Posts tagged avantura

Pisma iz Tunisa: Tozeur, Monastir i Chott el Djerid jezero, najbolje sam sačuvao za kraj…

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Avgust mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj državi na afričkom kontinentu – Tunisu, zemlji koja je poznata po maslinama. Na samom početku ovog sedmog posta, ujedno i poslednjeg iz serije putopisa o ovoj neobičnoj zemlji želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Republike Tunis – Discover Tunisia na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ste mogli čitati tokom jula i avgusta i iskreno se nadam da ćete uživati u letnjoj sezoni postova na Mr.M blogu.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise iz Tunisa ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

Republika Tunis je najsevernija zemlja u Africi. To je deo regiona Magreba u severnoj Africi, graniči se sa Alžirom na zapadu i jugozapadu, Libijom na jugoistoku i Sredozemnim morem na severu i istoku. U njemu se nalaze arheološka nalazišta Kartagine koja datiraju iz 9. veka pre nove ere, kao i Velika džamija u Kairuanu.

Tunis je poznat po svojoj drevnoj arhitekturi, tržnicama i plavim obalama, prostire se na približno 164.000 km2 i ima oko 12 miliona stanovnika. Sadrži istočni kraj planine Atlas i severni deo pustinje Sahare, a veliki deo preostale teritorije Tunisa je obradivo zemljište. Sa skoro 1.300 km obale uključuje afrički spoj zapadnih i istočnih delova Sredozemnog basena. Tunis je dom najsevernije tačke Afrike – rta Anđela, a njegov glavni i najveći grad je Tunis, koji se nalazi na njegovoj severoistočnoj obali, i po kome zemlja dobija svoje ime.

Sedmi, a ujedno i poslednji blog post iz serije putopisa o Tunisu biće posvećen gradovima Tozer (Tozeur) i Monastir, kao i čuvenom velikom endorejskom slanom jezeru u južnom Tunisu – Čot el Džerid (Chott el Djerid). Kao što i naslov putopisa kaže, ostavio sam najbolje za kraj! Tozer je grad u Tunisu na granici planine Atlas i pustinje Sahare, najveće od pet oaza koje čine Džerid. Postepeno izgrađen oko svog palminog gaja, glavni je grad istoimene gubernije. Smešten severozapadno od Čot el Džerida, blizu granice sa Alžirom.

Grad sa važnom verskom prošlošću, prima mnoge naučnike. Ibn Chabbat mu je zaveštao sistem za navodnjavanje palminih nasada, a pesnik Abou el Kacem Chebbi je tu, usred francuskog protektorata, komponovao svoju čuvenu Ela Toghat Al Alaam. Savremena topografija Tozeura odaje im počast, kao i marabuti. Grad je doživeo značajan demografski rast, zajedno sa značajnom ekspanzijom, tokom druge polovine 20. veka, sa sedentarizacijom beduina. On se za nekoliko decenija kreće sa oko 11.000 stanovnika na 37.365 stanovnika, prema popisu iz 2014. godine.

Arhitektura njegovog graditeljskog nasleđa, posebno ona njegove medine koju karakterišu uzdignuti uzorci cigle, jedinstvena je u Tunisu, zajedno sa arhitekturom susednog grada Nefta. Poljoprivreda, a posebno monokultura urmi sorte Deglet Nour, predstavlja njen glavni resurs, koji predstavlja trećinu proizvodnje urmi u Tunisu. Ciglana je i dalje u funkciji, za potrebe mnogih gradilišta. Od 1990-ih, opština Tozeur razvija turizam, pod vođstvom tadašnjeg gradonačelnika Abderrazaka Cheraita. Ovaj razvoj zasnovan je, između ostalog, na prisustvu međunarodnog aerodroma i brojnih hotela, na promociji nasleđa i lokacija snimanja, kao i na organizaciji Međunarodnog festivala Oaza.

„Tozeur“ je zvanična transkripcija imena grada latiničnim slovima; druga transkripcija tuniskog arapskog jezika je bila „Tuzer“. Prema Vinsentu Batestiju, ime grada se izgovara „Tuzor”. Grof Antoine-Auguste du Pati de Clam, oficir, kolonijalni administrator, arheolog i član Pariskog geografskog društva izneo je četiri hipoteze o poreklu imena Tozeur: Prvi pretpostavlja da je ime već postojalo u starom Egiptu u obliku Tes-Hor, što znači „grad sunca“, koji su Grci kasnije transformisali u Apolonite; kolonija iz ovog grada mogla je poneti isto ime.

Druga hipoteza ukazuje da potiče od imena faraonke Tauserta – što na egipatskom znači “moćni” – koja je stupila na tron nakon smrti svog muža Setija II (faraona iz XIX dinastije i unuka čuvenog faraona Ramzesa II). Grad Tozeur bi predstavljao počast koju je jedna kušitska kolonija plaćala ovoj kraljici, koja je bila poslednja predstavnica dinastije. Ovu hipotezu potvrđuje arhitektura Tozera, koju karakteriše upotreba zemljanih opeka osušenih na suncu, a zatim pečenih. Poznato je da je Drevni Egipat koristio takvo znanje u svojim urbanim konstrukcijama.

Treća hipoteza ukazuje da bi reč bila berberski oblik ženskog roda od prideva „snažan“, Taouser, čiji bi oblik značio „snažan“. Godine 205. pre nove ere Berbersko kraljevstvo Masinisa prostire se na ovaj grad. Ovu etimologiju brani i Šarl-Žozef Tiso.

Poslednja hipoteza pretpostavlja da je ime Tozeur jedan od oblika imena Ucuur, što će reći „ono od Asura“ ili „ono što dolazi iz Asura“, jer bi ime grada bilo danak koji bi Asirac vraćao koloniju u prvobitnu domovinu.

Tozeur se nalazi duž izduženog brda od nekoliko kilometara, koje razdvaja dva slana jezera, Chott el-Jerid na jugu i Chott el-Gharsa na severozapadu. Deo je Jerida ili Đerida, od kojih je najznačajnija od pet oaza, na granicama pustinje Sahare. Mali planinski venac, Džebel Mora, nalazi se istočno od grada. Kao takav, Tozer je deo nabora Atlasa, koji se proteže od Maroka do zapada Tunisa. Regija Tozeur pripada južnom tuniskom Atlasu, koju karakterišu čoti sastavljeni od sedimentnih basena iz gornjeg karbona.

Ovaj region je poznat po bujnim oazama usred pustinje i predstavlja geološki i geomorfološki interes. Sebkhe, koje karakterišu fini vlažni sedimenti slane vode zimi, i ispucale površine blata sa solju i koricama gipsa tokom leta, pokrivaju dno čota, gde se nalazi veoma retka vegetacija. Grad, koji se prostire na 1.256 hektara, okružen je palminim šumarkom koji je vezan uz njegov urbani centar, površine oko 1.000 hektara, koji pokriva oko 400.000 stabala. Glavna biljna vrsta koja prirodno raste u Tozeuru je prosopis, krmna i pčelinja biljka koja sa petnaest godina dostiže visinu od pet metara.

Region ima drevno naselje, posebno tokom praistorijske civilizacije Kapsijanaca i, kao i cela severna Afrika, zasnovan je na berberskim poreklom, čak i ako lokalna tradicija to ne tvrdi: ono je zaista pozicionirano na Arapu koji čini vezu sa prorokom Muhamedom. Prvi naučni opisi Tozeura datiraju s kraja 19. veka, a ovi spisi su obeleženi opsednutošću potragom za rimskim ruševinama. Istorija Džerida ostaje prilično slabo poznata, Pati du Clam’s Hronological Fastes of Tozeur 1890. godine predstavlja glavni dostupni izvor o Tozeurovoj prošlosti.

U antičko dobar, Tozer je vrlo brzo postao aktivan centar transsaharske karavanske trgovine, u koju su posećivali Kartaginjani. Godine 148. p.n.e., citira ga Ptolomej, koji ga naziva „Tisouros”. Rimljani su se, u punom osvajanju južne obale Sredozemnog mora, tu naselili 33. godine pre nove ere, grad je tada dobio ime „Thusuros“ u Pojtingerovoj tabeli. Osim toga, ostala su samo svedočanstva Plinija Starijeg, lirska, ali dragocena, koja opisuju rajsku lepotu ovog mesta. Grad je postao pošta na Saharskom limesu, na rimskom putu koji vodi od Gabesa do Biskre, specijalizovana za trgovinu urmama, ali i robovima. Od hrišćanskog uticaja pod svetim Avgustinom, ostali su ostaci crkve koju je preuzela džamija El Kasr, koja se nalazi u Bledu el Hadar, i određeni obredi poput Sidi Jube koji se sastoji od krštenja dečaka pre obrezivanja.

Dolazak muslimana u VII. veku poklapa se sa vrhuncem poljoprivrede i trgovine. Tokom srednjeg veka, region Tozeur se zvao „zemlja Kastilija“, kako je pominjao poznati arapski geograf Al-Bakri, koji takođe ističe da je Tozer, okružen velikim kamenim zidom, u metropola. Ovaj naziv potiče od niza utvrđenih sela pod nazivom kastela. Tozeur i okolina su vremenom postali utočište za razne disidente (hrišćanske donatiste, šiite i haridžite). Protestni duh stanovnika, koji su razvili snažan identitet, podstakao ih je da podstiču pobunu koju je dvanaest godina vodio Abu Jazid protiv Fatimidskog režima (935-947). Oni su takođe osnovali kneževine nezavisne od centralne vlasti, koje su na kraju ponovo osvojili Hafsidi.

Do 12. veka Tozer je bio cvetajući kulturni centar. Grad je prihvatio mnoge teologe što je dovelo do razvoja usmene tradicije koja je bila među najbogatijima u Magrebu, kao i pesničke tradicije koja se nastavila sve do 20. veka, posebno preko velikog pesnika Abu el Kacema Šebija. Takođe dugujemo Ibn Chabbat-u — čije je pravo ime Abou Abdallah Ibn Ali Ibn Al Chabbat Al Touzri, rođen 1221. godine u Tozeuru — koncepciju i realizaciju važnih avangardnih radova na uzgoju palme i značajno poboljšanje sistem za distribuciju vode koji još uvek funkcioniše u nekoliko oaza u južnom Tunisu.

Njegov plan iz 12. veka izložen je u muzeju Dar Cherait. Ovaj plan navodnjavanja, preko seguie, obezbeđuje slobodnu distribuciju vode merenu gadousom (hidrauličnim peščanim satom) čije ime potiče od latinskog cadus (vodeni sat), koji i sam potiče od grčkog kados. U 13. veku grad su razorili Hafsidi, a zatim ponovo sagradili van oaze. Grad je doživeo veliki privredni procvat, sve do svog vrhunca u 14. veku.

U 16. veku porodica el Hadef je stigla u Tozer iz današnjeg Alžira i preuzela kontrolu nad gradom. Ona je stvorila susedne houchs (tradicionalne stambene kuće). Pošto je mesto prolaska trgovačkih karavana ostalo isto, mesto razmene i pregovora se nalazilo ispred okruga Uled el Hadef, koji je postepeno postao najvažniji deo u gradu. Zebda, arapskog porekla, stigla je u 17. veku i stvorila još jednu urbanu grupu. Ouled Sidi Abid se istovremeno nastanio na severozapadu okruga Ouled el Hadef, sa kojim su bili saveznici.

U periodu od 1984. do 1987. godine Nacionalna turistička služba je obnovila određene ulice u medini. Početkom 1990-ih, vlada Tunisa i Abderrazak Cherait razvili su turizam, koristeći prioritetni nacionalni razvojni plan koji ima za cilj smanjenje gužve na obalama Tunisa. Abderrazak Cherait je 1990. godine stvorio prvi kompleks tematskog parka u Tozeuru, muzej i luksuzni hotel Dar Cherait. Desetak luksuznih hotela je stvoreno da privuku turiste, sa boravkom po sistemu ključ u ruke, a njegov razvoj je primetan od 1994. godine.

Stanovnici su zahtevali, na primer, da se zabrani slobodno lutanje koza na ulicama. Krajem 1990-ih, država Tunis je promovisala pojam nasleđa u Tozeuru. Različiti razvoji i festival koji finansira Cherait čine Tozeur popularnom turističkom destinacijom.

Turistička aktivnost narušava navike, stavljajući tačku, između ostalog, na kupanje stanovnika na velikom izvoru, jer njihova privatnost može biti narušena. Prema informacijama koje je prikupio dopisnik za štampu Benoit Delmas, turizam je globalno obogatio stanovnike Tozera tokom 2000. godine.

Prema planu urbanističkog planiranja, arhitektonsko nasleđe grada Tozera postalo je ekonomsko pitanje. To je važan stub za turističku industriju. Stari opisi putnika koji prolaze kroz Tozer su u suprotnosti, Defonten iz 1754. godine govori o „kućama od blata“, dok je Žil Daumas 1845. opisao „jedan od najlepših gradova u Džeridu sa dobro izgrađenim kućama“. Šarl de Fuko je nacrtao ove kuće, što se može videti u njegovom Maison ancien d’El Tozeur, koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci Francuske. Ikonografski dokumenti koji su kružili početkom 20. veka pokazuju da su stanovi Tozeura bili veliki i održavani. Prosečna veličina stanova je evoluirala, velike rezidencije tradicionalnih patrijarhalnih porodica su sve manje, u korist umnožavanja višespratnih konstrukcija, od 1980. godine.

Okrug Ouled el-Hadef, koji datira po svojim najstarijim ostacima iz 14. veka, smatra se najinteresantnijim i najtradicionalnijim od Tozera. Dostupan sa avenije Farhat-Hached i avenije Habib-Bourguiba, čini stari grad ili medinu Tozeur, jednu od najbolje očuvanih medina u celom Tunisu. Počinje u ulici Kairuan, na nivou muzeja popularne umetnosti i tradicije, a završava se u ulici el-Valid, sa medersom Sidija Abdulaha Bu Džemra. Stanovnici ovog okruga su prilično siromašni prema Daheru, Ouled el-Hadef je sada manje mesto života nego mesto pejzaža.

Ograđena je visokim zidom od malih pravougaonih cigli, prilično svetle, bez prozora, čija je funkcija da čuva privatnost stanovnika. Njegove fasade ukrašene šarama u terakota ciglama predstavljene su u dokumentima s početka 20. veka. Ovaj okrug je u potpunosti izgrađen tradicionalnim glinenim ciglama, dajući arhitekturu sa cachetom cenjenom za turizam: sa medinom Nefta, ovaj stil je jedinstven u Tunisu. Male zasvođene ulice ovog okruga čine pravi lavirint.

Medina Tozeur ima mašrabiju od palminog drveta koja se smatra izuzetnom, kao i jedna od najstarijih vrata u Tunisu, takođe napravljena od palminog drveta. Najsiromašniji stanovnici imaju vrata od palminog drveta, koja su jeftinija, samo najbogatiji sebi mogu priuštiti „prava” drvena vrata. Ova vrata su nekada imala kucalo za svaku vrstu osobe: muškarce, žene i decu, odnosno do tri kucala koja emituju različit zvuk, dve ako porodica nije imala dece: njihova uloga je da identifikuju ko je kod kuće. Vrata za odgovarajući član porodice za otvaranje. Zelena vrata ukazuju na prisustvo verskih mesta. Susedska džamija je džamija Sidi Abdesalema. U Medini se nalazi kuća bega, koja je poslužila kao scenografija za snimanje filma Engleski pacijent.

Souk se nalazi na jugu grada, čini gradski centar Tozeura, pa je suk taj koji najčešće odgovara nazivu „Tozeur“. Okreće se oko centralnog trga Ibn-Chabbat, na kome se nalaze pijaca i pošta. Nalazi se u blizini istorijskih okruga Tozeur, Ouled el-Hadef i Zebda; arhitektura je ovde manje tradicionalna nego u medini koja je istočnije. Glavna džamija u gradu, džamija Farkous (ili Ferkous), iako nedavna, ima najvišu i najizrazitiju munaru u Tozeuru. U suku se nalazi još jedna džamija, koja se nalazi u blizini turističke kancelarije, džamija Sidi Mouldi, čiji je minaret, po stilu sličan onom u džamiji Farkous, obnovljen 1944. godine. Souk je posvećen i šetnji i kupovini, a lokalni izraz „spuštanje na souk“ je sinonim za „šetnju“. Souk je renoviran je početkom 2000-ih.

Chott el-Jerid je najveća slana ravnica ili tuniska sebkha sa površinom od oko 5.000 km. Chott el Djerid je veliko endorejsko slano jezero u južnom Tunisu. Ime se može prevesti sa arapskog na engleski kao „Laguna zemlje palmi“. Vlada Tunisa je 28. maja 2008. godine predložila lokaciju za buduću klasifikaciju na Uneskovu listu svetske baštine.

Dno Chott el Djerida nalazi se između 10 i 25 metara ispod nivoa mora. Širina jezera varira u velikoj meri; na najužoj tački, ima samo 20 km u prečniku, u poređenju sa svojom ukupnom dužinom od 250 km. Ponekad se njegovi delovi pojavljuju u raznim nijansama bele, zelene i ljubičaste. Uski istočni ulaz u Chott poznat je i kao Chott el Fejej. To je najveća solana u pustinji Sahara, sa površinom od preko 7.000 km2, dok neki izvori navode 5.000 km2. Lokalitet ima tipičnu vruću pustinjsku klimu.

Zbog oštre klime sa srednjom godišnjom količinom padavina ispod 100 mm i dnevnim temperaturama koje ponekad dostižu 50 °C ili više tokom leta sa gustim sunčevim zračenjem, voda isparava iz jezera. Leti Chott el Djerid skoro potpuno presuši, a javljaju se brojne fatamorgane. Nalazi se između gradova Tozer i Kebili. Tokom zime, male pritoke vode se mogu videti kako se izlivaju u jezero.

Pošto je poplavno područje veoma promenljivo, vrednosti prikazane za područje jezera (ili njegovog basena, koji je skoro uvek suv), mogu veoma varirati. Neki izvori daju vrednosti do 10.000 km². Slično tome, brojke date za nadmorsku visinu variraju između 10 metara iznad i 25 metara ispod nivoa mora. Trenutno se u regionu primenjuju šeme navodnjavanja slatkom vodom kako bi se pomoglo eliminisanju soli iz zemljišta i povećala produktivna površina.

Jezero se može preći peške, pa čak i automobilom, ali je to veoma opasno jer kora soli nije uvek čvrsta. Zimi, kada je jezero puno, može se preći čamcem. Gomile soli na njegovim ivicama sakupljaju se za preradu proizvodnje soli. Reliktne populacije zapadnoafričkih krokodila opstajale su u Chott el Djeridu do početka 20. veka. Poznato je da ružičasti flamingosi koriste obale jezera kao mesta za gnežđenje u proleće.

Chott el Djerid je imenjak Džeridske lakune, endorheičnog ugljovodoničnog jezera na Saturnovom mesecu Titanu koje sadrži tečni metan i etan umesto vode.

Monastir je priobalni grad u tuniskom Sahelu, u centralno-istočnom Tunisu, koji se nalazi na poluostrvu jugoistočno od Hamametskog zaliva, dvadesetak kilometara istočno od Susa i južno od glavnog grada Tunisa. U 2014. godini stanovništvo opštine dostiglo je skoro 100.000 stanovnika. Grad je glavni grad istoimene gubernije od 1974. godine.

Naziv grada potiče od reči „manastir“ (na latinskom monasterium) čak i ako je i dalje predmet rasprave. Prema Hasanu Hosniju Abdelvahebu, ime ima arapsko poreklo, samo je pozajmljeno iz grčkog izraza monastrion, ima značenje manastira i široko je rasprostranjeno u Vizantijskom carstvu da opiše utvrđenja izgrađena na obali Sredozemnog mora. Pre muslimanskog osvajanja i neposredno posle propadanja drevnog punsko-rimskog grada Ruspine, Monastir je bio grad koji je izgradila zajednica hrišćanskih monaha, priznata od strane njihove opatije, koja je zauzimala potpuno autonomni manastir. Posle osvajanja, muslimani su sačuvali ime.

Ribat Monastira podigao je vali Hartama Ibn Ajun po naređenju abasidskog halife Haruna ar-Rašida 796. godine kao sredstvo odbrane od napada vizantijske flote na Mediteranu. Predstavlja, sa ribatom iz Susa, jednu od dve najvažnije tvrđave na obali Sahela. Prema porukama koje se odnose na lokalnu istoriju i datiraju s početka 10. veka, zasluga je ostati u ovom ribatu poznatom kao Velika tvrđava. Trodnevna stražarska služba na monastirskom ribatu se tada smatra velikom verskom akcijom, jer su muslimani dužni da štite svoju otadžbinu.

Ova zasluga je pojačana tokom krstaških ratova. Tvrđava je doživljavana, kako među borcima, tako i među asketima, kao mesto hodočašća i meditacije za verske praznike kao što su Ačura ili Ramazan. Na gornjem spratu jugoistočnog krila nalazila se mala džamija u kojoj je bio mihrab. Sada se koristi kao muzej u kome su izloženi predmeti iz regiona i iz Kairuana. Među važnim spomenicima grada je i Velika džamija u Monastiru, kamena građevina trezvene arhitekture podignuta u 9. veku, a zatim proširena tokom 11. i 18. veka. U gradu Monastir se nalazi i mauzolej koji je 1963. godine svečano otvorio tadašnji predsednik Habib Burgiba. Zgrada, uokvirena dva minareta visine 25 metara, nadvišena je zlatnom kupolom koja je i sama okružena sa dve zelene kupole. Ulazna vrata i kapija koja ga odvaja od ostatka groblja su dva primera tuniske umetnosti.

Monastir ima Muzej islamske umetnosti, otvoren 5. avgusta 1958. godine i koji se nalazi na prvom spratu južnog krila ribata; obuhvata blizu 300 dela (fragmenti drveta, pogrebne stele, sjajna keramika) i svake godine ga poseti skoro 100.000 posetilaca. Monastirski letnji festival organizuje se svake godine u okviru ribata i traje od tri do četiri nedelje, nudeći mnoge muzičke, pozorišne, pa čak i kinematografske predstave. Na nekoliko kilometara od centra grada, kulturni centar Monastira osnovan 2000. godine ugošćuje različite kulturne manifestacije.

U okviru njega svoju delatnost obavlja nekoliko kulturnih društava koja se bave pretežno slikarstvom, muzikom i pozorištem. Ovaj centar zamenjuje stari kulturni centar koji se nalazi u samom srcu grada; zadržava neke suštinski studentske aktivnosti. Savez monaških pisaca je udruženje čije se prostorije nalaze u gradu Čraka starog grada. Dočekuje nekoliko članova i organizuje razne kulturne susrete.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog sedmog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Tunisu gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje na severnom delu afričkog kontinenta. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Republike Tunis – Discover Tunisia u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu tuniške kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Tunisa.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Ministarstvu turizma Republike Tunis na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične tuniške kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Tunisu i predstavljanje Tozeur, Monastir i Chott el Djerid jezera, koje čine srce ove neobične zemlje na afričkom kontinentu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Tunis?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Tunisa otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku neobičnu zemlju!

Blogerski pozdrav iz Tunisa,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva turizma Republike Tunis – Discover Tunisia, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije

SHARE THIS POST

Pismo iz Turske: Alanja, grad sunca i dobre zabave!

Avanture Putovanja Turska u mojim očima 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i spremni za novu avanturu na Mr.M blogu! Danas sam rešio da vas obradujem jednim pravi letnjim putopisom o Alanji, mediteranskom turskom gradu gde je sunčano skoro tokom sva četiri godišnja doba i gde zabava nikada ne prestaje! Siguran sam da će vas ovaj post osvežiti, pa da nam svima ovaj jun mesec započne samo sa lepim momentima!

Kako sam ja dospeo do Alanje? Tokom jednog pisanja posta za blog u maju, odlučio sam da napravim pauzu, pošto i sami znate kako nekad i kreativni poslovi mogu umoriti osobu. Tokom pauze uvek se trudim da proverim da li ima nekih novih poruka ili mejlova i primetio sam mejl od Fondacije za promociju turizma Alanje – ALTAV. Ljubazan poziv da osetim sve lepote i čari mediteranskog primorskog grada u Turskoj. Bez razmišljanja sam prihvatio poziv i već u svojim mislima otputovao za Alanju!

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o ovom neobičnom gradu i želeo bih da se zahvalim Fondaciji za promociji turizma Alanje – ALTAV na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u ovom delu Turske.

Ljudi kažu da crvena boja priziva sreću i privlači pozitivnu energiju, zbog toga sam se odlučio na svoje meditansko putovanje povedem svoj FPM Milano Bank Spinner 53 crveni kabinski kofer koji mi je doneo sreću na putovanjima ove godine. Ne samo da je praktičan, lagan, već je i fotogeničan kofer za koji su me mnogi ljudi pitali na aerodromu gde sam ga kupio. Tako da smo moj koferčić i ja se junački spremili i ukrcali na našu novu zajedničku avanturu! Nešto više o ovom brendu napisaću malo kasnije, a sad da krenemo sa pričom o Alanji!

Za početak bilo bi korisno da vam kažem par osnovnih informacija o Alanji koje će vam sigurno koristiti! Alanja je mediteranski primorski grad u Turskoj koji se nalazi u blizini Antalije. Naučnici su pronašli spise kojima se dokazuje da je Alanja kao grad po prvi put bio naseljen još od 4. veka pre nove ere, zbog te neverovatne istorijske činjenice jedna od najbitnijih stvari u Alanji – tvrđava koja je kao glavni svedok istorije sagrađena u samom srcu grada, okružena zidinama, sagrađena na poluostrvu koje se pruža ka Sredozemnom moru.

Alanja koju poznajemo danas se razvila u prostoru između Taurus planine i obale dužine preko 100 kilometara. Da, dobro ste pročitali, dužina obale je preko 100 kilometara i zbog toga lokalno stanovništvo i turisti imaju priliku da uživaju u brojnim čistim i prostranim plažama koje su prirodne i uređene po međunarodnim standardima. Alanja je grad koji pored svog bogatog kulturnog nasleđa poseduje i neverovatne prirodne čari i lepote.

Kakva je klima u Alanji? Alanja ima tipičnu mediteransku klimu za poželeti, sa osvežavajućim zimama, kao toplim i suvim letima. Prosečna zimska temperatura iznosi oko 15 stepeni celzijusa, dok letnje temperature se kreću okvirno oko 30 stepeni celzijusa, dok prosečna temperatura vode zimi je oko 20 stepeni, dok je leti između 25 i 27 stepeni celzijusa. Ako planirate da kojim slučajem posetite Alanju tokom zimskog perioda, budite uvereni da je i zima prelepa u Alanji i da se sneg smatra naučnim fenomenom.

Ako želite da uživate u prirodnim lepotama Alanje možete posetiti visoravni koje poseduju bogatu floru i faunu koje su idealne za safari i treking. Zanimljivo je da u Alanji ne postoje industrijske zone i zbog toga sav ekonomski život zavisi od turizma i poljoprivrede. Ako ste se možda nekad zapitali u čemu Alanja najbolja, znajte da je poznata po uzgajanju banana i agruma, pa zbog toga Alanja zauzima značajno mesto u Turskoj.

Alanja je grad sa izuzetno bogatim kulturnim i turističkim sadržajem, tako da sam siguran da i najzahtevniji turisti sa istančanim ukusom će se vratiti sa nezaboravnim utiscima i svojim prijateljima preporučiti da svoj odmor provedu baš u Alanji.

Odmor u Alanji može biti relaksirajući, mir za lepotu i dušu, ali takođe može biti i aktivan sa brojnim vodenim sportovima i aktivnostima. Na prethodnim slikama možete videti neverovatne pejzaže sa Žičare u Alanji koja se nalazi u okviru tvrđave Alanja i obezbeđuje izlaz ka delu poznat pod imenom Ehmedek. Žičara je počela sa radom 2017. godine i za kratko vreme je postala nezaobilazna lokalna atrakcija za sve turiste koji dođu da se uvere u lepotu Alanje! Prolazeći iznad poznate pećine Damlataš i Kleopatrine plaže, žičara vas u kratkom vremenskom periodu prevozi do istorijske tvrđave Alanja, mesto gde se pruža spektakularan i veličanstven pogled uz posebnu mogućnost sagledavanja jedne istorije.

Kao što sam malopre spomenuo Tvrđava Alanja je svedok duge i bogate istorije Alanje i ona ponosno zauzima mesto na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine. Takođe, tvrđava Alanja je proglašeno za područje zaštićenih kulturnih dobara na državnom nivou od strane turske vlade. Ova srednjovekovna tvrđava koja se nalazi na poluostrvu nadmorske visine oko 250 metara. Zanimljivost ove tvrđave su slojevi unutar zidina koji kriju mnoge tajne i tragove brojnih kultura i običaja koji su se nizali. Postoje određeni istorijski spisi koji dokazuju da je tvrđava Alanja bila nastanjena još od Helenističkog doba, gde se neprekidno živelo.

Današnji izgled tvrđavi možemo zahvaliti velikoj rekonstrukciji koja je sprovedena tokom 13. veka od strane seldžučkog sultana Alaedina Kejkubata. Pored velike obnove tvrđave Alanja, u ovom period izgrađene su građevine od izuzetnog značaja kao što je Crvena Kula (Kizilkule) i brodogradilište (Tersane). Zidine koje okružuju poluostrvo su dužine oko 6 kilometaea, a na zidovima se nalaze brojna utvrđenja, kule, kao,6 kapija i postoje dve unutrašnje tvrđave.

ALTAV (Fondacija za promociju turizma Alanje) se zaista potrudio da kroz ovo putovanje upoznam Alanju iz različitih uglova i prosto ni dan danas dok se utisci o ovom gradu u mojoj glavi polako sležu, ne mogu da opišem jedinstvenost i lepotu ovog mediteranskog turskog grada.

Fondacija za promociju turizma Alanje se potrudila da osetim kuhinju ovog kraja i da se vratim sa par kilograma viška, ali kao što ljudi u Alanji vole da govore: “Kada ste u Alanji, ne razmišljajte o kilogramima i liniji, već se prepustite i uživajte u odmoru, a pri povratku kući krenite sa vežbanjem”.

Moram priznati koliko sam obišao zemalja i upoznao različitih svetskih kuhinja, Alanja može da se pohvali sa neverovatnim specijalitetima i najpoznatijim svetskim kuhinjama. Svoj dan u Alanji možete započeti laganim doručkom uz krišku belog sira, svežim povrćem i hlebom od žitarica punog zrna, dok za ručak možete jeste svežu ribu koju su tek doneli ribari iz dubokih voda Sredozemnog mora… Večera može biti lagana uz egzotične vrste “šiš kebaba” i druga tradicionalna jela Alanje.

