Posts in Avanture

Pisma iz Nemačke: Magdeburg, carska bajka na obalama Labe…

Dragi moji pustolovi, da li ste spremni za novu avanturu i upoznavanje Nemačke? U prethodnim postovima imali ste prilike da osetite duh šarmantnog grada umetnosti i dizajna – Halle i Hanzeatskog grada na obali Baltičkog mora – Greifswald.

Danas ću vam predstaviti glavni grad nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i ujedno najstariji grad u Istočnoj Nemačkoj. Grad leži na reci Labi i jedan je od tri najveća regionalna centra u zemlji. Magdeburg je sa nepunih 250.000 stanovnika, drugi grad po veličini u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt, posle Hallea.

Zelena Citadela u Magdeburgu

Magdeburg se po nekim istorijskim zapisima po prvi put spominje u zvaničnim dokumentima početkom 9. veka. Sredinom 9. veka, Otto I Veliki, prvi car Svetog rimskog carstva je zajedno sa naučnikom i političarem Ottom von Guericke, svojim imenjakom današnjeg „Ottostadta Magdeburg“ osnovao nadbiskupiju Magdeburg.

Car Otto I je toliko bio opčinjen lepotom ovog grada da je upravo Magdeburg bio svadbeni poklon njegovoj supruzi Editi. Meštani verno čuvaju svoju istoriju i uspomenu na ovog vladara, koji je sahranjen u Magdeburškoj Katedrali, koja i dan danas predstavlja simbol grada.

Zgrada državnog parlamenta nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt

U srednjem veku, hanzeatski grad je stekao izuzetnu važnost zbog svoje trgovinske uloge i magdeburškim gradskim pravom. U kasnom srednjem veku bio je jedan od najvećih nemačkih gradova i središte reformacije i otpora protiv rekatolizacije u Šmalkaldičkoj ligi.

Nakon pustoši u Tridesetogodišnjem ratu ( poznatiji pod imenom „Magdeburška svadba“), Magdeburg je proširen i postaje najjače utvrđenje u Pruskoj Kraljevini.

Krajem 19. veka, Magdeburg je postao veliki grad sa skoro preko 100.000 stanovnika. Grad je nažalost ponovo ozbiljno uništen u Drugom svetskom ratu. Magdeburg je u periodu od 1952. do 1990. godine bio deo DDR-a, da bi nakon 1990. godine postao glavni grad savezne nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt.

Magdeburger Dom – Magdeburška Katedrala – Katedrala Svete Katarine i Mauricija

Magdeburg zbog svoje neobične geografske lokacije, na samom ušću kanala reka Elba i Havel ima zasebnu luku i predstavlja ekonomsko i industrijsko središte u Saksonija – Anhalt pokrajini.

U ovom gradu je veoma razvijena mašinska industrija, posebne ekološke tehnologije i upravljanje reciklažom, logistika i proizvodnja hemijskih proizvoda, proizvoda od gvožđa i čelika, papira i tekstila i sve te industrije pomažu održanju ekonomske stabilnosti samog grada i pokrajine uopšte.

Magdeburg je i protestantsko i katoličko biskupstvo. Istinski simbol grada je katedrala Svete Katarine i Mauricija. Magdeburška Katedrala je protestantska katedrala u Nemačkoj i ujedno najstarija gotska katedrala u Nemačkoj. Ova katedrala je bila pod upravom nekadašnjeg cara-arhiepiskopije Magdeburga.

Danas je Magdeburška katedrala jedan je od najvažnijih arhitektonskih spomenika u centralnoj Nemačkoj i prva katedrala u Nemačkoj izgrađena u gotičkom stilu. Magdeburška crkva je glavna crkva Evangeličke crkve u centralnoj Nemačkoj. Zanimljiv podatak je upravo taj da su njegovi zvonici koji su visoki oko 100 m svrstavaju ovu crkvu jednom od najviših katedrala u Istočnoj Nemačkoj.

Severna strana klaustra u gotskom stilu

Katedralna glavna kapela ima trapezoidni oblik, jer su tri njena krila bila izjednačena sa prethodnom katedralom iz 10. veka. Južno krilo je i dalje ostalo u romaničkom stilu. Istočno krilo sadrži i veliku dvorednu dvoranu, poznatu i kao “Remter”. Katedralu godišnje poseti više od 100.000 turista. Tokom 2019. godine proslavljena je 810. godišnjica ove kasno romaničko-gotske katedrale.

Zanimljiv podatak je taj da je tokom perioda srednjeg veka grad imao oblik koji je bio uobličen sa sedam crkava sa dva tornja, jedinstvena formacija grada u Evropi. Ova struktura grada je nažalost izgubljena zbog bombardovanja u Drugom svetskom ratu i rušenja u periodu DDR-a i samo su preživela četiri od sedam parova kula. Na području srednjovekovnog Magdeburga još uvek postoji sedam crkvenih zgrada, ali ne koriste se sve u verske svrhe.

Danas je Magdeburška katedrala episkopska crkva Evangelističke crkve na teritoriji pokrajune Saksonije-Anhalt. Umetničko blago ove katedrale uključuje drevne stubove od porfira, mermera i granita, veliku krstionicu i grob cara Ottoa I Velikog.

Crkva “Naše Gospe” u Magdeburgu

Manastir Gospe Naše sagrađen je sredinom 11. veka. Opštinski umetnički muzej likovne umetnosti otvoren je 1974. godine i nalazi se u prostorijama ovog značajnog kompleksa romaničkog manastira. Većina eksponata izložena je u samom manastiru, ali neke skulpture i figure mogu se naći i u obližnjem parku skulptura.

Johanniskirche (Crkva Svetog Jovana) koja se nalazi u blizini gradske kuće, sagrađena u 13. veku, sada se koristi kao plesna i koncertna dvorana. Skulptura “Ožalošćenog Magdeburga” u predvorju crkve spašena je iz ruševina 1945. godine. Ova skulptura je istorijski podsetnik na osvajanje i naknadno pustošenje grada od strane carske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.

Crkva Svetog Jovana u Magdeburgu

Jednobrodna gotička Magdalenenkapelle kapela sagrađena je početkom 14. veka kao znak pomirenja, a u susednu Magdalenenkloster prebačena je tek krajem 14. veka. Sankt-Petri-Kirche, poznata i kao Univerzitetska crkva, nalazila se izvan grada kada je izgrađena početkom 12. veka.

  • Crkva Svetog Sebastijana izgrađena u 11. veku. Arhitektura ove verske građevine pokazuje odlike romaničkog i gotičkog stila, a današnji oblik je u velikoj meri katedrala je dobila u periodu između 14. i 15. veka. Posle stotinak godina korišćenja u svrhu skladišnog magacina, katedrala svetog Sebastijana je ponovo vraćena uloga katoličke parohijske crkve.
  • Vallonerkirche: Crkva u gotskoj dvorani sagrađena je od 1285. godine kao crkva avgustinskog manastira.

U Magdeburgu postoje brojne kulturne institucije, uključujući Magdeburško pozorište i Magdeburški kulturno-istorijski muzej. U Magdeburgu se nalaze Univerzitet Otto von Guericke i Univerzitet primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.

Zbog teških razaranja 17. veka u Tridesetogodišnjem ratu i sredinom 20. veka u Drugom svetskom ratu, Magdeburg ima manje istorijskih znamenitosti od drugih gradova u Nemačkoj ako posmatramo tradicionalnom arhitektonskom smislu. Mnoge zgrade koje su nosioci gradske istorije, arhitekture, umetnosti i kulture su uništene.

U okolini Magdeburga proteklih godina su se odvijala mnoga iskopavanja i otkrivena su brojna otkrića. Radi se na detaljnom otkrivanju istorijskih činjenica o razvoju Magdeburga gde bi mogli dopuniti i predstaviti neke nove činjenica koje bi bile vredne pomena.

Stara zgrada gradske opštine Magdeburga

Najvažnije znamenitosti grada nalaze se na području starog dela grada, odvojenog od univerzitetskog dela grada i novijeg centra Askanischer trga i reke Labe. Spomenici kulture koji postoje u Magdeburgu su zavedeni u gradskom i regionalnom registru spomenika.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Magdeburga i Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt u saradnji sa nemačkom nacionalnom železnicom DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Magdeburga i nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o Magdeburgu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav iz Magdeburga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Magdeburga, Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Greifswald, hanzeatski grad na obali Baltičkog mora…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste spremni za novu avanturu jer vam danas predstavljam još jedan dragulj Nemačke koji se nalazi na samoj obali Baltičkog mora. U prethodnom postu imali ste priliku da upoznate Halle, šarmantni grad u Nemačkoj koji je nadaleko poznat po umetnosti i dizajnu. Ako ste kojim slučajem propustili ili želite da ponovo uživate u lepoti ovog neobičnog grada u blizini Lajpciga, možete to učiniti jednim klikom na ovaj link.

Greifswald (Grajfsvald) je glavni grad okruga Vorpommern-Greifsvald koji se nalazi severoistoku Meklenburg-Zapadna Pomeranija regiona. Ovaj univerzitetski i hanzeatski grad leži na reci Ryck koja se uliva u Baltičko more prostorno između ostrva Rugen i Usedom. Zanimljiva činjenica da je Greifsvald je dobio gradsku povelju grada Libeka još sredinom 13. veka. Univerzitet u Greifswaldu, osnovan je sredinom 15. veka i drugi je najstariji univerzitet u baltičkoj regiji.

Grad ima skoro 60 hiljada stanovnika, što ga čini petim najvećim gradom u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. Zajedno sa Stralsundom, Greifswald formira jedan od četiri regionalna centra u pokrajini.

Greifswald je približno jednako udaljen od dva najveća grada u Nemačkoj, Berlina i Hamburga. Najbliži veći gradovi su Stralsund i Rostock. Obalni deo Greifswalda na ušću reke Rik, nazvan Greifswald-Vieck, nastao je od jednog malog ribarskog sela. Danas se tu nalazi jedna mala plaža, marina i glavna luka koja pripada Greifswaldu.

Kako je Greifswald dobio svoj naziv? Prvobitni naziv ovog naseljenog mesta, koje se vremenom razvilo u nezavisni grad Greifswald, nije poznato. Jedini pisani dokaz koji postoji je pismo vojvode Vartislava III. koje datira iz 13. veka. je ujedno i prvo dokumentovano spominjanje današnjeg imena grada.

U feudalnom dobu tokom vladavine Vartislava III. u 13. veku, postoji njegova izričita izjava da se Greifswald na niskosaksonskom nemačkom jeziku zove Gripeswald, što sugeriše da je ovaj prostor prvobitno imao različito etničko stanovništvo: slovensko, dansko i nemačko.

Zvanično ne postoje dokazi za teoriju da je prvobitno ime bilo dansko na osnovu Gripscogha, naziva šume koja se nalazi u neposrednoj blizini grada Esroma u Danskoj.

Greifswald – sadrži reči “grifoni” koja predstavlja lagendarne heraldičke životinje pomeranskih vojvoda. “Wald” znači šuma. Grifon i šuma mogu se naći i u grbu grada Greifswalda. Od 1990. godine, grad je ponovo postao hanzeatski grad i sada se opisuje kao univerzitetski i hanzeatski grad.

Hanza (Hanzeatski savez ili Hanzeatska liga gradova) predstavlja savez trgovačkih cehova, koji je uspostavio i održavao trgovački monopol na Baltičkom moru i većini severne Evrope između 13. i 17. veka. Nemački gradovi su tokom jednog veka neverovatnom brzinom ostvarili dominantnu poziciju u trgovini na Baltiku. Libek je postao centralni čvor u celoj pomorskoj trgovini tokom tog perioda.

Obzirom na svoju veličinu, Greifswald poseduje bogatu kulturnu i turističku ponudu za svoje posetioce. Najveće kulturne institucije u gradu su Pozorište “Vorpommern” i “Pommersche Landesmuseum” (Pomeranski državni muzej), muzej u kojem se nalaze slike poznatog slikara Kaspara Davida Fridriha, koji je inače rodom iz Greifswalda.

Za ovaj projekat je izdvojeno više od 10 miliona evra i osnovan je iz velike želje da se dokumentuje život i rad ovog “romantičara” i njegovog umetničkog okruženja. Ovaj projekat su finansirali grad Greifswald, region Meklenburg – Zapadna Pomeranija, kao i savezna vlada.

Gradska kuća grada Greifswalda, koja je sagrađena 1915. godine, restaurirana je u potpunosti i zajedno sa susednom zgradom pozorišta, predstavlja centralni kompleks starog dela grada Greifswalda.

Gradska arhitektura poseduje stilove iz gotovo svih epoha, od srednjovekovne cigle, gotike do modernih oblika arhitekture. Starije građevine grada posebno karakteriše stil uobičajen u severnoj Nemačkoj i regionu Baltičkog mora, koji se takođe može naći u drugim hanzeatskim gradovima kao što su Libek i Vizmar.

Naravno, arhitektura klasicizma i početak Vilhelminove ere su takođe ostavili značajan trag u Greifswaldu. Tokom ere DDR-a srušeni su veliki delovi severnog dela starog grada i tu su izgrađeni montažni stanovi. Od 1990. godine ulažu se veliki napori za restauraciju i obnavljanje istorijski arhitekture grada.

Stari deo grada

Centralni pijačni trg, jedinstven po veličini i obliku u severnoj Nemačkoj je zaista impozantan. Gotičko-barokna gradska kuća Greifswalda, koja potiče iz 13. veka, nalazi se na pijačnom trgu. Dve srednjovekovne hanzeatske gradske kuće Markt 11 i 13 u čuvenom cigla gotskom stilu su posebno značajne u pogledu arhitektonske istorije grada.

Na uglu ulice “Muhlenstrasse” nalazi se bela, klasicistička zgrada galerije slika Pomeranskog državnog muzeja, koju je sagradio prema planovima Johann Gottfried Kuistorp.

Stari grad karakterišu i zgrade Univerziteta Greifswald, kao što su glavni kampus, nekoliko zgrada klinike i razne zgrade instituta. Najveće svete građevine su tri crkve od opeke od gotike koje se mogu videti izdaleka. Katedrala Svetog Nikolaja je znamenitost grada i nalazi se u zapadnom centru grada, u blizini glavne zgrade univerziteta.

Takođe se u starom gradu nalaze razne važne istorijske gradske kuće, na primer kod glavnih crkava i duž pravca istok-zapad Schuhhagen ili Muhlenstraße i Lange Straße ulica. Severni deo starog grada u pravcu luke je bio značajnoj meri porušen zbog projekta starog sistema, iako je bio pošteđen u ratnom periodu i zamenjen montažnim zgradama, samo je nekoliko starih zgrada, poput gradske biblioteke u Knopfstrasseu, pošteđeno ove destruktivne mere.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Greifswald i nemačke nacionalne železnice DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Greifswald i nemačke savezne pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomeranija i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj. 

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomerinija.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom šarmatnom gradu Greifswaldu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke! Pozivam vas da pogledate i ostale slike koje se nalaze u galeriji fotografija i da uživate u lepoti ovog baltičkog grada.

Blogerski pozdrav iz Grajfsvalda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Greifswalda i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Halle, šarmantni grad umetnosti i dizajna

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Veliko mi je zadovoljstvo da Vam nakon dužeg vremena imam priliku napisati novi putopis. Korona virus je promenio naše svakodnevne navike i neka zadovoljstva kao što su putovanja smo ograničili i sveli na minimum. Turistička sezona ove godine je ugrožena i mnoge zemlje se trude da podstaknu turiste da ove sezone posete njihovu zemlju.

Nacionalna Turistička Organizacija Republike Nemačke je ove godine uložila velike napore da svojim kampanjama motivišu domaće i strane turiste da nakon turističke “pauze” nametnutim karantinom posete Nemačku.

Halle, grad u južnom delu nemačke pokrajine Saksonija – Anhalt.

Dobrodošli u Halle, šarmantni grad umetnosti, istorije i dizajna. Ovaj grad se nalazi na samom jugu nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, na reci Saale koja je treća najduža reka u Nemačkoj.

Halle je ekonomski i obrazovni centar u centralnoj i istočnoj Nemačkoj sa svojih nepunih 250.000 stanovnika. Univerzitet Martin Luther iz Halle-Vittenberga, sa kampusima u Halleu i Vittenbergu predstavlja najveći univerzitetski centar u Saksoniji-Anhalt saveznoj pokrajini, a ujedno je jedan od najstarijih univerziteta u Nemačkoj gde se neguje princip startup ekosistema. Univerzitetska bolnica u Halleu je najveća bolnica u ovoj pokrajini.

Kako je ovaj šarmatni grad dobio svoje ime? Naziv ovog grada je istorijski povezan sa berbom soli. Naziv reke Saale sadrži germanski koren reči za so, a berba soli se odvijala u Halleu još od perioda bronzanog doba.

Halle ima moderan centar grada, veliki broj zelenih površina i brojne neobične uske ulice u kojima je sačuvana arhitektura iz nekoliko epoha. Postoji veliki broj interessntnih i lepih mesta koje možete posetiti duž reke Saale koja prolazi kroz grad. Halle se nalazi u neposrednoj blizini Lajpciga i kao turista možete uživati u lepotama ova dva izuzetna grada u Nemačkoj.

Halle je relativno mali grad, ali to ne znači da je dosadan. Naprotiv, osećaćete kao da se nalazite u jednom velikom muzeju na otvorenom. Halle je jedan od najvećih univerzitetskih cenatara u Nemačkoj i ovde se mogu pronaći različiti univerzitetski instituti i biblioteke.

Halle je postao veoma bogat i “slavan” grad kao rezultat uspešne trgovine soli. Sačuvani bedemi srednjovekovnog zamka daju Halleu svoj istorijski pečat i izuzetnu lepotu. Ostale znamenitosti grada uključuju “Unserer Lieben Frauen” i “Roter Turm”, samostojeći zvonik.

Pored obnovljenog gradskog jezgra, okolne moderne četvrti daju ovom gradiću neobičan šarm. U nekim delovima grada mogu se i dalje pronaći vile i kuće i kuće koje pripadaju starom arhitektonskom stilu u Nemačkoj i nažalost srušene su u mnogim drugim gradovima u Nemačkoj.

Halle nije samo kulturna prestonica savezne pokrajine Saksonije-Anhalt, već i rodno mesto George Frederic Handel-a. U gradu se i danas može osetiti duh poznatog baroknog kompozitora, posebno tokom festivala Handel koji se inače održavau junu mesecu svake godine.

Ako vas put navede u ovaj grad, obavezno posetite rodnu kuću kompozitora Handela i Crkvi gde je Handel kršten, koja se nalazi u samom srcu grada. Doživite kulturnu raznolikost više od 1.200 godina starog centra grada Halle sa svojim uskim ulicama i istorijskim zgradama. Da li ste znali da je Halle takođe popularan zbog svoje istorije slatkiša. U Salzburgu su rođene Mocart kugle, ali u Halleu postoje čuvene Halloren Kugeln.

Ko ne oseti lepotu lepršanje krila, ostaje obično stvorenje ovog sveta…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Halle i nemačke naocionalne železnice DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Halle i nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom malom neobičnom gradu u Nemačkoj. 

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom šarmatnom gradu Halle? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Halle i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pismo iz Indije: Čarobno putovanje Maharadža Ekspresom…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Verujem da vas ove vrućine i pandemija nije omela u obavljanju svakodnevnih obaveza. Zbog trenutne zdrastvene situacije jedino što nam preostaje su prelistavanje slika sa putovanja i podsećanje na neka lepa putovanja.

Ako pratite moj blog duže vreme verujem da se sećate mojih priča o neobičnoj, dalekoj zemlji kontrasta – Indiji. Pre dve godine, tačnije u februaru 2018. godine bio sam u prilici da posetim ovu daleku zemlju. Moj dečački san je bio da posetim jedno od svetskih čuda – Tadž Mahal.

Plan Nacionalne turističke organizacije Republike Indije je bio promocija različitih regiona u Indiji uz korišćenje železnice. To je bilo moje prvo daleko putovanje vozom i sve vreme tokom leta do Delhija sam se pitao kako zaista izgleda putovanje gde ljudi provode većinu vremena na samom vozu.

Moje razmišljanje je prekinuo kapetan aviona koji nam je poželeo dobrodošlicu u glavni grad jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu. Uzbuđenje i adrenalin nakon višesatnih letova je uradio svoje i pokušao sam na sve načine da zaobiđem gužvu i da pronađem moje domaćine. Topla dobrodošlica i brojni pokloni su mi izmamili osmeh na lice. Tokom vožnje do hotela domaćini su se potrudili da mi u kratkim crtama objasne rutu i način putovanja, ali moje oči su bile prikovane za prozor jer su me zavela svetla svetske metropole kao što je to Nju Delhi.

Kroz razgovor sam saznao da sam jedan od prvih blogera iz moje grupe koji je došao i da će do ranih jutarnjih sati doći i preostali članovi grupe. Nesanica je uradila svoje pa sam rešio da se upoznam sa detaljima putovanja i krenuo sa isčitavanjem detalja o Maharadža Ekspresu, vozom iz snova za koji mnogi kažu da je hotel od pet zvezdica na točkovima.

Maharadža Ekspres je jedinstven voz koji pruža putovanje koje se pamti do kraja života. Nacionalna železnica Republike Indije zajedno sa menadžmentom Maharadža Ekspresa su želeli da ljudima prikažu lepotu putovanja koja potinje iz čuvene indijske kraljevske ere. Putovanja Maharadža Ekspresnom se posebno organizuju tokom cele godine i traju u proseku između sedam i deset dana. Osnovni cilj svakog putovanja je upoznavanje turista sa nacionalnim blagom Indije, neverovatnog indijskog duha i kultune baštine. Sva putovanja Maharadža Ekspresom su kreirana tako da budu u skladu sa željama i potrebama klijenata koji cene vrednost svog novca i očekuju određen nivo udobnosti i luksuza tokom svog putovanja.

Ovaj neobični luksuzni voz u Indiji nakon višegodišnjeg uspešnog rada je dobio brojne nagrade za svoje izuzetno gostoprimstvo. Specifičnost ovog voza je predsednički apartman koji je simbolično nazvan “Navratna” što na indijskom jeziku znači “devet dragocenih dragulja”. Luksuzni voz Maharadža Ekspress je dobio svoje po dragocenim draguljima različitih maharadža (kraljeva). Po predanju vozovi indijskog maharadže ima 14 lokomotiva za goste, koje se zovu: Moti (Biser), Manik (Rubin), Heera (Dijamant), Panna (Smaragd), Neelam (Plavi Safir) itd.

Putnik na ovom izuzetnom luksuznom putovanju vozom može upoznati i direktno doći u kontakt sa kulturnom baštinom Indije. Sve informacije i uputstva o putovanju se pre samog putovanja šalje putnicima poštom na kućnu andresu i takođe putnici dobijaju posebnu kopiju dokumenata i brošura pred sam polazak voza. Putovanje ovim luksuznim vozom biće nezaboravno iskustvo koje ćete pamtiti tokom celog života.

U cenu aranžmana putovanja su uključene i usluge profesionalnih batlera, prostrane kabine sa potpuno opremljenim kupatilima sa osnovnim paketima za negu lica i tela, televizor, elektronski sef i bežični internet.

Maharadža Ekspres poseduje više kola (vagona) za ručavanje sa različitim tematskim celinama , gde se neverovatne raznovrsne svetske kuhinje poslužuju u zlatnim i srebrnim priborom za jelo u elegantnom dekorisanom ambijentu. Tematski restorani su: Paunov Restoran (Maiur Mahal) i Haveli Restoran (Rang Mahal). Jedna od brojnih kola su rezervisana za Safari bar gde putnici mogu uživati u raznovrsnim alkoholnim i bezalkoholnim pićima uz brojne grickalice.

Moram priznati da se ja nisam odvajao od pistaća, indijskog oraha i neslanog kikirikija dok sam radio na računaru tokom putovanja. Mislim da sam više vremena proveo u Safari Baru nego u sopstvenoj sobi. Sve usluge na vozu poput hrane i pića svih vrsta su uključene u cenu jer je usluga na vozu “all inclusive” tako da nemate potrebe da nosite sa sobom novac svaki put.

Safari Bar vagon u sklopu Maharadža Ekspresa

Ako se odlučite da putujete ovim čarobnim vozom možete birati između četiri programa: Indijska Panorama, Indijski Sjaj, Kulturna Baština Indije i Dragulji Indije. Svaki od ovih programa je jedinstven i razlikuje se po ruti i dužini trajanja putovanja. Ja sam član posade koja je bila na programu Indijska Panorama. Ako vas interesuju rute i dužina trajanja putovanja svih programa, možete pročitati sve o programima na ovom linku.

Za sve one avanturiste koji imaju želju da upoznaju Indiju i posećuju ovu zemlju po prvi put od srca preporučujem turu Indijska Panorama. Zašto? U ovom programu se nalaze svi dragulji indijske kulturne baštine: Agra i Fatehpur Sikri (Tadž Mahal), Džajpur (ružičasti grad vetrova), Varanasi (mesto gde reka Gang spaja ovozemaljski sa nebeskim svetom), kao i mnogi drugi. Pored značajnih kulturno – istorijskih gradova bićete u prilici da odete na safari i doživite lepote divljine Indije.

Godinama sam maštao da posetim Tadž Mahal i nakon toliko godina moj san je ispunjen zbog toga sam i najviše zahvalan što imam posao koji istinski volim i koji me ispunjava uz nesebičnu podršku mojih čitalaca koji godinama prate moje neobične avanture po svetu.

Ako želite da se podsetite kako je izgledala moja velika Indijska avantura možete pročitati moje priče na sledećim linkovima:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno na radost! (specijalna modna priča iz Indije)
Vreme ručka i dolazak Maharadža Ekspresa u Varanasi uz pogled na reku Gang

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz Indije. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Voleo bih da čujem Vaša iskustva i da li ste uspeli da posetite daleku Indiju? Da li ste napravili neke planove za odmor sledeće godine nakon ove situacije sa Korona virusom?

Kako se vama dopala ova moja priča o neobičnom vozu iz snova – Maharadža Ekspresu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji žele da nauče nešto novo o Indiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

Uskršnje ostrvo: Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

Tibet: Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

Nepal: Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

Patagonija: Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

Sudan: Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

Tahiti: Poljubac delfina.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

Namibija: Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

Severni Tajland: U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

Kenija: Na obali jezera Nakuru.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

Patagonija: Punta Tombo

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

Sudan: Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji  sličnost sa Meksikancima i Ircima.

Japan: U Tokiju sa vozačem rikše.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

Papua Nova Gvineja: Sa pripadnicima Huli naroda.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

Sa ajkulama u vodama Pacifika

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

Sudan: Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Madagaskar: Druženje sa lemurom.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Iskreno, nadam se da ste dobro i da dočekujemo svi zajedno neke lepše i toplije dane koji su karakteristični za ovaj period u godini. Jun je inače mesec kada ljudi kreću na more ili planiraju svoje letovanje, ali ova godina je bila izuzetak. Zbog novonastale situacije izazvana Korona virusom, ljudi su sprečeni da planiraju letovanja i možda da svoja putovanja odlože za jesen.

Meni je bilo drago što su se mnogi od vas setili mog bloga i veliki broj čitalaca mi se obratio u prethodnih nekoliko nedelja sa molbom za savete gde biste mogli otići na neko letovanje u jesenjem periodu. Koje su to destinacije koje su vas najviše interesovale? Narod iz Srbije i regiona su najviše predložile sledeće destinacije: Turska, Egipat, Kipar, Grčka, Tunis, Maroko i Malta.

Centralna ulica u samom srcu Republike Malte, žila kucavica prestonice – Valeta

MALTA

Republika Malta je vrlo mala i gusto naseljena ostvrska zemlja koju sačinjava Malteški arhipelag u Sredozemnom moru. Arhipelag čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino. Ova neobična ostrvska zemlja se nalazi južno od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, pa tako geografski gledano Malta pripada severnoj Africi, ali sa političkog aspekta ova zemlja pripada Evropi i članica je Evropske Unije. Meni je bila velika čast i zadovoljstvo da u saradnji sa turističkom organizacijom Republike Malte osetim čari ove ostrvske zemlje.

Trg Republike se nalazi u centru Valete, glavnom gradu Republike Malte.
Trg Republike u Valeti

Glavni grad Republike Malte je Valeta. Zbog specifičnog geografskog položaja, malteška kultura predstavlja neobičan spoj mnogih kultura koje su tokom istorije bile povezane. Uglavnom to su obližnje susedne mediteranske zemlje ili kulture zemalja koje su upravljale Maltom pre dobijanja nezavisnosti. Malteška ostrva predstavljaju jedan veliki muzej na otvorenom, jer se 7000 godina malteške istorije na koju su veliki uticaj imali Feničani, Arapi, Romani, Malteški vitezovi i Britanci, mogu videti i dan danas.

Tritonova fontana je fontana koja se nalazi na periferiji Gradske kapije u Valeti, Malta.
Triton Fontana u Valeti, Malta

Malta je izuzetna turistička destinacija, bez obzira šta očekujete od svog odmora, bilo da ste ljubitelj aktivnog odmora ili relaksacije mogućnosti ovog ostrva su bezbrojne. Za ljubitelje kulture i umetnosti tu su brojni muzeji i galerije. Sa druge strane za sve gurmane Malte predstavlja pravi mali raj jer imate priliku da uživate u neobičnim specijalitetima ovog mediteranskog ostrva.

Malta takođe poseduje veliki broj prirodnih lepota kao što su brojne pećine, uvale i prirodni spomenici. Ne zaboravite kada završite sa obilaskom znamenitosti i uživanjem u brojnim đakonijama ne zaboravite da obavite kupovinu ili prošetajte uveče promenadom u Slimi i Buđibi.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu ostrva, koji je tokom istorije u periodu od antičkog doba do srednjeg veka služio kao glavni grad na ostrvu. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Mdina je ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi generacijski sa kolena na koleno. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Palata Vilhena: Prirodnjački muzej u gradu Mdina, Republika Malta
Palata Vilhena, prirodnjački muzej u Mdini.

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Katedrala Svetog Petra u gradu Mdina, Republika Malta
Katedrala Sv. Petra u srcu Mdine, Malta.

Tokom posete Malti, posetio sam Valetu, Mdinu, Rabat, Sliemu, malo tradicionalno ribarsko selo Marsaxlokk (Marsa-Šlok) i ostrvo Gozo. Ova zemlja je na mene ostavila utisak i iskreno se nadam da ću uskoro posetiti Maltu.

Postovi o Malti koje ste imali priliku da pročitate na blogu:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…
  2. Pisma sa Malte: Mdina, magični grad tišine
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana
  4. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira
  5. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni post)
  6. Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti (modni)
  7. Pisma sa Malte: Poslednji modni krug u Valeti (modni)
Marsaxlokk (Marsa-Šlok) je malo tradicionalno ribarsko selo poznato po raznobojnim brodićima “Luzzus”.

KIPAR

Republika Kipar je ostrvska zemlja koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora. Zbog svog geografskog položaja Kipar je predstavljao raskršće između Evrope, Azije i Afrike, a još uvek su zastupljeni mnogi tragovi drevnih civilizacija, poput rimske i vizantijske.

Jedan zanimljiv podatak koji sam saznao od predstavnika Nacionalne turističke organizacije Kipra je to da je Kipar ustvari najtoplije ostrvo Mediterana. Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se, prema jednoj od brojnih legendi, ovde iz morske pene rodila grčka boginja Afrodita. Najposećenije letovalište na Kipru je Limasol, grad čuven po nestvarno lepim plažama.

Afroditina Stena u blizini mesta Pafos, Kipar
Afroditina Stena, znamenitost koja se nalazi u blizini mesta Pafos.

Nikozija je pravo mesto za ljubitelje spoja modernog i tradicionalnog. Glavni grad Kipra još od 12. veka krasi stari deo grada sa neobičnim korzoom i kafićima na kaldrmi. Mesto gde se istorija prepliće sa modernim svetom.

Spomenik slobode je spomenik koji se nalazi u glavnom gradu Republike Kipra - Nikozija
Spomenik slobode u Nikoziji

Larnaka je udaljena nekoliko kilometara od najvećeg međunarodnog aerodroma na Kipru. Grad se nalazi se na jugoistočnoj obali i najstariji je grad na ostrvu. Pored Limasola, Larnaka je jedno od luksuznijih letovališta u čiju luku dolaze posetioci sa raznih strana Evrope i sveta sa novim modelima jahta.

Zgrada administrativne uprave okruga Larnaka na Trgu Evope u gradu Larnaka, Kipar
Zgrada administrativne uprave regiona Larnaka koja se nalazi u samom centru – Trg Evrope u neposrednoj blizini glavne promenade.

Larnaka poseduje moderne opremljene peščane plaže ocenjene sa visokim ocenama što doprinosi razvoju turizma. Grad je poznat po uređenoj promenadi koja se nalazi uz samu obalu mora, duž kojeg se nalaze drvoredi palmi. Jedna od najpoznatijih znamenitosti u blizini promenade je crkva Svetog Lazara.

Postovi o Kipru koje sam podelio sa vama na blogu:

  1. Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja
  2. Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja
  3. Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu
  4. Kipar, zimsko letovanje sa stilom (modni post)
Crkva Svetog Lazara u Larnaki, Kipar
Crkva Svetog Lazara u Larnaki

Dragi moji pustolovi stigli smo i do kraja ovog specijalnog posta gde sam u kratkim crtama pokušao da dočaram lepote ove dve neobične ostrvske zemlje u Evropi. Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih dragulja Mediterana? Koja su vaša zapažanja? Da li vam se više svidela Malta ili Kipar i voleo bih da čujem vaše razloge. Zaista bih voleo da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Luka u gradu Larnaka, Republika Kipar
Luka u Larnaki

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jutro u Limasolu

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da saznaju nešto novo o turističkim destinacijama. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Destinacije koje vam mogu promeniti pogled na svet…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste raspoloženi i spremni za novi post. U prethodnom postu sam vas pitao za savet u vezi sadržaja na blogu pošto ćemo imati malih poteškoća u obavljanu posla u sferi turizma. Zbog širenja Korona virusa, turizam na svetskom nivou će snositi velike posledice kao i ostale uslužne delatnosti. Za danas sam vam spremio poseban post u kojem ću vam uporediti 4 destinacije koje su na neki način povezane i “srodne”.

Putovanja su sama po sebi jedan veliki poklon koje nam život pruža i kada nam se pruži prilika trebali bismo iskoristiti šansu. Bez obzira da li je u pitanju klasično turističko putovanje kao običan turista ili je u pitanju neko poslovno putovanje, put sam po sebi pruža mogućnost da proširimo svoja znanja i vidike koji će nam omogućiti da lakše prihvatimo neke nove promene koje nam se vremenom nameću. Čovek je društveno biće koje pokušava na sve načine da nahrani svoju radoznalu stranu, a naučnici su potvrdili da su putovanja najbolja duševna hrana.

Kada govorimo o putovanjima, nije bitna destinacija, već društvo koje birate kao svoje saputnike jer se na putovanja ne ide individualno. Destinacija je potpuno nebitna, to može biti i nešto u vašoj neposrednoj blizini mesta gde živite, pa do nekih najudaljenijih tačaka na zemljinoj planeti. Mogućnosti su velike, pitanje je koja su vaša lična interesovanja.

INDIJA

Prva destinacija za koju sam se danas odlučio da vam napišem neke moje utiske je daleka Indija. Ovu neobičnu i mnogoljudnu zemlju u Aziji sam imao prilike da posetim pre dve godine, 2018. godine kada sam bio izabran od više desetina hiljada blogera iz celog sveta da posetim ovu neverovatnu zemlju. Tog trenutka sam bio ispunjen kako sa poslovne, tako i sa duševne strane. Prvo, bila mi je velika čast da budem izabran od toliko blogera na svetu i da organizujem svoje putovanje u saradnji sa Ministarstvom turizma Republike Indije. Sa druge strane ispunio sam svoj najveći dečački san i posetio sam zemlju o kojoj sam slušao priče mojih ukućana od malih nogu.

Uvek sam maštao da posetim čuveni Tadž Mahal i da vidim “Reku Života” – reku Gang koja protiče kroz najpoznatiji istorijski grad – Varanasi. Pošto su naše finansijske mogućnosti na Balkanu u proseku slabašne, ljudima većinom ostaje samo nedosanjan san da odu jednom u tu Indiju. Ja sam imao sreće da se moj san ispuni i da odem na jedno neverovatno putovanje za koje sam siguran da iskreno ne bih uspeo samostalno da skupim novac i da se otisnem u avanturu života koja vredi više desetina hiljada dolara.

Ovo putovanje je bilo specijalno jer sam bio u mogućnosti da otkrijem sve lepote Zlatnog Trougla u Indiji, zahvaljujući nacionalnoj železnici Republike Indije koja mi je pomogla da dođem u kontakt sa menadžmentom Maharadža Ekspresa, vozom za koji svi kažu da je “hotel od 5* na točkovima”. Njihov tim je imao sluha za moju ideje i saslušali su moje želje pa smo napravili jedno neobično putovanje gde smo malo prepravili jedan njihov program i dobili smo jedno neobično putovanje.

Tadž Mahal

To je bilo moje prvo daleko putovanje gde sam imao priliku da upoznam sasvim novu kulturu i da upoznam lepote jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu – Indije. Za 12 dana putovanja neobičnim vozom, svaki dan smo obilazili neobične gradove u samom srcu Indije i tom prilikom sam napravio dosta zanimljivih priča koje sam 2018. godine podelio sa vama na blogu. To je bilo putovanje koje je ispunilo moje dečačke snove, sa druge strane sam bio izuzetno ponosan jer sam do Indije došao zbog mog predanog rada na blogu.

Smatram da bi svako trebao bar jednom u životu da poseti Indiju i da se uveri u lepotu različitosti kultura i da je Hindu kultura možda nama daleka, ali se u srcu razumemo. Naravno, potrebno je uštedeti dovoljno novca da biste uspeli da osetite čari ove zemlje i smatram da za 1200 do 1500 evra možete kupiti avionske karte kada su na akciji i obezbediti pristojan hotelski smeštaj i da posetite neke od najpoznatijih znamenitosti u Indiji.

Sa džeparcem vam je potrebno oko 1800 do 2000 evra za ovakvo jedno putovanje. Kada su u pitanju daleke destinacije, najviše novca se potroši za avionske karte dok smestaj, hrana i osnovne potrepbštine nisu toliko skupe. Zato je najvažnije da iskoristite posebne akcije koje avio kompanije povremeno sprovode i tako da kupite karte za udaljene destinacije.

Na samom kraju ove izuzetne avanture imao sam priliku da posetim grad Varanasi, kroz koji prolazi “reka života” – Gang koja je od izuzetne mitske važnosti za Indijce. Ovo nije običan grad, ovo je mesto gde se božanstvo Šiva svakodnevno sastaje sa Majkom Ganga. Ovde se svakodnevno spaljuje više stotina mrtvaca koji se na ovaj način oslobađaju klasičnog životnog ciklusa života i odlaze na sveto mesto. Možda je to pomalo morbidno za naše evropsko shvatanje i način života, ali za Hindu kulturu je to prihvatljivo kao kult koji usmerava život u njihovoj zemlji.

Ako želite da razumete Hindu kulturu, potrebno je otići tamo bez stega i predrasuda. Ako odete sa nekim početnim negativnim stavom, nećete biti u prilici da razumete i uvidite kontrast i sve lepote i različitosti ove neobične zemlje. Moj savet vam je da redovno proveravate cene karata i kada vam se ukaže idealna prilika da ne razmišljate mnogo i da uživate u lepotama ove daleke zemlje.

Postovi koje sam napisao o Indiji:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Indija: Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno, na radost! (specijalan modni outfit post)

NARODNA REPUBLIKA LAOS

Zemlja koja se na neki način može usporediti sa Indijom, ne samo da dele mesto u Aziji, već je u obe zemlje prirodna i kultura tako nestvarna i različita. Kada pričamo o veličini ovih zemalja to je nemoguće uporediti, jer je Laos jedna od najmanjih zemalja u ovom delu sveta. Bez obzira na veličinu ova maleni zeleni “smaragd” Azije može zbog svoje burne istorije i neobične kulture da parira Indiji. Ovo putovanje mi je malo svežije jer mi je ova avantura realizovana krajem prošle godine, u novembru 2019. godine.

Prvo kada vam neko spomene Jugoistočna Azija, prva asocijacija su dugi i iscrpljujući letovi. Da to je istina, pogotovo što imate da promenite nekoliko aerodroma i letova da biste došli do Laosa, ali kada kročite na tlo ovog rajskog zelenila shvatite da je sve to vredelo. Ovo je zemlja gde možete odmoriti sva svoja čula. Za razliku u Indije, Laos je za sve ljubitelje prirode i “mirnijeg” turizma. Ovde možete doći da se zaista odmorite i da naučite nešto novo o laoškoj kulturi i budizmu na jedan sasvim drugačiji način.

Pripala mi je velika čast da budem jedan od prvih blogera na svetu koji je imao priliku da u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i turizma poseti Laos. Cilj moje posete je bila promocija laoške kulture, tradicije i običaja. Poželeo sam da posetim njihov najvažniji budistički verski praznik i tim iz ministarstva zajedno na čelu sa ministrom su se potrudili da osetim lepote deljenja radosti sa drugima sredinom novembra meseca kada se obično održava That Luang, praznik za oči i lek za dušu.

Pored glavne prestonice Laosa – Vijentijana, imao sam prilike da posetim i Luang Prabang, grad koji je od velikog istorijskog značaja za Lao narod. To je bila nekadašnja “kolevka” Laoških kraljeva i odatle se uticaj širio na ostatak zemlje, sve dok se uloga glavnog grada nakon raspada kraljevstva nije zvanično dodelila Vijentijanu.

Laos je zemlja u kojoj možete osetiti lepote i čari netaknute prirode i saznati neke nove istorijske činjenice o ovom delu sveta. Verujte mi da bez obzira na veličinu ove male zemlje, sve je to nesrazmerno u odnosu na nepravdu i sudbinu Lao naroda kroz istoriju. Pored svega toga saznaćete nešto više u njihovoj kulturi, tradiciji i religiji. Nakon ove posete, dobio sam jedan sasvim drugi pogled na svet uz pomoć prizme istine koju vam pruža budizam.

Ako pronađete prave vodiče koji će vam objasniti suštinu budizma i neka osnova pravila i načela ove religije shvatićete neke određene životne istine i nepravde u životu. Možda će vam to pomoći da sagledate svoje životne probleme iz jednog sasvim novog ugla.

Postovi koje sam podelio sa vama o ovoj predivnoj zemlji:

  1. Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…
  2. Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…
  3. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, bajka o 1000 slonova!
  4. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…
  5. Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi dobre volje mogu da nađu mir…

MAROKO

Maroko je jedna od onih zemalja u Africi o kojima maštate nakon što vidite neku emisiju ili svoju omiljenu seriju. Tako je bio slučaj i sa mnom kada sam maštao o ovoj zemlji nakon što sam je “filmski” upoznao nakon što sam još kao dete “virnuo” u poslednje scene čuvenog filma “Prvi greh” sa Anđelinom Džoli i Antonijem Banderasom i serijom “Zabranjena ljubav” gde je pored Marakeša koji je imao glavnu ulogu bila tu negde između zidina grada i zabranjena ljubav prelepe Marokanke Žade i Lukasa, ta ljubav dvoje mladih koja je prkosila svim zakonima.

Sudeći po društvenim mrežama, Maroko je destinacija koja je izazvala najviše emocija kod većine mojih čitatelja. Iskreno, isti slučaj je bio i kod mene. Već neko vreme sam maštao da posetim Maroko i da osetim tu mešavinu Afrike i Evrope na francuskom jeziku. Maroko je zemlja koju ne možete opisati u tri reči. To je zemlja kontrasta i kojoj sam ja dao epitet “Peščana Bajka”.

Marakeš je bio i grad iz snova i kolevka inspiracije jednog od najvećih modnih virtuoza koji je zasigurno obeležio modu 20. veka i postavio temelje francuskog dizajna i stvaralaštva.

Pored Marakeša, vedrinu plavih azurnih nijansi plave unosi jedan neobičan grad na obali Atlanskog okeana. Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Možda nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine.

Razlog moje posete ovoj neobičnoj zemlji bio je Gnaoua svetski muzički festival koji predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i pokušavaju na sve načine da istražuju neke nove muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

Ovo putovanje ću pamtiti po neverovatnom plavetnilu i peščanim pejzažima i nasmejanim licima Marokanaca. Narod je ono što izdvaja svaku zemlje, mnogi misle da je to nebitno, ali narod je taj koji pomažu da se određena država razlikuje od ostalih. Od kolektivnog ponašanja zavisi da li će država dobiti pozitivnu ili negativnu “ocenu”.

Nadam se da ću imati prilike da posetim uskoro Maroko i da nastavim svoju avanturu gde sam stao. Maroko je jedna izuzetna zemlja koja nam pruža bezbroj mogućnosti i bilo mi je veliko zadovoljstvo da je prikažem na svom blogu.

Postovi iz Maroka koje sam podelio sa vama tokom 2018. godine:

  1. Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš
  2. Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana
  3. Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza
  4. Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauira (modni outfit post)

EGIPAT

Zemlja sa dugom i fascinantnom istorijom koja je obeležila ljudsko postojanje. Kolevka jedne civilizacije koja seže nešto više od 4500 godina, čiju istoriju smo imali priliku da učimo u osnovnim i srednjim školama. Kada vam neko spomene Egipat prva asocijacija na ovu drevnu civilizaciju su “večne” građevine koje su jedne od sedam svetskih čuda – piramide.

Kada smo se približavali Kairu nisam mogao ni pretpostaviti da ću imati prilike iz aviona da vidim te neverovatne građevine koje se nalaze nedaleko od Kaira na platou u Gizi. Tek kada sletite u Kairo i zaputite se u Gizu shvatite koliko je čovek mali, ali uz veliki napor može da napravi velike stvari. Piramide su rezultat ljudskih napora da se napravi čudo za tadašnja “božanstva na zemlji” kako su tada vladari, odnosno faraoni uživali ugled mitskih bića.

U oktobru 2019. godine imao sam prilike da pored Kaira i Gize posetim centar helenističke kulture Aleksandriju i dragulj Crvenog mora – Hurgadu. Bila mi je čast i veliko zadovoljstvo da ove godine budem “Ambasador” Arapske Republike Egipta na Internacionalnom sajmu koji se održao pre par dana u Beogradu. 42. Sajam Turizma u Beogradu je obeležio ovu godinu i drago mi je da je po prvi put nakon toliko godina baš Egipat bio zemlja partner ovako značajnog događaja u Srbiji i regionu.

Nadam se da će nakon rešavanja ove trenutne situacije sa Korona virusom dovesti stvari u normalnu i da će bar krajem ove godine turizam malo živnuti. Srbi su uvek bili dragi i rado viđeni gosti u ovoj zemlji u Africi i siguran sam da nas Egipćani dočekuju i ove godine raširenih ruku.

Pored izuzetnih odmarališta i uređenih plaža, Egipat je poznat i po brojnim kulturnim spomenicima. Ako imate vremena i obezbeđene finansije obavezno posetite Aleksandriju, grad koji je dobio ime po Aleksandru Makedonskom, najvećem osvajaču. Zanimljiva je anegdota da Aleksandar nikada zapravo nije video grad, već je nastavio svoj pohod, ali je nakon što je stradao sahranjen u Aleksandriji.

Možda Aleksandar Makedonski nije imao priliku da vidi Aleksandriju, ali se potrudio da ga uredi po nekoj svojoj zamisli pa je unajmio urbaniste i arhitekte koji su na osnovu njegovih ideja uredili Aleksandriju.

Postovi o Egiptu koje sam podelio sa vama u 2019. godini:

  1. Pisma iz Egipta: Da li raskoš može da izgubi sjaj?
  2. Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…
  3. Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica nezaobilaznog arapskog šarma…
  4. Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Kako se vama dopala ova moja mala rekapitulacija zanimljivih destinacija koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo prvi post iz ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pismo sa Bliskog Istoka: Dubai, centar modernog orijentalnog luksuza…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Danas je idealan dan za početak jedne nove avanture pa sam zato ovog kišnog utorka za vas pripremio novi post. Putovanja su zaista pravi spas od sumorne svakodnevice i čovek ima priliku da se zabavi i bar na tih nekoliko dana zaboravi na probleme. Kada su u pitanju putovanja nije bitna destinacija, najbitnije je da čovek ne ide sam i da se napravi dobar plan programa puta gde će se svi zabaviti i lepo odmoriti.

Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim avio kompaniji flydubai i Turističkoj organizaciji grada Dubai koji su omogućili da moj fotograf i ja osetimo lepote i čari centra modernog orijentalnog luksuza kao što je to Dubai.

Kada je avio kompanija flydubai započela sa radom 2009. godine, cilj je bio da se povežu sa svojim putnicima i da ih svakodnevno prevezu na što veći broj destinacija. Danas kompanija flydubai leti na više od 90 destinacija i neprestano dodaje nove destinacije u njihovu “nebesku” mrežu.

Preko 70 miliona putnika je poklonilo svoje poverenje i sa kompanijom flydubai su posetili najveći i najpoznatiji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – Dubai, što ih ujedno čini drugim najvećim prevoznikom, po broju putnika u UAE. Vizijom i podrškom vlade Dubaija stvorile su se nove mogućnosti za putovanja, turizam i trgovinu i poboljšali povezanost povećanjem pristupa Dubaiju i povezali sa ostatkom sveta.

Uz sve veću potražnju i stalno rastuću mrežu, flidubai je u svojoj ponudi dodao niz novih destinacija. Nakon što su već otvorili rute po Africi, Evropi, centralnoj Aziji, Bliskom Istoku, Indijskom potkontinentu i jugoistočnoj Aziji, cilj je ne samo da se širenje mreže destinacija, već da put bude što efikasniji, sa redovnijim letovima, direktnim letovima i nove avione uz koje će svako putovanje biti nezaboravno.

Flydubai poslovna (biznis) klasa nudi komfornije, opuštenije i sasvim novo iskustvo letenja. Na aerodromu ćete imati beneficije od brže prijave na let i prioritetnih usluga na aerodromu, uključujući poseban pult za prijavu, ukrcavanje i autobusku uslugu. Možete se opustiti i pre vašeg putovanja u bisnis salonu na Internacionalnom aerodromu u Dubaiju na terminalu 2, a ako vaš let se odvija sa terminala 3, možete koristiti neki od brojnih salona poslovne klase avio kompanije Emirates, naravno i mogućnost uživanja u salonima na aerodromima širom sveta koristeći partnerske mreže avio kompanija kojoj pripada kompanija flydubai.

Tokom leta bićete u prilici da uživate u personalizovanoj, profesionalnoj i vrhunskoj usluzi članova posade koji su na usluzi putnicima poslovne-biznis klase. Izaberite ukusan obrok iz menija gde možete pronaći specijalitete iz raznoraznih internacionalnih kuhinja. Moja preporuka je da probate specijalitete arapske kuhinje i siguran sam da ćete uživati u do sada neotkrivenim ukusima za vaše nepce!

Let od Beograda do Dubaija u proseku traje oko 6 sati i verujem da će vaš let biti komforan, udoban i zabavan bez obzira da li se odlučite da putujete ekonomskom ili poslovnom klasom sa kompanijom flydubai. Ljubazno osoblje, pejzaži na koje ćete usput naići i ko zna možda upoznate nekog na letu.

Ja sam bio u prilici da upoznam jednu zanimljivu gospođu u poznim godinama koja ide u posetu svojoj ćerki u Dubai. Toliko sam zanimljivih stvari saznao o ovom neobičnom modernom gradu i dobio sam preporuke iz prve ruke šta ne bih smeo da propustim u Dubaiju!

Dubai je najnaseljeniji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i glavni grad Emirata Dubai. Smešten u istočnom delu Arapskog poluostrva na obali Persijskog zaliva, Dubai svojim položajem je zauzeo centralno poslovno središte zapadne Azije. Takođe je glavno svetsko transportno središte za putnike i robu. Prihodi od nafte pomogli su ubrzanju razvoja grada, koji je već bio veliko trgovačko središte.

Danas manje od 5% prihoda Emirata dolazi od nafte. Istraživanja Centra za regionalnu i međunarodnu trgovinu pokazuju da s početkom 20. veka ekonomija Dubaija se većinom oslanja na prihode od trgovine, turizma, vazduhoplovstva, nekretnina i finansijskih usluga.

Istorija ljudskog naseljavanja na području gde se sada nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati je neobična i vrlo složena. Veliki broj istorijskih zapisa navodi na usko povezane trgovačke veze između civilizacija doline Inda i Mesopotamije. Arheološka nalazišta u emiratu Dubaija, posebno u Al-Ashoosh-u, Al Sufouh i izrazito bogata nalazišta iz Saruk Al Hadida, pokazuju naseljavanje kroz periode Ubaida i Hafita, razdoblja Umm Al Nar i Vadi Suk i tri gvozdena doba u UAE.

Ovo deo je Sumeranima bilo poznato kao Magan i bilo je izvor metalnih ruda, posebno bakra i bronze. Područje je bilo prekriveno peskom pre oko 5000 godina dok se obala povlačila u unutrašnjost, postajući deo današnje obale grada. Veliko otkriće je predislamska keramika koja je pronađena na prostoru današnjeg grada Dubaija koja potiče iz perioda III i IV veka.

Pre uvođenja islama na to područje, ljudi u ovoj regiji su obožavali Bajir (ili Bajar). Nakon širenja islama u regionu, umaiiadski kalif istočnog islamskog sveta izvršio je invaziju na jugoistočnu Arabiju i proterao Sassane. Iskopavanjima muzeja u Dubaiju u regionu Al-Jumaira (Jumeirah) pronađeno je nekoliko artefakata iz perioda Umaiiada. Venecijanski trgovac biserima Gasparo Balbi posetio je ovaj grad 1580. godine i spomenuo Dubai (Dibei) koji je u to vreme bio značajan zbog trgovine biserima.

Smatra se da je Dubai osnovan kao ribarsko selo u ranom 18. veku i da je do 1822. godine dobio status grada u kojem je bilo između 700 i 800 pripadnika plemena Bani Ias i da je podlegao vladavini šeika Tahnun bin Shakhbut-a iz Abua Dhabi-ja. Međutim 1833. godine, nakon plemenske svađe, pripadnici plemena Al Bu Falasah su se izdvojili iz Abu Dhabija i nastanili se u Dubaiju. Egzodus iz Abu Dabija vodili su Obeid bin Saeed i Maktoum bin Butti, koji su takođe postali vrhovne vlasti u Dubaiju sve dok Obeid nije umro 1836. godine, napuštajući Maktum u želji da uspostavi novu dinastiju Maktoum.

Dubai je potpisao Opšti pomorski ugovor iz 1820. godine i zajedno sa drugim državama, nakon britanske kaznene ekspedicije protiv Ras Al Khaimaha iz 1819. godine, što je takođe dovelo do bombardovanja obalnih zajednica Persijskog zaliva. To je dovelo do stalnog pomorskog primirja iz 1853. godine. Dubai je takođe – poput svojih suseda potpisao sporazum o ekskluzivnosti u kojem je Velika Britanija preuzela odgovornost za bezbednost emirata 1892. godine.

Tokom 1970-ih godina, Dubai je nastavio da se razvija zahvaljujući prihodima ostvarenih od nafte i trgovine, čak i priliv od imigranata koji su bežali od libanonskog građanskog rata. Granični sporovi između emirata nastavili su se i nakon formiranja UAE. Tokom 1979. godine postignut je formalni kompromis koji je okončao sve nesuglasice. Luka Jebel Ali osnovana je 1979. godine i JAFZA (slobodna zona Jebel Ali) izgrađena je oko luke 1985. godine kako bi se omogućilo stranim kompanijama neograničeni uvoz radne snage i kapitala.

Aerodrom u Dubaiju i vazduhoplovna industrija takođe su nastavili da rastu velikom brzinom. Nažalost zbog “Zalivskog rata” 1990. godine u Dubaiju se osetio veliki negativni finansijski efekat, pošto su glavni investitori povukli svoj novac, a trgovinski lanci zatvorili svoje prodajne objekte, ali nakon toga grad se oporavio u promenljivoj političkoj klimi i uspeo da prevaziđe sve političke i finansijske probleme.

Kasnije tokom 1990-ih, mnoge strane trgovačke zajednice – prvo iz Kuvajta, tokom Zalivskog rata, a kasnije i iz Bahreina, u vreme šiijskih nemira – preselile su svoj posao u Dubai. Grad je imao baze za punjenje savezničkih snaga u slobodnoj zoni Jebel Ali tokom Zalivskog rata. Velika poskupljenja nafte nakon Zaljevskog rata ohrabrila su Dubai da se i dalje fokusira na slobodnu trgovinu i turizam.

Broj turističkih atrakcija i aktivnosti je značajno porastao poslednjih nekoliko godina. Sada postoji mnogo više opcija nego pre jer su pre sve aktivnosti bile u sklopu brojnih hotelskih lanaca jer grad nije posedovao turističke atrakcije. Samo otvaranje velikog trgovačkog centra Dubai Mall i izgradnja kompleksa koji čini samo srce grada (Dubai Downtown) je doprinelo prošitenju brojnosti turističkih atrakcija po kojima je danas Dubai prepoznatljiv u svetu. Najupečatljivije atrakcije koje su zasigurno promenile izgled grada su Burj Khalifa i Fontana u Dubaiju.

Burj Khalifa je poznata kao najviša građevina na svetu. Posetioci se mogu posebnim liftom popeti na 124. sprat koji je poznat kao najlepši vidikovac sa kojeg se Dubai vidi kao na dlanu. Sa druge strane Fontana u Dubaiju je najveća muzička fontana na svetu koju uvek možete posetiti besplatno i ona se nalazi u sklopu tržnog centra u Dubaiju (Dubai Mall).

Naravno pored fontane u Dubai Mall-u možete uživati u zimskim čarolijama na prostranom klizalištu, akvarijumu i KidZania koji je zamišljen kao moderna dečija igranica, verujte mi da tako nešto niste imali prilike da vidite u svom životu. Iskren da budem da nemam svojih 27 godina, išao bih da se igram tamo po ceo dan bez prestanka!

Bastakia je poznata kao četvrt koja je označena u svim turističkim vodičima i časopisima kao stari deo Dubaija sa dušom u kojem se čuva stari gradski duh i baština. Izgrađena je krajem 19. veka zahvaljujući persijskim trgovcima koji su bili vezani za Dubai zbog jednostavnog i olakšanog načina trgovine i zbog toga je ovaj deo grada dobio ime po gradu Bastak koji se nalazi na jugu Irana.

Mnogi obnovljeni objekti u ovom delu grada i dan danas poseduju posebne sisteme klimatizacije koji se zovu “Tornjevi Vetra” koji je bio zanimljiv koncept za klimatizaciju domova i poslovnih objekata. Danas je većina objekata u ovom delu grada u privatnom vlasništvu – domovi i postoje objekti koji su od velikog kulturnog i društvenog značaja kao što su:

  1. Kultorološki Centar Šeika Mohammed-a
  2. Muzej Dubaija
  3. Arabijska Kuća Čajeva (bivši Basta Umetnički Kafe)
  4. Majlis Galerija u kojoj se mogu pronaći dela domaćih i internacionalnih umetnika.
  5. Ostra Galerija gde možete pronaći dela savremene moderne umetnosti i skulpture

Pre tačno 7 godina u februaru 2013. godine u sklopu Dubailand kompleksa otvoren je Čudesni Vrt Dubai, cvetnu baštu od 72 000 metara. To je najveća cvetna bašta na svetu. Vrt ima ukupno 45 miliona vrsta cveća koje se održava uz pomoć posebnog sistema za navodnjavanje koji koristi otpadne vode koje su prečišćene i biljke se navodnjavaju pomoću kapljičnog sistema za navodnjavanje.

Tokom letnjeg perioda od kraja maja do septembra, kada temperature mogu biti izuzetno visoke, sa prosečnom temperaturom oko 40 stepeni, bašta je zatvorena za javnost.

Videti baštu u punom cvatu sa svojih 150 miliona cvetova raspoređenih u raznobojne lukove, šare i bezbroj oblika koji formiraju, zaista je veličanstveno iskustvo za sva vaša čula. Dubai Miracle Garden osvojio je dva Ginisova svetska rekorda za najveću vertikalnu baštu u 2013. godini i najveću cvetnu skulpturu na svetu, formirajući oblik Airbusa A380 u 2016. godini.

Karakteristična skulptura u ovom parku je remek-delo visine 18 metara i to je ujedno i prvi Diznijev cvetni displej na Bliskom Istoku i izrađen je od gotovo 100.000 biljaka i cveća i težak je skoro 35 tona. Svake godine Dubai Miracle Garden menja svoj izgled i posetiocima prikazuju potpuno novi koncept i dizajnersko iskustvo. Ovaj neobični vrt poseti više od 1,5 miliona posetilaca godišnje.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Dubaija koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turistike Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai koji su omogućili da osetim duh Bliskog Istoka i da vam prenesem svoje utiske o ovoj modernom arhitektonskom čudu koje je za kratko vreme napredovalo. 

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca osoblju Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put je avio kompanija flydubai prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote Bliskog Istoka.

Kako se vama dopala ova moja priča o Dubaiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ujedinjene Arapske Emirate? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Dubaija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai. Ova avantura ne bi bila moguća bez Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST

Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi ljudi dobre volje mogu da nađu mir…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Danas sam baš razmišljao o prolaznosti vremena i kako neki trenuci u životu traju mnogo kraće nego što smo mislili. U današnjem postu ću se potruditi da vam objasnim neke osnove Budizma i da dočaram lepotu hramova koje sam imao priliku da vidim u Laosu.

Danas je dan kada se na blogu opraštamo od Laosa i ovo je zvanično moje poslednje “pismo” iz Laosa koje delim sa vama. To je bila avantura za pamćenje koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ovim putem bih želeo da im se zahvalim od srca na ovom izuzetnom iskustvu koje mi je omogućilo da upoznam jednu sasvim novu kulturu.

Budizam (Buddha Śãsana – Budino učenje) je četvrta po veličini religija na svetu sa preko 520 miliona sledbenika, poznati kao budisti. Ako tu cifru gledamo sa globalne tačke gledišta to je preko 7% od ukupne populacije na planeti. Budizam sam po sebi obuhvata različite tradicije, verovanja i duhovne prakse koje se u velikoj meri temelje na izvornim učenjima koja su pripisana Budi i rezultirajućim interpretiranim filozofijama.

That Luang Stupa se nalazi na svetskoj listi top 10 najlepših budističkih hramova na svetu.

Nastala je u drevnoj Indiji kao tradicija Sramana negde između 6. i 4. veka pre nove ere, a proširila se kroz veći deo Azije. Dve glavne postojeće grane budizma koje su priznate od strane naučnika su: Teravada (najstarija sačuvana škola budizma) i Mahajana (sanskritski: “Veliko vozilo”). Postoji i treći ogranak Budizma Vađrajana (tantrički budizam).

Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i vekovima posle njegove smrti proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Iako se budizam često doživljava kao apolitična religija, oduvek je vršio značajan politički uticaj na zemlje u kojima je prisutan. Često se navodi da istorija budizma, za razliku od drugih religija, ne poznaje prognanstva, inkvizicije, religijske ratove, lov na jeretike i spaljivanje ljudi i knjiga u ime odbrane dogme. Početkom 20. veka budizam stiže u Evropu i Ameriku.

Većina budističkih škola deli cilj preovladavanja patnje, ciklusa smrti i ponovnog rođenja, bilo postizanjem Nirvane ili putem Buddhastva. Budističke škole razlikuju se u prikazivanju pravog puta ka oslobađanju, relativnoj važnosti i kanoničnosti dodeljene različitim budističkim tekstovima, te njihovim specifičnim učenjima i praksama verovanja. Široko prihvaćena verovanja uključuju pronalaženje nade i utočišta u Budi, Dharmi i Sangi, poštovanje moralnih načela, monaštvo, meditacija i uzgoj Paramita (savršenstva ili vrline).

That Luang Stupa za vreme Boun Pha That Luang budističkog festivala u Vijentijanu, Laos.

Budista najviše ima (približne brojke izražene u milionima) u: Kini (uključujući Tibet) (102), Japanu (89,5), Tajlandu (55,5), Vijetnamu (50), Mjanmaru (41,6), Sri Lanki (12,5), Južnoj Koreji (10,9), Tajvanu (9,2), Kambodži (9,1) i Indiji (7). U nekim zemljama jugoistočne Azije, budizam je i danas državna vera.

Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: teravada, mahajana i vađrajana. Procenjuje se da od celokupne populacije od 524 miliona budista sledbenici mahajane čine 56 procenata, teravade 38 procenata, a tantričkog, odnosno tibetanskog budizma 6 procenata.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Kako je nastao Budizam? Ko je zaslužan za nastanak ove današnje svetske religije? Potrudiću se da vam na ova pitanja kao i uvek dam iscrpne i konkretne odgovore. Sidarta Gautama je bio mudrac i putujući učitelj koji je živeo na teritoriji današnje severne Indije i Nepala. U budističkim žitijima, Buda postaje mitski prototip “božanskog čoveka” u skladu sa induskom tradicijom, koji ima brojne zajedničke osobine sa idealizovanim savršenim bićima u drugim religijama.

Sidarta Gautama je rođen oko 560. p. n. e. u maloj republici Šakja, u današnjem Nepalu, u vreme kada je to podnevlje bilo jedno od središta intelektualne i duhovne delatnosti. Sidartin otac je bio član saveta republike Šakja, a on je sebe opisivao kao kšatriju, člana vladajuće kaste. Međutim, Sidarta je napustio palatu i postao prosjak pod imenom Gautama. Pošto je napustio dvojicu učitelja koji su ga učili nečemu što je bilo srodno joga filozofiji i praksi pristupio je, zajedno sa još petoricom učenika, surovim mučenjima tela.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Shvativši besmislenost takvog nemilosrdnog asketizma, počeo je da propoveda umerenost kao srednji put. Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih 45 godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.

Posle Budine smrti, njegov je naslednik postao Mahakašjapa, a ne verni učenik i sekretar Ananda koji, obzirom da je dvadeset godina bio u direktnoj službi Probuđenog, nije imao slobodnog vremena da usavrši meditaciju da bi postao Arhat (Časni).

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Koji su osnovni principi Budizma?

Četiri plemenite istine predstavljaju fundamentalni koncept budizma. Upravo njihovim shvatanjem Šakjamuni Buda (kako se često naziva osnivač Budizma, Sidarta Gautama) je doživeo probuđenje i nirvanu. U tom smislu težnja i napor da se četiri plemenite istine shvate, ne samo na intelektualnom nivou već, pre svega, na intuitivnom nivou, tzv. direktnim saznanjem, predstavljaju suštinu budističkog učenja. Smatra se da je upravo ovo bila tema prve propovedi koju je Buda održao nakon što je doživeo probuđenje.

Četiri plemenite istine su:

  1. Plemenita istina o patnji – postoji patnja u životu svih bića
  2. Plemenita istina o nastanku patnje – postoji uzrok patnje, a to su vezanost i želja (pali: tanha – želja, žeđ) koji nastaju iz neznanja (aviđa)
  3. Plemenita istina o prestanku patnje – postoji način da se patnja prevaziđe, a to je iščezavanje i iskorenjivanje vezanosti i želje
  4. Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje – postoji način da se eliminišu vezanost i želja, a to je osmostruki plemeniti put

Kada se govori o četiri plemenite istine Buda se često upoređuje sa lekarom jer su istine izložene prema drevnom indijskom medicinskom modelu:

  1. postoji bolest (postavljanje dijagnoze)
  2. postoji uzrok bolesti (analiza faktora koji do bolesti dovode)
  3. postoji način da se bolest izleči (konstatovanje prognoze i postojanja ili nepostojanja načina za otklanjanje uzroka bolesti)
  4. propisivanje leka odnosno načina da se bolest izleči

Ovakav pristup problemu predstavlja jednu od ključnih karakteristika u diskusiji budizma u odnosu na druge religije. Naime, ovime se izbegava metafizička spekulacija i potreba za verom u ono što se izlaže. U svakoj od četiri plemenite istine se referiše na pojave i pojmove koji su u potpunosti u domenu iskustva svake osobe što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti ili neistinitosti predmeta rasprave. Štaviše, u budističkim spisima Buda upravo insistira na ovakvom, empirijskom, pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.

Hram koji se nalazi u sklopu kraljevskog kompleksa Hav Kham u Luang Prabangu.

Treba, međutim, istaći da bi bilo pogrešno reći da vera nema nikakvu ulogu u budizmu. Naprotiv, termin šrada je bitan element budističkog učenja. Ovaj termin se približno prevodi kao vera, mada on obuhvata samopouzdanje, upornost, skromnost i istrajnost. Iako se Buda protivi slepom verovanju baziranom na autoritetu, tradiciji i sličnom, ostaje potreba za određenom dozom vere u budističko učenje. U principu, šrada je rezultat dubokog promišljanja i akumuliranog iskustva.

U kontekstu četiri plemenite istine ovo se pre svega odnosi na četvrtu – poverenje u to da osmostruki plemeniti put zaista vodi ka uništenju vezanosti i želje. Jedini dokaz delotvornosti osmostrukog plemenitog puta i budističkog učenja u celini je dostizanje nirvane od strane Šakjamuni Bude kasnije, arhata (onaj koji je vredan; osoba koja je dostigla probuđenje i nirvanu ali ne samostalno, kao što je slučaj sa budama, već sledeći budino učenje).

Pošto ne postoji način da se objektivno i direktno proveri da li su ove osobe zaista postigle oslobođenje od patnje ostaje nam da tu mogućnost prihvatimo kao istinitu na osnovu poverenja. Iako se u različitim budističkim školama stepen i objekti vere, odnosno poverenja, razlikuju, možemo reći da je vera u istinitost osmostrukog plemenitog puta zajednička svim školama. Na taj način vera u budizmu igra ulogu pokretača osobe na putu dostizanja probuđenja i nirvane.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Plemeniti osmostruki put je prema učenju Gautama Bude put koji vodi do prestanka patnje (dukkha) u ljudskom životu. U suštini praktičan vodič za življenje, zasnovan na etičkoj i meditativnoj disciplini, plemeniti osmostruki put je četvrti član grupe od četiri plemenite istine, koje su oblikovale i pokretale razvoj kasnije budističke tradicije.

Kao što samo ime govori, postoji osam elemenata plemenitog osmostrukog puta i oni su podeljeni u tri osnovne kategorije:

  • Mudrost
  1. Ispravno razumevanje
  2. Ispravna namera
  • Moralno ponašanje
  1. Ispravan govor
  2. Ispravno delovanje
  3. Ispravno življenje
  • Usavršavanje uma
  1. Ispravan napor
  2. Ispravna sabranost
  3. Ispravna koncentracija

U svakom od ovih delova plemenitog osmostrukog puta reč „ispravan“ jeste prevod reči samyañc (sanskrit) ili sammā (pali), koja označava potpunost, skladnost, a isto tako nosi u sebi značenje „savršeno“ ili „idealno“.

Iako su delovi puta numerisani, to ne znači da su oni linearna serija koraka koje neko mora jedan po jedan da načini kako bi napredovao ka prosvetljenju; umesto toga, njih bi trebalo razvijati više ili manje simultano, onoliko koliko to dopuštaju individualne sposobnosti, jer napredak u jednom pravcu olakšava razvoj i drugih kvaliteta, tako da se oni međusobno dopunjuju i potpomažu.

U budstičkoj simbolici plemeniti osmostruki put se često predstavlja Točkom darme, čijih osam paoka predstavljaju osam elemenata puta.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Tri utočišta

Tri dragulja su tri glavna obeležja budizma, odnosno tri stvari u kojima svaki budista može naći utočište. Stoga su poznate i kao tri utočišta. To su:

  • Buda (probuđeni)
  • Dharma (učenje)
  • Sangha (zajednica)

Pet pravila morala

U budističkoj religiji postoje pet moralnih načela kojih se svaki sledbenik mora držati, a to su:

  • Ne ubijaj i ne povređuj druga živa bića,
  • Ne kradi,
  • Ne zloupotrebljavaj seksualna zadovoljstva
  • Ne zloupotrebljavaj govor
  • Ne konzumiraj alkohol, drogu i druge supstance koje pomućuju svest.

Meditacija

Budistička meditacija predstavlja niz tehnika kojima se razvijaju svesnost, koncentracija, mirnoća i uvid. Budisti upražnjavaju meditaciju kao deo puta prema prosvetljenju i nirvani.

Po budističkom shvatanju, meditacija predstavija delatnost u kojoj čovek nastoji da prevaziđe diskurzivno razmišljanje, da uništi ili spreči nepovoljna duševna stanja, te začne ili utvrdi povoljna duševna stanja. Suština budističke meditacije je u sabranosti pažnje i svesnosti, pažljivosti i posmatranju.

Prikaz Budinog života do prosvetljenja na ulazu u Vat Mai Suvannaphumaham hram.

Koje su osnovne grane i škole Budizma?

Dve su osnovne struje u budizmu, teravada i mahajana. Obe su nastale na osnovu ranijih tradicija, tako da je sasvim teško precizirati njihov nastanak. Ranije se smatralo da je prva škola Teravada zasnovana na kanonskim tekstovima koji prilično verno odražavaju izvorno Budino učenje, dok je Mahajana izvedena iz mnogo kasnijeg materijala. Danas nauka smatra da to nije tačno. Vađrajana budizam se ponekad smatra trećom grupom, dok ga neki smatraju tek delom mahajana tradicije.

Mahajana se razvila kao grupa škola koje se mogu razvrstati u dve glavne kulturne i lingvističke kategorije: tibeto-mongolska i sino-japanska. Teravada budizam je bio konzistentniji; proširio se bez značajnijih promena iz Indije na Šri Lanku, a odatle na jugoistok Azije.

Budizam u Laosu

U Laosu budisti čine većinu stanovništva. Budizam koji se praktikuje u Laosu je tradicionalna Teravada škola. Lao-budizam je jedinstven deo theravadinskog budizma i u osnovi je etničke Lao kulture. Budizam u Laosu često je usko vezan za animistička verovanja i veru u duhove predaka, posebno u ruralnim područjima.

Međutim, Laos je multietnička zemlja s velikim udelom ne-budističkih manjina koje se pridržavaju religija koje su često potkrijepljene simbolima “animizma”, ali koji se takođe mogu značajno preklapati s budizmom, ili barem sadrže budističke elemente koji proizlaze iz međukulturalnog kontakta.

Laoistički budisti su vrlo pobožni i u prošlosti se gotovo svaki Lao čovek pa i na neki kraći vremenski period pridružio budističkom manastiru ili hramu. Neki muškarci takođe zamonaše do kraja života. Kako dolaze promene koje sa sobom donosi 21. vek i noviteti modernog života, ova praksa trenutno prolazi kroz velike promene. Većina ljudi daruje hranu monasima kako bi stekli zasluge i poboljšali njihovu karmu.

Hramovi Laosa nekada su smatrani “Univerzitetima” za monahe. Lao monasi su u laoškim zajednicama veoma poštovani i cenjeni. Na osnovu laotskog budizma, žene Laosa uče da mogu dobiti nirvanu tek nakon što su se rodile kao muškarci.

Pha That Luang, Wat Sisakhet, Wat Xieng Thong i That Dam su najpoznatije budističke svetinje u Laosu. Lao-budizam je takođe poznat po figurama Bude koji izvodi jedinstvene laoške umotvorine ili pokrete, poput poziva na kišu i jedinstveno upečatljive laoške poze, poput prikazivanja Bude kako leži i dobrodošlice smrti, nakon čega bi postigao Nirvanu.

Tokom kolonijalne ere, Henri Parmentier je sproveo veliko istraživanje laoške umetnosti i arhitekture koje i dalje imaju presudnu vrednost za jedinstvenu kulturu ovog dela Jugoistočne Azije pre uništenja koje se dogodilo u 1960-im i 1970-im godinama prošlog veka.

Sai Bat (Jutarnja milostinja – Parada Monaha) je dugogodišnja tradicija laoške budističke kulture. Poštovanje ove tradicije, lokalno stanovništo svakodnevno daju svoje priloge (hranu) monasima širom Luang Prabanga. Počevši od ranog jutra oko 05:30 monasi izlaze na ulice Luang Prabanga i u svojim posebnim činijama “Bat” sakupljaju priloge u vidu hrane od lokalnog stanovišta.

Tradicija se proširila i na turiste, pa pored lokalnog stanovništva i turisti se trude da ispoštuuju Lao tradiciju i kulturu. Meni je bila čast da budem deo ovog zaista fascinantnog običaja.

Najvažnije je da ovaj ritual ispoštujete u tišini i doprinesete davanju milostinje samo ako za vas znači nešto više od obroka i to morate učiniti sa velikim poštovanjem. Ako ne želite dati svoj prilog (hranu), budite na odgovarajućoj udaljenosti i pazite da ne ometate monašku procesiju ili onima koji učestvuju u povorci. Osnovna pravila za davanje priloga i učestvovanje u Sai Bat procesiji:

1) Da biste dali svoj prilog, potrebno je da kupite lepljivu rižu na lokalnoj pijaci ranije tog jutra ili kod ljudi koji se svakog dana pripremaju za prodaju riže na mestima duž trase gde se održava procesija monaha.

2) Potrudite se da ne budete preblizu monaha prilikom fotografiranja, takodje, blic kamere može biti veoma uznemirujuć i neprijatan za monahe i za učesnike povorke koji daju svoj prilog.

3) Obucite odgovarajuću garderobu: ramena, grudi i noge treba prekriti.

4) Ne ostvarujte fizički kontakt sa monasima i pokušajte biti na razdaljini najmanje 5 metara od monaha, ako promatrate ceremoniju. Ako učestvujete u ceremoniji možete biti blizu monaha, ali nema konverzacije.

5) Imajte na umu da su veliki autobusi zabranjeni u samom gradskom jezgru UNESCO-ve Svetske baštine Luang Prabang i da su u ovom kontekstu izuzetno uznemirujući. Ako dolazite iz nekog drugog grada, možete doći do neke određene oblasti u gradu i posle možete doći peške ili automobilom.

6) Nikada ne pratite povorku u automobilu, jer ćete tako staviti sebe iznad monaha, što u Laosu iskazivanje velikog nepoštovanja.

7) Najbitnije je učestvovanje u ceremoniji darivanja milostinje štiteći dostojanstvo i lepotu ove višedecenijske tradicije.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja poslednjeg posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji.

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca vlasnicima i osoblju MyLaoHome hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Pored osnovne delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva, MyLaoHome je i turistička agencija koja organizuje raznovrsne ture tako da možete uz njihovu pomoć da istražite Luang Prabang i okolinu. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put avio kompanija Qatar Airways je prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote daleke Azije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Budizmu i Lao kulturi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo naše avanture i vodim vas na moderni Bliski istok – Dubai. Siguran sam da ćete pronaći zanimljive savete kako možete provesti svoj odmor u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Luang Prabang-a,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez MyLaoHome hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST