Posts in Srbija u mojim očima

Pisma iz Srbije: Divčibare, prirodno carstvo borovih šuma…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Danas sam za sve ljubitelje prirode pripremio jedan zanimljiv post i siguran sam da ćete uživati. Verujem da je pandemija uticala na promenu naših navika i da smo bili primorani da promenimo naš dosadašnji način života. Brige, nervoza i strah su postali sve učestaliji posetioci tokom ove pandemije i potreban nam je povratak prirodi.

Naši stari su imali običaj da kažu: “Rešenja za sve probleme uvek možete pronaći u prirodi… Priroda ima svoju moć!”. Danas sam odlučio da vam dočaram lepote Divčabara, prirodne vazdušne banje u Kolubarskom okrugu.

Sećam se davne 2001. godine kada je moj otac dobio preporuku od jednog našeg porodičnog prijatelja da posetimo Divčibare. Moj otac, koji je inače poznat kao veliki zaljubljenik prirode sa velikim zadovoljstvom je prihvatio srdačan poziv prijatelja i da zajedno sa njegovom porodicom provedemo praznike. Te 2001. godine, nakon nedelju dana zimskih čarolija moj otac je odlučio da potražimo svoj drugi dom u ovom prirodnom raju.

Godinom za godinom, Divčibare kao planinski centar se zajedno sa opštinom Valjevo razvijao ne gubeći svoju prvobitnu, netaknutu prirodnu lepotu. Vremenom Divčibare su postale poznato planinsko-turističko mesto u Srbiji i mnogi su tu pronašli svoj drugi dom.

Ovaj planinski centar se nalazi nedaleko od grada Valjevo i jedan je od najbližih planinskih kompleksa Beogradu i Novom Sadu. Kako je ova vazdušna banja dobila svoje ime?

Divčibare je dobilo svoje ime zahvaljujući planinskoj reci Crna Kamenica, koja i dan danas protiče kroz centar ovog planinskog kompleksa. Na osnovu jedne legende koja se prenosi sa kolena na koleno, nekada se u ovoj reci tokom jedne letnje bujice, utopila jedna mlada čobanica.

Zbog ovog nemilog događaja, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što na našem jeziku znači „Devojačke bare“. Samo ime Divčibare je veoma staro jer je po prvi put korišćeno davne 1476. godine kao ime jednom turskom selu.

Lekovit i delotvoran uticaj planinske klime Divčibara na ljudski organizam među prvima u Srbiji je primetio knez Miloš Obrenović i početkom 19.veka od turskog bega otkupljuje cele Divčibare. Meštani tvrde da je Knez Miloš izuzetno voleo i cenio ovaj kraj i rado je boravio ovde tokom letnjeg i zimskog perioda.

Kada pričamo o pravom turističkom razvoju turizma na Divčibarima, prvi zvanični oblici organizovanog planinskog turizma počinju početkom 20. veka uz pomoć Zdrastvenog društva Divčabara. Društvo su osnovali tadašnji ugledni građani Valjeva. Oni su izgradili prve smeštajne kapacitete i uradili su prvi urbanistički plan.

Nakon izgradnje prvih smeštajnih kapaciteta, Ministarstvo trgovine i industrije je imenovalo Divčibare za prvo vazdušnu banju na našim prostorima. Turizam je polako, ali sigurno počeo da se razvija tako da su mnoge poznate porodice iz Beograda i okolnih gradova počele da dolaze na Divčibare i ova visoravan je postalo jedno od najpoznatijih planinskih turističkih mesta u Srbiji.

Sredinom 20. veka turizam u ovom planinskom centru prestaje sa svojim razvojom, stagnira sve do kraja 20. veka kada se kreće u aktivnu promociju ovog planinskog centra.

Na Divčibarama i Maljenu je prisutan raznovrstan biljni i životinjski svet. Kada pričamo o biljnom svetu četinarske šume su najbrojnije i pored njih na ovim prostorima iz četinarske porodice su prisutne jela, smrča, beli i crni bor, planinski bor.

Divčibare su poznate po velikom broju šumskim i livadskim prirodnim zajednicama. Tu su jeremičak, kaćun i lincur, a krajem aprila javlja se cvet koji je simbol ove planine planine – Narcis. Na Maljenu postoji najveća tresava u Srbiji, a tresavski eko sistemi su veoma retki na čitavom balkanskom poluostrvu. Tresave predstavljaju „prirodne spise“ iz kojih se može najbolje saznati istorija žive prirode.

Na Divčibarama su prisutni i brojni šumski plodovi koji se upotrebljavaju kao dodatak u raznovrsnoj ljudskoj ishrani poput gljiva, prirodnih poslastica šumskih jagoda, divljih malina i kupina.

Najneobičnija je borovnica, koja raste u obliku žbunja, najviše u šumama. Između ostalog, na Divčibarama možete pronaći i najrazličitije lekovito bilje kao što je hajdučka trava, pelin, matičnjak, majčina dušica i mnoge druge.

U ovom planinskom kompleksu žive i mnogi predstavnici divljači od kojih su najbrojnije srne, pored njih ima i divljih zečeva, veverica, divljih svinja, kune. Na Divčibarima je zaista bogata flora i fauna, tako da se prilikom šetnje nemojte iznenaditi ako sretnete neke od životinjskih porodica koje nastanjuju ove prostore.

Prirodno bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, blage klime verujem da ćete ovo leto pamtiti ako posetite Divčibare. To je više od prirode, to je vaš novi drugi dom. Srećom, priroda na ovim prostorima je još uvek netaknuta pa ćete biti u prilici da budete u direktnom kontaktu sa prirodom. Za sve ljubitelje dugih šetnji i druženja sa prijateljima u prirodi Divčibare je idealna turistička destinacija!

Zamolio bih vas da čuvate prirodu oko sebe i bilo gde da krenete po našoj divnoj Srbiji nemojte ostavljati đubre iza sebe. Priroda se potrudila da nam pruži sve najbolje, a na nama je da se potrudimo da je sačuvamo.

Na Divčibarama su postavljene i specijalne edukativne table gde možete saznati nešto više o prirodnom i životinjskom svetu. Najbolji primer je “škola gljiva” gde su naznačene jestive i otrovne vrste gljiva. Ako se odlučite da krenete u potragu za gljivama najbolje je da potražite stručne ljude i da ne idete sami. Jestive gljive poseduju mnoge dobre osobine koje mogu doprineti ojačavanju organizma, ali postoje i otrovne gljive koje se ne koriste za ljudsku ishranu i potrebno ih je strogo izbegavati.

Crkva Svetog Pantelejmona na Divčibarama

U samom centru ovog turističkog kompleksa nalazi se Divčibarska crkva ili crkva svetog Pantelejmona nalazi i predstavlja religiozno-kulturno obeležje ovog planinskog turističkog mesta. Crkva datira iz 1995. godine, jer su ratovi ometali dotadašnju izgradnju.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za godišnji odmor?

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom predivnom planinskom centru u Kolubarskom okrugu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Divčibare? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav sa Divčibara,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji žele da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

Palata Rajhl, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Subotički korzo

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

Gradska kuća u Subotici i spomenik Caru Jovanu Nenadu

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Park na centralnom Trgu Republike

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik žrtvama fašizma

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga na trgu Jakaba i Komora

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Narodno pozorište u Subotici

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Palićko Jezero

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST