Pisma iz Tunisa: Veličanstveni amfiteatar u El Džemu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Jul mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj državi na afričkom kontinentu – Tunisu, zemlji koja je poznata po maslinama. Na samom početku ove serije putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Republike Tunis – Discover Tunisia na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog jula i iskreno se nadam da ćete uživati.

Republika Tunis je najsevernija zemlja u Africi. To je deo regiona Magreba u severnoj Africi, graniči se sa Alžirom na zapadu i jugozapadu, Libijom na jugoistoku i Sredozemnim morem na severu i istoku. U njemu se nalaze arheološka nalazišta Kartagine koja datiraju iz 9. veka pre nove ere, kao i Velika džamija u Kairuanu.

Tunis je poznat po svojoj drevnoj arhitekturi, tržnicama i plavim obalama, prostire se na približno 164.000 km2 i ima oko 12 miliona stanovnika. Sadrži istočni kraj planine Atlas i severni deo pustinje Sahare, a veliki deo preostale teritorije Tunisa je obradivo zemljište. Sa skoro 1.300 km obale uključuje afrički spoj zapadnih i istočnih delova Sredozemnog basena. Tunis je dom najsevernije tačke Afrike – rta Anđela, a njegov glavni i najveći grad je Tunis, koji se nalazi na njegovoj severoistočnoj obali, i po kome zemlja dobija svoje ime.

Prvi blog post iz serije putopisa o Tunisu biće posvećen El Džemu, gradu u kojem se nalazi najveći amfiteatar u Africi. El Džem je grad u provinciji Mahdija u Tunisu. Ovaj grad po poslednjem popisu stanovništva ima oko 22.000 stanovnika. Rimski grad Tisdru je sagrađen, kao i skoro sva rimska naselja u starom Tunisu, na nekadašnjim punskim naseljima. U manje sušnoj klimi od današnje, Thisdrus je napredovao kao važan centar proizvodnje i izvoza maslinovog ulja. To je bilo sedište hrišćanske biskupije, koja je uključena u listu titularnih stolica Katoličke crkve. Početkom 3. veka, kada je amfiteatar izgrađen, Thisdrus je bio rival Hadrumetumu (današnjem Susu) kao drugom gradu rimske severne Afrike posle Kartagine.

Međutim, nakon neuspešne pobune koja je tamo počela 238. godine i Gordijanovog samoubistva u njegovoj vili blizu Kartagine, rimske trupe lojalne caru Maksiminu Traksu su opljačkale grad. Grad je prikazan na Peutingerovoj mapi iz 4. veka.

Amfiteatar El Džem je ovalni amfiteatar u današnjem gradu El Džem u Tunisu, nekadašnjem Tisdru u rimskoj provinciji Afrika. Na listi UNESCO-a je od 1979. godine kao mesto svetske baštine. Amfiteatar je izgrađen oko 238. godine nove ere u Tisdru, koji se nalazi u rimskoj provinciji Afrika Proconsularis. To je jedna od najbolje očuvanih rimskih kamenih ruševina na svetu, a jedinstvena je u Africi. Kao i drugi amfiteatri u Rimskom carstvu, izgrađen je za događaje gledalaca i jedan je od najvećih amfiteatara na svetu. Procenjeni kapacitet je 35.000 gledalaca, a veličine velike i male ose su 148 metara i 122 metra. Amfiteatar je izgrađen od kamenih blokova, nalazi se na ravnom terenu i izuzetno je očuvan.

Amfiteatar El Džem je treći amfiteatar izgrađen na istom mestu. Veruje se da ga je sagradio lokalni prokonzul Gordijan, koji je postao car kao Gordijan II. U srednjem veku služio je kao tvrđava, a stanovništvo je ovde tražilo zaklon tokom napada Vandala 430. i Arapa 647. Kasnije, 1695. godine za vreme Tuniskih revolucija, Mohamed Bej El Muradi napravio je otvor u jednom od zidova. da zaustavi otpor sledbenika njegovog brata Ali beja al-Muradija koji su se okupili unutar amfiteatra. Smatra se da je amfiteatar korišćen kao proizvodnja šalitre krajem 18. i u 19. veku. Oko 1850. Ahmad I ibn Mustafa je proširio proboj u zidu na otprilike 30 metara. U drugoj polovini 19. veka objekat je korišćen za prodavnice, stanove i skladište za žito.

U amfiteatru su se verovatno održavale borbe gladijatora kao i trke kočija i druge cirkuske igre, ali pre svega izložbe divljih životinja i rekonstrukcije posebno popularnih lova na divlje životinje. Ovaj „Veliki amfiteatar“, najpoznatiji rimski spomenik u Tunisu, najbolje je očuvan amfiteatar u severnoj Africi. Prema zvaničnim podacima amfiteatar svake godine ugosti oko 530.000 posetilaca.

Zgrada pozorišta je treći amfiteatar izgrađen u gradu Tisdru, gradu obogaćenom „maslinarstvom i trgovinom”, ono je ujedno i najdovršenije i najbolje očuvano. Grad jedini ima toliki broj ostataka ovog tipa, što omogućava stručnjacima da razumeju njihovu evoluciju. Drugi amfiteatar, čije je prisustvo već naslutio Šarl Tiso, otkriven je 1960-ih, dok je prvi otkriven zahvaljujući iskopavanjima koje je izveo Hedi Slim iz 1973. godine.

Prvo zdanje amfiteatra sa kapacitetom od 6.000 gledalaca, opisana je kao rudimentarna, embrionalna ili „veoma stara“. Žan-Klod Golvin smatra da datira iz 1. veka nove ere. Mesto koje je izabrano za njegovu izgradnju, na kome su bili sahranjeni u predrimsko doba, jedini je prirodni reljef u oblasti pogodan za izgradnju. Zgrada je zapravo uklesana u brdo od sedre bez zidanja i nepravilnog oblika.

Tribine, ograničenog broja, uklesane su u stenu i tamo je iskopana kavea. Arena je bila dimenzija 49 metara sa 40 dok su tribine, koje su izgleda prilično brzo erodirale, popravljene ciglama od blata. Čini se da je prisustvo zgrade povezano sa osnivanjem u gradu italijanske zajednice koja voli predstave, možda kampanskog ili etrurskog porekla, pri čemu su ova dva regiona kolevka igara u amfiteatru. Drugo zdanje, rasprostranjenog oblika sa čvrstom konstrukcijom, podignuto je na istom brdu kao i prethodno krajem I veka nove ere ili III vek, ali eliptičnijeg oblika zbog nasipa postavljenog na areni i tribine prethodne zgrade. Nasip arene, visok 2,50 metara, omogućio je dobijanje pravilnog oblika.

Tribine su postavljene u zidane kupe, različitih veličina i odvojene prostorima, za ukupan kapacitet od 7.000 gledalaca. Čini se da su postojala 24 odeljka od kojih je 16 ostalo u različitim stanjima očuvanosti. Arena je imala dimenzije 60 puta 40 metara, a ukupna veličina je bila 92 metra sa 72 metara. Golvin evocira i ložu i kapelu koja se nalazi na zapadnoj osi. Estetika je odsutna u konstrukciji, ali su tehnička poboljšanja značajna, čineći je funkcionalnijom. U vreme dinastije Severijana, početkom III veka, grad je u snažnom razvoju, zahvaljujući procvatu trgovine maslinovim uljem i pšenicom, pogodovanoj situacijom na raskrsnici trgovačkih puteva.

Pošto je drugi amfiteatar postao nedovoljan, zamenjen je sadašnjom zgradom, još naprednijom, izgrađenom na ravnom terenu, metodom koja se takođe koristila u Kartagini, Nimu ili Rimu. Njena izgradnja bi bila povezana sa manifestacijom evergetizma gradske elite. Za Hedi Slim, njegova cena je u suprotnosti sa nekoliko epigrafskih tragova lokalnog evergetizma, posebno u pogledu organizacije igara. Kasnija strana izgradnje dovela je do ispravljanja problema nastalih tokom prethodnih konstrukcija, radi veće funkcionalnosti, a ove inovacije su takođe činile faktor dugovečnosti.

Iako grad postepeno zamenjuje Sufetula kao ekonomska prestonica regiona i trgovački putevi se postepeno udaljavaju od njega, Tisdrus nastavlja da igra vojnu ulogu zbog transformacije građevine u tvrđavu. Arheološka iskopavanja datiraju napuštanje amfiteatra u drugu polovinu 5. veka, dajući okvirno trajanje delatnosti od dva veka. Već u vizantijsko doba, amfiteatar je postao tvrđava i utočište, ovo je posvedočeno 647. posle vizantijskog poraza Sbeitle protiv arapskih vojski. Transformacija je izvršena blokiranjem arkada u prizemlju i opremanjem drugih instalacija, uključujući i toranj koji je pronađen tokom nedavnih iskopavanja.

Spomenik se ponekad naziva i “Ksar de la Kahena”, nazvan po berberskoj princezi iz 7. veka. veka koja je okupila plemena da bi sprečila napredovanje muslimanskog osvajača. Poražena i progonjena, ona se sa svojim pristalicama sklonila u amfiteatar i tamo pruža otpor skoro četiri godine. Prema legendi, izdao ju je njen mladi ljubavnik, koji ju je izbo nožem pre nego što je poslao njenu balzamovanu glavu vođi arapske vojske. Zgradu navode Al-Bakri iz 11. veka i At-Tijani, koji obojica sugerišu da je nudila efikasnu zaštitu, što je teško pomiriti sa stanjem ruševina. Nestanak tribine i elemenata gornjeg sprata bi stoga bio kasniji i progresivan.

Uprkos delimičnom uništenju zbog korišćenja njegovog kamenja za izgradnju grada El Džema, treći amfiteatar je i dalje izuzetno dobro očuvan i pretpostavlja se da je ostao netaknut do 17. veka. Viktor Geren u svom izveštaju precizira da je oko 1695. godine, prema arapskoj tradiciji, počela da se ruši spoljašnja fasada, koja je do tada ostala gotovo netaknuta. Bejlička moć bi ovog datuma ugušila pobunu poreskog porekla i napravila proboje topovskim udarima kako bi sprečila da lokalitet služi kao utočište za lokalno stanovništvo. Mesto je ipak korišćeno u tu svrhu sredinom 19. veka tokom poslednje pobune. Nakon dalje degradacije, stanovništvo se u velikoj meri izvlači iz ruševina.

Lokalitet je posećivan od 17. veka a posebno u 19. veku, a zatim se ovaj pokret pojačao uspostavljanjem zaštite posmrtnih ostataka. Restauracije su izvršene u prvoj polovini 20. veka, na delu porušene fasade, kao i raščišćavanje arene i podzemnih prostora. Turizam je porastao u 20. veku, dostigavši oko 530.000 godišnjih posetilaca u 2008. godini, što ga čini drugim najposećenijim mestom u Tunisu.

Lokalitet je 1979. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine. Nejednako stanje u očuvanju građevinskog materijala, kao i kamenja koja pada, pa čak i svodova učinila je neophodnom kampanju konsolidacije i restauracije koju finansiraju vlada Tunisa i privatna fondacij . Konsolidacija je omogućila da se izbegnu novi odroni kamenja i da se uklone nepopravljivo oštećeni delovi. Restauracija, korišćenjem materijala preuzetog iz otkopane rušenja, imala je za cilj da se, pored očuvanja spomenika, na što edukativniji način otvori za posetioce. Jedno od sredstava za ovu povećanu dostupnost bila je restauracija svodova i stepenica.

Restauracija tribina namenjenih za 500 gledalaca takođe omogućava da se „doprinese kulturnoj revitalizaciji zgrade“. Radovi na rekonstrukciji stubova pomogli su i da se rekonstruiše eliptični oblik konstrukcije. Kampanja je takođe omogućila da se upotpuni poznavanje spomenika, posebno sistema za rekuperaciju kišnice i temelja. Mnogi fragmenti tribine u areni takođe su otkopani. Zbog razlika u nivou između savremenog grada i građevine, njegova neposredna okolina je razvijena i biljnim i mineralnim sredstvima.

Zbog dobre akustike i izvršenih restauracija, amfiteatar je od 1985. godine svakog leta bio domaćin Međunarodnog festivala simfonijske muzike El Džem. U novembru 2019. godine počeli su restauratorski radovi, projekat koji je realizovan zahvaljujući finansiranju od pola miliona dolara iz Fonda ambasadora za očuvanje kulture, koji je pokrenula Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, kojoj je doprinelo i Ministarstvo kulture Tunisa pomoć u vrednosti od milion dinara.

Zbog svog položaja usred manje-više golih stepskih prostranstava, amfiteatar impresionira ne samo svojim masivnim izgledom već i lepotom patine njegovih zidova. Podignut je na ravnom zemljištu severno od mesta antičkog grada. U nedostatku krečnjaka u ovom regionu Tunisa, zidovi i oslonci velikog amfiteatra su izgrađeni od peščara dina, materijala koji se lako seče iz obalnih kamenoloma Rejiche-Salakta. Zgrada je jedina u rimskom svetu koja je izgrađena u tesanom kamenu i jedina zgrada u gradu izgrađena ovim materijalom, znak prestiža koji se vezuje za spomenik.

Materijal, beo u vreme vađenja sa vremenom je postao oker. Međutim, upotrebljeni kamen, koji nije mnogo otporan, osetljiv je na eroziju i habanje. Ova krhkost kamena je, prema Golvinu, objašnjenje za debljinu zidova, a samim tim i za masivnu stranu građevine. Iskopavanjima temelja se moglo utvrditi da je lokalitet korišćen za urezivanje velikog dela njegovih elemenata, uključujući i elemente dekoracije. Precizna veličina izreza blokova je odgovorna za estetski izbor, posebno za voussoirs koji ovde imaju ugao ponovnog ulaska, dok na drugim mestima često imaju istaknuti ugao. I pored nedovršenih dekorativnih elemenata, tragovi antičke restauracije govore da je spomenik korišćen. Svodovi su svojim delom građeni u šutu, dok je cigla bila u širokoj upotrebi u drugim građevinama istog tipa. Ovakav način izgradnje ga čini posebnom zgradom na afričkom kontinentu.

Pored amfiteatara, grad je imao pozorište i cirkus, koji do danas nisu otkopani. Monumentalna finoća grada omogućila je širenje dokolice koja je pripadala rimskom načinu života: arheolozi su tako pronašli mnoge prikaze igara amfiteatra u privatnim staništima, posebno u mozaicima. Tri amfiteatra Thisdritan svedoče o trajnom entuzijazmu za igre. Čak i ako prisustvo Italijana omogućava da se objasni preuranjenost postavljanja takvog spomenika na ovom mestu, privrženost lokalnog stanovništva bila je sposoban da se izrazi posebno kroz ukuse za određene vrste predstava, one koje su se borile protiv divljih životinja zvanih venationes i u manjoj meri onih koje su se suprotstavljale gladijatorima. Životinje su prikazane kao elementi detalja, ali ponekad i kao glavna tema: borbe su ilustrovane sa dva mozaika otkrivena u „Kući dionizijeve povorke“, mozaika lavova koji proždiru vepra i mozaika tigra koji napada onagre. Restitucije lova mogu takođe biti jednostavne simulacije hvatanja divljih životinja sa, u rukama navodnih lovaca, fiktivnim oružjem. Amfiteatar bi takođe mogao da služi kao mesto pogubljenja osuđenih na smrt isporučenih zveri, što pokazuje mozaik u arheološkom muzeju El Džem.

Veliki amfiteatar nije korišćen za organizovanje naumahija, zbog otežanog vodosnabdevanja regiona i nedostatka hidroizolacije bez koje bi ovakve demonstracije mogle biti opasne za objekat. Amfiteatar je omogućio da se u gradu Tisdru razviju različita profesionalna udruženja pod nazivom sodaliti, koja su posedovala životinje koje su za naknadu stavljali na raspolaganje organizatorima igara. Takva konkurencija je možda stvorila tenzije u drevnom gradu. Mozaik zvani bestijariji koji piruju u areni, Nacionalni muzej Bardo, upoređen je sa ovim prisustvom sodaliteta: gosti su oko stola, ispred njih su likovi, verovatno sluge, od kojih jedan uspavani tauri u prvom planu leže bikovi. Ovi zalogajnici pored sebe imaju razne simbole. Diskusija je bučna i rezultira buđenjem nekih bikova koji svi imaju simbole na zadnjim nogama.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Tunisu gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje na severnom delu afričkog kontinenta. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Republike Tunis – Discover Tunisia u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu tuniške kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Tunisa.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Ministarstvu turizma Republike Tunis na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične tuniške kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Tunisu i predstavljanje El Džema, kao i ovog prekrasnog amfiteatra koji krasi srce ove neobične zemlje na afričkom kontinentu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Tunis?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Tunisa otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku neobičnu zemlju!

Blogerski pozdrav iz El Džema,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva turizma Republike Tunis – Discover Tunisia, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.