Posts tagged azija

Pisma iz Azerbejdžana: Gobustan, kolevka Azeri kulture…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da vam se zahvalim na divnim rečima koje ste mi uputili povodom prethodnog posta iz Azerbejdžana. Drago mi je da vam se svideo Baku i iskreno se nadam da će vam se dopasti i današnji post koji sam spremio za vas. Za sve one koji nisu stigli da pročitaju moju priču o Bakuu ili želite da se podsetite nekih detalja, možete posetiti ovaj LINK.

Da li ste se nekada zapitali kako je svet izgledao pre 20.000 godina? Kakvi su tada ljudi bili? Kakva je bila njihova kultura i običaji? Da li je njihova svest bila razvijena kao što je kod nas danas? Kojim su jezikom govorili? Odgovore na sva ova pitanja možemo potražiti kod stručnjaka koji se bave arheologijom i istorijom, ali do sada sve se svodi na tumačenje određenih pretpostavki.

U današnjem postu imaćete priliku da vidite kolevku Azeri kulture, vodim vas u Nacionalni Park Gobustan. Ovo putovanje je bilo potpuno novo iskustvo za mene jer sam saznao dosta novih informacija i imao sam priliku da uživam u predivnim predelima ove daleke zemlje.

Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj organizaciji Republike Azerbejdžan za ovo neobično i predivno iskustvo. Bila mi je izuzetna čast da upoznam jednu sasvim drugačiju kulturu i nadam se da ću još koji put u životu uspeti da odem tamo i da nastavim svoju avanturu gde sam stao.

Nacionalni prirodni rezervat Gobustan smešten zapadno od grada Gobustan, osnovan je 1966. godine, kada je ovaj region proglašen nacionalnom istorijskom znamenitošću Azerbejdžana, u pokušaju da sačuva drevnu rezbariju, vulkane od blata i gasno kamenje. Nacionalni park Gobustan veoma je bogat arheološkim spomenicima, rezervat ima više od 6.000 uklesanih slika na kamenu, na kojima su prikazani primitivni ljudi, životinje, slike borbi, ritualni plesovi, čamci sa naoružanim veslarima, ratnici sa kopljima u rukama, kamile, slike sunca i zvezda. Smatra se da su ove slike stare u proseku od 5.000 do 20.000 godina.

Nacionalni istorijski i kulturni rezervat Gobustan stekao je nacionalni status 2006. godine. U julu 2007 godine Nacionalni par Gobustan je uvršten u spisak svetske UNESCO-ve baštine i nasleđa.

Rezbarije i petroglifi na ovom mestu prikazuju očaravajuće slike praistorijskog života na Kavkazu. Dobro očuvane slike prikazuju drevne populacije koje putuju čamcima, muškarci koji love antilope i divlje bikove, dok su na nekim slikama prikazane žene koje plešu. Poznati norveški antropolog Thor Heierdahl se više puta vraćao u Azerbejdžan između 1961. i njegove smrti 2002. godine da bi istražio lokaciju u svojoj “Potrazi za Odinom”.

Jezik drevnog stanovništva Gobustana je delimično sporan, ali petroglifi i dalje daju informacije o životu praistorijskih ljudi koji su tu živeli. Više od 4.000 slika životinja, ljudi, određenih životnih iskustava, lova i plesa isklesane su tokom više hiljada godina. Većina petroglifa nalaze se na velikim liticama, a u nekim slučajevima su isklesani i na većim starijim stenama. Prve rezbarije su prikazivale prirodne figure ljudi i životinja, često nepravilno, ali s vremenom su počele sve više da liče na mere i proporcije svojih subjekata, uključujući takve detalje kao što su mišići stopala ljudi u sceni lova.

Glave ljudskih figura obično su male i uklesane bez nosa, usta, očiju ili ušiju. Međutim, stručnjaci ne tumače ovaj nedostatak crta lica kao pokazatelj da Gobustanovim umetnicima nedostaje tehnička veština, jer neke rezbarije pokazuju veći stepen složenosti i detalja. Mnogi su prizori iz plemenskog života prikazani među petroglifima, a slike iz pećine “Sedam Lepota” ukazuju na to da su žene možda učestvovale u lovu.

Moram priznati da je neverovatan osećaj kada vidite sve te slike u kamenu koje su ko zna kad uradili ljudi koji su živeli tu pre više hiljada godina. Slike dokazuju da su imali svest za sve stvari koje su ih okruživale, da su imali određeni verski kult u koji su verovali i proučavali su zvezde.

Prirodni svet Gobustana mnogo je pogodniji od ostalih regiona Azerbejdžana. Međutim, prirodni uslovi ovih mesta bili su potpuno drugačiji pre 20-25 hiljada godina. Iz crteža životinja i ljudskih figura na Gobustanu čini se da su stene bile pod toplom klimom od 10 do 12 hiljada godina. Ljudi su nosili laganu odeću, muškarci su stezali njihove udove, a žene su nosile kratke kožne haljine. Zbog stalnog toplog vremena, zelenila i velike količine vode, ova mesta su bila staništa divljih životinja: bikova, konja, jelena, koza i drugih životinja koje su živele u Gobustanu.

Iz kamenih crteža i arheoloških spisa, na ovom mestu su u davnim vremenima pronađeni vukovi, tigrovi, lisice, šakali i druge divlje životinje. Tokom 1968. godine, kada su odrezali sloj kamena veličine oko 3 metra u blizini Atbulaha, slučajno su odsečene velike kosti nepoznate životinje. Radnici su obavestili Ministarstvo kulture Azerbejdžanskog SSR-a, ne znajući šta su te kosti. Nakon ispitivanja otkrivenih kostiju utvrđeno je da su te kosti ostaci “Južnog slona”, koji je živeo na teritoriji današnjeg Gobustanu.

Možda su tokom moje posete ovom nacionalnom blagu Azerbejdžana, vremenske prilike bile jedne od otežavajućih faktora, ali sam uživao u predivnom pogledu koji se proteže duž regije.

Zbog temperature i pejzaža sam imao utisak da idem na safari i da ću uskoro videti neku žirafu, ali to je samo bila moja neukrotiva mašta!

Procenjuje se da 300 od 700 svetskih vulkana od blata na Zemlji se nalazi upravo u Gobustanu, Azerbejdžanu i Kaspijskom moru. Mnogi lokalni i svetski priznati geolozi, došli su da proučavaju ovaj prirodni fenomen zvan “Vulkani od blata” poput kratera Firuz, Gobustan, Salian i došli su do nekih otkrića gde su naveli da blato iz ovih vulkana ima lekovite osobine.

Nakon što smo završili sa obilaskom Nacionalnog Parka Gobustan, naš vodič nas je odve da vidimo još neke zanimljive znamenitosti, od kojih je jedna još jedan prirodni fenomen koji svojom neobičnom pojavom privlači turiste koji dođu da posete Azerbejdžan, a to je Yanar Dag.

Yanar Dag (u prevodu sa Azeri jezika, znači „Planina koja gori“) je požar prirodnog gasa koji neprekidno gori na padini brda Apsherona na Kaspijskom moru u blizini Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Možda se sećate kada sam u mom prethodnom postu spoemenuo kako je Azerbejdžan poznata kao “Zemlja vatre”. Plamen može dostići do 3 metra u vazduhu iz tankog, poroznog sloja peščanog kamena.

Yanar Dag zvanično administrativno pripada regionu Absheron. Za razliku od vulkana od blata, plamen Yanar Dag gori prilično stabilno, jer koristi neprekidan izliv gasa iz podzemlja.

Tvrdi se da je plamen Yanar Dag primećen tek kada ga je pastir slučajno zapalio 1950-ih godina prošlog veka. Ne vidi se blato ili tečnost, što ga razlikuje od obližnjih vulkanskih blata Lokbatan ili Gobustan. Na teritoriji Yanar Daga, Dekretom predsednika od 2. maja 2007. godine osnovan je Državni istorijsko-kulturni i prirodni rezervat koji radi pod kontrolom Državne agencije za turizam Azerbejdžana. Nakon značajnog renoviranja koje je trajalo skoro 2 godine (2017-2019. godine), muzej Yanar Dag i izložba kamena Yanar Dag Cromlech pokrenuti su na području ovo neobičnog rezervata.

Naša sledeća stanica – Hram Vatre! Znam da vam možda na prvi pogled ovo ne znači puno, ali setite se one činjenice da je Azerbejdžan jedna “vatrena država”, tako da je sasvim logično i da imaju jedan “vatreni” hram.

Baku Ateshgah (azerbejdžanski: Atəsgah), često nazvan „Hram vatre u Bakuu“, je verski hram sličan dvorcu u gradu Surakhani gradu. Na osnovu perzijskih natpisa hram je korišćen kao hinduističko, sikhsko i zoroastrijsko mesto bogosluženja. “Atash” (ạtsẖ) je perzijska reč za vatru. Pentagonalni kompleks, koji ima dvorište okruženo ćelijama za monahe i tetrapilarnim oltarom u sredini, sagrađen je tokom 17. i 18. veka. Ovaj hram je napušten krajem 19. veka, verovatno zbog smanjivanja Hindu stanovništva u okolini. Prirodni večni plamen ugasio se 1969. godine, nakon skoro veka eksploatacije nafte i gasa u tom području, ali sada je osvetljen gasom iz Bakua.

Baku Ateshgah je bio hodočasničko i filozofsko središte Zoroastrijanaca sa severozapadnog indijskog potkontinenta, koji su bili uključeni u trgovinu sa Kaspijskim područjem preko čuvenog “Velikog puta”. Četiri sveta elementa njihovog verovanja bili su: ateši (vatra), badi (vazduh), abi (voda) i heki (zemlja). Hram je prestao biti mesto bogosluženja nakon 1883. sa postavljanjem naftnih postrojenja (industrije) na Surakhaniju. Kompleks je pretvoren u muzej 1975. godine. Vatreni hram “Ateshgah” nominovan je za listu svetske baštine UNESCO-a 1998. godine, a 19. decembra 2007. godine dekretom predsednika Azerbejdžana proglašen je državnim istorijsko-arhitektonskim rezervatom.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta iz Azerbejdžana koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne turističke organizacije Republike Azerbejdžana, nacionalne avio kompanije Azerbaijan Airlines i Hotela Boulevard u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o kolevki Azeri kulture – Nacionalnom Parku Gobustan? Da li ste imali priliku do sada da posetite Azerbejdžan? Kroz par dana ću podeliti sa vama novi post iz Azerbejdžana gde ću vam pokazati prirodne lepote Azerbejdžana, kao i jedno zanimljivo selo Lahij. Jedva čekam da podelim sa vama novu priču i divne fotografije koje sam vam spremio.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Republike Azerbejdžan, nacionalne avio kompanije Azerbaijan Airlines i Boulevard Hotela koji pripada ABSHERON grupi hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana i Makia koji su omogućili da svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Istanbula: Hedonistički carski grad na dva kontinenta

Dobro jutro moji dragi pustolovi! Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu. Pošto vam je svima poznato koliko volim putovanja i da je to moja druga najveća ljubav u životu (posle mode) danas ćete imati priliku da upoznate grad koji obožavam – Istanbul. Siguran sam da ste do sada gledali neku tursku seriju i da ste videli neke scene gde su prikazali Istanbul gde ste osetili potrebu da odete i da istražite taj veličanstven grad. Na početku bih želeo da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Istanbula na gostoprimstvu i na ovoj fantastičnoj avanturi.

 

 

Istanbul nije glavni grad Turske, ali je preuzeo vremenom preuzeo ulogu najvećeg turističkog centra gde ljudi iz celog sveta dolaze da se upoznaju sa hedonističkim carskim gradom. Pored tog epiteta Istanbul ima i još jedan divan naziv – Grad Lala. Postoje dosta naziva i svako od nas će uvek imati priliku da Istanbulu da neki svoj naziv u zavisnosti na šta će ga asocirati ovaj fascinirajući grad na dva kontinenta. Istanbul je jedini grad u Evropi koji se nalazi na dva kontinenta, Evropa i Azija. Evropski deo je nov i moderan dok je onaj azijski tradicionalan i gde imate priliku da osetite onaj stari duh otomanskog carstva.

 

 

Istanbul je grad koji nikad ne spava. Evropska verzija Njujorka, koja svojim svetlima i ritmom života svake godine privlači sve veći broj turista. Želite nešto lepo da prezalogajite? Istanbul je grad carske hrane, tu ne možete ostati gladan, a cene su i više nego pristupačne. Želite nešto lepo i zanimljivo da kupite? Istanbul je grad koji može da vam ponudi sve što vam srce poželi, cenovni raspon je od 1 evra pa do neverovatnog luksuza, za svačiji džep i za svačiji ukus. Samo ću vam reći da imaju preko 20 outlet tržnih centara gde možete kupiti stvarno kvalitetne i dobra stvari, a nećete potrošiti neku veliku svotu novca. Sve što vam je potrebno su kartica za prevoz, dobro snalaženje u prostoru i mnogo vremena jer je istanbul višemilionski grad gde gužve umeju da budu vrlo zamorne i da traju satima.

 

 

E sad da pređemo na moju omiljenu temu – slatkiši. Baklave, tulumbe, alve i ostale razne đakonije su razlog zašto nemam sitan novac da kupim magnet za frižider nego sve potrošim na ove poslastice. Naravno, cene ovih poslastica variraju u zavisnosti da li ih kupujete na “slavnim” mestima koje su isključivo rezervisana za turiste ili ćete otići možda u neku okolnu paralelnu ulicu i za istu vrednost novca kupiti koji kilogram više lokuma ili poznate čokoladne alve sa pistaćima.

 

 

Verujte mi ko nije probao alvu u 11 uveče i da nije molio u kasne noćne sate za nož u hotelu, gde te osoblje gleda kao da ćeš da režeš vene a ne da sečeš alvu u sobi, taj ne zna osnovnu definiciju hedonizma u Istanbulu. Da, to smo moja mama i ja u 1 ujutru gde na recepciji imamo neki čudan umoran pogled, oči nam se sklapaju, ali u kesi u kojoj se nalazi jedan paketić umotan u beli sjajni papir krije glavni razlog zašto tražimo taj nož. Znam, to se ne uklapa u onaj nutricionistički plan i program ishrane gde ne smeš da jedeš ništa posle 18 časova, ali nigde nisu napisali da je to zabranjeno ako naiđeš na preukusnu čokoladnu alvu sa pistaćima u Istanbulu.

 

 

Tačno radno vreme restorana i prodavnica u Istanbulu je neodređeno. Jednom prilikom sam došao u Istanbul u 2 ujutru i sve je bilo otvoreno i naroda je bilo na ulici kao da je 8 ili 9 sati uveče. Drugi put sam došao oko 23 časa i ulica je bila pusta… Sve je to Istanbul.

 

 

Pravi “život” u Istanbulu se odvija u sokacima koji izlaze na glavnu ulicu. Tu ćete primetiti zaljubljene parove koji imaju neku ozbiljnu svađu, ali na kraju završe kao da ništa nije bilo. Muzika koju čujete iz klubova ima prizvuk kao naša muzika (da znam da naši pevači uzimaju tursku i grčku melodiju…). U Turskoj najviše cene naša 3 estradna umetnika. Goran Bregović je vrlo poznat u Turskoj i kada pomenete da ste iz Srbije oni odmah pevaju Kalašnjikov ili neku pesmu od Brege. Na drugom mestu je Jelena Karleuša, nju su Turci upoznali preko njenog muža koji igra u poznatom fudbalskom klubu Bešiktaš i inače Turci su veliki ljubitelji plavuša, još kada vide bujno poprsje nema potrebe za daljom pričom… Treća ličnost koja je uspela na turskom medijskom nebu je Emina Jahović. Nju su takođe ljudi u Turskoj upoznali preko njenog supruga, poznate muzičke zvezde Mustafe Sandala. Turci dosta uopšteno dosta vole ljude sa Balkana. Valjda je to ona posebna veza sa Srbijom gde smo se našli kao odbačeni mačići od Evropske Unije. Razlika je samo u tome što je Turska toliko uznapredovala za 30 godina (koliko oni pokušavaju da pristupe Evropskoj Uniji) da im više i nije potrebna ta zajednica, već su sami dovoljno jaki da sebi pomognu, dok Srbija još pokušava da shvati svoje skrivene snage i ne može da pronađe svoje mesto na političkom nebu.

 

 

Pošto više neću da vam pravim zazubice, nije fer, ali ako vam je za utehu prilikom ove poslednje posete Istanbulu nisam osetio ove đakonije, već sam isključivo uživao slikajući ih. Dobro, neću više! Za kraj sam hteo da vam dam predlog gde možete da odsednete u Istabulu ako želite da provedete u centralnoj oblasti Taksim.

Hotel Konak se nalazi nedaleko od centra oblasti Beyoglu tačnije od poznatog trga Taksim. To je trg odakle kreću oni poznati crveni tramvaju koji idu kroz Istikal Caddesi, glavnu ulicu. Pritom, hotel Konak je blizu oblasti Nisantasi gde je pravi raj za šopingholičare sa “dubljim” džepom. Ja iskreno obožavam da odem tamo samo da se nagledam lepote i da uživam u dekoraciji izloga dok delim đevrek sa nekom mačkom i lepo se sit ispričam, mačka takođe se ovajdi i svi srećni.

 

 

Zašto volim Istanbul? Volim Istanbul jer je grad različitosti i jer je to grad kontrasta. Postoje razlike u kojima možete uživati, možda smo različite vere, ali imamo dosta sličnosti. Po čemu smo slični? Imamo probleme i slične su nam reakcije na neke životne situacije. Meni su najdraže reakcije majki koje ne mogu da izađu na kraj sa nestašlucima svoje dece.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta iz Istanbula, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Salzburg.

Kako se vama dopao Istanbul? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj hedonistički carski grad? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Istanbula i hotela Konak. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 Mark V.
SHARE THIS POST

Šri Lanka: Vreme je za čaj!

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za još jednu avanturu. Danas nastavljam da vam pišem svoje utiske sa Šri Lanke i ovo će ujedno biti i poslednji post iz ove serije postova sa ovog putovanja. Ako kojim slučajem niste pročitali prethodne postove, Šri Lanka: Biser Indijskog okeana – LINK i Šri Lanka: Znakovi pored puta – LINK. Ovim putem bih želeo da vam se zahvalim za nesebičnu podršku i predivne komentare koje mi šaljete na društvenim mrežama i putem mejlova. HVALA!

 

 

U mojim prethodnim postovima ste imali priliku da pročitate dosta zanimljivih stvari o ovom predivnom rajskom ostrvu. Saznali ste nešto novo i po čemu je to Šri Lanka prepoznatljiva u svetu. Da li ste znali da se Šri Lanka nalazi na listi zemalja pet najvećih izvoznika čaja u svetu? Niste znali? Ni ja to nisam znao dok nisam čuo priču naših vodiča na plantaži čaja.

 

 

Vreme u ovom delu Šri Lanke je uvek maglovito i temperatura je drastično niža nego u drugim delovima ostrva. Vlažnost i hladnije vreme prija listovima čaja, ali meni koji sam došao sa sunčanih trideset i kusur stepeni nije odgovarala baš ova temperatura, ali hvala Bogu pa sam poslušao mamu i za svaki slučaj poneo jaknu. Samo ću reći: “Hvala mama!”, majke znaju najbolje!

 

 

Naučio sam dosta toga o čaju, čak smo i malo brali listove čaja. Bilo je zabavno, pokazali su nam na koji način se pravilno beru listovi čaja i ubacujemo u korpe koje su nam dali da nosimo na svojim leđima.

 

 

Saznali smo koje sve vrste čajeva uzgajaju na ovoj plantaži, malo radili (kao što vidite više smo se slikali) i vreme nam je proletelo, proveli smo 2 sata u polju a da to nismo ni osetili. Na slici iznad vidite moju koleginicu Rakel koja je došla sa Filipina da upozna ove lepote Šri Lanke.

 

 

 

Nakon rada u polju, naši domaćini su nas odveli u fabriku gde se dalje suši i prerađuju listovi čaja pa sve do finalnog proizvoda – čaj na meru ili u filter kesicama.

 

 

Ovo što vidite na traci je moja dika i ponos. To su listovi koje sam ubrao, nisam loš ako uzmemo u obzir činjenicu da mi je to bio prvi put u polju ali ovo ne bi bilo dovoljno da napuni jednu filter kesicu čaja… (Tako su mi rekli!)

 

 

Fabrika u kojoj se proizvodi čaj na prvi pogled izgleda dosta staro i moja prva pomisao je bila da oni sve rade ručno. Prevario sam se! Izgled ume da vara i fabrika je opremljena novom tehnologijom koja pomaže radnicima da uvećaju svoju produktivnost.

 

 

Plate na Šri Lanki nisu sjajne, nekada i oni nisu zadovoljni. Oni su srećni što imaju posao jer je tamo teško pronaći posao još kada ste starija osoba, kao i svugde u svetu šanse za zapošljavanje su manje. Poslodavci su korektni prema starijim osobama imaju određene povlastice u radu puput kraćeg radnog vremena i duže pauze. Starije osobe vole da rade i u većini slučajeva su bolji radnici i za kraći vremenski periodu u toku radnog vremena obave znatno više posla nego mlađe osobe.

 

 

Miris koji nas je zatekao u fabrici čaja je neverovatna, prirodan miris kao neki najlepši parfem. Jedino je malo veći problem sa vlagom i dodatnom toplotom jer je u fabrici skoro 40 stepeni zbog određenih procesa koji se moraju izvršiti prilikom obrade i sušenja listova čaja. Kao i svaki posao i ovaj ima neke svoje prednosti i mane.

 

 

Ova gospođa radi na sektoru finalne obrade čaja, treći i poslednji proces obrade listova čaja. Šta je to fermentacija čaja? To je proces obrade listova čaja gde se vrši hemijski proces pretvaranja netopljivih molekula iz listova čaja u topljive i probavljive. Ako bi se kojim slučajem “preskočio” ovaj proces, čaj bi bio vrlo zasićen i ne ukusan.

 

 

Nakon što smo završili obilazak plantaže i fabrike čaja, oprostili smo se sa našim domaćinima i blogerska družina je krenula u nove radne pobede. Pejzaž koji smo imali prilike da vidimo tokom puta je bio neverovatan. Prosto smo morali da stanemo i da zabeležimo ovaj momenat. Vodiči su razumeli našu opčinjenost pa su nas odveli na ručak u obližnji restoran. Promenili su plan zbog nas i zbog toga smo im veoma zahvalni.

 

 

Pošto je put bio poprilično dug, skoro 6 sati kasno u noć smo stigli u Kendi. Lepo sam se odmorio i ustao ranije od ostalih da bih imao prilike da uživam u pogledu. Dobro jutro Kendi!

 

 

Domaćini u hotelu su počeli sa pripremom specijalnog doručka čim su me videli da se “vrtim” okolo i slikam pa sam ih tajno slikao, nije loše ispala ova slika. Ovo je prava slika Šri Lanke, pravi egzotični tropski raj.

 

 

Doručak, prvi deo! Ovo je bio prvi deo mog doručka, prvo što mi je zapalo za oko je zanimljiva dekoracija i bogatstvo boja. Hteo bih da se zahvalim mojim domaćinima iz Mahaweli Reach hotela na predivnom iskustvu i na toploj dobrodošlici.

 

 

Toplo vreme, sunce, bazen, dobra hrana šta više poželeti od života! Ja sam sve vreme na ovom putovanju bio kao malo dete u prodavnici slatkiša. Hvala Bogu nisam poneo sa sobom i višak kilograma, a opet sam uživao u raznim egzotičnim slanim i slatkim đakonijama u ovom raju! Za kraj bih voleo da se zahvalim Turističkoj organizaciji Šri Lanke na ovom predivnom iskustvu. Hvala vam od srca!

Dragi moji došli smo i do kraja ovog trećeg, a ujedno i poslednjeg posta iz ove serije postova o mojim avanturama sa Šri Lanke. Za kraj ovog posta sam rešio na kratko da vas ostavim da se divite lepoti prirode ovog predivnog hotela. Iskreno se nadam da ste uživali i voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je neko od vas bio na Šri Lanci? Da li možda planirate da otputujete u ovaj tropski raj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Republike Šri Lanke i hotela Mahaweli Reach. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 Mark V.
SHARE THIS POST

Indija: Snovi se ipak ostvaruju!

Ćao svima! Dobro došli u moj novi post! Iskreno se nadam da ste uspeli da se lepo odmorite za vikend i da “napunite” svoje baterije za nove radne pobede. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak moje male avanture u Indiji. Danas je došao dan za ispunjenje mog obećanja i pišem vam utiske iz daleke zemlje – Indije.

U prošlom postu sam vam pisao kako je Indija zemlja kontrasta i osmeha. Ko se možda seća pomenuo sam i to da je ispunjen moj najveći dečački san, da vidim jedno od sedam čuda sveta – Tadž Mahal! Moram priznati da to sa svojih 25 godina ne bih uspeo sam, pošto prosečan srpski džep jedan takav put ne može da priušti, ali uz malu i nesebičnu pomoć Turističke organizacije Republike Indije u saradnji sa kompanijom Maharadža Ekspres sam uspeo da ispunim svoj san. Od sveg srca se zahvaljujem organizatorima ovog magičnog putovanja, ne samo što su ispunili moj najveći san, već sam upoznao nove kolege i sklopio nova lepa prijateljstva. Putovanja u društvu su uvek najbolja solucija!

 

 

Pa da krenemo! Drugi grad koji je bio u planiran da posetimo je bio Fatehpur Sikri. Fatehpur Sikri je grad koji se nalazi u oblasti Agra, tačnije u indijskoj državi Uttar Pradesh. On je bio prvi planirani grad Mogulskih vladara Indije u kojem su građevine mešavina indijske, persijske i islamske arhitekture. Zbog toga je Fatehpur Sikri upisan na UNESCO listu mesta od istorijskog značaja u Aziji i Okeaniji. Pored lepote samog grada, palata, dvor i džamija Jami su velike turističke atrakcije koje privlače veliki broj turista svake godine u ovaj živopisni indijski grad.

 

 

Na svakom koraku možete pronaći ostatke građevina, koje su nažalost zbog uslova nisu odolele vremenu, ali neki ostaci su sačuvani i ako ste ljubitelj arhitekture siguran sam da ćete pronaći dodatne razloge da posetite ovaj grad!

 

 

Fatehpur Sikri je još uvek okružen izvornim, 11 km dugim, zidom s njegove tri strane, dok je četvrta bila ogrnaičena danas nestalim jezerom, ali osim kompleksa carskih građevina na stenovitoj litici promjera je većina grada je nestala. Arhitektura carskog kompleksa odiše hinduškim i džainskim stilovima koji su  dominantni u islamskim elementima arhitekture. Postoje mnoštvo građevina koje čine ovaj kompleks, ali neke od najvažnijih građevina su: Buland Darwaza – najviši portal u kompleksu, Džamija petka – najstarija građevina u celom kompleksu, Mauzolej Salima Christija, Dvorana za privatni prijem i mnoge druge.

 

 

Ne znam da li ste se ikada možda zapitali kako je moguće da ljudska snaga i ruka može da napravi tako nešto snažno i da odoli vremenu… Možda to nisu građevine iz nekog kasnijeg perioda, kao što je Renesansa, ali morate priznati da je i ovaj stil veličanstven! Meni se veoma dopao!

 

 

Kada se šetate tim raskošnim dvorištima, shvatite koncept svog tog luksuza koje su uživale maharadže. Zalazak sunca je ovde veličanstven! Prosto čovek se oseća ispunjenim, nekako sve brige nestanu na tren. Nemaš vremena za opterećivanjem svakodnevnim stvarima koje mogu život da okrenu naopačke!

 

 

Nakon carskog kompleksa došlo je vreme da posetimo Jama Masjid, odnosno Džamiju petka. Veoma jedinstvena građevina u ovom kompleksu. Postoje određeni spisi koji dokazuju da je ovo možda najstarija građevina u Fatehpur Sikri kompleksu.

 

 

Još jedan dan se polako primicao svom kraju, a blogeri su se nekako umorni, ali srećni smogli snage da se ukrcaju na voz snova – Maharadža Ekspres i da nastave svoje putovanje!

 

 

Zašto sam par puta do sada u prošlom postu, a i u ovom današnjem Maharadža Ekspres voz nazvao vozom snova? On je stvarno magičan voz koji će vam pružiti putovanje za pamćenje. Ovo nije bajka pred spavanje, da vam pomognem da lakše zaspite, to je stvarnost! Voz koji vas vodi do najvećih dragulja – gradova u Indiji. Morate priznati da nema baš puno prilika u životu da upoznate dobro zemlju kao što je to Indija. Treba pravilno organizovati vreme, pravilno ga iskoristiti i uživati bezbrižno u avanturi!

Malo sam se raspisao, ali dobro jutro iz grada mojih snova! Dobro jutro iz Agre! Neki ljudi Agru zovu grad večne ljubavi, sigurno se pitate zašto? Verujem da ste čuli za građevinu Tadž Mahal. Da li znate čega je ona simbol? Siguran sam da znate! – Večne ljubavi!

 

 

Bela palata iz bajke! Večna kuća Mumtaz Mahal. Ko je ona? Mlada devojka Arjumanda Benu Begum koja je bila žena vladara poznatog Mogulskog carstva Džahan-šah, koje je u doba njegove vladavine bilo u najvećem usponu. Titulu Mumtaz Mahal (Kruna moje palate) je dobila zbog prevelike ljubavi koju je dobijala od svog supruga. Mumtaz je uspela da usreći svog supruga sa 13-ro dece, ali je nažalost preminula prilikom porođaja sa četrnaestim detetom.

Mumtaz je imala svoje poslednje želje, a jedne od njih su bile: da se Džahan-šan ne oženi ponovo i da joj sagradi dokaz ljubavi koju svet nije video. Tako je nastao veličanstveni Tadž Mahal. Palata od 36 vrsta belog mermera, 22.000 duša koje su konstatno radile 22 godine da bi sagradili “Palatu Večne Ljubavi”.

 

 

Vladar Džahan-šah je sahranjen pored svoje voljene i tu je njegova duša pronašla svoj večni mir, a Tadž Mahal se danas nalazi na čuvenoj listi Sedam Svetskih Čuda. Danas milioni ljudi dolaze iz čitavog sveta da se dive ovoj građevini. Ja sam do pre 3 nedelje imao samo priču svog oca koji mi je stalno opisivao taj Tadž Mahal i koliko je puta bio u prilici da ga vidi dok je bio u Indiji kada je bio mlad, mnogoooo pre nego što sam ja došao na svet. Eto, 20 godina kasnije u svojoj 25. godini života i možda onoj 3. “bebećoj” godini blogerske karijere sam uspeo da posetim ovo zdanje o kojem sam samo imao stare slike svog oca. Snovi se ispunjavaju, samo treba čvrsto verovati u njih! Ne kažu uzalud ljudi: “Ko čeka, taj i dočeka!”.

 

 

Meni je samo žao što nisam imao više od tih tri sata koje su nam dali da uživamo u lepoti Tadž Mahal-a. Program se morao ispoštovati, a ja sam pokušao da svoju dečačku želju zadovoljim u ta 3 sata i da “na brzaka” napravim slike i gledam tu Belu Palatu iz snova.

 

 

Nakon slikanja, uspeo sam da sednem na čuvenu klupu gde su sedele mnoge poznate ličnosti poput Lejdi Dijane – princeze srca ljudi u Velikoj Britaniji, sadašnje princeze tj. Vojvotkinja od Kembridža – Kejt Midlton i ostali članovi kraljevskih porodica i poznati političari. Imao sam neki čudan osećaj, sedim ispred građevine koja je večna kuća jednoj ženi i njene porodice.

 

 

U prošlom postu sam napisao da u Indiji smrt izgleda samo tužna, već maharadže iza sebe ostavljaju čitava umetnička dela, baš zbog toga da pokažu svoju veličinu. Ovaj spomenik je malo drugačiji, on je dokaz večne ljubavi. Ja sam iskoristio usluge fotografa koji nas je pratio na putovanju, pa je slika ispala u fazonu “Mama, evo me kod Tadž-a! Ne brini se dobro sam!”. Moja mama je samo rekla da izgledam kao Zdravko Čolić sa njegovog omota za njegov najnoviji album. Majke…

 

 

Ovo je spomenik ljubavi, nada za sve žene da ljubav postoji. Možda vaš suprug neće biti u mogućnosti da vam sagradi ovakav dokaz ljubavi, budimo realni nema više tako bogatih ljudi. Zato je Tadž Mahal jedinstven i možda uspete u životu jednom da odete tamo i da osetite taj mir. Jako je bitno pronaći taj mira tamo i da prosto uživate u umetnosti. Mene nije omela gomilu turista, koji su se gurkali da naprave dobre slike, razumeo sam ih jer sam i ja sam to radio samo par minuta pre njih. Samo sam sedeo na klupi i uživao u pogledu, nisam uopšte osetio glad ni žeđ…

 

 

Moja iskrena preporuka je da ako već imate priliku da odete u Agru i posetite Tadž Mahal, da prenoćite tamo i dođete sledeći dan ranoooo u Tadž da osetite pravu aozu mira i spokoja. Mislim da je Mumtaz spokojna i da je ponosna što njena večna kuća ima najlepši pogled na svetu!

 

 

Hteo bih da vam napišem jednu zanimljivost. Kao što znate zbog zakona fizike, kada se približavate određenim predmetima ili građevinama oni se vama uvećavaju i naravno kako im se približavate sve su veći i veći. Tadž Mahal je malo drugačiji, postoji optička varka! Kako se približavate, Tadž se “smanjuje”! Vrlo zanimljivo! Sve dok se ne popnete stepenicama i dođete na sam plato ispred nemate osećaj prave veličine samog Tadž Mahala.

 

 

Polako se završavalo i moje savršeno jutro i Maharadža Ekspres posada je morala da se vrati svom planiranom programu! Sledeća stanica – Gwalior! Neću reći zbogom Tadž Mahale, već ćao i vidimo se sigurno bar još jednom u životu! Pa makar sa štapom ili invalidskim kolicima, obećavam da ću doći ponovo da te vidim!

 

 

Tvrđava Gwalior je jedna od najvećih i najljepših drevnih utvrđenja koje se mogu pronaći u saveznoj državi Madhya Pradesh, u centralnoj Indiji. Tvrđava je predivna, a da vam ne spominjem patkice koje krase mozaike na zidu tvrđave.

 

 

Ova kuca je toliko bila željna pažnje i igre da je bila ljubomorna što pokušavamo da dobijemo lepe slike zida sa patkicama. Ona je jednostavno odlučila da sedne i prosto zauzme svoje mesto na slici! Morao sam ovu sliku da objavim jer je bila jako razigrana i umiljata, prosto se videlo da je dobra duša koja je željna igre i ljubavi.

 

 

 

Eto dragi moji, došli smo i do kraja drugog posta iz ove male serije postova o mojoj avanturi iz Indije. Iskreno se nadam da vam se dopao moj post i da ste uživali u Indiji. Ako sam se malo više raspisao, ne zamerite ja sam samo ushićen što sam imao priliku da ispunim svoj dečački san. Hteo bih da se zahvalim na predivnim komentarima i porukama koje ste mi pisali putem mejla i na društvenim mrežama. Hvala vam od srca!

Voleo bih da čujem vaše utisle o ovom postu! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Do sledećeg posta budite mi pozdravljeni i očekujte moj outfit post iz Indije! A sada ću vam objaviti jednu sliku da vidite šta vas čeka sledeće nedelje na blogu!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

Ovim putem bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Republike Indije i osoblju sa voza Maharadža Ekspres na divnom iskustvu i bilo mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da upoznam zemlju kao što je Indija. Takođe sam zahvalan svojim prijateljima iz kompanije Sony na premium fotoaparatu/kameri RX100 Mark V. Ovaj post je sponzorisan od strane Vlade Republike Indije, Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspres.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST