i nastavili da tragaju za Mojsijem. To je dovelo do imena Khazneh el-Far’oun, “Riznica faraona”.

Švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard pisao je o još jednoj lokalnoj legendi da su u urni bila sakrivena „drevna faraonska blaga“. Na urni se mogu videti značajna oštećenja od metaka, koje jordanska vlada pripisuje beduinima koji su verovali u legendu.

Al-Khazneh je prvobitno izgrađen kao mauzolej i kripta početkom 1. veka nove ere za vreme vladavine Arete IV Filopatrisa. Mnogi arhitektonski detalji zgrade su erodirali tokom dve hiljade godina otkako je isklesan i izvajan sa litice. Smatra se da su skulpture različitih mitoloških ličnosti povezanih sa zagrobnim životom. Na vrhu su figure četiri orla koji bi odneli duše. Figure na gornjem nivou su amazonke koje plešu sa duplim sekirama. Ulaz je okružen statuama blizanaca Kastora i Poluksa koji su živeli jednim delom na Olimpu, a delimično u podzemnom svetu.

Još jedan odličan primer helenističke arhitekture predstavljen u Petri je manastir, koji je najveći spomenik Petre i još jedna zgrada uklesana u stenama Petre. Manastir pokazuje više nabataenskih dodira dok u isto vreme uključuje elemente grčke arhitekture. Njegov jedini izvor svetlosti je ulaz koji se nalazi na 8 metara visine. Izvan manastira je veliki prostor, koji je namenski sravnjen za bogoslužbene svrhe. Ranije, u vizantijskom periodu, ovo je bilo mesto za hrišćansko bogosluženje, ali je sada sveto mesto za hodočasnike.

Na kraju uske klisure, Siq, nalazi se najsloženija ruševina Petre, popularno poznata kao Al-Khazneh („riznica“), uklesana u liticu od peščara. Iako je ostala u izvanredno očuvanom stanju, lice strukture je obeleženo stotinama rupa od metaka koje su napravila lokalna beduinska plemena koja su se nadala da će izbaciti bogatstvo za koje se nekada pričalo da je bilo skriveno u njemu. Nedaleko od Riznice, u podnožju planine zvane En-Nejr, nalazi se ogromno pozorište, postavljeno tako da se vidi najveći broj grobnica. Na mestu gde se dolina otvara u ravnicu, mesto grada se otkriva sa upečatljivim efektom.

Pozorište je tokom izgradnje usečeno u obronak i u nekoliko grobnica. I dalje su vidljive pravougaone praznine u sedištima. Gotovo sa tri strane ga okružuju ružičasti planinski zidovi, podeljeni u grupe dubokim pukotinama i obloženi kvrgama isečenim u steni u vidu kula. Smatra se da pozorište može ugostiti oko 8.500 ljudi. Predstave kojima je publika ovde mogla da prisustvuje bile su čitanja poezije i drame. Smatra se da su se ovde održavale i borbe gladijatora i da su privukle najviše publike, iako nijedan gladijator nije uspeo da stekne zamah ili slavu zbog velike stope smrtnosti koja je dolazila sa tim. Pozorište je bilo jedna od mnogih građevina u Petri koje su pretrpele značajnu štetu usled zemljotresa u Galileji 363. godine.

Kompleks bazena i bašte Petra je niz objekata u centru grada. Prvobitno rečeno da je to područje pijace, ali detaljna iskopavanja na tom lokalitetu su omogućila naučnicima da dođu do zaključka da je to ustvari jedna složena nabatejska bašta, koja je uključivala veliki bazen, ostrvski paviljon i složen hidraulički sistem.

Ispred kompleksa bazena i bašte Petre nalazi se ulica sa kolonadom, koja je među nekoliko artefakata Petre koji su izgrađeni, a ne prirodni. Ova ulica je nekada držala polukružni nimfej, koji je sada u ruševinama zbog naglih poplava, a nekada je držalo jedino Petrino drvo. Ovo je trebalo da bude simbol mirne atmosfere koju su Nabatejci mogli da izgrade u Petri. Kada su Rimljani preuzeli kontrolu nad gradom, ulica sa kolonadama je sužena kako bi se napravila bočna šetnica.

Petra je mesto na raskrsnici prirodnog i kulturnog nasleđa koje formira jedinstven kulturni pejzaž. Od kada je Johan Ludvig Burkhard zvani šeik Ibrahim ponovo otkrio Petru, 1812. godine, kulturno nasleđe je privuklo veliki broj zainteresovanih ljudi koji su delili interesovanje za drevnu istoriju i kulturu Nabatejaca, kao što su putnici , hodočasnici, slikari i naučnici.

Međutim, tek krajem 19. veka arheološki istraživači su sistematski pristupili ruševinama. Od tada su redovna arheološka iskopavanja i istraživanja nabatejske kulture deo današnje svetske kulturne baštine UNESCO. Kroz iskopavanja u Arheološkom parku Petra, sve veći broj nabatejske kulturne baštine je izložen uticaju na životnu sredinu. Veliki broj otkrića i izloženost struktura zahtevaju brojne mere očuvanja uvažavajući međusobnu vezu između prirodnog pejzaža i kulturnog nasleđa, jer je posebno ova veza centralni izazov na UNECSO-vom mestu svetske baštine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog putopisa o drevnom gradu Petri, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Petri? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petre,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Aman i Džeraš, dragulji Srednjeg Istoka koje ćete voleti!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u još jednu novu avanturu na Mr.M blogu. Danas zvanično započinjemo seriju putopisa o jednoj neobičnoj zemlji o kojoj se inače ne zna puno i zbog toga predstavlja jedan neistražen dragulj zapadne Azije.

U današnjem postu ćemo zajedno uživati u lepotama dva grada: Amana, prestonice Jordana i Džeraš, drevni grad. Pre nego što započnem sa današnjim postom, želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje Jordana.

Pogled iz moje hotelske sobe

Kao što ste navikli, najpre ću vas upoznati sa nekim osnovnim informacijama o zemlji koju posećujemo. Jordan, zvanični naziv Hašemitska kraljevina Jordan je država u zapadnoj Aziji. Nalazi se na raskrsnici puteva Azije, Afrike i Evrope u sklopu regiona Levant, na istočnoj obali reke Jordan. Jordan se graniči sa Saudijskom Arabijom na jugu i istoku, Irakom na severoistoku, Sirijom na severu i Palestinskom Zapadnom obalom, Izraelom i Mrtvim morem na zapadu. Ima obalu od nepunih 30 kilometara na zalivu Akaba u Crvenom moru na jugozapadu. Zaliv Akaba odvaja Jordan od Egipta. Aman je glavni i najveći grad Jordana, kao i njegov ekonomski, politički i kulturni centar.

Današnji Jordan je bio naseljen ljudima još od doba paleolita. Tu su se krajem bronzanog doba pojavila tri stabilna kraljevstva: Amon, Moav i Edom. Kasnija carstva koja su nastala, bila su: Asirsko carstvo, Vavilonsko carstvo, Nabatejsko kraljevstvo, Persijsko carstvo, Rimsko carstvo, Rašidunski, Omajadski i Abasidski kalifati i Otomansko carstvo.

Posle Velike arapske pobune protiv Osmanlija 1916. tokom Prvog svetskog rata, Otomansko carstvo su podelile Britanija i Francuska. Transjordanski emirat su 1921. osnovali Hašemit, zatim emir Abdulah I, a emirat je postao britanski protektorat. Sredinom 20. veka, Jordan je postao nezavisna država zvanično poznata kao Hašemitska kraljevina Transjordanije, ali je 1949. godine preimenovana u Hašemitsku kraljevinu Jordan nakon što je ta zemlja zauzela Zapadnu obalu tokom arapsko-izraelskog rata i anektirala je dok nije izgubljena. Jordan je jedan od osnivača Arapske lige i Organizacije islamske saradnje. Suverena država je ustavna monarhija, ali kralj ima široka izvršna i zakonodavna ovlašćenja.

Jordan je polusušna zemlja, koja pokriva površinu od 89.342 km2, sa populacijom od 10 miliona stanovnika, što ga čini jedanaestom arapskom zemljom po broju stanovnika. Dominantna većina ili oko 95% stanovništva zemlje, su sunitski muslimani, sa pretežno arapskom hrišćanskom manjinom. Jordan je više puta spominjan kao „oaza stabilnosti“ u turbulentnom regionu Bliskog istoka. Ova zemlja je uglavnom ostala neoštećena nasiljem koje je zahvatilo region nakon Arapskog proleća 2010. godine. Zanimljiva informacija da je Jordan je prihvatao izbeglice iz više susednih zemalja u sukobu još od sredine 20. veka. Procenjuje se da je 2,1 milion palestinskih i 1,4 miliona sirijskih izbeglica prisutno u Jordanu. Kraljevstvo je takođe utočište hiljadama Iračana hrišćana koji beže od progona od strane Islamske države.

Grafit koji možete videti na levoj strani označava jednakost muškaraca i žena, ovo se smatra modernim umetničkim delom.

Jordan ima visok indeks ljudskog razvoja, zauzima 102. mesto i smatra se ekonomijom sa višim srednjim dohotkom. Jordanska ekonomija, jedna od najmanjih ekonomija u regionu, privlačna je stranim investitorima zasnovana na kvalifikovanoj radnoj snazi. Zemlja je glavna turistička destinacija, koja takođe privlači medicinski turizam zbog svog dobro razvijenog zdravstvenog sektora.

Aman je prestonica i ujedno najveći ekonomski, politički i kulturni grad Jordana sa nešto više od 4 miliona stanovnika. , Aman je najveći grad u regionu Levanta, peti po veličini grad u arapskom svetu i deveto najveće gradsko područje na Srednjem Istoku.

Neki od prvih zvaničnih dokaza o naseljavanju prostora današnjeg Amana datiraju iz 8. milenijuma pre nove ere, na neolitskom lokalitetu poznatom kao Ain Gazal, gde su otkrivene najstarije statue ljudskog oblika na svetu. Tokom gvozdenog doba, grad je bio poznat kao Rabath Amon i služio je kao prestonica Amonskog kraljevstva. U 3. veku pre nove ere, Ptolemej II Filadelf, faraon ptolemejskog Egipta, obnovio je grad i preimenovao ga u „Filadelfiju“, čime je postao regionalni centar helenističke kulture. Pod rimskom vlašću, Filadelfija je bila jedan od deset grčko-rimskih gradova Dekapolja pre nego što je direktno vladala kao deo provincije Arabija Petraea.

Rašidunski kalifat je osvojio grad od Vizantinaca u 7. veku nove ere, vratio mu starosemitsko ime i nazvao ga Aman. Tokom srednjeg veka, grad se smenjivao između perioda razaranja i napuštanja i perioda relativnog prosperiteta kao centar regiona Balka. Aman je bio uglavnom napušten od 15. veka do kraja 19. veka, kada su osmanske vlasti počele da naseljavaju Čerkeze.

Prvo opštinsko veće Amana osnovano je početkom 20. veka. Aman je bio svedok brzog rasta nakon što je proglašen prestonicom Transjordanije 1921. godine, primajući migrante iz različitih jordanskih i levantinskih gradova, i nakon nekoliko uzastopnih talasa izbeglica: Palestinaca 1948. i 1967. godine; Iračana 1990. i 2003. godine i Sirijaca tokom 2011. godine. Prvobitno je izgrađen na sedam brda, ali sada se prostire na 19 brda koja kombinuju 22 oblasti, kojima upravlja Opština Veliki Aman. Oblasti Amana su dobila imena po brdima (Džabal) ili po dolinama (Vadi) koje zauzimaju, kao što su Džabal Lvajbde i Vadi Abdun. Istočni Aman je pretežno ispunjen istorijskim lokalitetima koji često ugošćuju kulturne aktivnosti, dok je zapadni Aman moderniji i služi kao ekonomski centar grada.

Preko milion turista je posetilo Aman tokom 2018. godine, čime je zvanično postao 89. najposećeniji grad na svetu i 12. najposećeniji arapski grad. Aman ima relativno brzu rastuću ekonomiju i rangiran je kao Beta-globalni grad od strane Mreže za istraživanje globalizacije i svetskih gradova. Štaviše, proglašen je za jedan od najboljih gradova Srednjeg istoka i severne Afrike prema ekonomskim, radnim, ekološkim i socio-kulturnim faktorima. Grad je među najpopularnijim lokacijama u arapskom svetu za multinacionalne korporacije koje otvaraju svoje regionalne kancelarije, pored Dohe i Dubaija.

Rimski amfiteatar i pozorište

Aman se smatra jednim od najliberalnijih gradova u arapskom svetu. Grad je postao jedno od najpopularnijih odredišta za iseljenike i studente koji žele da žive, studiraju ili rade na Srednjem istoku ili u arapskom svetu uopšte. Gradska kulinarska scena se promenila od štandova sa šavarmom i falafela da bi obuhvatila mnoge popularne međunarodne restorane i lokale brze hrane kao što su azijski restorani, francuski bistroi i italijanske tratorije. Grad je postao poznat po svojoj finoj gastronomskoj sceni među zapadnim iseljenicima i turistima iz Persijskog zaliva.

Čuvena pijaca koja se nalazi u neposrednoj blizini centra Amana

Souk Jara je jedna od najpoznatijih pijaca na otvorenom kojom upravlja Udruženje stanovnika Jabal Amana (JARA). Veliki tržni centri izgrađeni su tokom 2000-ih u Amanu, uključujuči tržni centar Mecca, tržni centar Abdoun, tržni centar City Mall, tržni centar Al-Baraka, tržni centar Taj, tržni centar Zara, tržni centar Avenue Mall i tržni centar Abdali u Al Abdali. Ulica Vakalat je prva pešačka zona u Amanu i tu se mogu pronaći poznati modni brendovi. Područje Sveifieh se smatra glavnim trgovačkim kvartom Amana.

Noćni klubovi, muzički barovi i šiša saloni prisutni su širom Amana, menjajući stari imidž grada kao konzervativne prestonice kraljevstva. Ovu rastuću novu scenu noćnog života oblikovale su mlađe generacije Jordana. Pored širokog spektra mesta za zabavu, piće i ples u društvu bogate gradske zabave, Aman je domaćin brojnih kulturnih zabavnih događaja, uključujući godišnji Amanski letnji festival. Souk Jara je jordanski nedeljni događaj na buvljoj pijaci koji se održava svakog petka tokom letnjeg perioda.

Lokalna kuhinja se smatra kao fuzija nekoliko kuhinja u regionu. Poznata je kao hrana Levanta – drevna reč za područje omeđeno Sredozemnim morem i Arapskim poluostrvom. Ali hrana ovde nije samo zbir njenih kalorija. Međutim, pravu scenu ulične hrane u gradu čini amansku kuhinju prepoznatljivom u svetu.

Centralne ulice Amana

Mnogi događaji se održavaju u Amanu, uključujući događaje koje sponzoriše Red Bull Soundclash i Soapbok trku, drugi deo Džeraš festivala, Al-Balad muzički festival, Aman maraton, Made in Jordan Festival, Amman Book Festival i Nev Think Festival. Mesta za takve kulturne događaje često uključuju Rimsko pozorište i pozorište Odeon u centru grada, Ras al Ain Hanger, Poslovni park Kralja Huseina, Pozorište Rainbov i Shams Theatre, Kraljevsku filmsku komisiju, Shoman biblioteke i Darat al Funun, i Kraljevski kulturni centar u sportu Citi. Pored velikih događaja i institucionalnog planiranja, naučnici ističu taktički urbanizam kao ključni element kulturnog tkiva grada.

Centar Amana

Šta je važno obići u Amanu? Kada ste došli u prestonicu Jordana, smatram da biste trebali posetiti rimski amfiteatar koji je izgrađen u drugom veku pre naše ere. Takođe, Rimsko pozorište se nalazi na mestu koje i dan danas čini samo srce starog dela Amana. Veliki deo pozorišta je obnovljen pa se tu održavaju mnogobrojna dešavanja. U neposrednoj blizini na brdu nalazi se Citadela, sa koje možete uživati u pogledu na grad i stari deo grada.

Citadela

Citadela je nekada bio akropolj antičkog grada, naravno i danas posetioci imaju priliku da uživaju u lepoti očuvanih ruševina. Jedna od ruševina je Herkulov hram, podignut u čast Marka Aurelija. Hram je posedovao četiri korintska stuba od kojih nažalost danas opstalo samo dva. Takođe na Citadeli ćete pronaći i ostatke vizantisjke crkve iz 6. veka, kao i brojne spomenike koji su obeležili početak vladavine Arapa.

Citadela ima dugu istoriju okupacije mnogih velikih civilizacija. Pronađeni su dokazi o naseljenosti još od neolita, a brdo je utvrđeno tokom bronzanog doba. Brdo je postalo prestonica Kraljevine Amona negde posle 1200. godine pre nove ere. Kasnije je dospeo pod vlast imperija kao što su Novoasirsko carstvo (8. vek pre nove ere), Novo-Vavilonsko carstvo (6. vek pre nove ere), Ptolomeji, Seleukidi (3. vek pre nove ere), Rimljani (1. vek pre nove ere), Vizantinci (3. vek n.e.) i Omajadi (7. vek n.e.). Posle Omajada, nastupio je period opadanja i veći deo vremena sve do 1878. godine, pošto je bivši grad postao napuštena gomila ruševina koje su samo sporadično koristili beduini i sezonski farmeri. Uprkos ovom jazu, Citadela Amana se smatra jednim od najstarijih stalno naseljenih mesta na svetu.

Većina ruševina koje su još uvek vidljive na tom mestu potiču iz rimskog, vizantijskog i omejadskog perioda. Glavni ostaci na lokalitetu su Herkulov hram, vizantijska crkva i palata Omajada. Arheološki muzej Jordana izgrađen je na brdu 1951. godine. Iako zidovi utvrđenja zatvaraju srce lokaliteta, antički periodi okupacije pokrivali su velike površine.

Istorijske građevine, grobnice, lukovi, zidovi i stepenice nemaju moderne granice, pa stoga postoji značajan arheološki potencijal na ovom lokalitetu, kao iu okolnim zemljama, kao i širom Amana. Arheolozi su radili na lokalitetu od 1920-ih, uključujući italijanske, britanske, francuske, španske i jordanske projekte, ali veliki deo Citadele je ostao neiskopan.

Arheološki muzej Jordana nalazi se u Amanskoj Citadeli. Izgrađen je sredinom 20. veka predstavlja artefakte sa arheoloških nalazišta u Jordanu, koji datiraju od praistorije do 15. veka. Zbirke su poređane hronološkim redom i obuhvataju predmete iz svakodnevnog života poput kremena, stakla, metala i grnčarije, kao i više umetničkih predmeta poput nakita i statua. Muzej takođe sadrži kolekciju novčića.

U muzeju su se ranije nalazili neki od svitaka sa Mrtvog mora, uključujući jedini bakarni svitak, koji je sada izložen u novoosnovanom muzeju Jordana, zajedno sa statuama Ain Gazala, koje su među najstarijim statuama koje je ikada napravila ljudska civilizacija.

Džeraš je grad u severnom Jordanu. Grad je administrativni centar provincije Džeraš i ima nešto više od 50.000 stanovnika. Prvi dokaz naseljavanja u Džerašu nalazi se na neolitskom lokalitetu poznatom kao Tal Abu Sovan, gde su otkriveni retki ljudski ostaci koji datiraju iz 7500. godine pre nove ere. Džeraš je cvetao tokom grčkog i rimskog perioda sve do sredine osmog veka. Međutim, 1120. godine, Zahir ad-Din Toghtekin, atabeg iz Damaska, naredio je garnizonu od četrdeset ljudi da izgradi utvrđenje na nepoznatom mestu ruševina drevnog grada, verovatno najvišoj tački gradskih zidina na severu -istočna brda. Zauzeo ga je 1121. godine Balduin II, kralj Jerusalima i tada je potpuno uništen. Tada su krstaši odmah napustili Džeraš i povukli se u Sakib.

Džeraš je tada bio napušten sve dok se ponovo pojavile osmanlije do početka osmanske vladavine početkom 16. veka. Međutim, arheolozi su pronašli određene dokaze – mali mamelučki zaselak u severozapadnoj četvrti što ukazuje da je Džeraš bio preseljen i pre osmanske ere. Antički grad je postepeno otkrivan kroz seriju iskopavanja koja su započeta 1925. godine i koja se nastavljaju do danas.

Džeraš je danas dom jednog od najbolje očuvanih grčko-rimskih gradova, zbog čega je dobio nadimak „Pompeja Istoka“. Približno 330.000 posetilaca Ovde se održava Džeraš festival, jedan od vodećih kulturnih događaja na Srednjem istoku koji svake godine privuče desetine hiljada posetilaca.

Arheološko nalazište Džeraš ima dva muzeja u kojima su izloženi arheološki materijali i odgovarajući podaci o lokalitetu i njegovoj bogatoj istoriji. Arheološki muzej Džeraš, koji je stariji od dva muzeja, nalazi se na vrhu brežuljka poznatog kao “Kamp brdo” istočno od Cardoa i gleda na Oval Plazu (kružni trg). Mali muzej sadrži hronološki prikaz artefakata pronađenih u i oko Džeraša od praistorije do islamskih vremena.

Želeo bih da sa vama podelim još jednu zanimljivost koja se tiče ovog neverovatnog mesta. Legendarni italijanski tenor Andrea Bočeli nastupio prvi put u Jordanu na Ovalnom forumu, arheološkom nalazištu Džeraš. Koncert je bio održan 18. septembra 2017. godine u organizaciji Friends of Jordan Festivals.

Gospodin Bočeli je internacionalni klasični krosover tenor i privukao je mnoge ljubitelje muzike lepotom klasične muzike. Njegovim nastupima su prisustvovali mnoge eminentne ličnosti iz sveta politike, umetnosti i verski poglavari rimokatoličke crkve. Ovo je bio jedan veličanstven događaj koji ljudi u Jordanu i dan danas pamte.

Muzej prikazuje jedinstvenu grupu malih statua grupe identifikovane kao muze olimpijskog panteona koje su otkrivene u Džerašu 2016. godine. Kipovi, koji su rimskog datuma, pronađeni su u fragmentarnom stanju i delimično su restaurirani. Muzej takođe sadrži dobro očuvan olovni sarkofag iz kasnog 4. do 5. veka i karakteriše hrišćanski i paganski simbolizam. Muzej takođe ima brojne skulpture, oltare i mozaike izložene napolju.

Centar za posetioce Džeraš služi kao noviji arheološki muzej i predstavlja lokalitet Džeraš u tematskom pristupu sa fokusom na evoluciju i razvoj grada Džeraša tokom vremena, kao i na ekonomiju, tehnologiju, religiju i svakodnevni život. Centar takođe prikazuje dalje skulpture otkrivene u Džerašu 2016. godine, uključujući restaurirane statue Zevsa i Afrodite, kao i mermernu glavu za koju se smatra da predstavlja rimsku caricu Juliju Domnu.

Džeraš se dramatično razvio sa sve većim značajem turističke industrije u gradu. Džeraš je sada druga najpopularnija turistička atrakcija u Jordanu, odmah iza ruševina u Petri. Na zapadnoj strani grada, koja je sadržavala većinu reprezentativnih zgrada, ruševine su pažljivo očuvane i pošteđene od zadiranja, a savremeni grad se prostire istočno od reke koja je nekada delila drevni Džeraš na dva dela.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog posebnog posta o prestonici Hašemitske Kraljevine Jordana, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o magičnom Amanu i drevnom Džerašu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Srednjeg Istoka?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Amana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Nationalmuseum, najveća umetnička riznica u srcu Skandinavije!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Današnji post će biti poslednji post za jul mesec i ujedno i poslednje pismo u seriji postova iz Švedske.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

3) Vasa, legendarni raskošni ratni brod čija plovidba nije dugo trajala…

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Nationalmuseum (Nacionalni Muzej) i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Nacionalni muzej je centralni švedski državni muzej u Stokholmu, a ujedno i najveći švedski muzej umetnosti. Zbirke ove neobične umetničke riznice se sastoje od raznih dela slikarstva, skulpture i umetnosti na papiru od oko 16. veka do 20. veka, kao i umetničkih i zanatskih i dizajnerskih predmeta od 16. veka do danas. Ukupan broj izloženih dela dostiže neverovatnu cifru od skoro 700.000 predmeta. Nacionalni Muzej se nalazi na Blaziholmenu u Stokholmu u zgradi koju je za tu svrhu projektovao nemački arhitekta Fridrih Avgust Štuler. Zgrada je završena 1866. godine, ali istorija muzeja je starija od toga i seže do 28. juna 1792. godine kada je osnovan Kraljevski muzej. Narodni muzej je stoga jedan od najstarijih muzeja umetnosti u Evropi.

Kolekcije su premeštene u Blaziholmen nakon što su prethodno delimično bile smeštene u Kraljevskom muzeju, koji je otvoren 1794. godine u severnom krilu Kraljevske palate u Stokholmu. Kao i kod nekoliko drugih nacionalnih muzeja umetnosti, zbirke su u značajnoj meri zasnovane na generacijama kraljevskih kolekcionara, koje su iz različitih razloga prešle u državno vlasništvo. Na primer, dela koja su pripadala Gustavu Vasi mogu se danas videti u Narodnom muzeju.

Aktivnosti muzeja se takođe izlaze iz okvira, tako da određena dela možete videti izvan zgrade na Blasieholmenu. Nacionalni muzej uključuje i kolekciju portreta švedske države izloženu u zamku Gripsholm. Pored toga, predmeti iz zbirki muzeja izloženi su u nizu brojnih muzejskih institucija širom Švedske.

Ovaj muzej ima dugu istoriju i potrudiću se da u najkraćim crtama vam objasnim neke od najvažnijih istorijskih momenata vezanih za ovu instituciju. U ranoj istoriji Nacionalnog Muzeja, kao i kod nekoliko drugih evropskih nacionalnih galerija, istorija Nacionalnog muzeja je u velikoj meri sinonim za razvoj od kraljevskih, državnih i šire dostupnih kolekcija. U Švedskoj je u 18. veku postavljen temelj za današnje državne umetničke zbirke. Nekoliko dela uključenih u zbirku Narodnog muzeja, na primer deo francuskih slika iz 18. veka nekada je bila u vlasništvu kraljice Lovise Ulrike. Do 1777. godine, kraljičina finansijska situacija postala je neodrživa, delom kao rezultat velikog i skupog ulaganja u umetnost. Dugove je izmirio njen sin, tadašnji švedski kralj Gustav III, u zamenu da se odrekla svojih kolekcija i zamka Drotningholm.

Za današnji Nacionalni muzej od značaja je to što kralj nije koristio svoja finansijska sredstva, već državna, što je sprečilo da se zbirke rasturaju tokom sukcesije. Verovatno su državni fondovi korišćeni i kada je Gustav III, posle smrti svog oca Adolfa Fredrika, nabavio nekoliko umetničkih dela, uključijući Šardenovog Teknarena. U isto vreme, kralj je takođe izvršio važnu akviziciju zbirke crteža Karla Gustava Tesina koju je Adolf Fredrik kupio od njega 1755. godine. Zbirka crteža je odmah poklonjena Kraljevskoj biblioteci, ali je potom prebačena u Kraljevski muzej kada je otvoren 1794. godine.

Kako se odvijala ta transformacija od kraljevske umetničke kolekcije do državnog muzeja? Ne postoje zvanični spisi koji nam mogu objasniti šta je Gustav III nameravao sa svojim muzejskim uređenjem. Verovalo se da je ciljao na javno dostupnu instituciju, ali novija istraživanja su pokazala da za to nema pouzdanih dokaza. Treba imati na umu da je značaj stavljanja nečega na raspolaganje javnosti tada bilo nešto drugačije nego što je to danas, zbog čega se veruje da bi kraljevski muzej postao privatna stvar, dostupna onima koji bi se mogli smatrati nadležnima. Bez obzira na namere Gustava III, Kraljevski muzej je osnovan 28. juna 1792. godine, samo tri meseca nakon kraljeve smrti.

U to vreme nisu imali pripremljene prostorije za izložbe, a radovi na zgradi posle kraljeve smrti nisu bili gotovi. Prenos umetničkog nasleđa izvršen je decembra 1792. godine i imao je veliki značaj za budućnost muzeja. Prilikom rada na matičnom registru istaknut je značaj koja je finansijska sredstva (državnih ili privatnih), kralj koristio za nabavku umetničkih zbirki. U to vreme nisu postojali čvrsti zakoni koji su uređivali šta se smatra kraljevom privatnom svojinom, a šta državnom.

Prenosom nasleđa su sve kraljeve umetničke kolekcije prešle u državnu svojinu. Na taj način su kraljeve umetničke zbirke su postale vlasništvo naroda, ali će tek kasnije postati potpuno javno dostupni.

Prve decenije 19. veka bile izuzetno težak period za muzej. Nedostatak interesovanja u kombinaciji sa veoma malim resursima koji se graniče sa maltene nepostojećim značilo je da je posao održavan u životu energijom posvećenih zaposlenih ljudi muzeja. Nedostatak sredstava je u velikoj meri onemogućio nove akvizicije. U isto vreme, mnoge velike muzejske zbirke u Evropi nastale su u to vreme zahvaljujući agresivnoj politici nabavke, koju su podržali zabrinutiji sudovi i buržoazija. Od 1817. godine Kraljevski muzej je zaista dobijao godišnju državnu pomoć, ali to nije bilo dovoljno za nešto više od samog održavanja koje je bilo neophodno da bi se zbirke sačuvale od potpunog propadanja. Međutim, donacije su spasile muzej jer su legitimisale muzej kao sopstveni autoritet.

Međutim, poprilično oskudni ekonomski uslovi su otežali situaciju da je prvi deo 19. veka protekao potpuno bez događaja. Najznačajnija stvar koja se dogodila u to vreme je velika nabavka skulptura Johana Tobijasa Sergela 1815. godine. Posle Sergelove smrti Kraljevski muzej je mogao da nabavi sve skice skulptura u gipsu i terakoti koje su bile deo njegovog stvaralaštva.

Može se reći da je nabavka i postavljanje Sergelovih skulptura označila prekretnicu u izložbenim aktivnostima muzeja jer predstavlja kako klasicizam tako i autohtonu umetnost. Jer, u isto vreme kada je kolekcija Sergel predstavljena javnosti u umetničkoj Švedskoj su se podigli glasovi koji su želeli da skrenu fokus sa klasicizma na domaću i nacionalno orijentisanu umetnost. U ovom kontekstu, može se primetiti da je 1818. godine kralj Karl XIV Johan naručio od Bengta Erlanda Fogelberga kolosalne skulpture koje predstavljaju bogove Asa Odena, Tora i Baldera. Oni će kasnije biti smešteni u Kraljevski muzej.

Nešto malo kasnije u 19. veku, slikarstvo će imati značajnije mesto u muzejskoj delatnosti, što se vidi i iz dokumentacije o drastičnim promenama koje je pokrenuo direktor muzeja. Direktor je odveo muzej u 19. vek na jedan sasvim drugačiji način sa novom kolorističkom šemom, povezanom pre svega sa danskim i nemačkim bidermajerom, a izložbe su raspoređene na moderan način za to vreme, od klasično orijentisanog prosvetiteljskog principa do izazivačke mašte, romantično sugestivne izložbene estetike.

20. vek je doneo određene novine, pa je osnovano odeljenje za modernu umetnost 1952. godine. Prva izložba bila je obilazak Gernike Pabla Pikasa u oktobru 1956. godine, kada je renoviranje muzeja završeno, objekat je nazvan “Moderna Muzeet”, koji je zvanično otvoren 9. maja 1958. godine. Do 1975. godine, Moderni muzej je bio pododeljenje Nacionalnog Muzeja.

Kasnije, Moderni muzej je postao jedinstvena odvojena institucija, koja je zajedno sa Narodnim muzejom i Muzejom istočne Azije bila deo zajedničkog organa Statens konstmuseer. Kada je Moderni muzej prešao u samostalnu ustanovu 1999. godine, Statens konstmuseer je promenio ime u Nacionalni muzej sa Valdemarsudde Prinsa Eugena. Istovremeno, Istočnoazijski muzej je prenet u nadležnost novoformiranog Državnog muzeja za svetsku kulturu. Pre nekoliko godina, tačnije 2017. godine, Valdemarsudde je ponovo postao nezavisna fondacija, a autoritet se od tada zove Nacionalni muzej.

Veliki broj dela u zbirkama muzeja potiče iz kraljevskih kolekcija mnogih generacija. Iz galerije slika Gustava Vase koje su bile u zamku Gripsholm, moguće je sa sigurnošću identifikovati nekoliko slika koje se danas nalaze u Narodnom muzeju. Zbirka Gustava Vase sastojala se uglavnom od umetničkih dela severnoevropskih slikara.

Od dela sa prošlošću u kraljevskom vlasništvu, mnoga su nabavljena na pozadini različitih ličnih preferencija, ali i nekoliko primera predmeta koji su u 17. veku dolazili u kraljevske zbirke kao ratni plen.

Veliki deo dela za koje se danas smatra da čine jezgro zbirke slika Narodnog muzeja pre 1800. godine uglavnom potiče iz nekoliko zbirki: Karla Gustava Tesina, kraljice Lovise Ulrike, kralja Adolfa Fredrika i Gustava III. Međutim, nekoliko najznačajnijih dela u kraljevskim zbirkama je na različite načine nabavljeno preko Tesina.

U ovim zbirkama dominiralo je francusko, holandsko i gustavijansko švedsko slikarstvo, što je u velikoj meri uticalo na sastav zbirke Narodnog muzeja kako ona danas izgleda. Nekoliko Rembrantovih dela muzeja su u vlasništvu ovih ljudi, kao i druga važna dela iz Holandije iz 17. veka i neka iz Flandrije iz istog perioda.

Od ova četiri kolekcionara, Karl Gustaf Tesin je nesumnjivo imao najveći značaj, ne samo zato što je veliki deo kolekcija Adolfa Fredrika i Lovise Ulrike tamo završio uz njegovu brigu. Sa devetnaest godina, Tesin je krenuo na veliku turneju tokom koje je boravio u Parizu između 1714. godine i 1716. godine Kasnije će se vratiti nekoliko puta, ali je tokom ove prve posete pribavio veliki broj majstorskih crteža i 23 takozvana contre-epreuve autora Antoana Vatoa i upoznao nekoliko umetnika tog vremena.

Kasnije, Tesin se vratio u Pariz, sada sa boljim finansijskim uslovima pošto je postavljen za nadzornika odgovornog za zgradu zamka u Stokholmu, nasledio je oca i oženio se bogatom naslednicom. Sada je nabavio slike umetnika kao što su Fransoa Lemoan, Fransoa Desport, Nikola Lankre i Žan-Batist Pater.

Međutim, nije ništa kupio od Vatoa, koga je veoma cenio. Objašnjenje za to se vidi u činjenici da je umetnik sada preminuo i da se Tesin koncentrisao na žive umetnike i da su cene Vatoovih dela porasle. Boravak u Parizu je takođe značio da se umetnost kupuje u ime izgradnje zamka. Iz Pariza je otputovao u Veneciju da pokuša da ugovori sa Đovanijem Batistom Tijepolom, ali bezuspešno.

Kasnije, 1739. godine Tesin se ponovo vratio u Pariz, gde se umetnička scena ponašala drugačije sa ponovo uspostavljenim salonom od 1737. godine. Tokom ove posete, on se fokusirao na Fransoa Bušea i Žan-Batista-Simeona Šardena, nabavivši između ostalih Bušeov Trijumf Venere, koji je prikazan na Salonu 1740. Tesin je takođe nekoliko puta kupovao holandske slike na pariskom tržištu, uglavnom preko trgovca umetninama Edme – Fransoa Gersena. Među tim delima su značajni Rembrantov Portret mlade žene u profilu i Uspavani student Konstantina Verhauta.

Sve do 2013. godine, kada je zgrada Nacionalnog muzeja na Blaziholmenu u Stokholmu zatvorena zbog renoviranja, godišnje se prikazivalo više privremenih velikih izložbi. Neki primeri su bili Anri de Tuluz-Lotrek, Dizajn Sigvard Bernadot, Strašno lepa, Prevara oko, Prerafaeliti, Kaspar David Fridrih, Rubens i van Dajk, Koncept dizajn, Oblik vremena i Spora umetnost. U galeriji gravera prikazane su manje izložbe sa radovima uglavnom iz sopstvenih kolekcija.

Muzej pozajmljuje veliki broj dela za izložbe u drugim muzejima u Švedskoj i inostranstvu. U Nacionalnom muzeju se istraživanja sprovode i na osnovu sopstvenih zbirki kao polazišta, kao i sopstvenih izdavačkih delatnosti.

Nacionalni muzej ima i arhiv slika. Muzej je takođe zadužen i za Biblioteku umetnosti, koja je jedna od najvećih biblioteka umetnosti u nordijskim zemljama i koja je zajednička biblioteka Nacionalnog muzeja i Modernog muzeja.

U muzeju postoji odeljenje za konzervaciju, fotografiju i umetnički menadžment sa orijentacijama prema predmetima svake zbirke. Odeljenje radi na očuvanju predmeta i sarađuje sa Odeljenjem za zbirke i istraživanja na tehničkim istraživanjima.

Nacionalni muzej upravlja, u celini ili delimično, zbirkama predmeta na velikom broju destinacija za posetioce širom zemlje. Ovo uključuje, na primer, zamak Drotningholm, zamak Gripsholm, zamak Ulriksdal, zamak Nines, zamak Lacko, dvorac Lovstabruk, zamak Vadstena i fabriku porcelana Gustavsberg. Muzej oranžerije u zamku Ulriksdal i Muzej de Vris u Drotningholmsmalmenu čuvaju centralne delove muzejske zbirke skulptura. Od 2018. godine Narodni muzej ima ogranak u Ostersundu – Nacionalni muzej Jamtli.

Prins Eugens Valdemarsudde je do 1. jula 2017. godine pripadao nadležnom Nacionalnom muzeju sa Prins Eugens Valdemarsuddeom. Vlast (sada se zove samo Narodni muzej) potpada pod Odeljenje za kulturu. Udruženje prijatelja muzeja Nationalmusei vanner osnovao je 1911. godine, tadašnji prestolonaslednik Gustaf (VI) Adolf i tokom godina je dalo značajan doprinos muzejskim zbirkama.

Nacionalni muzej u Stokholmu zatvoren je 3. februara 2013. godine zbog renoviranja. Muzeju je bila potrebna opsežna obnova i renoviranje, jer je zgrada bila jako pohabana intenzivnom upotrebom. Nekoliko tehničkih sistema u muzeju je dostigao svoj vek trajanja.

Nacionalni Muzej je 13. oktobra 2018. godine ponovo otvorio počeo sa radom i ceremoniju otvaranja je obavio lično kralj Karl XVI Gustav u prisustvu članova kraljevske porodice, ministarke kulture Alis Bah Kunke i hiljada posetilaca. Izložbeni prostor muzeja je proširen i sada može da primi duplo više posetilaca i prikaže skoro tri puta više umetničkih dela. Pored tehničkog ažuriranja, prethodno blokirani prozori i krovni prozori su otvoreni kako bi se stvorilo više dnevne svetlosti i pogleda prema gradu. Bučni restoran je dobio bolju, mirniju lokaciju i zamenjen je prozračnom i tihom baštom skulptura. Muzej je povratio šemu boja inspirisanu originalnom paletom.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja četvrtog i ujedno i poslednjeg posta iz serije postova o Kraljevini Švedskoj, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Nacionalnom Muzeju u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Vasa, legendarni raskošni ratni brod koji nije daleko otplovio…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove avanture! Ovo je poslednji post za ovaj mesec i želeo sam da podelim sa vama neobičnu legendu o jednom raskošnom ratnom švedskom brodu Vasa.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Vasa Muzeju i legendi o ovom neverovatnom ratnom brodu i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Mislim da se starije generacije sećaju legende o jednom raskošnom ratnom brodu koji je trebao svojom lepotom i luksuzom da pokaže moć i silu, ali je nakon pređenih 1300 metara od luke potonuo… Kako je ovaj brod od velike sramote postao ponos Švedske, otkrićemo zajedno u današnjem postu na Mr.M blogu.

Vasa ili Wasa je čuveni švedski ratni brod izgrađen između 1626. i 1628. godine. Brod je potonuo nakon što je preplovio otprilike 1.300 m na svom prvom putovanju 16. avgusta 1628. godine u sumrak.

Pošto je Vasa bio jedan od najskupljih brodova svih vremena sa modernom ratnom opremom uz izuzetnu izradu, sigurno se pitate šta je pošlo po zlu?

Postavljala su se brojna pitanja: Da li je brod bio pravilno spremljen za vetar? Da li je posada bila trezna? Da li je balast pravilno spremljen? Da li je oružje bilo propisno obezbeđeno? Međutim, niko nije bio spreman da preuzme krivicu. Članovi posade i brodograditelji su formirali dve grupe i svako od njih je pokušao da okrivi drugog i svi su se zakleli da su svoju dužnost izvršili bez greške i tokom istrage su otkriveni detalji demonstracije stabilnosti.

Zatim je pažnja bila usmerena na brodograditelje. “Zašto ste napravili brod tako uzak, tako loš i bez dovoljno dna da se prevrnuo?” pitao je tužilac brodograditelja Jakobsona. Jakobson je izjavio da je sagradio brod prema uputstvima glavnog brodograditelja, koji je zauzvrat sledio specifikaciju koju je odobrio lično kralj. Jacobson je u stvari proširio brod za oko pola metra (50 cm) nakon što je preuzeo odgovornost za izgradnju, ali je izgradnja broda bila previše odmakla da bi se omogućilo dalje proširenje.

Na kraju se nije mogao pronaći krivac. Odgovor Arent de Groot koji je postao legendaran, kada je na pitanje suda zašto je brod potonuo bio je “Samo Bog zna”. Gustav Adolf je odobrio sva merenja i naoružanje, a brod je izgrađen prema uputstvima i napunjen određenim brojem topova. Na kraju, niko nije kažnjen niti proglašen krivim za nemar, a krivica je praktično pala na Henrika Hibertsona.

Neka današnja istraživanja su pokazala da je Vasa potonuo jer je imao vrlo malu početnu stabilnost, što se može smatrati otporom navijanju pod dejstvom vetra ili talasa koji deluju na trup. Razlog za to je što distribucija mase u konstrukciji trupa i balasta, topova, tereta i drugih predmeta natovarenih na brod daje preveliku težinu brodu. Težište je previsoko, tako da je potrebna vrlo mala sila da bi se brod prevrnuo, a nema dovoljno momenta ispravljanja, sile koja pokušava da natera brod da se vrati u uspravan položaj.

Razlog što brod ima tako visok centar gravitacije nije zbog topova. Oni su bili teški nešto više od 60 tona ili oko 5% ukupnog deplasmana natovarenog broda. Ovo je relativno male težine i trebalo bi da bude podnošljivo na brodu ove veličine. Problem je u samoj konstrukciji trupa. Deo trupa iznad vodene linije je previsok i preteško izgrađen u odnosu na količinu trupa u vodi. Prostor za glavu na palubama je veći nego što je potrebno za članove posade koji su u proseku bili visoki nepunih 1,70 metara i stoga je težina palube i oružja koje nose veća iznad vodene linije nego što je potrebno. Pored toga, grede na palubi i njihova noseća drva su predimenzionirana i preblizu raspoređena za teret koji nose, tako da doprinose prevelikoj težini već visokim i teškim gornjim radovima.

Ovaj brod je proveo 330 godina potopljen i bilo je više pokušaja da se olupina broda dovede na površnu broda. Brod je spašen sa uglavnom netaknutim trupom 1961. godine. Bio je smešten u privremenom muzeju pod nazivom Vasavarvet („Vasa brodogradilište“) do 1988. godine, a zatim je trajno preseljen u Muzej Vasa u Kraljevskom nacionalnom gradskom parku[ u Stokholmu. Brod je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Švedske i videlo ga je preko 35 miliona posetilaca od 1961. godine. Vasa je postao opštepriznat simbol Švedske imperije.

Brod je izgrađen po naređenju švedskog kralja Gustava Adolfa u okviru vojne ekspanzije koju je pokrenuo u ratu sa Poljskom i Litvanijom (1621–1629). Konstruisana je u mornaričkom brodogradilištu u Stokholmu po ugovoru sa privatnim preduzetnicima i naoružana prvenstveno bronzanim topovima izlivenim u Stokholmu. Bogato ukrašena kao simbol kraljevih ambicija prema Švedskoj i njemu samom, po završetku bila je jedno od najmoćnije naoružanih plovila na svetu. Međutim, Vasa je bio opasno nestabilan, sa prevelikom težinom u gornjoj strukturi trupa. Uprkos ovom nedostatku stabilnosti, naređeno joj je da izađe na more i potonula je samo nekoliko minuta nakon što je naišla na vetar jači od povetarca.

Naredba za plovidbu bila je rezultat kombinacije faktora. Kralj, koji je predvodio vojsku u Poljskoj u vreme njenog prvog putovanja, bio je nestrpljiv da vidi kako Vasa zauzima mesto vodećeg broda rezervne eskadrile u Alvsnabbenu u Stokholmskom arhipelagu. Istovremeno, kraljevim potčinjenima je nedostajalo političke hrabrosti da otvoreno razgovaraju o problemima broda ili da se prvo putovanje odloži. Švedski tajni savet je organizovao istragu da se pronađu odgovorni za katastrofu, ali na kraju niko nije kažnjen.

Tokom istraživanja olupine 1961. godine, morski arheolozi su pronašli hiljade artefakata i ostatke najmanje 15 ljudi u Vasinom trupu i oko njega. Među mnogim pronađenim predmetima bili su odeća, oružje, topovi, alati, novčići, pribor za jelo, hrana, piće i šest od deset jedara. Artefakti i sam brod pružili su naučnicima neprocenjiv uvid u detalje o pomorskom ratovanju, tehnikama brodogradnje i svakodnevnom životu početkom 17. veka u Švedskoj. Danas je Vasa najbolje očuvani brod iz 17. veka na svetu i ujedno i najposećeniji muzej u Skandinaviji. Olupina Vase se kontinuirano prati i istražuje kako se može najbolje može sačuvati ovaj istorijski primerak.

Kako izgleda Vasa kao olupina i šta je ostalo? Vasa ima četiri očuvane palube: gornju i donju topovsku palubu, ostavu i orlop. Zbog ograničenja pripreme broda za konzervaciju, arheolozi su morali da rade brzo, u smenama od 13 sati tokom prve nedelje iskopavanja. Gornja topovska paluba bila je u velikoj meri poremećena raznim projektima spasavanja između 1628. i 1961. godine i sadržala je ne samo materijal koji je pao sa opreme i gornje palube, već i više od tri veka lučkog otpada.

Palube ispod su sve manje uništene. U palubama su se nalazili ne samo lafeti, tri preživela topa i drugi predmeti vojne prirode, već su bili i mesta gde je većina ličnih stvari mornara bila smeštena u vreme potonuća. To je uključivalo široku lepezu rasutih nalaza, kao i sanduke i bačve sa rezervnom odećom i obućom, alate i materijale za popravku, novac, privatno kupljene namirnice i sve predmete za svakodnevnu upotrebu. potreban za život na moru.

Većina nađenih predmeta je od drveta, što svedoči ne samo o jednostavnom životu na brodu, već i o generalno nesofisticiranom stanju švedske materijalne kulture početkom 17. veka. Donje palube su se prvenstveno koristile za skladištenje, pa je skladište bilo ispunjeno buradima namirnica i baruta, namotajima sidrenog kabla, gvozdenim sačmima za oružje i ličnim stvarima nekih oficira. Na orlop palubi, mali odeljak je sadržao šest od deset brodskih jedara, rezervne delove za opremu i radne delove za brodske pumpe. Drugi odeljak je sadržao stvari brodskog stolara, uključujući i veliki sanduk za alat.

Nakon što je sam brod spašen i iskopan, mesto gubitka je temeljno iskopano tokom 1963–1967 godine. Ovo je proizvelo mnoge elemente pribora za opremanje, kao i strukturno drvo koje je otpalo, posebno sa kljunaste glave i krmenog zamka. Većina skulptura koje su ukrašavale spoljašnjost trupa takođe je pronađena u mulju, zajedno sa sidrima broda i skeletima najmanje četiri osobe. Poslednji predmet koji je pomenut bio je dugački čamac od skoro 12 metara, koji se na švedskom zove esping, pronađen kako leži paralelno sa brodom i veruje se da ga je Vasa vukao kada je potonuo.

Muzej Vasa je nešto što ne smete propustiti kada dolazite u Stokholm. Postoje različite izložbe u muzeju sa razčičitom tematikom kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Muzej ima besplatan WiFi internet. Pored toga, tu je i dobro snabdevena prodavnica i prijatan restoran za ručak i fiku (divan i neobičan švedski običaj koji morate probati). Važno je napomenuti da je besplatan ulaz u muzej za decu do 18 godina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o čuvenom istorijskom brodu Vasa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Švedske: Sve što niste znali o Kraljevskoj Palati u Stokholmu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u srcu Skandinavije i prestonice Kraljevine Švedske – Stokholm. Kao što sam vam obećao u prethodnom postu u narednim postovima ću sa vama podeliti neke detaljnije informacije o određenim znamenitostima koje su privukle moju pažnju i za koje sam siguran da će vas zaintrigirati. Današnji post biće posvećen Kraljevskoj Palati u Stokholmu, kao i kraljevskom kompleksu.

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis o Stokholmu na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Kraljevskoj Palati u Stokholmu i želeo bih da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Pre nego što započnem svoju današnju priču o Kraljevskoj Palati, mislim da bismo trebali da se bolje upoznamo sa članovima Švedske Kraljevske porodice. Švedsku kraljevsku porodicu od 1818. godine čine članovi švedske kraljevske kuće Bernadotte, blisko povezani sa kraljem Švedske. Danas oni koje vlada priznaje imaju pravo na kraljevske titule i obavljaju službene obaveze i ceremonijalne državne dužnosti. Proširenu kraljevsku porodicu čine drugi bliski rođaci koji nisu direktno iz kraljevske porodice i stoga ne predstavljaju državu zvanično.

Švedska kraljevska porodica, koja je blisko povezana sa šefom države, mogla je da se identifikuje da postoji još od 10. veka nove ere, sa preciznijim detaljima dodanim tokom dva ili tri veka koja su usledila. Izuzetak je slučaj Svete Bridžite koja je izvan Švedske postala poznata kao princeza od Nericije, što je izgleda bila plemićka, a ne kraljevska titula, pošto nije bila ćerka jednog kralja. Istorijski potvrđeni monarsi su zvanično navedeni od strane švedskog kraljevskog dvora.

Sve do 1620-ih švedske provincije su bile dodeljene kao teritorijalne apanaže kraljevskim prinčevima kojima su, kao njihove vojvode, vladale poluautonomno. Počevši od vladavine Gustava III, i kako je kodifikovano 1772. godine, pokrajinska vojvodstva su postojala u kraljevskoj porodici samo kao nominalne nenasledne titule, bez ikakvog inherentnog vlasništva ili poverenja na njih, iako je nekoliko članova kraljevske porodice održavalo posebnu javnu vezu sa a ponekad i sekundarnu rezidenciju u „njegovom ili njenom vojvodstvu“.

Sin švedskog kralja obično je nosio prinčevsku titulu kao kraljevski dinasta (kao što je princ Bertil, vojvoda od Halanda), ali u retkim prilikama i kao plemićki čin (kao što je Fursten princ Fridrih Vilijam od Hesenštajna), ili kao ljubaznost za bivšeg dinasta (kao što je Prins Oscar Bernadotte).

Švedski kraljevski sud navodi sledeće osobe kao članove Kraljevske kuće:

1) Kralj Karl XVI Gustav (rođen 1946. godine)
2) Kraljica Silvija (kraljeva žena, rođena 1943. godine)
3) Princeza Viktorija, vojvotkinja od Vastergotlanda (kraljeva starija ćerka, rođena 1977. godine)
4) Princ Danijel, vojvoda od Vastergotlanda (kraljev zet, rođen 1973. godine, suprug princeze Viktorije)
5) Princeza Estel, vojvotkinja od Estergetlanda (kraljeva unuka, rođena 2012. godine, ćerka princeze Viktorije)
6) Princ Oskar, vojvoda od Skone, (kraljev unuk, rođen 2016. godine, sin princeze Viktorije)
7) Princ Karl Filip, vojvoda od Vermlanda (kraljev jedini sin, rođen 1979. godine)
8) Princeza Sofija, vojvotkinja od Vermlanda (kraljeva snaha, rođena 1984. godine, supruga princa Karla Filipa) 9) Princ Aleksandar, vojvoda od Sedermanlanda (kraljev unuk, rođen 2016. godine, sin princa Karla Filipa)
10) Princ Gabrijel, vojvoda od Dalarne (kraljev unuk, rođen 2017. godine, sin princa Karla Filipa)
11) Princ Julian, vojvoda od Halanda (kraljev unuk, rođen 2021. godine, sin princa Karla Filipa) 12) Princeza Madlen, vojvotkinja od Halsinglanda i Gastriklanda (kraljeva mlađa ćerka, rođena 1982. godine) 13) Princeza Leonora, vojvotkinja od Gotlanda (kraljeva unuka, rođena 2014. godine, ćerka princeze Madlen)
14) Princ Nikola, vojvoda od Angermanlanda (kraljev unuk, rođen 2015. godine, sin princeze Madlen)
15) Princeza Adrijen, vojvotkinja od Blekingea (kraljeva unuka, rođena 2018. godine, ćerka princeze Madlen)
16) Princeza Margareta, Kraljeva prva sestra, rođena 1934. godine
17) Princeza Desiree, baronica Silfverschiold (kraljeva treća sestra, rođena 1938. godine), udovica barona Niclas Silfverschiolda.
18) Princeza Kristina, gospođa Magnuson (Kraljeva četvrta sestra, rođena 1943. godine), udata za generalnog konzula Torda Magnusona.
19) Marijana Bernadot (rođena 1924), udovica kraljevog ujaka Sigvarda Bernadota.
20) Princeza Birgita, princeza od Hoencolerna (kraljeva druga sestra, rođena 1937. godine), udovica princa Johana Georga od Hoencolerna.

Kraljica Silvija

Pošto smo se upoznali sa kraljevskom porodicom, vreme je da saznamo nešto više o kraljevskom kompleksu.

Stokholmska palata ili Kraljevska palata je zvanična rezidencija i glavna kraljevska palata švedskog monarha (kralj Karl KSVI Gustav i kraljica Silvija koriste palatu Drotningholm kao svoju uobičajenu rezidenciju). Stokholmska palata se nalazi na Stadsholmenu u Stokholmu. Nalazi se u blizini zgrade Riksdaga. Kancelarije kralja, ostalih članova švedske kraljevske porodice i Kraljevskog dvora Švedske se nalaze ovde. Palatu koristi u reprezentativne svrhe kralj dok obavlja svoje dužnosti kao šef države.

Ova kraljevska rezidencija nalazi se na istoj lokaciji kod Norstrema u severnom delu Gamla stan u Stokholmu od sredine 13. veka kada je izgrađen zamak Tre Kronor. U moderno doba ime se odnosi na zgradu zvanu Kungliga Slottet. Palatu je projektovao Nikodem Tesin Mlađi i podignuta je na istom mestu kao i srednjovekovni zamak Tre Kronor koji je uništen u požaru 7. maja 1697.

Zbog skupog Velikog severnog rata koji je počeo 1700. godine, izgradnja palate je zaustavljena. 1709. godine, i tek 1727. godine nastavljena gradnja šest godina nakon završetka rata. Kada je Tesin Mlađi umro 1728. godine, palatu je završio Carl Harleman koji je takođe dizajnirao veliki deo njenog enterijera u rokokou. Palata nije bila spremna za upotrebu sve do 1754. godine, kada su se uselili kralj Adolf Frederik i kraljica Luiza Ulrika, ali su neki unutrašnji radovi nastavljeni sve do 1770-ih.

U palati od njenog završetka nisu vršene veće izmene, samo su neke adaptacije, novi enterijeri, modernizacija i preuređenje za različite regente i njihove porodice, koloriranje fasada i dogradnja dvorskih muzeja. Palata je okružena Lejonbacken i Norrbro na severu, Logarden i Skeppsbron na istoku, Slottsbacken i Storkirkan na jugu, a spoljno dvorište i Hogvaktsterrassen u severozapadu.

Od 2009. godine unutrašnjost palate se sastoji od 1.430 soba. Palata sadrži stanove za kraljevske porodice, reprezentacije i svečanosti kao što su Državni apartmani, Apartmani za goste i Apartmani Bernadotte. Više karakteristika su Državna dvorana, Kraljevska kapela, Riznica sa regalijama Švedske, Livrustkammaren i Muzej Tre Kronor u preostalim podrumskim trezorima iz bivšeg zamka. Nacionalna biblioteka Švedske bila je smeštena u severoistočnom krilu, Biblioteksfligeln (Krilo biblioteke), do 1878. godine. Od 2014. godine, u njoj se nalazi Bernadotova biblioteka. Slottsarkivet je smešten u krilu kancelarije.

U palati su kancelarije Kraljevskog suda Švedske, radno mesto za oko 200 zaposlenih. Kraljevska garda je čuvala palatu i kraljevsku porodicu od 1523. godine. Sveobuhvatna obnova fasade počela je 2011. godine, kako bi se popravili delovi od peščara oštećeni vremenskim prilikama. Kraljevska palata je u vlasništvu švedske države preko Nacionalnog odbora za imovinu Švedske koji je odgovoran za upravljanje i održavanje palate, dok Stathallarambetet (Kancelarija guvernera kraljevskih palata) upravlja kraljevskim pravom raspolaganja palatom. Palata pripada krunskim palatama u Švedskoj koje su na raspolaganju Kralju i Kraljevskom dvoru Švedske.

Umetnici kao što su Jean Eric Rehn i Fredrik Vilhelm Scholander bili su važni za veličanstven enterijer palate tokom kraja 18. i 19. veka, kada su dodavani pilastri, stubovi, zidni ukrasi i drugi detalji. Među onim vajarima, slikarima i zanatlijama koji su takođe doprineli kasnijim renoviranjem bili su Louis Masreliez (unutrašnji rad u klasicizmu i neoklasicizmu), Jean Baptiste Masreliez (unutrašnji rad), Akel Magnus Fahlcrantz (Logardenski zid i ograda od kovanog gvožđa u Logardenu), Johan Niclas Bistrom (skulpture), Sven Scholander (restauracije), Johan Akel Vetterlund (fasadne skulpture istaknutih ljudi i četiri alegorijske grupe na Logarden zidu), Julius Kronberg (slike na plafonu) i Kaspar Schroder (fasadne skulpture na dvorskoj maski lava). fasada).

Veće promene na fasadi izvršena je za vreme vladavine kralja Karla XIV Johna, što je rezultiralo prefarbavanjem Harlemanove svetlo žute boje fasade i početkom 20. veka za vreme vladavine kralja Oskara II kada je doneta odluka da se vrati Tesin originalu.

Tokom vladavine kralja Oskara I, ponovo je došlo do interesovanja za starije stilove i kada je Vita Havet (Bjelomorska balska dvorana) stvorena po dizajnu Pera Akela Nistroma 1844–1850, napravljen je kompromis između starog i novog. Fredrik Vilhelm Šolander je bio kraljevski kustos kralja Karla XV i delio je njegov ukus u dizajnu enterijera, što je rezultiralo sobama kao što je Victoriasalongen (Viktorija salona) u bujnom oživljenom rokoko stilu.

Kralj Oskar II izvršio je brojne dogradnje, poboljšanja i modernizacije palate. Većina praznih fasadnih niša tokom njegove vladavine bila je ispunjena skulpturama. On je dao ažuriranje tehničkih instalacija palate, kao što je postavljanje vodovoda 1873. godine, instalacija struje 1883. godine, telefona 1884. i centralnog grejanja na vodu oko 1900. godine.

Od 2014. godine imanje je priključeno na daljinsko grejanje. Kraljevo interesovanje proširilo se i na dekoraciju stepeništa, a on je naručio Julijusa Kronberga da oslika plafone na plafonu Zapadnog stepeništa. Autor Georg Svensson je o kralju Oskaru II pisao da je „njegov cilj bio da završi izgradnju palate prema Tesinovim planovima na način dostojan ovog spomenika“.

Tokom 1922. do 1930. godine, Logarden je ponovo izgrađen iz nekadašnjeg engleskog parka u otvoreniji prostor sa bazenima vode sa obe strane šetališta koji vodi od Istočnog luka do Skepsbrona.

Od 1956. do 1958. godine restauriran je Muzej antikviteta Gustava III. Za radove je određen arhitekta i glavni intendant Ivar Tengbom. Trezor je otvoren 1970. godine, a Muzej Tre Kronor 1999. godine. Pre 4 godine, taćnije 2018. godine, skoro 600 solarnih panela je postavljeno na krov palate i očekuje se da će generisati godišnju proizvodnju od 170 MVh ili najmanje dvanaest procenata godišnje potrošnje električne energije u palati.

Prema podacima iz 2014. godine Kraljevska Palata ima 1.430 soba.

Podrum: U podrumu se nalaze 104 prostorije, od kojih je većina korišćena kao ostava i zatvor. Tu su vidljivi ostaci starog zamka Tre Kronor. Pojedini delovi podruma su podeljeni na dva podrumska sprata zbog velikih razlika u prostoriji za glavu u različitim delovima. Kraljevski vinski podrum mogao se naći ispod zapadnog niza krajem 1800-ih i 1900-ih godina, a najverovatnije je i dalje tamo.

Prizemlje je najveći sprat palate. Tamošnje prostorije uglavnom je koristilo osoblje dvora, a tu su i četiri portala (ili lukovi) koji čine ulaze u palatu, kao i Državnu dvoranu i Kraljevsku kapelu.

Međusprat ili mezanin ima 115 soba. Većina prostorija je zadržala svoju veličinu od izgradnje palate, ali je njihova upotreba varirala. Ime je izvedeno iz činjenice da je pod samo upola niži od ostalih spratova. Sobe je uglavnom koristilo dvorsko osoblje, ali su tu bili i stanovi prinčeva i princeza. U međuspratu se nalazi i Mali apartman za goste, koji se sastoji od nekoliko soba u severnom delu zapadnog reda.

Prvi sprat ima 67 soba. Prostorije su uglavnom zadržale svoju veličinu od izgradnje palate, ali je njihova upotreba varirala. Apartmani Bernadotte i Dvorana stubova nalaze se u severnom redu, a u istočnom redu su privatne prostorije. Ovde su živeli kralj Karl XVI Gustaf i njegova porodica sve dok se nisu preselili u palatu Drotningholm 1981. godine.

Drugi sprat, ima 57 soba. Većina prostorija je zadržala svoju veličinu od izgradnje palate, ali je njihova upotreba varirala. Apartmani za goste, Državni apartmani sa balskom salom Vita Havet (Belo more), Sala za sastanke kabineta i Apartman princa Bertila su na ovom spratu.

Potkrovlje, ima oko 25 prostorija, kao i gornji deo i lukove koji čine plafon za Državnu salu, Kraljevsku kapelu i južno stepenište. Potkrovlje se uglavnom koristi za skladištenje.

U sklopu kraljevskog kompleksa se nalazi nekoliko zasebnih muzeja koje možete posetiti, a to su: Kraljevske odaje sa odajama za njihove goste, muzej kreljevskih dragocenosti i dragulja, Muzej Tri Krune, Muzej kolekcije skulptura Gustava III, Kraljevska Kapela, Muzej Kraljevske Oružarnice. U zavisnosti od vaših interesovanja možete posetiti muzeje za koje smatrate da vam odgovaraju, ali mogu vam reći da je svaki od njih poseban i unikatan, tako da biste trebali posetiti svaki od njih, ako imate dovoljno vremena.

Kraljevska palata u Stokholmu je zvanična rezidencija Njegovog Veličanstva Kralja i takođe je mesto zvaničnih prijema monarhije, otvorenih za javnost tokom cele godine. Ova neobična kombinacija kraljevske rezidencije, radnog mesta i kulturno-istorijskog spomenika otvorenog za posetioce tokom cele godine čini Kraljevsku palatu u Stokholmu jedinstvenom među evropskim kraljevskim rezidencijama.

Palata sadrži mnogo zanimljivih stvari koje vredi videti. Pored kraljevskih apartmana, postoje tri muzeja prožeta kraljevskom istorijom: riznica sa regalijama, muzej Tre Kronor (Tri Krune) koji prikazuje srednjovekovnu istoriju palata i Muzej skulptura i antikviteta Gustava III. Tokom letnjih meseci otvorena je i Kraljevska kapela, kao i crkva Ridarholmen – kraljevska grobna crkva pet minuta hoda od palate, za koju je dostupna kombinovana karta.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Kraljevskoj Palati u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST