Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Avgust mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj državi na afričkom kontinentu – Tunisu, zemlji koja je poznata po maslinama. Na samom početku ovog petog posta iz serije putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Republike Tunis – Discover Tunisia na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ste mogli čitati tokom jula meseca, ali ćete imati priliku čitati i tokom avgusta i iskreno se nadam da ćete uživati u letnjoj sezoni postova na Mr.M blogu.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise iz Tunisa ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

Republika Tunis je najsevernija zemlja u Africi. To je deo regiona Magreba u severnoj Africi, graniči se sa Alžirom na zapadu i jugozapadu, Libijom na jugoistoku i Sredozemnim morem na severu i istoku. U njemu se nalaze arheološka nalazišta Kartagine koja datiraju iz 9. veka pre nove ere, kao i Velika džamija u Kairuanu.

Tunis je poznat po svojoj drevnoj arhitekturi, tržnicama i plavim obalama, prostire se na približno 164.000 km2 i ima oko 12 miliona stanovnika. Sadrži istočni kraj planine Atlas i severni deo pustinje Sahare, a veliki deo preostale teritorije Tunisa je obradivo zemljište. Sa skoro 1.300 km obale uključuje afrički spoj zapadnih i istočnih delova Sredozemnog basena. Tunis je dom najsevernije tačke Afrike – rta Anđela, a njegov glavni i najveći grad je Tunis, koji se nalazi na njegovoj severoistočnoj obali, i po kome zemlja dobija svoje ime.

Peti blog post iz serije putopisa o Tunisu biće posvećen izgubljenim pustinjskim draguljima severne Afrike koje možemo pronaći u Tunisu: Sahara, oaza Chebika, Nefta. Sahara je pustinja na afričkom kontinentu. Ova pustinja sa svojom površinom od 9.200.000 kvadratnih kilometara je najveća vruća pustinja na svetu i treća po veličini pustinja u celini, manja samo od pustinja Antarktika i severnog Arktika. Pustinja je svoje ime „Sahara“ dobila putem izvedenice od arapske reči za „pustinju“ u nepravilnom obliku ženskog roda, jednine sahra’. Pustinja obuhvata veći deo severne Afrike, isključujući plodni region na obali Sredozemnog mora, Atlas planine Magreba i dolinu Nila u Egiptu i Sudanu.

Proteže se od Crvenog mora na istoku i Sredozemnog mora na severu do Atlantskog okeana na zapadu, gde se pejzaž postepeno menja od pustinjske do obalne ravnice. Na jugu je omeđen Sahelom, pojasom polusušne tropske savane oko doline reke Niger i regionom Sudana u podsaharskoj Africi. Sahara se može podeliti na nekoliko regiona, uključujući zapadnu Saharu, centralne planine Ahagar, planine Tibesti, planine Air, pustinju Tenere i libijsku pustinju. Nekoliko stotina hiljada godina, Sahara se smenjivala između pustinjskih i savanskih travnjaka u ciklusu od 20.000 godina uzrokovanim precesijom Zemljine ose dok se rotira oko Sunca, što menja lokaciju severa Afrički monsun.

Chebika (Čebika) je planinska oaza koja se nalazi na jugu Tunisa, u delegaciji Tamegze u zapadnom delu provincije Tozer. Ime Čebika na tuniskom arapskom znači „mala mreža“ jer voda koja teče u vodopadima oaze formira tečne mreže i mreže. Sama oaza pokriva 25 hektara i čini sa Tamerzom i Midesom, najmanju od tri glavne planinske oaze na jugozapadu zemlje, koja se nalazi na tunisko-alžirskoj granici. Čebika se nalazi u dubokoj dolini, iskopanoj u krečnjaku gornje krede tokom vode iz prirodnog izvora dobrog kvaliteta za navodnjavanje. Ovu dolinu povremeno prodiru oticaj vode sa velikog planinskog sliva koji je ogoljen i izdubljen erozijom.

Ova geografija je pogodna za nastanak iznenadnih bujica kišnice i njihovu brzu koncentraciju na nivou mesta izbijanja izvora, uzvodno od oaze. 1969. godine, nakon smrtonosnih poplava koje su u Tunisu ubile više od 400 ljudi, sadašnje selo Čebika izgrađeno je u blizini napuštenog sela. Urbani deo sadašnjeg sela sažeto je u šahovsku tablu čije linije formiraju ulice koje se ukrštaju u nivou pijace.

Praistorijski ostaci su brojni u regionu, ali lokalitet Čebika dobija poseban značaj u rimsko doba kada postaje važna karika na granici: saharski limes povezuje Tebesu sa Gafsom, obe granice nadgledaju kretanje plemena i naplatu poreza. Brojne vojne prekretnice i rimski fossatum (odbrambeni jarak) nalaze se oko same oaze, kao i cisterne i dela iz istog perioda i razni tragovi drevnih puteva i kultura koji vode do okolnih tvrđava i prema Ain el Khangi i Seguia el Roumi („Hrišćanska cisterna za navodnjavanje”).

Čebika se bez previše sumnje može identifikovati sa drevnom ispostavom Ad Speculum (bukvalni prevod „mesto ogledala“ na latinskom): garnizoni su koristili ogledalo za komunikaciju sa drugim položajima i signaliziranje mogućih neprijateljskih upada. Mesto Čebika formiralo je optički relej, koji bi imao metalno ogledalo instalirano na mestu zvanom Kasr al chams („Fortin sunca“). Lokalitet je dobio titulu civitas u okviru rimske provincije Afrike, koju nosi od 30. godine pre nove ere do 640. godine.

Tradicionalni poljoprivredni sistem Čebike sastoji se od tri sprata, sa palmama (posebno onim koje proizvode urme sorte deglet nour) koje su obeležene velikom gustinom (500-600 stabala po hektaru), velikom raznolikošću vrsta drveća i žbunja na drugom nivou i hranom usevi žitarica, baštovanstvo i stočna hrana na nižem nivou. Sistem takođe integriše porodični uzgoj ovaca i koza, proizvodeći stajnjak neophodan za održavanje plodnosti zemljišta, kao i uzgoj kamila na pašnjacima između palminog gaja i pustinje.

Voda za navodnjavanje oaze je kolektivna svojina poljoprivrednika koji zahvataju izvor i besplatno ga distribuiraju po dogovorenim sekularnim metodama dajući pravo na određenu količinu vode, ranije određivanu pomoću klepsidre. Održavanje kanala i hidrauličnih konstrukcija za distribuciju uglavnom gravitacijom, što je ranije bila kolektivna odgovornost farmera, revidirano je 2000. godine kako bi se smanjili gubici vode u kanalima i sada njime upravlja Regionalni komesarijat za razvoj poljoprivrede Tozeur.

Revizija rasporeda navodnjavanja kako bi se uskladili sa realnošću parcele je težak, ali neophodan predmet da bi se osigurala budućnost oaze. U ovom kontekstu, stanovništvo Čebike je socijalno i ekonomski u nepovoljnom položaju i ima malo koristi od prolaznog turizma koji koristi malo proizvoda dobijenih iz oaze. Stopa nezaposlenosti je visoka, posebno među mladima, što uzrokuje ruralni egzodus iz oaze ili čak emigraciju u inostranstvo. Ovo iseljavanje ili potraga za plaćenom delatnošću van poljoprivrede dovodi do propadanja infrastrukture oaze i do jačanja izostajanja ili čak napuštanja određenih parcela. Gaj palmi stari i previsoke palme treba obnoviti. Gubi se i znanje u oblasti poljoprivrede i stočarstva i zanatskog znanja u razvoju proizvoda iz oaze i okoline stepa.

Želeo bih da sa vama podelim jednu zanimljivost, a to je da je Chebika selo je poslužilo kao scenografija za čuveni film Engleski pacijent. Selo je danas napušteno, ali se koristi u turističke svrhe i kao set za snimanje filmova. Jedna od čuvenih legendi kako je Chebika postala poznata kada je povratku iz Meke Marabut, osetivši njegovu bližu smrt, zamolio da ga stave na njegovu kamilu, da se životinji pusti da ide kuda želi i da je zakopaju tamo gde će stati. Marabut je muslimanski verski vođa i učitelj koji je istorijski služio kao kapelan u islamskoj vojsci, posebno na severu Afrike i u Sahari, na zapadu Africi i istorijski u Magrebu.

Kamila se zaustavila kod Čebike, a na mestu gde voda izbija iz izvora u Ain el Nagi. Postoji tradicionalno verovanje da žene traže na grobu marabuta da se zamoli da se izleče, rode dečaka, pomogne pri porođaju, da nesebični muž ponovo zavoli svoju ženu ili da vrati muža ili sina posle perioda odsustva. Uopšte, legenda pripisuje marabutu moć da zaštiti ljude i stada od zlih duhova koji proganjaju čote i koji se redovno dižu prema planini Čebika.

Festival Zarda nastavlja da se poštuje i danas u obliku godišnjeg festivala Sidi Soltane. Nekada se slavi petkom tokom leta (sada u periodu jeseni), počinje žrtvovanjem životinja, nakon čega slede muške molitve u džamiji i deljenje obroka na otvorenom. U ovoj demonstraciji učestvuje stanovništvo Chebika, Tamerza, El Hamma du Jerid ili susednih plemena (Ouled Sidi Abid). Neke prakse se manje poštuju, ali imaju tendenciju da se sekularizuju pretvarajući se u društveno-kulturne aktivnosti odbrane kultura oaze i stvaranje prihoda zahvaljujući učešću međunarodnog i unutrašnjeg turizma u Tunisu.

Nefta je grad oaza u Džeridu koji se nalazi u jugozapadnom Tunisu. Opština se nalazi na jugozapadu Tunisa, između Tozera i Hazua, koji se nalazi na tunisko-alžirskoj granici, a ova druga je udaljena 33 kilometra od Nefte. Nefta se nalazi između Čot el Džerida i dina Sahare. Grad karakteriše prisustvo „korpe Nefte“ koja je prirodna depresija iskopana u steni.

Prema nekim istorijskim spisima lokalitet je bio okupiran još od praistorije, što dokazuje nekoliko arheoloških otkrića. Grad je postao kasnije numidski, a potom rimski grad. Nefta je sedište biskupije pod Vizantincima, a danas titularna biskupija Katoličke crkve u Tunisu od 1933. godine. Nakon muslimanskog osvajanja, postao je visoko mesto sufizma: sufijsko bratstvo Kadirije je poznato širom Magreba. Uticaj ove verske struje ostao je prisutan do danas. Grad je takođe dom za stotinu marabuta uključujući i čuvenog Sidi Bou Alija koji je preuzeo grad od muslimana Ibadija i preobratio ga u sunitski islam u 13. veku. Osnovao je uticajno versko bratstvo, pri čemu se svake godine organizuje hodočašće oko zaouije ovog sveca.

U Nefti se nalazi Mos Espa, napuštena lokacija snimanja filma za udaljenu svemirsku luku u dalekoj galaksiji krije se u tuniskoj pustinji u blizini Nefte. Ovaj set se nalazi između dva slana jezera, većeg Chott El Djerid i manjeg Chott El Gharsa, Mos Espa je napušteni filmski set nastao kao lokacija udaljene svemirske luke u dalekoj, dalekoj galaksiji. Nadrealno okruženje i dramatične strukture sa drugog sveta čine Mos Espa koje prosto morate posetiti ako ste veliki obožavalac holivudskog ostvarenja “Ratova zvezda”. Međutim, ovaj set možete čak posetiti i ako niste ljubitelj filmova jer ćete uživati u neverovatnim pejzažima.

Kao jedna od najvećih svemirskih luka u Ratovima zvezda, Mos Epsa je prikazan u filmovima kao grad koji vrvi svakodnevnim životom različitih vanzemaljaca iz cele galaksije. Dom heroja Anakina Skajvokera iz Epizode ​​I, II i III, rečeno nam je da se lokacija nalazi na udaljenoj planeti poznatoj kao Tatuin – nazvanoj po veoma stvarnom obližnjem tuniskom gradu Tatauine.

Ovde Anakin i njegova majka žive kao robovi, a postavljeni su temelji za sve ogromne priče starijih filmova o Ratovima zvezda. Iako su neki delovi grada Mos Espa dodani u postprodukciji korišćenjem moderne tehnologije tokom snimanja naučno fantastičnih filmova tog doba, ovde na ivici Sahare, sve glavne zgrade iz filmova su sačuvane. Desetine građevina nižu se uz glavne gradske ulice, uključujući mnoge „isparivače vlage“— u Ratovima zvezda, ovi uređaji su korišćeni za prikupljanje atmosferske vlage i dobijanje vode koja je veoma draga.

Trenutno, Mos Espa polako guta pesak koji dolazi sa svakom olujom prašine koja prolazi. Tokom godina, oštra klima Sahare, pokretne peščane dine i potok turista počeli su da uzimaju danak. Za razliku od drugih tradicionalnijih lokacija za snimanje Ratova zvezda, grad Mos Espa izgrađen je usred ničega. Iako ovde ništa nije osmišljeno za trajnost, zahvaljujući radu domaćih i stranih entuzijasta, i dalje možete šetati ulicama kojima je Kvaj-Gon Džin hodao da upozna Anakina.

Imam jedan vrlo bitan savet za sve posetioce ovog lokaliteta. Pošto je set Mos Espa udaljen u sred pustinje, važno je da ponesete značajnu količinu vode naročito tokom letnjeg perioda. Najlakši put do Mos Espa je preko novorekonstruisanog puta—napuštajući grad Naftah na sever, izaberite put koji ide blago levo i idite na sever sve dok ne dođete do kraja. Postoji još jedan način, koji je mnogo zabavniji, ali zahteva stručnog vodiča i pouzdano vozilo džip safari sa pogonom na sva 4 točka. Profesionalni vozači vas voze pravolinijom gde god da se nalazite, preko pustinjskog peska i suvog korita slanog jezera i tako uživate u peščanom safariju.

Tokom ove medijske posete Tunisu upoznao sam tim nacionalne slovenačke televizije koji su pravili reportažu o Tunisu. Na ovim slikama imate priliku videti voditeljku Mojcu Mavec koja je snimila neverovatnu reportažu za novu sezonu svoje emisije “Čez planke“. Draga Mojca je sa jednim lokalcem pravila domaći pustinjski hleb i uživala u pustinjskoj kafi.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog petog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Tunisu gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje na severnom delu afričkog kontinenta. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Republike Tunis – Discover Tunisia u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu tuniške kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Tunisa.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Ministarstvu turizma Republike Tunis na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične tuniške kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Tunisu i predstavljanje izgubljenih peščanih dragulja koji krase srce ove neobične zemlje na afričkom kontinentu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Tunis?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Tunisa otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku neobičnu zemlju!

Blogerski pozdrav iz Tunisa,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva turizma Republike Tunis – Discover Tunisia, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije

SHARE THIS POST
Subscribe
Notify of
guest
4 Comments
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Snežana
Snežana
1 year ago

Dragi Marko, može se primetiti da si se lepo proveo u Tunisu. Oduvek sam maštala da posetim afrički kontinent, ali nakon nesreće koju sam imala nažalost samo mogu da uživam u lepoti putovanja putem tvojih neverovatnih putopisa. Moja najbolja drugarica mi je otkrila tvoj blog i verno pratim tvoje avanture od 2018. godine, čak si uvek našao vremena da odgovoriš na moja pitanja putem mejlova i poruka na društvenim mrežama. Hvala ti!

Gorica
Gorica
1 year ago

Lepo si opisao Chebiku, posetila sam tu oazu 2019. godine u junu mesecu, ali bilo je mnogo vruće i nije bilo nešto vode, pa nisam imala ovako lep utisak kao sa tvojih slika. Zaista je tužno videti ovaj napušteni set “Ratovi zvezda” u sred pustinje.

Biljana
Biljana
1 year ago

Marko ovo je zaista posebno i spektakularno putovanje. Divno si preneo svoje iskustvo i zapažanja. Tvoje slike su kao i uvek prosto prelepe i beskrajno sam uživala u tvojim putopisima iz Tunisa.

Vasilije
Vasilije
1 year ago

Šteta što ministarstvo turizma Tunisa nije prepoznao potencijal u napuštenom setu ovog holivudskog čuda pa da su napravili bolju komercijalizaciju ovog projekta pošto verujem da bi mnogi fanovi Ratovi zvezda došli da uživaju na mestu gde je snimano njihovo omiljeno holivudsko ostvarenje.