Pored toga što sam bio u prilici da uživam u raskošnim jelima Alanje, ALTAV se potrudio da organizuje za moje kolege influensere i mene jednu malu školu kuvanja gde smo imali priliku da naučimo da kuvamo neke lokalne specijalitete! Pošto svi znate moju veliku ljubav prema turskim slatkišima, ja sam naravno odmah fokusirao na pravljenje čuvene alve, ali po starom receptu u Alanji, koja se značajno razlikuje od one klasične alve koju imamo prilike da vidimo na policama u prodavnici.

Moram priznati da sam uživao i da sam imao jedinstvenu priliku da naučim da spremim neka od poznatijih turskih slanih i slatkih jela. Ovu školicu kuvanju ću pamtiti, kao i nasmejane žene koje su sa velikim strpljenjem pokazivale svoje umeće.

Druga aktivnost koja je bila neobična na ovom putovanju je obilazak kanjona Alanja Sapadere sa posebnim safari džipovima. Ovaj šarmantni zeleni raj mediteranskog regiona, možete upotpuniti posetu Sapadere selu, koje se nalazi otprilike oko 40 km od Alanije.

Sapadere je područje gde možete videti sve nijanse zelenila i jedno je od najnetaknutijih mesta sa najbogatijom florom i faunom u regionu. Područje kanjona Alanje Sapadere pruža veliko zadovoljstvo ljudskom oku da se neprestano divi ovom izuzetnom zelenom pejzažu, kao i planinskom lancu Taurus sa snegom na vrhovima koji kao stepenice idu ka nebu.

Kanjon Sapadere je dugačak 360 metara i nalazi se 3 km od sela Sapadere. Kanjon Sapadere je nastao erozijom vode, leda i vetra. Slojevi stena su se formirali hiljadama godina. Drvene staze omogućavaju lak pristup svim posetiocima. Verujte mi bićete zadivljeni brzinom šikljanjem vode preko niza stena, brojnim vodopadima, retkim biljkama i različitim vrstama životinja i ptica dok šetate ovim prirodnim staništem. Čist, svež vazduh i kaskadna tirkizna voda iznad stena su terapeutski i osvežavajući za ljudski duh…

Na kraju staze, 300 metara unutar ulaza u kanjon Sapadere, nalazi se glavna atrakcija: neverovatni vodopad. Ovo je popularno mesto za fotografisanje posetilaca, postoji mogućnost i kupanja u prirodnom bazenu na dnu vodopada. Ovde čovek zaista može da se osveži jer temperatura vode jedva dostiže 12 stepeni celzijusa tokom najvrelije letnje sezone.

Kanjon Sapadere je kraški kanjon koji se nalazi u selu Sapadere u okrugu Alanja. Dužina kanjona koji je formirao Sapadere, po kome je selo i dobilo ime, iznosi 600 m, a visina mu je 400 m. Hemijsko trošenje krečnjačkih blokova je bilo efikasno u formiranju ovog kanjona. Na mestu gde Sapadere izlazi iz kanjona, dno kanjona prekriva potok. Da bi se prešlo u unutrašnjost, izgrađen je drveni most dužine 600 m sa gvozdenim šipkama na bočnim zidovima.

Vodopad se nalazi na kraju kanjona nakon što pređe preko vode koja teče na dnu kanjona. Na mestu izlivanja vodopada formirao se džinovski kotao (prirodni bazen) sa veoma hladnom vodom. Tokom leta ljudi se mogu kupati u hladnim vodama ovog prirodnog bazena.

Donedavno, kanjon, koji je bio poznat samo lokalnom stanovništvu, počeo je da privlači turiste promotivnim aktivnostima lokalnih samouprava. Na ulazu u kanjon nalaze se mesta za jelo i piće gde možete se osvežiti.

Tokom mog boravka u Alanji, bio sam u prilici da odsednem u jednom od najboljih hotela u gradu – SunPrime C-lounge Hotelu.

Ovaj moderni luksuzni hotel sa pet zvezdica za odrasle smešten je u novoizgrađenoj zgradi preko puta plaže uz Sredozemno more i udaljen je samo 8 kilometara od seldžučke tvrđave Alanja.

Prozračne, prostrane i moderne sobe imaju balkon, kauč, Wi-Fi i televizore najnovije generacije, kao mini bar i aparat za čaj i kafu, koji sam morao isprobati. Iz većeg broja soba pruža se pogled na more. Apartmani imaju poseban odvojeni dnevni boravak.

U sklopu hotela nalaze se dva restorana (jedan je samoposlužni) i barovi. Ostali sadržaji koje poseduje ovaj hotel je teretana, spa-centar i dva bazena (jedan unutarnji i jedan spoljni), hamam, hidromasažnu kadu i bar uz bazen. Na plaži je dostupno privatno područje gde se mogu sunčati gosti hotela. Tokom svog boravka možete uživati u živoj muzici i dobrim svirkama. Iskoristio bih priliku da se zahvalim menadžmentu hotela na gostoprimstvu i na posvećenosti tokom moje posete Alanji.

U današnjem postu se ponovo družimo sa mojim prijateljima iz kompanije FPM Milano i predstavljam vam ranac iz Bank on the Road kolekcije, kao i Bank Spinner 53 kabinski kofer iz kolekcije Bank, obe kolekcije su u celosti napravljene u Italiji, idealne za ljude kako iz poslovnog sveta i tako za one one koji žele da uživaju maksimalno u svom odmoru i slobodnom vremenu, napravljeni da zadovolje svaku praktičnu, funkcionalnu ili estetsku potrebu.

Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

FPM Milano prtljag putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u jedan kofer i rančeve. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o turskom dragulju Sredozemnog mora – Alanji, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Fondacije za promociju turizma Alanje – ALTAV u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu TURSKE kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Turske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Sredozemnom regionu Turske.

Kako se vama dopala ova moja priča o sunčanoj Alanji? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Turske?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Alanje,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Fondacije za promociju turizma Alanje – ALTAV, SunPrime C-lounge hotela, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu avanturu u prestonici Litvanije – Vilnjusu i otkrivamo neke nove detalje i lepote ovog šarmantnog grada.

Ako ste kojim slučajem propustili prethodnu priču o Vilnjusu ili želite da se podsetite nekih detalja, odvojite par minuta svog vremena i posetite ovaj link.

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da posetim biser ove neobične pribaltičke zemlje u severnoj Evropi!

U prethodnom postu sam vam prikazao deo Kompleksa zamkova u Vilnjusu i videli smo koje tajne krije Palata Velikog Vojvode. Danas nastavljamo obilazak grada i vodim vas u drugi deo kompleksa. Palata Velikog Vojvode i Katedrala u Vilnjusu su činili kompleks zamkova i nalaze se jedno pored drugog vekovima, ali zanimljiva stvar je da ova dva objekta imaju sasvim različite istorijske priče.

Naučnici su pronašli određene dokaze da se u prethrišćansko vreme na mestu današnjeg grada Vilnjusa, obožavao paganski bog Perkunas. Iz brojnih istorijskih spisa se otkriva da je kralj Litvanije Mindaugas sagradio prvobitnu katedralu 1251. godine kao mesto svog krštenja u hrišćanskom obredu. Nakon Mindaugasove smrti 1263. godine, katedrala je ponovo vraćena na prvobitni kult obožavanje paganskih bogova.

Krajem 14. veka, tačnije 1387. godine, kada je Litvanija formalno prihvatila hrišćanstvo, izgrađena je druga gotska katedrala sa pet kapela. Nažalost, 1419. godine ta katedrala je potpuno uništena u požaru. Na njenom mestu Vitautas Veliki (Vytautas The Great) je sagradio veću gotsku katedralu. Vek kasnije, katedrala je obnovljena, a pisani izvori prvi put pominju zvonik. Smatra se da je zvonik je podignut na mestu odbrambene kule Donjeg dvorca početkom 15. veka. Posle velikog požara 1530. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a od 1534. do 1557. godine dodato je još kapela i kripta.

Tokom ovog perioda, katedrala je stekla arhitektonske karakteristike povezane sa renesansom. Posle požara 1610. godine, ponovo je obnovljen i dozidane su dve prednje kule. Još nekoliko puta je obnavljana i dodatno ukrašavana.

Katedrala u Vilnjusu je kraći formalni naziv, dok je izvorni naziv ovog sakralnog objekta – Katedrala Svetog Stanislava i Ladislavu u Vilnjusu. Ovo je ujedno i glavna rimokatolička katedrala Litvanije. Nalazi se u Starom gradu Vilnjusa, nedaleko od Katedralnog trga. Posvećena svecima Stanislavu i Ladislavu, ova crkva je srce katoličkog duhovnog života u Litvaniji.

U ovom sakralnom objektu odvijala su se krunisanja velikih vojvoda Litvanije. U kriptama i katakombama sahranjeni su mnogi poznati ljudi iz litvanske i poljske istorije, uključujući Vitautas Veliki, njegovu žena Ana, njegovog brata Sigismunda Starog (Žigimantas), njegovog rođaka Švitrigaila, Svetog Kazimira, Aleksandra Jagelona i dve žene Sigismunda II Avgusta: Jelisaveta Habzburška i Barbara Radzivil. Ovde počiva sahranjeno srce poljskog kralja i velikog vojvode Litvanije Vladislava IV Vase, iako je ostatak njegovog tela sahranjen u Vavelskoj katedrali u Krakovu.

Unutrašnjost katedrale krasi više od četrdeset umetničkih dela koja datiraju od 16. do 19. veka, uključujući freske i slike različitih veličina. Prilikom restauracije katedrale otkriveni su oltari pretpostavljenog paganskog hrama i prvobitni pod, postavljen za vreme vladavine kralja Mindauga. Pored toga, nalazili su se i ostaci katedrale podignute 1387. godine. Freska s kraja 14. veka, najstarija poznata freska u Litvaniji, pronađena je na zidu jedne od podzemnih kapela katedrale.

Tokom sovjetskog režima u početku je katedrala pretvorena u skladište. Mise su se ponovo služile počevši od 1988. godine, iako se katedrala u to vreme još uvek zvanično nosila naziv „Galerija slika“. Godine 1989. vraćen joj je status sakralnog verskog objekta.

Katedrala u Vilnjusu – ulaz u Kapelu Sv. Kazimira

Istorijski dodađaj koji je obeležio istoriju je krunisanje mladog prestolonaslednika i budućeg kralja Poljske, Sigismund II Avgust, krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u katedrali 1529. godine. Posle još jednog požara 1610. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a dve prednje kule su dodate. Katedrala je ponovo oštećena 1655. godine kada je Vilnjus pao u ruke ruskih trupa u rusko-poljskom ratu u periodu između 1654–1667. godine. Katedrala je renovirana i preuređivana nekoliko puta.

Kapela Svetog Kazimira

Između 1623. i 1636. godine, na inicijativu Sigismunda III Vase, a kasnije dovršena od strane njegovog sina Vladislava IV Vase, od švedskog peščara izgrađena je barokna kapela Svetog Kazimira za čiju gradnju je bio zadužen kraljevski arhitekta Konstantin Tenkal. Njena unutrašnjost je rekonstruisana 1691–1692 i ukrašena freskama Mikelanđela Palonija, oltarom i štukaturama Pjetra Pertija. Ova kapela sadrži izvajane statute kraljeva Jagelona i epitaf sa srcem Vladislava IV Vase. Više od svega u Sabornoj crkvi ova kapela simbolizuje slavu poljsko-litvanske unije i zajedničke istorije.

Između 1786. i 1792. godine na krov Katedrale u Vilnjusu postavljene su tri skulpture Kazimira Jelskog – Svetog Kazimira na južnoj strani, Svetog Stanislava na severu i Svete Jelene u centru. Ove skulpture su uklonjene 1950. godine, a vraćene i restaurirane 1997. godine. Pretpostavlja se da je skulptura svetog Kazimira prvobitno simbolizovala Litvaniju, skulptura svetog Stanislava Poljsku, a skulptura Svete Jelene koja drži krst od 9 m predstavlja pravi krst vere. Kasnije, 2002. godine zvanično su započeti radovi na obnovi Palate Velikog Vojvode koja se nalazi iza same katedrale. Novopodignuta zgrada palate značajno je promenila izgled katedrale.

Katedrala i zvonik su temeljno renovirani u periodu od 2006. do 2008. godine. Fasade su prekrivene svežom višebojnom farbom, što je u velikoj meri poboljšalo spoljašnji izgled ovog sakralnog objekata. To je bilo prvo renoviranje od obnavljanja nezavisnosti Litvanije 1990. godine.

Nisam propustio priliku bez obzira na vremenske uslove da ovekovečim momenat kada sam posetio jedan tako važan objekat kao što je to Katedrala u Vilnjusu. Sada ćemo malo videti kako izgledaju ulice prestonice Litvanije i šta možete obići od muzeja, ako vas put navede u neobični Vilnjus!

Ulica Pilies (bukvalni prevod „Ulica zamka“) je jedna od glavnih ulica u Starom gradu Vilnjusa. To je prilično kratka ulica, koja se proteže od Katedralnog trga do Trga Gradske kuće.

Ulica Pilies

Od nekoliko lokacija širom Vilnjusa koje trgovci na pijaci koriste za prodaju robe lokalnih umetnika, ulica Pilies je najpopularnija. Ima prirodnu prednost u odnosu na Trg gradske kuće jer je ulica vrlo prometna i manje je verovatno da će je ometati politički ili kulturni događaji koji se obično održavaju u Gradskoj kući.

Veliki broj turista i lokalaca, posećuju ovu ulicu da kupe poklone za praznike, kao što je Božić ili pre odlaska u inostranstvo da posete prijatelje. Pijaca je takođe popularna među lovcima na suvenire. Prodavnice suvenira nude posuđe i nakit od ćilibara, kao i unikatnu odeću. Ulica je poznata i po sajmu “Kaziukas”, kada se narodni umetnici iz sva četiri kraja Litvanije okupljaju da izlože i prodaju svoje najbolje proizvode.

Gradska Kuća u Vilnjusu

Viljnus je kao glavni grad vekovima bio umetnički centar Velikog vojvodstva Litvanije i privlačio je umetnike iz cele Evrope. Najstarija umetnička dela koja su ostala iz perioda rane gotike (14. vek) su slike posvećene crkvama i liturgiji (npr. freske u kriptama katedrale u Viljnusu, ukrašene knjige himni).

U Viljnusu su otkrivene i zidne slike iz 16. veka (npr. oslikavanje svodova crkve sv. Franje i sv. Bernarda ili u crkvi Svetog Nikole). Gotičke drvene, uglavnom polihromne skulpture korišćene su za ukrašavanje oltara crkava u Viljnusu. Neki gotski pečati iz 14–15. veka ostali su do danas (Kestutis, Vitautas Veliki, Sigismund II Avgust).

Period procvata Baroka koji je počeo krajem 16. veka bio je izuzetan za Vilnjus jer je zidno slikarstvo cvetalo u gradu. Većina palata i crkava bila je ukrašena freskama koje su karakterisale svetle boje, sofisticirani uglovi i dramatičan stil. U ovom periodu širi se i svetovno slikarstvo – reprezentativni, imaginativni, epitafski portreti, scene bitaka, politički važni događaji. Ova vrsta slikarstva se odlikuje detaljnim realističkim stilom. U sakralnoj arhitekturi dominiraju skulpture ovog perioda (nadgrobni spomenici sa skulpturalnim portretima, spoljne i unutrašnje dekorativne skulpture), izrađene od drveta, mermera i štukature.

Kapija Vasilijanskog manastira gde je pesnik Adam Mickjevič bio zatvoren zbog borbe protiv ruske vlasti

Italijanski vajari bili su izuzetno važni u razvoju skulptura Velikog vojvodstva u 17. veku i tamo ih je pozvalo litvansko plemstvo. Njihova dela karakterišu odlike zrelog baroka: ekspresivnost oblika, čulnost, atektonska kompozicija (npr. skulpturalni dekor crkve Svetog Petra i Pavla). Domaći litvanijski vajari su isticali dekorativne odlike baroka, a ekspresivnost i emocionalnost baroka bila je manje karakteristična u njihovim delima.

U Vilnjusu se nalaze mnoge istaknute umetničke galerije. Najveća umetnička zbirka u Litvaniji nalazi se u Litvanskom umetničkom muzeju. U jednom njenom ogranku, Vilnjuskoj galeriji slika u Starom gradu Viljnusa, nalazi se zbirka litvanske umetnosti od 16. do početka 20. veka. Na drugoj strani Nerisa, Nacionalna umetnička galerija ima stalnu postavku o litvanskoj umetnosti 20. veka, kao i brojne izložbe o modernoj umetnosti. Centar savremene umetnosti je najveće mesto za savremenu umetnost u baltičkim državama, sa izložbenim prostorom od 2400 kvadratnih metara.

Centar je institucija koja nije zasnovana na kolekcionarstvu posvećena razvoju širokog spektra međunarodnih i litvanskih izložbenih projekata, kao i predstavljanju širokog spektra javnih programa uključujući predavanja, seminare, performanse, filmske i video projekcije i nove muzičke događaje koje možete pratiti uživo.

Okrug Užupis u blizini Starog grada, koji je nekada bio jedan od zapuštenijih okruga Vilnjusa tokom sovjetske ere, dom je pokreta boemskih umetnika, koji vode brojne umetničke galerije i radionice. Užupis se proglasio nezavisnom republikom 1. aprila 1997. godine. Na glavnom trgu, statua anđela koji duva u trubu stoji kao simbol umetničke slobode.

Užupis Republika je mesto svetske baštine UNESKO-a. Užupis znači „iza reke“ ili „druga strana reke“ na litvanskom jeziku i odnosi se na reku Vilnia, naziv Vilnjus je izveden naziva reke Vilnia. Okrug je već neko vreme bio popularan među umetnicima i mnogi gra upoređuju sa Monmartrom u Parizu i Fritaun Kristijanijom u Kopenhagenu, upravo zbog svoje boemske i laissez-faire atmosfere. Ovaj okrug se 1. aprila 1997. godine proglasio nezavisnom republikom (Republika Užupis), sa svojim ustavom.

Najveća zanimljivost je da je 2015. godine realizovan projekat – Vilnjuske Statue koje govore (Vilnius Talking Statues). Osamnaest statua širom Vilnjusa komunicira sa posetiocima na više jezika putem telefonskog poziva na nove pametne telefone.

Ako želite da naučite nešto novo o prestonici Litvanije, najbolja adresa za započnete svoje putovanje je Muzej Vilnjusa. Ovo je novi prostor za lokalce i turiste da saznaju više o glavnom gradu ove neobične pribaltičke zemlje. Otvarajući svoja vrata prvi put u proleće 2021. godine, Muzej predstavlja jedinstvene, a nepoznate, ali i dalje aktuelne, poglede na grad i priče koje on priča.

Ovaj muzej je sam po sebi dinamičan, sa stalno menjajućim izložbama, poput samog Vilnjusa, Muzej planira da svake godine postavi dve ili tri izložbe, zasnovane na originalnim studijama urbanog života. Ovaj muzej je posvećen je isključivo Vilnjusu i poziva posetioce da bliže pogledaju grad i otkriju nešto neočekivano u njegovim prostorijama.

Još jedan muzej koji možete posetiti je Muzej okupacija i slobodarskih borbi. Ovaj muzej obuhvata bivša kancelarija zamenika načelnika unutrašnjeg zatvora KGB-a na prvom spratu muzeja obuhvata izložbu dokumenata, fotografija, mapa i drugih predmeta koji prikazuju sovjetizaciju regiona 1940.-1941. godine, kao i zatvorske ćelije.

Izložba posvećena gerilskom ratu 1944.-1953. godine gde možete upoznati teritorijalnu strukturu i vojnu organizaciju gerilskih jedinica, težnje boraca za slobodu, njihove svakodnevne aktivnosti i svakodnevni život. Borba NKVD-NKGB protiv oružanog otpora otkrivena je na izložbi Nepoštena borba.

Na drugom spratu muzeja nalazi se izložba posvećena zatvaranju Litvanaca u gulazima od 1944. do 1956. godine, deportacijama od 1944. do 1953. godine i aktivnostima KGB-a od 1954. do 1991. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Katedrala Vilnjusa, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o znamenitostima Vilnjusa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa novom modnom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Lepota safarija u Hurulu Eko Parku!

Avanture Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji zanimljivih putovanja, dobro došli u novi post na Mr.M blogu! Danas je možda 1. April, ali ja za vas nemam prvoaprilsku šalu, ali zato sam spremio novu priču i vodim vas u novu avanturu! Danas nastavljamo naš obilazak Šri Lanke i veoma sam uzbuđen što ću sa vama podeliti slike sa safarija. Tokom putovanja kada sam delio svoje Instagram priče, veliki broj ljudi mi je poslalo mejlove i poruke sa pitanjima koji se tiču safari iskustva na Šri Lanki. Kako zaista izgleda safari na ovom neobičnom ostrvu i šta zaista može da se očekuje, pokušaću da vam dočaram u današnjem postu. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate moje prvo pismo sa Šri Lanke, iskoristite priliku da se upoznate sa draguljom Šri Lanke – Kolombom i da vidite šta možete posetiti u ovom neobičnom gradu! Moju prethodnu priču možete pročitati na sledećem linku.

Mnogi se pitaju kako zaista izgleda safari, divlji životinjski svet i nacionalni parkovi na Šri Lanki, mislim da je idealno vreme da vam opišem taj neverovatni doživljaj!

Šri Lanka je ostrvska zemlja koja je bogata raznolikošću geografskih reljefnih oblika sa izuzetno bogatim biljnim i životinjskim svetom. Šri Lanka je istinski raj za sve ljubitelje prirode i životinja. Na ovom malom ostrvu postoji 21 nacionalni park i 501 zaštićeno područje, koje zajedno pokrivaju oko 27% površine Šri Lanke. Skromna veličina Šri Lanke omogućava da se dožive sva ova mala prirodna čuda u relativno kratkom vremenskom periodu.

Pre nego što se upustite u avanturu svog života, razmislite da li biste želeli da se bar na trenutak vratite u prošlu eru, gde je arhitektura još uvek bila zemljanih materijala, hrana više „organska“, da ste okruženi brojnim vrstama ptica i razvnovrsnog drveća. Da li bi bilo zanimljivo da se vratimo u eru kada su životinje živele sa ljudima uz uzajamno poverenje?

Ako želite da bar na kratko osetite duh tih vremena moj iskren savet je da tokom vašeg odmora na Šri Lanki odsednete u Cinnamon Lodge Habarana, hotelu koji je okružen sa preko 2000 stabala, koja su dom raznih životinja poput orlova, vodenih riba i raznih vrsta majmuna. Ovo je jedna zanimljiva koegzistencija života i zato ako i dalje želite da budete u neposrednom dodiru sa prirodu i dodate malo boje i šarenila koji će ulepšati vaš odmor razmislite o boravku u ovom hotelu, koji će bar na par dana postati vaš “daleki egzotični dom” kojeg ćete se dugo sećati.

Danas ću sa vama podeliti neke od korisnih saveta koje biste nacionalne parkove mogli posetiti na Šri Lanki i sa velikim uživanjem videli neke svoje omiljene životinje ili prosto samo jednostavno uživali u nestvarnim pejzažima i lepoti i mirisima neobičnih egzotičnih biljaka. Ako želite da vidite određene životinje možete posetiti naredne nacionalne parkove:

Leoparde: Nacionalni park Jala (Yala), Nacionalni park Vilpattu (Wilpattu).
Slonove: Nacionalni park Udavalava (Udawalawa), Nacionalni park Minerija/Kaudula (Minneriya/Kaudulla) i Hurulu Eko Park.
Medvede i Lenjivce: Nacionalni park Vilpattu (Wilpattu).
Neobične vrste ptica: Nacionalni park Bundala, Nacionalni park Kumana, Nacionalni park Gal Oja (Gal Oya).
Ako želite da uživate u nestvarni pejzažima: Nacionalni park Horton Plains, Nacionalni park Gal Oja (Gal Oya).

Hurulu Eko Park je najmanji od sva tri nacionalna parka u okolini Habarane i Polonaruve. Životinje ovde nisu ograđene električnom žicom, tako da je moguće kretanje životinja unutar ova tri nacionalna parka (Minneriia, Kaudulla i Hurulu Eko Park).

Ovaj park se nalazi u severnoj centralnoj provinciji Šri Lanke, koja je rezervisana za sve pustolove koji su zaista u istinskoj potrazi za šrilankanskom kulturom i nasleđem, ali takođe možete uživati u nestvarno prelepim pejzažima i lepoti divljine Šri Lanke i naprednom eko sistemu sa raznim vrstama životinja. Neposredno izvan Habarane nalazi se Nacionalni park Hurulu, na ivici šumskog rezervata Hurulu.

U blizini Hurulu Eko Parka se nalaze brojna zaštićena područja kao što su strogi rezervat prirode Ritigila i Nacionalni park Vasgamuva. Ovaj rezervat služi kao prirodno stanište za slonove Šri Lanke, a turisti mogu uživati u džip safariju organizovanim kako bi izbliza divili ovim džinovskim sisarima. Posetioci takođe imaju priliku da vide druge endemske (lokalne) životinje poput šrilankanskog leoparda i razne egzotične vrste ptica iz džungle.

Postoji suvo razdoblje od tri do šest meseci, od aprila do septembra meseca, ali su posete tokom osim ovih meseci ograničene. Sa posebnim koridorom iz džungle koji povezuje Hurulu Eko Park sa dva druga veća nacionalna parka u blizini (Minneriia i Kaudulla), krda slonova mogu uvek slobodno da se kreću između ova tri mesta, tako da su šanse da vidite slonove velike za sve ljubitelje ovih džinovskih sisara.

Prosečna godišnja temperatura u ovom rezervatu je oko 27 do 28 °C. Ovo područje prima 1600 mm padavina godišnje, izrazito sušna sezona od tri do šest meseci traje tokom perioda od aprila – maja do septembra. Nadmorska visina ovog područja se kreće između 90 m i 150 m nadmorske visine.

Kako izgleda migracija slonova između Minnerije, Kaudule i Hurulu Eko Parka?

U ovom regionu Šri Lanke nalaze se tri nacionalna parka. To su nacionalni park Minnerija, nacionalni park Kaudulla i Hurulu Eko Park. Sva tri parka su izuzetno popularna među lokalnim stanovništvom i turistima širom sveta zbog svojih velikih krda slonova.

Generalno, svake godine u periodu od jula do septembra velike grupe slonova se nalaze u Nacionalnom parku Minnerija, a zatim migriraju u Nacionalni park Kaudulla tokom oktobra do novembra zbog velikih kiša i punjenja jezera. Nedugo nakon, slonovi kreću u Hurulu Eko Park kao svoju poslednju deonicu migracije tokom decembra i januara.

Kako je izgleda poseta Hurulu Eko Parku? Možete da birate između jutarnjeg i večernjeg safarija u zavisnosti od vaših preferencija i želja.

Pre ulaska u park upoznajete svog iskusnog vozača safari tura ispred vašeg hotela ili ispred dogovorenog mesta i krećete na 2,5-časovni obilazak parka u posebnim džipovima.

Imaćete priliku da vidite slonove koji uživaju u svom prirodnom staništu u visokim travama i u šumi. Naravno, tokom posete bićete u prilici da uočite raznovrsne divlje životinje u parku, uključujući sive langere, lisnate majmune ljubičaste boje i razne vrte ptica.

Kada se obilazak parka završi, osoblje će vas vratiti u hotel ili na dogovoreno prvobitno mesto polaska. Sve je izuzetno lako i jednostavno, sve je prilagođeno vašim potrebama i potrebno je samo da uživate i da se prepustiti lepotama prirode. Naravno, nemojte da zaboravite da napunite baterije svojih aparata, kamera i mobilnih telefona jer su ovo trenuci koje morate zabeležiti!

Veče je polako počelo da pada, slonovi su bili izuzetno fini i voljni da poziraju, uživao sam u ovoj poseti, ali bližilo se vreme večere i mali Marko je morao nešto i da prezalogaji! Napustio sam Hurulu Eko Park sa osmehom na licu i velikom nadom i željom da ću se uskoro ponovo vratiti i uživati u lepoti safarija u ovoj egzotičnoj ostrvskoj zemlji!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o safariju na Šri Lanki u Hurulu Eko Parku, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Cinnamon Lodge Habarana Hotela koji su omogućili da osetim duh i lepotu Habarane i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o safariju u Hurulu Eko Parku? Da li ste imali priliku do sada da idete na safari?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav iz Habarane,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Cinnamon Lodge Habarana Hotela. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Severne Makedonije: Skoplje, prestonica toplog južnjačkog duha, dobrog vina i tradicije

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog! Danas sam kao prvi post u februaru mesecu za sve vas pripremio poseban putopis o prestonici Republike Severne Makedonije – Skoplju. Pripremite neki svoj omiljeni napitak i poslastice, udobno se smestite i naša avantura može da počne!

Republika Severna Makedonija je država koja se nalazi na Balkanskom poluostrvu u jugoistočnoj Evropi. Nezavisnost je stekla 1991. godine kao jedna od država naslednica bivše Jugoslavije. Severna Makedonija je zemlja bez izlaza na more koja se graniči sa Kosovom na severozapadu, Srbijom na severu, Bugarskom na istoku, Grčkom na jugu i Albanijom na zapadu.

Spomenik “Ratnik na konju”

Zanimljiva činjenica da u Skoplju, glavnom gradu Republike Severne Makedonije i ujedno najvećem gradu u državi, živi četvrtina od 2,06 miliona stanovništva u zemlji. Većina stanovnika su etnički Makedonci, južnoslovenski narod. Albanci čine značajnu manjinu sa oko 25%, a slede Turci, Romi, Srbi, Bošnjaci i Aromuni.

Kao što ste navikli i ovaj put ću vam nešto više reći o istorijatu ove zanimljive zemlje na brdovitom Balkanu. Istorija regije započinje kraljevinom Paeonia, mešovitom trako-ilirskom politikom. Krajem šestog veka pre nove ere, ovo područje je potčinilo Perzijsko Ahemenidsko carstvo, koje je zatim uključeno u Kraljevinu Makedoniju u četvrtom veku pre nove ere.

Rimljani su osvojili region u drugom veku pre nove ere i učinili ga delom veće provincije Makedonije. Područje je ostalo deo Vizantijskog carstva, ali su slovenska plemena često vršila racije i naseljavala ga u šestom veku hrišćanske ere.

Posle vekova prepirki između Bugarskog, Vizantijskog i Srpskog carstva, ono je bilo deo otomanske vladavine od sredine 14. do početka 20. veka, kada je posle Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine došla moderna teritorija Severne Makedonije pod srpskom vlašću.

Tokom Prvog svetskog rata prostorom današnje republike je vladala Bugarska, ali se po završetku rata vratila pod srpsku vlast kao deo novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tokom Drugog svetskog rata, njome je ponovo vladala Bugarska, a 1945. godine uspostavljena je kao konstitutivna država komunističke Jugoslavije, koja je ostala do njenog mirnog otcepljenja 1991. godine.

Zemlja je postala članica Ujedinjenih nacija u aprilu 1993. godine kao rezultat spora sa Grčkom oko imena „Makedonija“, prihvaćen je pod privremenim opisom „bivša jugoslovenska republika Makedonija“ (skraćeno „BJR Makedonija“ ili „BJRM“).

U junu 2018. godine Makedonija i Grčka rešile su spor sporazumom da zemlja treba da se preimenuje u „Republika Severna Makedonija“. Ovo preimenovanje je stupilo na snagu u februaru 2019. godine.

Skoplje je politički, kulturni, ekonomski i akademski centar Republike Severne Makedonije. Postoje dokazi da je teritorija grada Skoplja bila prvi put naseljena pre najmanje 4000 godina pre nove ere.

Pronađeni su ostaci neolitskih naselja u okviru stare tvrđave Kale koja gleda na savremeni centar grada. Prvobitno paeonski grad, Skoplje je postao glavni grad Dardanije u drugom veku pre nove ere. Uoči 1. veka nove ere, naselje su zauzeli Rimljani i postalo vojni logor.

Skoplje se nalazi na gornjem toku reke Vardar i ujedno na glavnoj ruti sever-jug pravca Balkana između Beograda i Atine. Ovaj neobični grad je centar za preradu metala, hemijsku, drvnu, tekstilnu, kožnu i štamparsku industriju. Industrijski razvoj grada praćen je razvojem trgovinskog, logističkog i bankarskog sektora, kao i naglaskom na oblastima transporta, kulture i sporta.

Prema poslednjem zvaničnom popisu građana, grad Skoplje je imao oko 450.000 stanovnika u svom gradskom području i preko 500.000 stanovnika u deset opština koje čine grad i pored Skoplja uključuju mnoga druga manje urbanizovana i seoska naselja.

Makedonski arheološki muzej u Skoplju

Grad ima nekoliko pozorišta i koncertnih sala. Univerzalna sala, koristi se za koncerte, modne revije i kongrese. Metropolis Arena, koja je napravljena namenski za velike koncerte, jedna je od najvećih koncertnih sala.

Ostale velike sale uključuju Makedonsku operu i balet, Narodno pozorište i Dramsko pozorište. Postoje i druge manje koncertne sale, kao što su Albansko pozorište i Pozorište mladih.

Najveći muzej u Skoplju je Muzej Makedonije koji detaljno opisuje istoriju zemlje. U Makedonskom arheološkom muzeju, otvorenom 2014. godine, čuvaju se neki od najboljih arheoloških otkrića u Severnoj Makedoniji, koji potiču od doba praistorije do osmanskog perioda.

Nacionalna galerija Makedonije izlaže slike iz 14. do 20. veka u dve nekadašnje turska kupatila Stare čaršije. Muzej savremene umetnosti u Makedoniji izgrađen je nakon zemljotresa 1963. godine zahvaljujući međunarodnoj pomoći. U bogatoj kolekciji ovog muzeja mogu se pronaći dela makedonskih i stranih umetnika, kao što su Fernando Legera, Andrea Masson, Pablo Picassa, Hans Hartung, Victora Vasarelija, Alekandera Caldera, Pierre Soulagesa, Alberta Burrija i Christoa.

Spomen-dom Majke Tereze u samom srcu grada u Makedonskoj ulici

Muzej grada Skoplja nalazi se unutar ostataka stare železničke stanice, uništene zemljotresom 1963. godine. Posvećen je lokalnoj istoriji i ima četiri dela: arheologiju, etnologiju, istoriju i istoriju umetnosti.

Spomen-dom Majke Tereze izgrađen je 2009. godine povodom stogodišnjice njenog rođenja na prvobitnom mestu crkve Presvetog Srca Isusovog. Muzej makedonske borbe posvećen je savremenoj nacionalnoj istoriji i borbi Makedonaca za svoju nezavisnost. U blizini se nalazi Memorijalni centar holokausta za Jevreje Makedonije.

U Prirodnjačkom muzeju Makedonije izloženo je oko 4.000 predmeta, dok je u skopskom zoološkom vrtu od 12 hektara svoj dom pronašlo 300 životinja.

Kameni Most (Dušanov Most) i Muzej makedonske borbe (s leve strane)

Jedna od najposećenijih i glavnih znamenitosti u prestonici Severne Makedonije je čuveni Dušanov Most (Kameni Most), most koji preko Vardara povezuje stari deo Skoplja sa novim delom grada. Za samu izgradnju ovog mosta postoje mnoge nepotvrđene legende, ali neki istoričari smatraju da je ovaj most izgrađen u IV. veku za vreme vladavine imperatora Justinijana Prvog.

Spomenik podignut u čast prosvetiteljima Ćirilu i Metodiju

Kada dođete do Porte Makedonije, znate da ste stigli do centralnog trga gde imate priliku da vidite spomenik “Ratnik na konju” spomenik koji je posvećen Aleksandru Makedonskom. Još jedna od najvažnijih atrakcija grada Skoplje je planina Vodno, koja se nalazi u neposrednoj blizini grada.

Do njenog vrha stižete posebnom žičarom, a na njemu se nalazi Milenijumski krst. Priroda na vrhu planine Vodno sve posetioce ostavlja bez daha, a pogled na Skoplje je neverovatan.

Porta Makedonija

Ako poželite da posetite Skoplje tokom pandemije, iskoristite priliku da uživate u lepoti kulture i umetnosti po značajno nižim cenama nego inače. Hoteli su pristupačni i dezinfikovani, strogo se poštuju zakonske regulative i možete bez straha boraviti u hotelima u Skoplju.

Bez obzira da li se odlučite da krenete na put i posetite Skoplje sopstvenim automobilom, autobusom ili avionom siguran sam da ćete uživati u predivnim pejzažima i da će vam ovo putovanje ostati u lepom sećanju.

Pogled sa Kamenog Mosta na vrh planine Vodno, mesto gde se nalazi Milenijumski krst

Savetujem vam da zbog otežane trenutne zdrastvene situacije u zemlji i regionu ako želite da putujete i uživate u čarima putovanja i otkrivanju novih lepota, malo razbistrite misli, slobodno to i učinite, ali budite odgovorni prema sebi i drugima i nemojte posećivati mesta gde se okuplja veća grupa ljudi i stvarati gužvu.

Putovanja unutar Evrope su trenutno onemogućena, ali se iskreno nadam da sa početkom vakcinacije stanovništva u Evropi i svetu, mere će biti popuštene. Trenutno je moguće putovati po Srbiji i okolnim komšijskim zemljama.

Iskoristio bih priliku da vam skrenem pažnju da se pazite i čuvate sebe i svoje najmilije. Sprečimo širenje Korona virusa i potrudimo se da ovo jednog dana bude samo jedan loš san koji smo uspešno zaboravili!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Severne Makedonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Agencije za promociju i podršku turizmu Republike Severne Makedonije, institucije koja je omogućila da osetim duh i lepotu juga, posetim prestonicu Republiku Severne Makedonije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj zemlju na Balkanskom poluostrvu.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote, topli južnjački duh i gostoprimstvo Republike Severna Makedonija.

Kako se vama dopala ova moja priča o Skoplju? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Severnoj Makedoniji?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Skoplja,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Agencije za promociju i podršku turizmu Republike Severne Makedonije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Magdeburg, carska bajka na obalama Labe…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, da li ste spremni za novu avanturu i upoznavanje Nemačke? U prethodnim postovima imali ste prilike da osetite duh šarmantnog grada umetnosti i dizajna – Halle i Hanzeatskog grada na obali Baltičkog mora – Greifswald.

Danas ću vam predstaviti glavni grad nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i ujedno najstariji grad u Istočnoj Nemačkoj. Grad leži na reci Labi i jedan je od tri najveća regionalna centra u zemlji. Magdeburg je sa nepunih 250.000 stanovnika, drugi grad po veličini u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt, posle Hallea.

Zelena Citadela u Magdeburgu

Magdeburg se po nekim istorijskim zapisima po prvi put spominje u zvaničnim dokumentima početkom 9. veka. Sredinom 9. veka, Otto I Veliki, prvi car Svetog rimskog carstva je zajedno sa naučnikom i političarem Ottom von Guericke, svojim imenjakom današnjeg „Ottostadta Magdeburg“ osnovao nadbiskupiju Magdeburg.

Car Otto I je toliko bio opčinjen lepotom ovog grada da je upravo Magdeburg bio svadbeni poklon njegovoj supruzi Editi. Meštani verno čuvaju svoju istoriju i uspomenu na ovog vladara, koji je sahranjen u Magdeburškoj Katedrali, koja i dan danas predstavlja simbol grada.

Zgrada državnog parlamenta nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt

U srednjem veku, hanzeatski grad je stekao izuzetnu važnost zbog svoje trgovinske uloge i magdeburškim gradskim pravom. U kasnom srednjem veku bio je jedan od najvećih nemačkih gradova i središte reformacije i otpora protiv rekatolizacije u Šmalkaldičkoj ligi.

Nakon pustoši u Tridesetogodišnjem ratu ( poznatiji pod imenom „Magdeburška svadba“), Magdeburg je proširen i postaje najjače utvrđenje u Pruskoj Kraljevini.

Krajem 19. veka, Magdeburg je postao veliki grad sa skoro preko 100.000 stanovnika. Grad je nažalost ponovo ozbiljno uništen u Drugom svetskom ratu. Magdeburg je u periodu od 1952. do 1990. godine bio deo DDR-a, da bi nakon 1990. godine postao glavni grad savezne nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt.

Magdeburger Dom – Magdeburška Katedrala – Katedrala Svete Katarine i Mauricija

Magdeburg zbog svoje neobične geografske lokacije, na samom ušću kanala reka Elba i Havel ima zasebnu luku i predstavlja ekonomsko i industrijsko središte u Saksonija – Anhalt pokrajini.

U ovom gradu je veoma razvijena mašinska industrija, posebne ekološke tehnologije i upravljanje reciklažom, logistika i proizvodnja hemijskih proizvoda, proizvoda od gvožđa i čelika, papira i tekstila i sve te industrije pomažu održanju ekonomske stabilnosti samog grada i pokrajine uopšte.

Magdeburg je i protestantsko i katoličko biskupstvo. Istinski simbol grada je katedrala Svete Katarine i Mauricija. Magdeburška Katedrala je protestantska katedrala u Nemačkoj i ujedno najstarija gotska katedrala u Nemačkoj. Ova katedrala je bila pod upravom nekadašnjeg cara-arhiepiskopije Magdeburga.

Danas je Magdeburška katedrala jedan je od najvažnijih arhitektonskih spomenika u centralnoj Nemačkoj i prva katedrala u Nemačkoj izgrađena u gotičkom stilu. Magdeburška crkva je glavna crkva Evangeličke crkve u centralnoj Nemačkoj. Zanimljiv podatak je upravo taj da su njegovi zvonici koji su visoki oko 100 m svrstavaju ovu crkvu jednom od najviših katedrala u Istočnoj Nemačkoj.

Severna strana klaustra u gotskom stilu

Katedralna glavna kapela ima trapezoidni oblik, jer su tri njena krila bila izjednačena sa prethodnom katedralom iz 10. veka. Južno krilo je i dalje ostalo u romaničkom stilu. Istočno krilo sadrži i veliku dvorednu dvoranu, poznatu i kao “Remter”. Katedralu godišnje poseti više od 100.000 turista. Tokom 2019. godine proslavljena je 810. godišnjica ove kasno romaničko-gotske katedrale.

Zanimljiv podatak je taj da je tokom perioda srednjeg veka grad imao oblik koji je bio uobličen sa sedam crkava sa dva tornja, jedinstvena formacija grada u Evropi. Ova struktura grada je nažalost izgubljena zbog bombardovanja u Drugom svetskom ratu i rušenja u periodu DDR-a i samo su preživela četiri od sedam parova kula. Na području srednjovekovnog Magdeburga još uvek postoji sedam crkvenih zgrada, ali ne koriste se sve u verske svrhe.

Danas je Magdeburška katedrala episkopska crkva Evangelističke crkve na teritoriji pokrajune Saksonije-Anhalt. Umetničko blago ove katedrale uključuje drevne stubove od porfira, mermera i granita, veliku krstionicu i grob cara Ottoa I Velikog.

Crkva “Naše Gospe” u Magdeburgu

Manastir Gospe Naše sagrađen je sredinom 11. veka. Opštinski umetnički muzej likovne umetnosti otvoren je 1974. godine i nalazi se u prostorijama ovog značajnog kompleksa romaničkog manastira. Većina eksponata izložena je u samom manastiru, ali neke skulpture i figure mogu se naći i u obližnjem parku skulptura.

Johanniskirche (Crkva Svetog Jovana) koja se nalazi u blizini gradske kuće, sagrađena u 13. veku, sada se koristi kao plesna i koncertna dvorana. Skulptura “Ožalošćenog Magdeburga” u predvorju crkve spašena je iz ruševina 1945. godine. Ova skulptura je istorijski podsetnik na osvajanje i naknadno pustošenje grada od strane carske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.

Crkva Svetog Jovana u Magdeburgu

Jednobrodna gotička Magdalenenkapelle kapela sagrađena je početkom 14. veka kao znak pomirenja, a u susednu Magdalenenkloster prebačena je tek krajem 14. veka. Sankt-Petri-Kirche, poznata i kao Univerzitetska crkva, nalazila se izvan grada kada je izgrađena početkom 12. veka.

  • Crkva Svetog Sebastijana izgrađena u 11. veku. Arhitektura ove verske građevine pokazuje odlike romaničkog i gotičkog stila, a današnji oblik je u velikoj meri katedrala je dobila u periodu između 14. i 15. veka. Posle stotinak godina korišćenja u svrhu skladišnog magacina, katedrala svetog Sebastijana je ponovo vraćena uloga katoličke parohijske crkve.
  • Vallonerkirche: Crkva u gotskoj dvorani sagrađena je od 1285. godine kao crkva avgustinskog manastira.

U Magdeburgu postoje brojne kulturne institucije, uključujući Magdeburško pozorište i Magdeburški kulturno-istorijski muzej. U Magdeburgu se nalaze Univerzitet Otto von Guericke i Univerzitet primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.

Zbog teških razaranja 17. veka u Tridesetogodišnjem ratu i sredinom 20. veka u Drugom svetskom ratu, Magdeburg ima manje istorijskih znamenitosti od drugih gradova u Nemačkoj ako posmatramo tradicionalnom arhitektonskom smislu. Mnoge zgrade koje su nosioci gradske istorije, arhitekture, umetnosti i kulture su uništene.

U okolini Magdeburga proteklih godina su se odvijala mnoga iskopavanja i otkrivena su brojna otkrića. Radi se na detaljnom otkrivanju istorijskih činjenica o razvoju Magdeburga gde bi mogli dopuniti i predstaviti neke nove činjenica koje bi bile vredne pomena.

Stara zgrada gradske opštine Magdeburga

Najvažnije znamenitosti grada nalaze se na području starog dela grada, odvojenog od univerzitetskog dela grada i novijeg centra Askanischer trga i reke Labe. Spomenici kulture koji postoje u Magdeburgu su zavedeni u gradskom i regionalnom registru spomenika.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Magdeburga i Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt u saradnji sa nemačkom nacionalnom železnicom DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Magdeburga i nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o Magdeburgu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav iz Magdeburga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Magdeburga, Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pismo sa Bliskog Istoka: Dubai, centar modernog orijentalnog luksuza…

Avanture Putovanja 7 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Danas je idealan dan za početak jedne nove avanture pa sam zato ovog kišnog utorka za vas pripremio novi post. Putovanja su zaista pravi spas od sumorne svakodnevice i čovek ima priliku da se zabavi i bar na tih nekoliko dana zaboravi na probleme. Kada su u pitanju putovanja nije bitna destinacija, najbitnije je da čovek ne ide sam i da se napravi dobar plan programa puta gde će se svi zabaviti i lepo odmoriti.

Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim avio kompaniji flydubai i Turističkoj organizaciji grada Dubai koji su omogućili da moj fotograf i ja osetimo lepote i čari centra modernog orijentalnog luksuza kao što je to Dubai.

Kada je avio kompanija flydubai započela sa radom 2009. godine, cilj je bio da se povežu sa svojim putnicima i da ih svakodnevno prevezu na što veći broj destinacija. Danas kompanija flydubai leti na više od 90 destinacija i neprestano dodaje nove destinacije u njihovu “nebesku” mrežu.

Preko 70 miliona putnika je poklonilo svoje poverenje i sa kompanijom flydubai su posetili najveći i najpoznatiji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – Dubai, što ih ujedno čini drugim najvećim prevoznikom, po broju putnika u UAE. Vizijom i podrškom vlade Dubaija stvorile su se nove mogućnosti za putovanja, turizam i trgovinu i poboljšali povezanost povećanjem pristupa Dubaiju i povezali sa ostatkom sveta.

Uz sve veću potražnju i stalno rastuću mrežu, flidubai je u svojoj ponudi dodao niz novih destinacija. Nakon što su već otvorili rute po Africi, Evropi, centralnoj Aziji, Bliskom Istoku, Indijskom potkontinentu i jugoistočnoj Aziji, cilj je ne samo da se širenje mreže destinacija, već da put bude što efikasniji, sa redovnijim letovima, direktnim letovima i nove avione uz koje će svako putovanje biti nezaboravno.

Flydubai poslovna (biznis) klasa nudi komfornije, opuštenije i sasvim novo iskustvo letenja. Na aerodromu ćete imati beneficije od brže prijave na let i prioritetnih usluga na aerodromu, uključujući poseban pult za prijavu, ukrcavanje i autobusku uslugu. Možete se opustiti i pre vašeg putovanja u bisnis salonu na Internacionalnom aerodromu u Dubaiju na terminalu 2, a ako vaš let se odvija sa terminala 3, možete koristiti neki od brojnih salona poslovne klase avio kompanije Emirates, naravno i mogućnost uživanja u salonima na aerodromima širom sveta koristeći partnerske mreže avio kompanija kojoj pripada kompanija flydubai.

Tokom leta bićete u prilici da uživate u personalizovanoj, profesionalnoj i vrhunskoj usluzi članova posade koji su na usluzi putnicima poslovne-biznis klase. Izaberite ukusan obrok iz menija gde možete pronaći specijalitete iz raznoraznih internacionalnih kuhinja. Moja preporuka je da probate specijalitete arapske kuhinje i siguran sam da ćete uživati u do sada neotkrivenim ukusima za vaše nepce!

Let od Beograda do Dubaija u proseku traje oko 6 sati i verujem da će vaš let biti komforan, udoban i zabavan bez obzira da li se odlučite da putujete ekonomskom ili poslovnom klasom sa kompanijom flydubai. Ljubazno osoblje, pejzaži na koje ćete usput naići i ko zna možda upoznate nekog na letu.

Ja sam bio u prilici da upoznam jednu zanimljivu gospođu u poznim godinama koja ide u posetu svojoj ćerki u Dubai. Toliko sam zanimljivih stvari saznao o ovom neobičnom modernom gradu i dobio sam preporuke iz prve ruke šta ne bih smeo da propustim u Dubaiju!

Dubai je najnaseljeniji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i glavni grad Emirata Dubai. Smešten u istočnom delu Arapskog poluostrva na obali Persijskog zaliva, Dubai svojim položajem je zauzeo centralno poslovno središte zapadne Azije. Takođe je glavno svetsko transportno središte za putnike i robu. Prihodi od nafte pomogli su ubrzanju razvoja grada, koji je već bio veliko trgovačko središte.

Danas manje od 5% prihoda Emirata dolazi od nafte. Istraživanja Centra za regionalnu i međunarodnu trgovinu pokazuju da s početkom 20. veka ekonomija Dubaija se većinom oslanja na prihode od trgovine, turizma, vazduhoplovstva, nekretnina i finansijskih usluga.

Istorija ljudskog naseljavanja na području gde se sada nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati je neobična i vrlo složena. Veliki broj istorijskih zapisa navodi na usko povezane trgovačke veze između civilizacija doline Inda i Mesopotamije. Arheološka nalazišta u emiratu Dubaija, posebno u Al-Ashoosh-u, Al Sufouh i izrazito bogata nalazišta iz Saruk Al Hadida, pokazuju naseljavanje kroz periode Ubaida i Hafita, razdoblja Umm Al Nar i Vadi Suk i tri gvozdena doba u UAE.

Ovo deo je Sumeranima bilo poznato kao Magan i bilo je izvor metalnih ruda, posebno bakra i bronze. Područje je bilo prekriveno peskom pre oko 5000 godina dok se obala povlačila u unutrašnjost, postajući deo današnje obale grada. Veliko otkriće je predislamska keramika koja je pronađena na prostoru današnjeg grada Dubaija koja potiče iz perioda III i IV veka.

Pre uvođenja islama na to područje, ljudi u ovoj regiji su obožavali Bajir (ili Bajar). Nakon širenja islama u regionu, umaiiadski kalif istočnog islamskog sveta izvršio je invaziju na jugoistočnu Arabiju i proterao Sassane. Iskopavanjima muzeja u Dubaiju u regionu Al-Jumaira (Jumeirah) pronađeno je nekoliko artefakata iz perioda Umaiiada. Venecijanski trgovac biserima Gasparo Balbi posetio je ovaj grad 1580. godine i spomenuo Dubai (Dibei) koji je u to vreme bio značajan zbog trgovine biserima.

Smatra se da je Dubai osnovan kao ribarsko selo u ranom 18. veku i da je do 1822. godine dobio status grada u kojem je bilo između 700 i 800 pripadnika plemena Bani Ias i da je podlegao vladavini šeika Tahnun bin Shakhbut-a iz Abua Dhabi-ja. Međutim 1833. godine, nakon plemenske svađe, pripadnici plemena Al Bu Falasah su se izdvojili iz Abu Dhabija i nastanili se u Dubaiju. Egzodus iz Abu Dabija vodili su Obeid bin Saeed i Maktoum bin Butti, koji su takođe postali vrhovne vlasti u Dubaiju sve dok Obeid nije umro 1836. godine, napuštajući Maktum u želji da uspostavi novu dinastiju Maktoum.

Dubai je potpisao Opšti pomorski ugovor iz 1820. godine i zajedno sa drugim državama, nakon britanske kaznene ekspedicije protiv Ras Al Khaimaha iz 1819. godine, što je takođe dovelo do bombardovanja obalnih zajednica Persijskog zaliva. To je dovelo do stalnog pomorskog primirja iz 1853. godine. Dubai je takođe – poput svojih suseda potpisao sporazum o ekskluzivnosti u kojem je Velika Britanija preuzela odgovornost za bezbednost emirata 1892. godine.

Tokom 1970-ih godina, Dubai je nastavio da se razvija zahvaljujući prihodima ostvarenih od nafte i trgovine, čak i priliv od imigranata koji su bežali od libanonskog građanskog rata. Granični sporovi između emirata nastavili su se i nakon formiranja UAE. Tokom 1979. godine postignut je formalni kompromis koji je okončao sve nesuglasice. Luka Jebel Ali osnovana je 1979. godine i JAFZA (slobodna zona Jebel Ali) izgrađena je oko luke 1985. godine kako bi se omogućilo stranim kompanijama neograničeni uvoz radne snage i kapitala.

Aerodrom u Dubaiju i vazduhoplovna industrija takođe su nastavili da rastu velikom brzinom. Nažalost zbog “Zalivskog rata” 1990. godine u Dubaiju se osetio veliki negativni finansijski efekat, pošto su glavni investitori povukli svoj novac, a trgovinski lanci zatvorili svoje prodajne objekte, ali nakon toga grad se oporavio u promenljivoj političkoj klimi i uspeo da prevaziđe sve političke i finansijske probleme.

Kasnije tokom 1990-ih, mnoge strane trgovačke zajednice – prvo iz Kuvajta, tokom Zalivskog rata, a kasnije i iz Bahreina, u vreme šiijskih nemira – preselile su svoj posao u Dubai. Grad je imao baze za punjenje savezničkih snaga u slobodnoj zoni Jebel Ali tokom Zalivskog rata. Velika poskupljenja nafte nakon Zaljevskog rata ohrabrila su Dubai da se i dalje fokusira na slobodnu trgovinu i turizam.

Broj turističkih atrakcija i aktivnosti je značajno porastao poslednjih nekoliko godina. Sada postoji mnogo više opcija nego pre jer su pre sve aktivnosti bile u sklopu brojnih hotelskih lanaca jer grad nije posedovao turističke atrakcije. Samo otvaranje velikog trgovačkog centra Dubai Mall i izgradnja kompleksa koji čini samo srce grada (Dubai Downtown) je doprinelo prošitenju brojnosti turističkih atrakcija po kojima je danas Dubai prepoznatljiv u svetu. Najupečatljivije atrakcije koje su zasigurno promenile izgled grada su Burj Khalifa i Fontana u Dubaiju.

Burj Khalifa je poznata kao najviša građevina na svetu. Posetioci se mogu posebnim liftom popeti na 124. sprat koji je poznat kao najlepši vidikovac sa kojeg se Dubai vidi kao na dlanu. Sa druge strane Fontana u Dubaiju je najveća muzička fontana na svetu koju uvek možete posetiti besplatno i ona se nalazi u sklopu tržnog centra u Dubaiju (Dubai Mall).

Naravno pored fontane u Dubai Mall-u možete uživati u zimskim čarolijama na prostranom klizalištu, akvarijumu i KidZania koji je zamišljen kao moderna dečija igranica, verujte mi da tako nešto niste imali prilike da vidite u svom životu. Iskren da budem da nemam svojih 27 godina, išao bih da se igram tamo po ceo dan bez prestanka!

Bastakia je poznata kao četvrt koja je označena u svim turističkim vodičima i časopisima kao stari deo Dubaija sa dušom u kojem se čuva stari gradski duh i baština. Izgrađena je krajem 19. veka zahvaljujući persijskim trgovcima koji su bili vezani za Dubai zbog jednostavnog i olakšanog načina trgovine i zbog toga je ovaj deo grada dobio ime po gradu Bastak koji se nalazi na jugu Irana.

Mnogi obnovljeni objekti u ovom delu grada i dan danas poseduju posebne sisteme klimatizacije koji se zovu “Tornjevi Vetra” koji je bio zanimljiv koncept za klimatizaciju domova i poslovnih objekata. Danas je većina objekata u ovom delu grada u privatnom vlasništvu – domovi i postoje objekti koji su od velikog kulturnog i društvenog značaja kao što su:

  1. Kultorološki Centar Šeika Mohammed-a
  2. Muzej Dubaija
  3. Arabijska Kuća Čajeva (bivši Basta Umetnički Kafe)
  4. Majlis Galerija u kojoj se mogu pronaći dela domaćih i internacionalnih umetnika.
  5. Ostra Galerija gde možete pronaći dela savremene moderne umetnosti i skulpture

Pre tačno 7 godina u februaru 2013. godine u sklopu Dubailand kompleksa otvoren je Čudesni Vrt Dubai, cvetnu baštu od 72 000 metara. To je najveća cvetna bašta na svetu. Vrt ima ukupno 45 miliona vrsta cveća koje se održava uz pomoć posebnog sistema za navodnjavanje koji koristi otpadne vode koje su prečišćene i biljke se navodnjavaju pomoću kapljičnog sistema za navodnjavanje.

Tokom letnjeg perioda od kraja maja do septembra, kada temperature mogu biti izuzetno visoke, sa prosečnom temperaturom oko 40 stepeni, bašta je zatvorena za javnost.

Videti baštu u punom cvatu sa svojih 150 miliona cvetova raspoređenih u raznobojne lukove, šare i bezbroj oblika koji formiraju, zaista je veličanstveno iskustvo za sva vaša čula. Dubai Miracle Garden osvojio je dva Ginisova svetska rekorda za najveću vertikalnu baštu u 2013. godini i najveću cvetnu skulpturu na svetu, formirajući oblik Airbusa A380 u 2016. godini.

Karakteristična skulptura u ovom parku je remek-delo visine 18 metara i to je ujedno i prvi Diznijev cvetni displej na Bliskom Istoku i izrađen je od gotovo 100.000 biljaka i cveća i težak je skoro 35 tona. Svake godine Dubai Miracle Garden menja svoj izgled i posetiocima prikazuju potpuno novi koncept i dizajnersko iskustvo. Ovaj neobični vrt poseti više od 1,5 miliona posetilaca godišnje.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Dubaija koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turistike Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai koji su omogućili da osetim duh Bliskog Istoka i da vam prenesem svoje utiske o ovoj modernom arhitektonskom čudu koje je za kratko vreme napredovalo. 

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca osoblju Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put je avio kompanija flydubai prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote Bliskog Istoka.

Kako se vama dopala ova moja priča o Dubaiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ujedinjene Arapske Emirate? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Dubaija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai. Ova avantura ne bi bila moguća bez Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST

Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu avanturu? Prošle nedelje ste imali priliku da vidite kako izgleda jedno neobično “prihvatilište” za slonove. Pored toga ste imali prilike da uživate u lepoti prirode Luang Prabang-a, ako niste stigli da pročitate moj prethodni post ili možda želite da se prisetite nekih interesantnih detalja, možete to sada učiniti klikom na ovaj LINK.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabang–u

Danas nastavljamo našu avanturu u Luang Prabangu i ja ću se potruditi da Vam dam savete šta možete da posetite u ovom gradu i da ispunite svoje vreme na najkvalitetniji mogući način ako se odlučite da posetite ovu neobičnu zemlju u Jugoistočnoj Aziji.

Pre nego što počnem želim da iskoristim priliku da se zahvalim Ministarstvu kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos na pozivu, kao i avio kompaniji Qatar Airways na divnoj saradnji.

Pogrebna kapela kralja u Hramu Wat Xieng Thong

Luang Prabang, u prevodu doslovno ima značenje “slika Kraljevskog Bude”, je grad u severnom centralnom Laosu, koji se sastoji od 58 susednih sela, od kojih 33 čine UNESCO-ov grad, svetske baštine grada Luang Prabang. Na listu UNESCO-ve svetske baštine upisan je 1995. zbog jedinstvenog i „izvanredno“ dobro očuvanog arhitektonskog, verskog i kulturnog nasleđa i mešavine ruralnih i urbanih delova grada koji su tokom više vekova, uključujući francuske kolonijalne uticaje tokom 19. i 20. veka preživeli.

Pogrebna kraljevska kočija sa posmrtnim ostacima kralja Sisavang Vong-a.

Centar grada smešten je na četiri glavne saobraćajnice i nalazi se na poluostrvu na ušću reke Nam Khan i reke Mekong. Luang Prabang je poznat po brojnim budističkim hramovima i manastirima. Najpoznatijih od njih je Wat Xieng Thong hram koji vidite na slikama. Svakog jutra stotine monaha iz raznih manastira hoda ulicama Luang Prabang-a skupljajući milostinju. To je čuvena Parada Monaha, koju ću vam detaljno opisati i predstaviti u narednom postu. Jedna od glavnih gradskih znamenitosti je Mount Phou Si veliko strmo brdo koje je visoko 150 metara. Tu se nalazi i strmo stepenište koje vodi do hrama Vat Chom Si sa predivnim pogledom na grad i obe reke.

Figure Buda koje se nalaze u Pogrebnoj kapeli kralja u Hramu Wat Xieng Thong.

Grad je ranije bio glavni grad istoimenog kraljevstva Luang Prabang. Takođe je bilo poznato po drevnom imenu Ksieng Thong. Bila je kraljevska prestonica i sedište vlade Kraljevine Laos do preuzimanja Pathet Lao-a 1975. godine. Grad je deo okruga Luang Prabang u provinciji Luang Prabang i glavni je i administrativni centar provincije. Nalazi se oko 300 km severno od glavnog grada Vijentijan. Trenutno, ukupan broj stanovnika okruga Luang Prabang preko 400.000 stanovnika, dok u samom gradu u živi oko 56.000 stanovnika, a na zaštićenom mestu UNESCO-a živi oko 24.000 ljudi.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabang–u

Muang Sua bilo je staro ime Luang Prabang nakon osvajanja tajlandskog princa, Khun Lo-a 698. godine. Khun Lo je grad poklonio svom ocu, Khun Borom, koji je povezan sa laoškom legendom stvaranja sveta. Legenda koju narod sa Laosa deli sa Šanom i drugim narodima u regionu. Khun Lo osnovao je dinastiju u kojoj je petnaest vladara vladalo nezavisnim Muang Suom skoro jedan vek.

U drugoj polovini 8. veka Nan-Chao se često umešao u poslove kneževina srednje doline Mekong, što je rezultiralo okupacijom Muang Sua 709. godine. Datumi okupacije nisu poznati, ali verovatno se okupacija završila mnogo pre širenja kmerskog carstva na severu Indravarmana I (r. 877–89) i proširio se do teritorija Sipsong Panna na gornjem Mekongu.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabang–u

U međuvremenu, Kmersi su osnovali novu centralu u Ksai Fong-u blizini Vijentijana, a Champa se ponovo proširila u južnom Laosu, zadržavši svoje prisustvo na obalama Mekong-a do 1070. godine. Chanthaphanit, lokalni vladar Ksai Fong-a, preselio se na sever u Muang Sua i prihvaćen je mirno kao vladar nakon odlaska administratora Nan-Chao-a. Chanthaphanit i njegov sin su dugo vladali, tokom kojih je grad postao poznat pod imenom Ksieng Dong Ksieng Thong.

Dinastija se na kraju uplela u svađe više kneževina. Khun Chuang, vladar koji je proširio je svoju teritoriju kao rezultat ratnih dejstva tih kneževina i vladao od 1128. do 1170. godine. Khun Chuang, vladar jedne dinastije koja je vladala nad teritorijom i ponovo uspostavljen siamski administrativni sistem iz 7. veka.

Luang Prabang je bio poprište mnogih modernih istorijskih događaja tokom Drugog svetskog rata, a okupiralo ga je nekoliko sila tokom rata (Francuska, Tajland, Imperijalni Japan i Kina). U početku su Francuzi kontrolirali grad, ali izgubili su ga od tajlandskih snaga nakon Franko-tajlandskog rata 1940-1941. godine. U rano jutro 9. marta 1945. nacionalistička grupa proglasila je Laos još jednom nezavisnim, a Luang Prabang svojim glavnim gradom, ali 7. aprila 1945. dva bataljona japanskih trupa okupirale su grad.

Japanci su pokušali da primoraju Sisavang Vonga (kralja Luang Phrabang-a) da proglasi laotsku nezavisnost, ali 8. aprila on je jednostavno proglasio okončanje statusa Laosa kao francuskog protektorata. Kralj je tada tajno poslao princa Kindavong-a da predstavlja Laos savezničkim snagama i Sisavang Vatthana kao predstavnika Japana.

Nakon predaje Japana saveznicima, slobodne francuske snage poslate su da ponovo zauzmu Laos i uđu u Luang Prabang, a tada je kralj uverio Francuze da Laos ostaje francuski kolonijalni protektorat. U septembru su stigle kineske nacionalističke snage da prime predaju preostalih japanskih snaga.

U aprilu i maju 1946. godine Francuzi su pokušali da osvoje Laos pomoću paravojnih snaga kako bi zauzeli Vijentijan i Luang Prabang i oterali Phetsarath i ministre Lao Issara iz Laosa, u Tajland i Vijetnam. Tokom Prve Indokine ratne snage Vijet-Minha i Patheta Lao-a pokušale su da zauzmu grad nekoliko puta 1953. i 1954. godine, ali su zaustavljene pre nego što su ga francuske snage mogle sustići.

Tokom Laotskog građanskog rata 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina, tajna američka vazduhoplovna baza nalazila se u Luang Prabang-u i bila je poprište velikih borbi. Luang Prabang je ostala kraljevska prestonica do 1975. godine, kada su komunističke snage Pathet Lao-a preuzele vlast uz podršku Severnog Vijetnama i rastvorile drevnu monarhiju.

Luang Prabang poseduje mnoge prirodne lepote i istorijske spomenike koje zaista vredi posetiti. Među prirodnim turističkim znamenitosima su Kuang Si slapovi, slapovi Tat Sae i pećine Pak Ou. Phou Si, smešten u centru grada, ima širok pogled na grad i rečne sisteme, i popularno je mesto za posmatranje zalaska sunca nad rekom Mekong. Na kraju glavne ulice Luang Prabang-a je noćna pijaca na kojoj se na štandovima prodaju majice, narukvice i drugi suveniri.

Kraljevska Palata – Nacionalni Muzej Hav Kham

Muzej kraljevske palate Hav Kham i hram Vat Ksieng Thong (Wat Xieng Thong) su najpoznatij istorijski lokaliteti. Svakog jutra, pri izlasku sunca, povorka monaha u procesiji ulicama prihvatajući milostinju koju nude lokalni stanovnici, događaj koji je veoma popularan kod turista. Brdski biciklizam je prilično čest, a ljudi često tokom dana biciklizam po gradu ili slapovima. Niz reku Mekong, nalazi se jedno zanimljivo mesto koje se nalazi oko 15 minuta vožnje brodom od Bana Chan-a (grnčarsko selo).

Hram koji se nalazi u sklopu kraljevskog kompleksa Hav Kham

Vodopad Kuang Si (poznat kao slapovi Tat Kuang Si) je vodopad na tri nivoa, koji se nalazi oko 30 kilometara od Luang Prabang-a. Ovi slapovi su popularno mesto turista u Luang Prabangu. Do njih se dolazi posebno naznačenom stazom koja vodi pored samih slapova. Voda se preliva u tirkizno plavi “bazen” pre nego što nastavi nizvodno.

Ulaz u prirodni rezervat gde se nalazi Kuang Si vodopad

Plaća se ulaznica, ali sve u svrhu održavanja čistoće i očuvanja prirodne sredine. Većina bazena otvorena je za kupanje (iako je bar jedan zatvoren kao sveto mesto).

U parku se nalazi i prihvatilište medveda – Tat Kuang Si. Ovde možete pronaći azijske crne medvede poznatiji kao “mesečevi” medvedi su ugrožena vrsta. Iako se veruje da kultura Istočne Azije, hiljadugodišnja praksa tradicionalne medicine pokazala se problematičnom za medveđu populaciju u ovom regionu regionu.

Tat Kuang Si – Spasilački rezervat i prihvatilište za azijske crne “Mesečeve” medvede

Laos je još uvek zemlja u razvoju, pa se do adekvatne medicinske nege se teško ili praktično nemoguće doći izvan gradova kao što su Luang Prabang ili Vijentijan. Većina ljudi u ruralnijim delovima zemlje primorana je da se oslanja (zbog nedostatka obrazovanja i lekova) na tradicionalne medicinske prakse, a mnogi potiču iz tradicionalne kineske medicine ili drevnog laoškog šamanizma.

Kuang Si slapovi

U laoškoj tradicionalnoj medicini, veruje se da medvedi sadrže određena magična svojstva, pa se smatraju nekakvom vrstom čudesne medicine. Širom zemlje ove retke i ugrožene vrste medveda hvataju lovci, prisiljeni da žive u sićušnim kavezima i daju mleko zbog svojih medicinskih svojstava. Ova vrsta medveda je takođe izvežena u Kinu, što nažalost pomaže podsticanju “industrije”.

Izuzetna prirodna oaza od koje vam zastaje dah. Savetujem vam da obavezno odvojite dovoljno vremena da uživate u prirodi i uronite u jedan od mnogobrojnih bazena na vodopadu.

Za prave avanturiste, možete da napravite jednu mini šetnju u trajanju od tri sata kroz manjinsko etničko selo i šumu pre nego što završite na samom vrhu vodopada, uživajući u veličanstvenom pogledu na slapove.

Kuang Si slapovi

Ako se odlučite da jedno popodne provedete u osvežavanju na Kuang Si vodopadu, budite sigurni da nećete pogrešiti. Spremite samo kupaći i to je to, možete da uživati u božanskim slapovima.

Kuang Si vodopad

Nakon posete ovom predivnom vodopadu, došlo je vreme da Mr.M krene dalje! Luang Prabang je danas i dalje najposećeniji grad u Laosu. 90 odsto ljudi u zemlji radi u poljoprivredi, a riža čini 80 odsto poljoprivredne proizvodnje u Laosu. Ovo je neistražena destinacija koju tek treba masovno masovno istražiti. Neke od specifičnih osobenosti koje Laos čine neobičnim su religija, kultura i tradicija koje još uvek traju. Okružen planinama, Luang Prabang se nalazi na 700 metara nadmorske visine na ušću reke Nam Khan i Mekong.

Gradski šarm starog Luang Prabang-a čini preko 2000 monaha koji žive u 33 pozlaćena budistička hrama i manastira. Ovaj grad je bog prekrasnim pejzažima, održivim programima za dostizanje boljeg života lokalne zajednice, bogatom kulturom i lokalnim vilama koje su renovirane i oživljene da posluju kao posebna vrsta “boutique” tipova hotela.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) jedan je od najvećih i najlepših hramova u Luang Prabang-u. Njegov centralni položaj (ispred noćne pijace i pored Kraljevske palate) čini ga jednim od najposećenijih hramova ovog drevnog kraljevskog grada.

Ovaj hram je sagradio kralj Anourout krajem osamnaestog veka, a proširen je u 19. veku. Njegova obnova, za vreme vladavine kralja Manthatourata (1817-1836), dobio je naziv koji je danas svima poznat – “Novi manastir”.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Ovaj hram je veoma važan za Lao narod u Luang Prabang-u. Nakon što su Kinezi uništili grad u poslednjoj polovini 19. veka, on je služio kao hram kraljevskoj porodici, a takođe je duže vreme bio zaklonjen Phra Bang-u, koji je mistični amblem u ovoj zemlji. Bila je to i rezidencija najvišeg laoškog budističkog dostojanstvenika, Pra Sangkharat.

Vat Mai (Novi manastir) spada među najveće, najslikovitijih i najviše fotografisanih hramova u Luang Prabangu. Smešten u neposrednoj blizini popularne noćne pijace ulice Sisavangvong i pridružen je muzeju Nacionalne kraljevske palate, važan je kako za svoju versku tako i za estetsku lepotu grada.

Hram koji je osnovao kralj Anourout (Anurat, rod. 1795-1817), možda 1796/7, datira uglavnom iz 19. veka. Obnova drvene konstrukcijr verovatno je započeta 1821. ili 1822. godine za vreme vladavine kralja Manthatourata. Radovi na simu, biblioteci i drugim pratećim zgradama trajali su sve do 1890-ih godina. Brojne druge strukture su iz 20. veka. Velike su restauracije su urađene 1943 i 1962 godine, kao i u novije vreme. Drveni sim je izgrađen u tradicionalnom stilu Luang Prabang sa dodatnim motivima sa obe strane.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Manastir ima poseban značaj iz više razloga. Služio je kao hram kraljevskoj porodici i dugo je bio rezidencija Pra Sangkharat, najviše laotskog budističko dostojanstva (poglavara crkve).

Kao rezultat racija Kineza koji su opustošili veći deo grada 1887. godine (Vat je bio pošteđen, možda zbog svoje lepote), Vat Mai je postao skladište gradskog paladija, Prabang. 1947. godine zlatna statua preseljena je u kraljevsku palatu, danas je to Muzej kraljevske palate. Tokom Pimaja, Laotske Nove godine sredinom aprila, tokom tri dana održava se svečano pranje figure Bude i prilika da vernici odaju počast.

Nakon obilaska Vat Mai hrama morali smo da požurimo jer smo žurili na posebno krstarenje rekom Mekong. Za sve one putnike koji nemaju vremena putovati dužim krstarenjem do Tajlanda ili drugim provincijama. Najbolji način da doživite Mekong za nekoliko sati biće krstarenje gde možete da uživate na reci Mekong uz zalazak Sunca.

Krstarenje rekom Mekong

Uživajte u opuštenom i bezbrižnom provodu, uživajući u laganom vetru na licu i toplom sunčevom zraku. Dok plutate prema neprestano rastućim rekama i planinama, dok narandžasti sjaj polako bledi u pozadini reke Mekong. Ne smeta vam da uz put popijete kafu, čaj ili neko osvežavajuće piće i neke grickalice kako bi vaše mini krstarenje bilo savršeno.

Ja sam imao priliku da uz vino i laganu večeru završim svoj dan u Luang Prabangu i mislim da nisam mogao zamisliti bolji završetak jednog uzbudljivog dana u dalekom Laosu.

Sledećeg jutra sam opet započeo na brodu i krenuo sam na poludnevno krstarenje. Mr.M se uputio da poseti najneobičniji hram u pećini Pak Ou. Moram priznati da sam se veseo probudio tog jutra, sve je to bilo lepo dok nisam shvatio da prethodno veče nisam stavio aparat da se puni. Srećom uvek nosim više rezervnih baterija, pa je neka od njih napunjena.

U blizini Pak Ou (ušće reke Ou), Tham Ting (donja pećina) i Tham Theung (gornja pećina) su pećine sa pogledom na reku Mekong, 25 km severno od Luang Prabanga. To je grupa od dve pećine na zapadnoj strani reke Mekong, oko dva sata uzvodno od centra grada, bez obzira na daljinu ovo je velika turistička atrakcija i verujte mi da vredi izdvojiti 4 sata vašeg vremena za vožnju.

Pak Ou pećine sa skulpturama Bude

Pećine su poznate po svojim minijaturnim skulpturama Bude. Stotine vrlo malih i uglavnom oštećenih drvenih budističkih figura postavljeno je preko zidnih polica. Figure zauzimaju mnogo različitih položaja, uključujući meditaciju, podučavanje, mir, kišu i naslanjanje (nirvanu).

Pre nego što su pećine otkrili ljudi iz regiona i turisti, tokom Laotske Nove godine vernici su dolazili da se okupaju u pećinama u nadi da će u narednoj godini primiti blagoslov. Sada kada su pećine postale poznata turistička atrakcija i ovde se posetiocima pruža prilika da vide nešto novo i neobično.

Maca izgleda pomalo ljutito na ovoj slici, mislim da je bila više zamišljena. To sam shvatio par sekundi nakon fotografisanja jer me je dozivala i namestila se za jednu turu dobrog maženja. Srećom imao sam dovoljno vremena da se poigramo! 🙂

Postoji više agencija preko čijih svakodnevnih tura možete doći Pak Ou pećine i uveriti se u lepotu ovog neobičnog svetog mesta. Naravno cene se razlikuju, ali vama kao turisti je najbitnije da stignete od tačke A do tačke B i da se plati jeftinije i da koliko toliko bude komforno.

Do kraja dana sam uživao u lepotama reke Mekong i otišao sam ranije na spavanje jer mi je bila potrebna dodatna energija za naredni dan jer se moralo veoma rano ustati. Sledećeg jutra Mr.M je bio u obavezi da ustane u četiri sata ujutru pošto svakog dana “Parada Monaha” počinje u 5:20 bilo je potrebno spremiti hranu za monahe.

Zajedno sa osobljem hotela MyLaoHome sam spremio hranu za monahe i bio sam spreman za pokret. Više o procesiji Monaha ću vam objasniti u narednom postu koji će biti posvećen Budizmu, hramovima u Laosu, kao i samoj procesiji Monaha gde svakog dana skupljaju hranu.

Jutarnja pijaca na ulicama Luang Prabanga

Nakon Parade Monaha, tim iz Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos zajedno sa predstavnikom MyLaoHome hotela i turoperatorske specijalizovane turističke agencije su me odveli na čuvenu jutarnju uličnu pijacu.

Ova pijaca počinje od ranih jutarnjih sati, nešto malo pre 6 časova i traje do 9, nekada i do 10 časova. Neobični mali centralni sokaci postaju ulične tezge gde možete uvek pronaći različite vrste namernica od svežeg voća i povrća do najrazličitijih vrsta mesa i ribe. Sve je sveže i Lao narod poštuje ovu tradiciju, pa su čak i turisti postali kupci.

Pored hrane i pića na ovoj pijaci možete pronaći odeću i igračke, tako da je ovde sve moguće pronaći, što bi rekao naš narod od igle do lokomotive. Moram priznati da je mene najviše impresioniralo njihov temperament i srdačnost. Sa druge strane kao ekonomista i osoba koja se godinama bavi trgovinom i marktingom mogu vam reći da su slatkorečivi i dobri trgovci, što se tiče cene nema problema. Na pijaci je bitno da se roba što pre proda dok je još sveža, tako da je dogovor uvek moguć!

Pošto sam bio zanimljiv lokalcima, oni su bili srdačni pa su me ponudili svojim specijalitetima besplatno. Mogu vam reći da im je “ulična hrana” zanimljiva i da nećete pogrešiti ako se odlučite da okusite neka malo neobičnija jela. Siguran sam da ćete brzo pronaći svog favorita!

Nakon završene posete ovoj neobičnoj pijaci, imao sam dovoljno vremena da spakujem kofer i da se spremim za svoj let kući. Sve što je lepo ima i svoj kraj, tako je i sa putovanjima. To ne treba da nas brine jer uvek je pravo vreme za novu avanturu!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji.

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca vlasnicima i osoblju MyLaoHome hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Pored osnovne delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva, MyLaoHome je i turistička agencija koja organizuje raznovrsne ture tako da možete uz njihovu pomoć da istražite Luang Prabang i okolinu. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put avio kompanija Qatar Airways je prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote daleke Azije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Luang Prabangu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Laosu i podeliću sa vama neka moja nova saznanja o Budizmu. Pokazaću vam još jednom neke od budističkih hramova u Laosu koji su na mene ostavili utisak i napisati nešto više o čuvenoj tradiciji u Laosu – Parada Monaha.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Luang Prabang-a,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez MyLaoHome hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST

Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Ne znam da li je i vas iznenadilo ovo neobično “prolećno” vreme u sred Decembra meseca. Nadam se da će se klimatski uslovi uravnotežiti jer mislim da ovo nije prirodno. Možda prija našem organizmu, ali ovakve promene mogu samo značiti da dolazi do ubrzanog procesa globalnog zagrevanja, a to nije dobar znak.

Ja bih da mi pređemo na temu mog današnjeg posta i da vam konačno i zvanično “pošaljem” i moje prvo pismo iz Laosa! Pre par meseci kada sam dobio poziv da posetim ovu najmanju zemlju u Jugoistočnoj Aziji bio sam oduševljen činjenicom da ću upoznati jednu sasvim drugačiju kulturu i religiju koja nama iz Evrope nije tako bliska – Budizam. Tim iz odeljenja za marketing promociju Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos me je pozvao da posetim njihovu zemlju i da osetim čari i lepota dalekog Istoka.

Tokom naše konverzacije sam saznao da sam ja prvi bloger u svetu koji će imati priliku da u saradnji sa Ministarstvom i njihovim lokalnim partnerima posetim Narodnu Republiku Laos. Naravno, nakog nekog vremena u ovaj projekat se uključila i svetska avio kompanija Qatar Airways koji su omogućili da mali Marko pođe put Istoka. Iskoritio bih ovu priliku da se zahvalim svima koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta: Ministarstvu Turizma Narodne Republike Laos, avio kompaniji Qatar Airways, kao i ostalim lokalnim partnerima koje ću spomenuti u narednim postovima.

Cilj ovog putovanja je upoznavanje Narodne Republike Laos kroz prizme kulture i religije. Laos je socijalistička država i jedina zemlja na jugoistoku Azije koja nema izlaz na okean. Smešten u srcu Indokineskog poluostrva i graniči s Mijanmarom (Burmom) i Kinom na severozapadu, Vijetnamom na istoku, Kambodžom na jugoistoku i Tajlandom sa zapadne i jugozapadne strane.

Vijentijan je glavni i najveći grad Laosa, na obali reke Mekong blizu granice s Tajlandom. Vijentijan je postao prestonica 1573. godine zbog straha od burmske invazije, ali je kasnije opljačkan i potpuno srušen 1827. godine od strane Sijamke (Tajlanda). Vijentijan je bio administrativni glavni grad tokom francuske kolonijalne vladavine, a zbog ekonomskog rasta u novije vreme, sada je ekonomsko središte Laosa. Grad je ima nešto manje od milion stanovnika.

Vijentijan je poznat kao dom najznačajnijeg nacionalnog spomenika u Laosu: That Luang, koji je poznati simbol Laosa i ikona budizma. Ovde se mogu pronaći i drugi značajni budistički hramovi, kao što je Haw Phra Kaew, u kojem je ranije bio smešten Smaragdni Buda.

Ime grada potiče od Pali, liturgijskog jezika Teravada budizma. Iako je izvorno značenje imena grada „grad sandalovine“ (sandalovina -moćno drevno drvo), kako pokazuju drevni natpisi iz Laosa (pisani piktogramski, za razliku od modernog Lao jezika, koji je napisan fonetski), u savremenom Lao jeziku, značenje imena grada Vijentijan je dvosmisleno. Mnogi, ako ne i većina ljudi iz Laosa, tvrde da naziv grada znači “grad meseca”, dok mnogi takođe tačno tvrde da naziv grada znači “grad sandalovine”, jer su reči napisane slično i izgovara se identično kao u modernom Lao jeziku.

Većina akademskih i istorijskih izvora iz Laosa zapravo podržavaju ovu tvrdnju, pojačanu gradskim tajlandskim i kmerskim imenima, a oba zadržavaju etimološki pravopis, što ukazuje na postojanost tačnog značenja „grada sandalovine“.

Na slici iznad imate priliku da vidite najveću svetinju u budističkom svetu –Pha That Luang („Velika Stupa“) je velika budistička stupa obložena pravim zlatom i nalazi se u samom srcu grada. Od njenog nastanka, pretpostavlja se da je nastala u 3. veku, stupa je pretrpela nekoliko bitnih rekonstrukcija, najvećim delom tridesetih godina prošlog veka, zbog stranih invazija kolinijalnih sila na ovom području. That Luang se smatra najvažnijim nacionalnim spomenikom u Laosu i nacionalnim simbolom.

Arhitektura ove svetkovine utiče na laošku kulturu i identitet i tako je postala simbol laoškog nacionalizma. Stupa se danas sastoji od tri nivoa, od kojih svaki prikazuje deo budističke doktrine. Prvi nivo je 67 metara sa 226 stopa (68 metara); drugi je 47 metara dužine 157 stopa; a treći nivo iznosi 98 stopa (29 metara) duž svake strane. Od nivoa zemlje do vrha, Pha That Luang je visok 44 metra. Samo je vrh stupe prekriven pravim zlatom, ostatak stupe obojen je zlatnom bojom. Područje oko Pha That Luang sada je zvanično zatvoreno da bi se sprečio saobraćaj.

Koji je osnovni razlog moje posete Laosu? Na poziv Ministarstva kulture, informisanja i Turizma Narodne Republike Laos došao sam da prisustvujem proslavi najvećeg budističkog praznika – “Boun That Luang” najvećeg verskog praznika koji se održava u Vijentijanu u trajanju od tri tokom perioda punog meseca, svakog 12. lunarnog meseca – Novembar.

Monasi i vernici iz celog Laosa okupljaju se da proslave ovaj praznik sa trodnevnom verskom ceremonijom, praćenom celonedeljnim svečanostima, kako tokom dana, tako i tokom noći. Povorka vernika počinje u Vat Si Muang u centru grada i nastavlja se kod stupe That Luang kako bi monasima prinosili svoje poklone (“ponude”) kako bi sakupili dovoljno zasluga za ponovno rođenje i bolji život.

Verski deo ovog praznika podrazumeva da vernici, noseći tamjan i sveće kao prilog, kruže oko That Luang stupe tri puta u čast Bude. Folk i ostale popularne muzičke trupe i dramske predstave doprinose značaju ovog festivala.

U narednom postu ću vam detaljnije objasniti neke od običaja koje Lao narod poštuje tokom ovog praznika. Izuzetno je zanimljivo i potpuno drugačije nego što mi to na Balkanu i Evropi radimo. To je jedan od osnovnih razloga zašto obožavam moj posao. Uvek sam u prilici da upoznam neke nove i neobične kulture i na taj način imam priliku da proširim svoje znanja o određenim kulturama i religijama.

Mentalitet Lao naroda je dosta sličan našem, izuzetno su gostoljubivi i prema gostu se ponašaju kao prema članu svoje porodice. Njihova kultura je drugačije, kao i način oblačenja. Na slici iznad imate priliku da vidite kako izgleda jedna mlada devojka koja sa svojim suprugom ide na proslavu That Luang festivala.

Izuzetno su brižni i voljni su da pomognu turistima. Meni je ispala mala količina novca u silnoj gužvi i jedno dete je trčalo za mnom par metara da mi donese novac.

Tokom moje posete Vijentijanu išao sam na That Luang festival u više navrata u različita doba dana tako da sam imao kompletan uvid u način održavanja kulturnog programa za vreme festivala. Naravno, za vreme mojih pauza za odmor uživao sam u pogledu sa terase moje hotelske sobe koja je imala izuzetan pogled na reku Mekong.

Naravno tim iz Ministarstva Turizma se potrudio da mi organizuje razgledanje njihovih najpoznatijih budističkih hramova, što ćete imati prilike da vidite na slikama koje slede. Da li možete da zamislite koliko budističkih hramova može da ima jedna od najmanjih zemalja u Jugoistočnoj Aziji, kao što je to Laos? Imajte u vidu da ova zemlja ima nešto manje od 4 miliona stanovnika…

U Laosu postoji više stotina hramova koji odaju počast Budi i monasima i monahinjama. Ova sjajna mesta su dovoljan razlog da dođete i posetite Laos. U šali kažu da su jedina zemlja na svetu koja imaju toliko hramova, da svaki dan u godini mogu da posvete nekom od mnogobrojnih hramova.

Jedan od najpoznatijih budističkih hramova u Vijentijanu je Wat Si Saket. Hram je izgrađen 1818. godine po nalogu kralja Anouvong-a (Sethathirath V.) Si je izveden iz sanskrtske titule časti Šri, prefiksirane na ime Wat Saket u Bangkoku, a preimenovao ga je savremenik Anouvong-a, kralj Rama I.

Wat Si Saket je izgrađen u siamskom stilu budističke arhitekture, sa okolnom terasom i ukrašenim petokrojnim krovom, umesto u klasičnom laoškom stilu. To je možda i ostalo na sigurnom, budući da su Siamske vojske koje su opustošile Vijentijan nakon pobune Anouvonga 1827. godine, taj objekat koristile kao svoje sedište i smeštaj.

Smatra se da je ovaj hram najstariji hram koji i dalje postoji u Vijentijanu. Francuska kolonijalna vlada obnovila je Wat Si Saket 1924. godine i ponovo 1930. godine. Wat Si Saket hram sadrži zid klaustra sa više od 2.000 keramičkih, srebrnih, zlatnih i drvenih Budinih slika. U sklopu ovog kompleksa se nalazi i muzej.

U ovom hramu ima preko 10 000 skulptura Bude različitih veličina i stilova. Hram takođe ima divnu arhitekturu i raspored, sa istorijom koja potiče iz 1818. godine. Većina tih statua su napravljene između 16. i 18. veka. Takođe možete pronaći drveno korito u obliku zmije koje se koristi tokom proslave Laoške Nove godine (možete videti na slici iznad).

Ako se odlučite kojim slučajem da posetite hram tokom ranih jutarnjih časova, sigurno ćete naići na mnoge lokalne meštane koji se mole, daju svoj prilog (“ponudu” za zaslugu) i nude monasima hranu. O tome ću vam nešto detaljnije pisati u narednim postovima koje sam vam pripremio.

Mene je oduševila arhitektura ovog hrama, prvenstveno zato što sam po prvi put došao u kontakt sa kulturom dalekog Istoka i to je nešto sasvim drugačije od gledanja neke emisije. Ovo putovanje mi je omogućilo da saznam nešto novo o Budizmu kao jednoj od najvećih svetskih religija i da osetim kako izgleda živeti u Laosu.

Nedaleko od ovog hrama, nalazi se još jedan budistički hram Haw Phra Kaew. Hram je sagrađen 1565. godine za potrebe čuvanja Smaragdnog Bude, ovaj hram je više puta obnavljan. Haw Phra Kaew hram sagrađen je 1565–1566. godine, po nalogu kralja Setthathirath-a, nakon što je prestonicu preselio iz Luang Prabang-a u Vijentijan. Hram je izgrađen na temeljima kraljevske palate kako bi se smestila figura Smaragdnog Bude, koju je Setthathirath doneo iz Čijang Maja, tada glavnog grada Lanne, u Luang Prabang.

Hram je korišten kao Setthathirathovo lično mesto bogosluženja, i zbog toga u ovom hramu nije bilo rezidencijalnih monaha za razliku od drugih hramova u Laosu. Smaragdni Buda ostao je u hramu više od 200 godina, ali 1779. godine Vijentijan je osvojen od strane siamskog generala Chao Phraia Chakri (koji je osnovao trenutnu Tajlandsku dinastiju Chakri), figura je odneta u Thonburi, a hram uništen.

Figura Bude se trenutno nalazi u Wat Phra Kaevu u Bangkoku i smatra se blagom Tajlanda. Hram je 1816. godine obnovio kralj Anouvong, a umesto izgubljenog Smaragdnog Bude, odlučili su da izrade novu figuru Bude. Međutim, hram je opet uništen 1828. godine, kada se kralj Anouvong pobunio protiv Sijama u pokušaju da ponovo zadobije potpunu nezavisnost, a Vijentijan je sravnjen sa zemljom.

Hram je ponovno obnovljen uz pomoć Francuza između 1936. i 1942. godine tokom kolonijalnog perioda Francuske Indokine. Preostali ostaci temelja starog hrama bili su korišteni kao osnova za obnovu; iako su pratili plan nacrta izgradnje starog hrama, obnovljeni hram podseća više na ubosot ili sim u Bangkoku iz 19. veka. Nekoliko decenija, 1970-ih godina hram je pretvoren iz mesta bogosluženja u muzej. Vlada Narodne Republike Laos je obnovila ovaj hram 1993. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva kulture, informisanja i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotelima  gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Vijentijanu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Vijentijanu i That Luang festivalu gde ćete saznati više o kulturi i običajima Lao naroda.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Vijentijana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST