Pisma iz Kine: Hutonzi, najbolji način da upoznate lepotu lokalnog života u Pekingu!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju dugoočekivanih putopisa iz Kine na Mr.M blogu. Maj mesec će biti posvećen jednoj od kolevki ljudske civilizacije i zemlji sa hiljadama godina pisane istorije – Kina. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Narodne Republike Kine – Visit China i vodećoj turskoj aviokompaniji Turkish Airlines na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog maja i iskreno se nadam da ćete uživati.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

1. Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka
2. Pisma iz Kine: The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini koji krasi dušu Pekinga
3. Pisma iz Kine: Trg Tiananmen, istražimo zajedno Kapiju Nebeskog Mira
4. Pisma iz Kine: Nebeski Hram, carski žrtveni oltar u srcu Pekinga
5. Pisma iz Kine: Letnja Palata i Kineski Zid

Danas ćemo zajedno istražiti najstariji Hutong u prestonici Narodne Republike Kine, Pekingu. Hutonzi predstavljaju jednu vrstu izuzetno uzanih uličica koje su simbol severnih kineskih gradova, posebno je to izraženo u Pekingu.

U Pekingu, hutonzi su uličice koje formiraju nizovi sihejuana, tradicionalnih dvorišnih rezidencija. Sihejuan predstavlja istorijski tip stanovanja koji se obično nalazio širom Kine, najpoznatiji u Pekingu i ruralnom Šansiju. Kroz kinesku istoriju, kompozicija sihejuana je bila osnovni obrazac koji se koristio za rezidencije, palate, hramove, manastire, porodična preduzeća i vladine kancelarije. U davna vremena, prostran sihejuan bi zauzimala jedna, obično velika i proširena porodica, što je označavalo bogatstvo i prosperitet. Danas se preostali sihejuani često i dalje koriste kao podeljeni stambeni kompleksi, iako mnogima nedostaju moderni sadržaji.

Mnoge četvrti su formirane spajanjem jednog sihejuana sa drugim da bi se formirao hutong, a zatim spajanjem jednog hutonga sa drugim. Reč hutong se takođe koristi za označavanje takvih naselja. Od sredine 20. veka, mnogi pekinški hutonzi su srušeni da bi se otvorio prostor za nove puteve i zgrade. U skorije vreme, međutim, mnogi hutonzi su proglašeni zaštićenim, u pokušaju da se očuva ovaj aspekt kineske kulturne istorije. Hutonsi su prvo osnovani u dinastiji Juan, a zatim su se proširili u dinastijama Ming i Ćing.

Tokom dinastičkog perioda u Kini, carevi su planirali grad Peking i uređivali stambena područja prema društvenim klasama dinastije Džou. Izraz “hutong” se prvi put pojavio za vreme dinastije Juan i termin je mongolskog porekla, što znači “bunar za vodu”. U dinastiji Ming je početkom 15. veka centar Pekinga je bio Zabranjeni grad, okružen u koncentričnim krugovima Unutrašnjim i Spoljnim gradom. Građanima višeg društvenog statusa bilo je dozvoljeno da žive bliže centru krugova. Aristokrate su živele istočno i zapadno od carske palate. Veliki sihejuan ovih visokih zvaničnika i bogatih trgovaca često je imao lepo izrezbarene i ofarbane krovne grede i stubove i pažljivo uređene bašte.

Hutonzi koje su formirali bili su sređeni, oivičeni prostranim kućama i ograđenim baštama. Dalje od palate, na severu i jugu, bili su obični ljudi, trgovci, zanatlije i radnici. Njihovi sihejuani su bili daleko manji po obimu i jednostavniji u dizajnu i dekoraciji, a hutonzi su bili uži. Skoro svi sihejuani su imali glavne zgrade i kapije okrenute prema jugu radi boljeg osvetljenja, tako da većina hutonga ide od istoka ka zapadu. Između glavnih hutonga, mnoge male trake su vodile severno i južno za pogodan prolaz.

Istorijski gledano, hutong se takođe nekada koristio kao najniži nivo administrativnih geografskih podela u gradu u drevnoj Kini, kao u sistemu paifang: najveća podela u gradu u staroj Kini bila je očnjak, što je ekvivalentno odeljenje tekućeg dana. Svaki očnjak bio je ograđen zidovima ili ogradama, a kapije ovih ograđenih prostora bile su zatvorene i čuvane svake noći, pomalo poput moderne zatvorene zajednice.

Svaki očnjak je dalje podeljen na nekoliko ploča ili pai, što je ekvivalentno trenutnoj zajednici (ili komšiluku). Svaki pai je zauzvrat sadržao oblast koja je uključivala nekoliko hutonga, a tokom dinastije Ming, Peking je bio podeljen na ukupno 36 očnjaka. Međutim, kako je drevni kineski sistem podele urbane administracije ustupio mesto podelama stanovništva i domaćinstava umesto geografskih podela, hutonzi se više nisu koristili kao najniži nivo administrativne geografske podele i zamenjeni su drugim pristupima podela.

Na prelazu iz 20. veka, Qing dvor se raspadao kako se kineska dinastička era bližila kraju. Uticao je i na tradicionalno uređenje hutonga. Mnogo novih hutonga, građenih nasumično i bez ikakvog plana, počelo je da se pojavljuje na periferiji starog grada, dok su stari izgubili nekadašnji uredan izgled. Društvena stratifikacija stanovnika takođe je počela da nestaje, odražavajući kolaps feudalnog sistema. Mnoga takva područja nalik hutongu su srušena. Tokom perioda Republike Kine od 1911. do 1948. godine, društvo je bilo nestabilno, opterećeno građanskim ratovima i ponovljenim stranim invazijama. Peking se pogoršao, a uslovi hutonga pogoršali. Sihejuane koje su ranije posedovale i koje su živele pojedinačne porodice delila su i dele mnoga domaćinstva, sa dodacima koji su se dodavali po potrebi, izgrađeni od materijala koji su bili dostupni. 978 hutonga navedenih u zapisima dinastije Ćing poraslo je na 1.330 do 1949. godine. Danas 2008. godine, u nekim hutonima, poput onih u Da Ši Lanu, uslovi su i dalje loši.

Nakon osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, mnogi stari hutonzi u Pekingu su uništeni, zamenjeni širokim bulevarima i visokim zgradama. Mnogi stanovnici bili su primorani da napuste ulice u kojima su prethodne generacije živele njihove porodice i presele se u višespratnice. U okrugu Sičeng, na primer, srušeno je skoro 200 hutonga od 820 kojima se hvalio 1949. godine. Međutim, mnogi od drevnih pekinških hutonga još uvek postoje, a neki od njih su proglašeni zaštićenim područjima. Starija naselja opstaju i danas, nudeći uvid u život u glavnom gradu kakav je bio generacijama.

Mnogi hutongi, stari nekoliko stotina godina, u blizini zvonika i tornja sa bubnjem i jezera Šičahaj sačuvani su među rekonstruisanim savremenim dvosptratnim i trospratnim verzijama. Ovo područje obiluje turistima, od kojih mnogi obilaze kvart na biciklima. Danas, kao i u prošlosti, hutonzi su dom poznatih ličnosti, vlasnika preduzeća i zvaničnika. Nakon protesta na Trgu Tjenanmen 1989. godine, Zhao Ziiang je proveo svojih petnaest godina kućnog pritvora u hutongu. Džaov hutong je ranije bio okupiran od strane jednog od frizera carice udovke Ciksi.

Hutonzi predstavljaju važan kulturni element grada Pekinga. Zahvaljujući dugoj istoriji Pekinga i statusu prestonice šest dinastija, skoro svaki hutong ima svoje anegdote, a neke su čak povezane i sa istorijskim događajima. Za razliku od dvorskog života i elitne kulture koju predstavljaju Zabranjeni grad, Letnja palata i Nebeski hram, hutonzi odražavaju kulturu građana Pekinga. Hutonzi su stambene četvrti koje još uvek čine srce Starog Pekinga.

Slike koje možete videti u današnjem postu su nastale u jednom od najstarijih hutonga u Pekingu – Iandai Ksiejie (Yandai Xiejie na kineskom), Iandaikie ulica (Yandaixie Street). Smešten u okrugu Ksicheng, blizu je Shichahai-a ​​koji su poznate atrakcije u Pekingu. Dugačak je 232 metra sa istočnim krajem u ulici Di’anmen i zapadnim do mosta Srebrnih ingota. Zakoračivši u ulicu oko 50 metara, dolazilo bi do južnog kraja Dašibei Hutonga, koji ide do Zapadne avenije Drum Tover (Gulou Ksidajie). Prelaskom preko mosta Silver Ingot dolazi se do ulice Houhai Bar.

Prema jednoj od brojnih knjiga, koja je objavljena tokom vladavine cara Kianlonga iz dinastije Qing, Iandai Bivai je prvobitno nazvan Drum Tover Ksiejie i promenjen je u današnje ime koje znamo na kraju dinastije King. Zabeleženo je da je u vreme dinastije Ćing u ovoj ulici bilo mnogo prodavnica lula za pušenje, među kojima je bila i jedna po imenu Šuangšengtaj. Vlasnik prodavnice je kao znak stavio drvenu lulu za pušenje visoku 1,5 metara. Kako je vreme prolazilo, ulica je bila poznata u celom gradu po ogromnoj luli za pušenje, pa joj otuda i ime. Neki ljudi takođe kažu da ulica liči na lulu za pušenje.

Nakon završetka revolucije 1911. godine, kraljevska porodica Ćing je zbačena sa vlasti, vojska (Mandžurci koje je hranila Ćing vlada) je izgubila prihode i mnogi od njih morali su da prodaju svoja imanja, poput antikviteta, da bi zaradili za život. Postepeno su se u Pekingu formirale mnoge antičke pijace, među kojima je bila velika ulica Iandaikie. Ali posle 1949. godine, trgovina antikvitetima u ovoj ulici postepeno je opadala. Ulica Iandaikie izgubila je svoju komercijalnu poziciju 1950-ih i mnoge zgrade su pretvorene u stambene zgrade, uključujući taoistički hram – Guangfu Guan.

Početkom 21. veka, tačnije u 2007. godini, ulica je obnovljena kako bi povratila svoje istorijske karakteristike. Guangfu Guan je postao turističko mesto i mnoge reprodukcije klasične arhitekture izgrađene su na ulici. U zgradama se nalaze prodavnice indijske odeće, Miao kostima i pribora, tibetskih kostima, rukotvorina iz Liđianga, keramike iz Šanksija, bedževa i citata predsednika Maoa, itd. Ako želite da iskusite kinesku komercijalnu kulturu, najbolji način bi bio da kupite neke suvenire i cenjkati se sa trgovcima.

Svaki hutong ima ime. Neki su imali samo jedno ime od svog nastanka, dok su drugi imali nekoliko tokom svoje istorije. Mnogi hutonzi su nazvani po svojoj lokaciji, lokalnoj znamenitosti ili poslu, kao što su: Gradske kapije, kao što je Inner Ksizhimen Hutong, koje ukazuju na to da se ovaj hutong nalazi u četvrti „Ksizhimen Nei“ ili „Ksizhimen Vithin“, koja se nalazi na gradskoj strani kapije Ksizhimen, kapije na gradskom zidu.

Pijace i preduzeća, kao što je Iangshi Hutong (Iangshi bukvalno znači pijaca ovaca) ili Iizi Hutong (lokalni izraz za sapun je iizi) Hramovi, kao što je Guaniinsi Hutong (Guaniinsi je hram Kuan-jin) Lokalne karakteristike, kao što je Liushu Hutong (Liushu znači vrba), koji je prvobitno nazvan „Liushujing Hutong“, bukvalno „Villov Tree Vell Hutong“, po lokalnom bunaru.

Neki hutonzi su dobili imena po ljudima, kao što je Mengduan Hutong (nazvan po Meng Duanu, gradonačelniku Pekinga iz dinastije Ming čija je rezidencija bila u ovom hutongu). Drugi su dobili povoljno ime, sa rečima sa generičkim pozitivnim atributima, kao što je Ksiking Hutong (Ksiking znači srećan) Hutongi koji dele ime, ili duži hutongi podeljeni na delove, često se identifikuju po pravcu. na primer, postoje tri Hongmen Hutong („Hutung Crvene kapije“), a to su Zapadni Hongmen Hutong, Istočni Hongmen Hutong i Južni Hongmen Hutong (sva tri Hutonga su izbrisana od 2011. godine i više ne postoje).

Dok je većina pekinških hutonga ravna, Jiudaovan Hutong se okreće devetnaest puta. Nalazi se u blizini stanice Beikinkiao, njeno ime jiǔ dào wān doslovno znači „Devet okreta“. Na svom najužem delu, Kianshi Hutong u blizini Kianmena (Prednja kapija) je širok samo 40 centimetara.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog šestog, ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u seriji putopisa o dalekoj Kini gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u srcu istočne Azije. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Narodne Republike Kine – Visit China, svetske avio kompanije Turkish Airlines i The Peninsula Beijing hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu drevne kineske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Kine uz Turkish Airlines.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične dalekoistočne kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o hutonzima i predstavljanje prestonice Pekinga koja krasi srce ove neobične zemlje u istočnoj Aziji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Kine otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu prestonicu ove drevne daleke zemlje!

Blogerski pozdrav iz Pekinga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, Ministarstva turizma Narodne Republike Kine i The Peninsula Beijing Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.