Posts tagged evropa

Pisma iz Kraljevine Švedske: Nationalmuseum, najveća umetnička riznica u srcu Skandinavije!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Današnji post će biti poslednji post za jul mesec i ujedno i poslednje pismo u seriji postova iz Švedske.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

3) Vasa, legendarni raskošni ratni brod čija plovidba nije dugo trajala…

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Nationalmuseum (Nacionalni Muzej) i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Nacionalni muzej je centralni švedski državni muzej u Stokholmu, a ujedno i najveći švedski muzej umetnosti. Zbirke ove neobične umetničke riznice se sastoje od raznih dela slikarstva, skulpture i umetnosti na papiru od oko 16. veka do 20. veka, kao i umetničkih i zanatskih i dizajnerskih predmeta od 16. veka do danas. Ukupan broj izloženih dela dostiže neverovatnu cifru od skoro 700.000 predmeta. Nacionalni Muzej se nalazi na Blaziholmenu u Stokholmu u zgradi koju je za tu svrhu projektovao nemački arhitekta Fridrih Avgust Štuler. Zgrada je završena 1866. godine, ali istorija muzeja je starija od toga i seže do 28. juna 1792. godine kada je osnovan Kraljevski muzej. Narodni muzej je stoga jedan od najstarijih muzeja umetnosti u Evropi.

Kolekcije su premeštene u Blaziholmen nakon što su prethodno delimično bile smeštene u Kraljevskom muzeju, koji je otvoren 1794. godine u severnom krilu Kraljevske palate u Stokholmu. Kao i kod nekoliko drugih nacionalnih muzeja umetnosti, zbirke su u značajnoj meri zasnovane na generacijama kraljevskih kolekcionara, koje su iz različitih razloga prešle u državno vlasništvo. Na primer, dela koja su pripadala Gustavu Vasi mogu se danas videti u Narodnom muzeju.

Aktivnosti muzeja se takođe izlaze iz okvira, tako da određena dela možete videti izvan zgrade na Blasieholmenu. Nacionalni muzej uključuje i kolekciju portreta švedske države izloženu u zamku Gripsholm. Pored toga, predmeti iz zbirki muzeja izloženi su u nizu brojnih muzejskih institucija širom Švedske.

Ovaj muzej ima dugu istoriju i potrudiću se da u najkraćim crtama vam objasnim neke od najvažnijih istorijskih momenata vezanih za ovu instituciju. U ranoj istoriji Nacionalnog Muzeja, kao i kod nekoliko drugih evropskih nacionalnih galerija, istorija Nacionalnog muzeja je u velikoj meri sinonim za razvoj od kraljevskih, državnih i šire dostupnih kolekcija. U Švedskoj je u 18. veku postavljen temelj za današnje državne umetničke zbirke. Nekoliko dela uključenih u zbirku Narodnog muzeja, na primer deo francuskih slika iz 18. veka nekada je bila u vlasništvu kraljice Lovise Ulrike. Do 1777. godine, kraljičina finansijska situacija postala je neodrživa, delom kao rezultat velikog i skupog ulaganja u umetnost. Dugove je izmirio njen sin, tadašnji švedski kralj Gustav III, u zamenu da se odrekla svojih kolekcija i zamka Drotningholm.

Za današnji Nacionalni muzej od značaja je to što kralj nije koristio svoja finansijska sredstva, već državna, što je sprečilo da se zbirke rasturaju tokom sukcesije. Verovatno su državni fondovi korišćeni i kada je Gustav III, posle smrti svog oca Adolfa Fredrika, nabavio nekoliko umetničkih dela, uključijući Šardenovog Teknarena. U isto vreme, kralj je takođe izvršio važnu akviziciju zbirke crteža Karla Gustava Tesina koju je Adolf Fredrik kupio od njega 1755. godine. Zbirka crteža je odmah poklonjena Kraljevskoj biblioteci, ali je potom prebačena u Kraljevski muzej kada je otvoren 1794. godine.

Kako se odvijala ta transformacija od kraljevske umetničke kolekcije do državnog muzeja? Ne postoje zvanični spisi koji nam mogu objasniti šta je Gustav III nameravao sa svojim muzejskim uređenjem. Verovalo se da je ciljao na javno dostupnu instituciju, ali novija istraživanja su pokazala da za to nema pouzdanih dokaza. Treba imati na umu da je značaj stavljanja nečega na raspolaganje javnosti tada bilo nešto drugačije nego što je to danas, zbog čega se veruje da bi kraljevski muzej postao privatna stvar, dostupna onima koji bi se mogli smatrati nadležnima. Bez obzira na namere Gustava III, Kraljevski muzej je osnovan 28. juna 1792. godine, samo tri meseca nakon kraljeve smrti.

U to vreme nisu imali pripremljene prostorije za izložbe, a radovi na zgradi posle kraljeve smrti nisu bili gotovi. Prenos umetničkog nasleđa izvršen je decembra 1792. godine i imao je veliki značaj za budućnost muzeja. Prilikom rada na matičnom registru istaknut je značaj koja je finansijska sredstva (državnih ili privatnih), kralj koristio za nabavku umetničkih zbirki. U to vreme nisu postojali čvrsti zakoni koji su uređivali šta se smatra kraljevom privatnom svojinom, a šta državnom.

Prenosom nasleđa su sve kraljeve umetničke kolekcije prešle u državnu svojinu. Na taj način su kraljeve umetničke zbirke su postale vlasništvo naroda, ali će tek kasnije postati potpuno javno dostupni.

Prve decenije 19. veka bile izuzetno težak period za muzej. Nedostatak interesovanja u kombinaciji sa veoma malim resursima koji se graniče sa maltene nepostojećim značilo je da je posao održavan u životu energijom posvećenih zaposlenih ljudi muzeja. Nedostatak sredstava je u velikoj meri onemogućio nove akvizicije. U isto vreme, mnoge velike muzejske zbirke u Evropi nastale su u to vreme zahvaljujući agresivnoj politici nabavke, koju su podržali zabrinutiji sudovi i buržoazija. Od 1817. godine Kraljevski muzej je zaista dobijao godišnju državnu pomoć, ali to nije bilo dovoljno za nešto više od samog održavanja koje je bilo neophodno da bi se zbirke sačuvale od potpunog propadanja. Međutim, donacije su spasile muzej jer su legitimisale muzej kao sopstveni autoritet.

Međutim, poprilično oskudni ekonomski uslovi su otežali situaciju da je prvi deo 19. veka protekao potpuno bez događaja. Najznačajnija stvar koja se dogodila u to vreme je velika nabavka skulptura Johana Tobijasa Sergela 1815. godine. Posle Sergelove smrti Kraljevski muzej je mogao da nabavi sve skice skulptura u gipsu i terakoti koje su bile deo njegovog stvaralaštva.

Može se reći da je nabavka i postavljanje Sergelovih skulptura označila prekretnicu u izložbenim aktivnostima muzeja jer predstavlja kako klasicizam tako i autohtonu umetnost. Jer, u isto vreme kada je kolekcija Sergel predstavljena javnosti u umetničkoj Švedskoj su se podigli glasovi koji su želeli da skrenu fokus sa klasicizma na domaću i nacionalno orijentisanu umetnost. U ovom kontekstu, može se primetiti da je 1818. godine kralj Karl XIV Johan naručio od Bengta Erlanda Fogelberga kolosalne skulpture koje predstavljaju bogove Asa Odena, Tora i Baldera. Oni će kasnije biti smešteni u Kraljevski muzej.

Nešto malo kasnije u 19. veku, slikarstvo će imati značajnije mesto u muzejskoj delatnosti, što se vidi i iz dokumentacije o drastičnim promenama koje je pokrenuo direktor muzeja. Direktor je odveo muzej u 19. vek na jedan sasvim drugačiji način sa novom kolorističkom šemom, povezanom pre svega sa danskim i nemačkim bidermajerom, a izložbe su raspoređene na moderan način za to vreme, od klasično orijentisanog prosvetiteljskog principa do izazivačke mašte, romantično sugestivne izložbene estetike.

20. vek je doneo određene novine, pa je osnovano odeljenje za modernu umetnost 1952. godine. Prva izložba bila je obilazak Gernike Pabla Pikasa u oktobru 1956. godine, kada je renoviranje muzeja završeno, objekat je nazvan “Moderna Muzeet”, koji je zvanično otvoren 9. maja 1958. godine. Do 1975. godine, Moderni muzej je bio pododeljenje Nacionalnog Muzeja.

Kasnije, Moderni muzej je postao jedinstvena odvojena institucija, koja je zajedno sa Narodnim muzejom i Muzejom istočne Azije bila deo zajedničkog organa Statens konstmuseer. Kada je Moderni muzej prešao u samostalnu ustanovu 1999. godine, Statens konstmuseer je promenio ime u Nacionalni muzej sa Valdemarsudde Prinsa Eugena. Istovremeno, Istočnoazijski muzej je prenet u nadležnost novoformiranog Državnog muzeja za svetsku kulturu. Pre nekoliko godina, tačnije 2017. godine, Valdemarsudde je ponovo postao nezavisna fondacija, a autoritet se od tada zove Nacionalni muzej.

Veliki broj dela u zbirkama muzeja potiče iz kraljevskih kolekcija mnogih generacija. Iz galerije slika Gustava Vase koje su bile u zamku Gripsholm, moguće je sa sigurnošću identifikovati nekoliko slika koje se danas nalaze u Narodnom muzeju. Zbirka Gustava Vase sastojala se uglavnom od umetničkih dela severnoevropskih slikara.

Od dela sa prošlošću u kraljevskom vlasništvu, mnoga su nabavljena na pozadini različitih ličnih preferencija, ali i nekoliko primera predmeta koji su u 17. veku dolazili u kraljevske zbirke kao ratni plen.

Veliki deo dela za koje se danas smatra da čine jezgro zbirke slika Narodnog muzeja pre 1800. godine uglavnom potiče iz nekoliko zbirki: Karla Gustava Tesina, kraljice Lovise Ulrike, kralja Adolfa Fredrika i Gustava III. Međutim, nekoliko najznačajnijih dela u kraljevskim zbirkama je na različite načine nabavljeno preko Tesina.

U ovim zbirkama dominiralo je francusko, holandsko i gustavijansko švedsko slikarstvo, što je u velikoj meri uticalo na sastav zbirke Narodnog muzeja kako ona danas izgleda. Nekoliko Rembrantovih dela muzeja su u vlasništvu ovih ljudi, kao i druga važna dela iz Holandije iz 17. veka i neka iz Flandrije iz istog perioda.

Od ova četiri kolekcionara, Karl Gustaf Tesin je nesumnjivo imao najveći značaj, ne samo zato što je veliki deo kolekcija Adolfa Fredrika i Lovise Ulrike tamo završio uz njegovu brigu. Sa devetnaest godina, Tesin je krenuo na veliku turneju tokom koje je boravio u Parizu između 1714. godine i 1716. godine Kasnije će se vratiti nekoliko puta, ali je tokom ove prve posete pribavio veliki broj majstorskih crteža i 23 takozvana contre-epreuve autora Antoana Vatoa i upoznao nekoliko umetnika tog vremena.

Kasnije, Tesin se vratio u Pariz, sada sa boljim finansijskim uslovima pošto je postavljen za nadzornika odgovornog za zgradu zamka u Stokholmu, nasledio je oca i oženio se bogatom naslednicom. Sada je nabavio slike umetnika kao što su Fransoa Lemoan, Fransoa Desport, Nikola Lankre i Žan-Batist Pater.

Međutim, nije ništa kupio od Vatoa, koga je veoma cenio. Objašnjenje za to se vidi u činjenici da je umetnik sada preminuo i da se Tesin koncentrisao na žive umetnike i da su cene Vatoovih dela porasle. Boravak u Parizu je takođe značio da se umetnost kupuje u ime izgradnje zamka. Iz Pariza je otputovao u Veneciju da pokuša da ugovori sa Đovanijem Batistom Tijepolom, ali bezuspešno.

Kasnije, 1739. godine Tesin se ponovo vratio u Pariz, gde se umetnička scena ponašala drugačije sa ponovo uspostavljenim salonom od 1737. godine. Tokom ove posete, on se fokusirao na Fransoa Bušea i Žan-Batista-Simeona Šardena, nabavivši između ostalih Bušeov Trijumf Venere, koji je prikazan na Salonu 1740. Tesin je takođe nekoliko puta kupovao holandske slike na pariskom tržištu, uglavnom preko trgovca umetninama Edme – Fransoa Gersena. Među tim delima su značajni Rembrantov Portret mlade žene u profilu i Uspavani student Konstantina Verhauta.

Sve do 2013. godine, kada je zgrada Nacionalnog muzeja na Blaziholmenu u Stokholmu zatvorena zbog renoviranja, godišnje se prikazivalo više privremenih velikih izložbi. Neki primeri su bili Anri de Tuluz-Lotrek, Dizajn Sigvard Bernadot, Strašno lepa, Prevara oko, Prerafaeliti, Kaspar David Fridrih, Rubens i van Dajk, Koncept dizajn, Oblik vremena i Spora umetnost. U galeriji gravera prikazane su manje izložbe sa radovima uglavnom iz sopstvenih kolekcija.

Muzej pozajmljuje veliki broj dela za izložbe u drugim muzejima u Švedskoj i inostranstvu. U Nacionalnom muzeju se istraživanja sprovode i na osnovu sopstvenih zbirki kao polazišta, kao i sopstvenih izdavačkih delatnosti.

Nacionalni muzej ima i arhiv slika. Muzej je takođe zadužen i za Biblioteku umetnosti, koja je jedna od najvećih biblioteka umetnosti u nordijskim zemljama i koja je zajednička biblioteka Nacionalnog muzeja i Modernog muzeja.

U muzeju postoji odeljenje za konzervaciju, fotografiju i umetnički menadžment sa orijentacijama prema predmetima svake zbirke. Odeljenje radi na očuvanju predmeta i sarađuje sa Odeljenjem za zbirke i istraživanja na tehničkim istraživanjima.

Nacionalni muzej upravlja, u celini ili delimično, zbirkama predmeta na velikom broju destinacija za posetioce širom zemlje. Ovo uključuje, na primer, zamak Drotningholm, zamak Gripsholm, zamak Ulriksdal, zamak Nines, zamak Lacko, dvorac Lovstabruk, zamak Vadstena i fabriku porcelana Gustavsberg. Muzej oranžerije u zamku Ulriksdal i Muzej de Vris u Drotningholmsmalmenu čuvaju centralne delove muzejske zbirke skulptura. Od 2018. godine Narodni muzej ima ogranak u Ostersundu – Nacionalni muzej Jamtli.

Prins Eugens Valdemarsudde je do 1. jula 2017. godine pripadao nadležnom Nacionalnom muzeju sa Prins Eugens Valdemarsuddeom. Vlast (sada se zove samo Narodni muzej) potpada pod Odeljenje za kulturu. Udruženje prijatelja muzeja Nationalmusei vanner osnovao je 1911. godine, tadašnji prestolonaslednik Gustaf (VI) Adolf i tokom godina je dalo značajan doprinos muzejskim zbirkama.

Nacionalni muzej u Stokholmu zatvoren je 3. februara 2013. godine zbog renoviranja. Muzeju je bila potrebna opsežna obnova i renoviranje, jer je zgrada bila jako pohabana intenzivnom upotrebom. Nekoliko tehničkih sistema u muzeju je dostigao svoj vek trajanja.

Nacionalni Muzej je 13. oktobra 2018. godine ponovo otvorio počeo sa radom i ceremoniju otvaranja je obavio lično kralj Karl XVI Gustav u prisustvu članova kraljevske porodice, ministarke kulture Alis Bah Kunke i hiljada posetilaca. Izložbeni prostor muzeja je proširen i sada može da primi duplo više posetilaca i prikaže skoro tri puta više umetničkih dela. Pored tehničkog ažuriranja, prethodno blokirani prozori i krovni prozori su otvoreni kako bi se stvorilo više dnevne svetlosti i pogleda prema gradu. Bučni restoran je dobio bolju, mirniju lokaciju i zamenjen je prozračnom i tihom baštom skulptura. Muzej je povratio šemu boja inspirisanu originalnom paletom.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja četvrtog i ujedno i poslednjeg posta iz serije postova o Kraljevini Švedskoj, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Nacionalnom Muzeju u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Vasa, legendarni raskošni ratni brod koji nije daleko otplovio…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove avanture! Ovo je poslednji post za ovaj mesec i želeo sam da podelim sa vama neobičnu legendu o jednom raskošnom ratnom švedskom brodu Vasa.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Vasa Muzeju i legendi o ovom neverovatnom ratnom brodu i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Mislim da se starije generacije sećaju legende o jednom raskošnom ratnom brodu koji je trebao svojom lepotom i luksuzom da pokaže moć i silu, ali je nakon pređenih 1300 metara od luke potonuo… Kako je ovaj brod od velike sramote postao ponos Švedske, otkrićemo zajedno u današnjem postu na Mr.M blogu.

Vasa ili Wasa je čuveni švedski ratni brod izgrađen između 1626. i 1628. godine. Brod je potonuo nakon što je preplovio otprilike 1.300 m na svom prvom putovanju 16. avgusta 1628. godine u sumrak.

Pošto je Vasa bio jedan od najskupljih brodova svih vremena sa modernom ratnom opremom uz izuzetnu izradu, sigurno se pitate šta je pošlo po zlu?

Postavljala su se brojna pitanja: Da li je brod bio pravilno spremljen za vetar? Da li je posada bila trezna? Da li je balast pravilno spremljen? Da li je oružje bilo propisno obezbeđeno? Međutim, niko nije bio spreman da preuzme krivicu. Članovi posade i brodograditelji su formirali dve grupe i svako od njih je pokušao da okrivi drugog i svi su se zakleli da su svoju dužnost izvršili bez greške i tokom istrage su otkriveni detalji demonstracije stabilnosti.

Zatim je pažnja bila usmerena na brodograditelje. “Zašto ste napravili brod tako uzak, tako loš i bez dovoljno dna da se prevrnuo?” pitao je tužilac brodograditelja Jakobsona. Jakobson je izjavio da je sagradio brod prema uputstvima glavnog brodograditelja, koji je zauzvrat sledio specifikaciju koju je odobrio lično kralj. Jacobson je u stvari proširio brod za oko pola metra (50 cm) nakon što je preuzeo odgovornost za izgradnju, ali je izgradnja broda bila previše odmakla da bi se omogućilo dalje proširenje.

Na kraju se nije mogao pronaći krivac. Odgovor Arent de Groot koji je postao legendaran, kada je na pitanje suda zašto je brod potonuo bio je “Samo Bog zna”. Gustav Adolf je odobrio sva merenja i naoružanje, a brod je izgrađen prema uputstvima i napunjen određenim brojem topova. Na kraju, niko nije kažnjen niti proglašen krivim za nemar, a krivica je praktično pala na Henrika Hibertsona.

Neka današnja istraživanja su pokazala da je Vasa potonuo jer je imao vrlo malu početnu stabilnost, što se može smatrati otporom navijanju pod dejstvom vetra ili talasa koji deluju na trup. Razlog za to je što distribucija mase u konstrukciji trupa i balasta, topova, tereta i drugih predmeta natovarenih na brod daje preveliku težinu brodu. Težište je previsoko, tako da je potrebna vrlo mala sila da bi se brod prevrnuo, a nema dovoljno momenta ispravljanja, sile koja pokušava da natera brod da se vrati u uspravan položaj.

Razlog što brod ima tako visok centar gravitacije nije zbog topova. Oni su bili teški nešto više od 60 tona ili oko 5% ukupnog deplasmana natovarenog broda. Ovo je relativno male težine i trebalo bi da bude podnošljivo na brodu ove veličine. Problem je u samoj konstrukciji trupa. Deo trupa iznad vodene linije je previsok i preteško izgrađen u odnosu na količinu trupa u vodi. Prostor za glavu na palubama je veći nego što je potrebno za članove posade koji su u proseku bili visoki nepunih 1,70 metara i stoga je težina palube i oružja koje nose veća iznad vodene linije nego što je potrebno. Pored toga, grede na palubi i njihova noseća drva su predimenzionirana i preblizu raspoređena za teret koji nose, tako da doprinose prevelikoj težini već visokim i teškim gornjim radovima.

Ovaj brod je proveo 330 godina potopljen i bilo je više pokušaja da se olupina broda dovede na površnu broda. Brod je spašen sa uglavnom netaknutim trupom 1961. godine. Bio je smešten u privremenom muzeju pod nazivom Vasavarvet („Vasa brodogradilište“) do 1988. godine, a zatim je trajno preseljen u Muzej Vasa u Kraljevskom nacionalnom gradskom parku[ u Stokholmu. Brod je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Švedske i videlo ga je preko 35 miliona posetilaca od 1961. godine. Vasa je postao opštepriznat simbol Švedske imperije.

Brod je izgrađen po naređenju švedskog kralja Gustava Adolfa u okviru vojne ekspanzije koju je pokrenuo u ratu sa Poljskom i Litvanijom (1621–1629). Konstruisana je u mornaričkom brodogradilištu u Stokholmu po ugovoru sa privatnim preduzetnicima i naoružana prvenstveno bronzanim topovima izlivenim u Stokholmu. Bogato ukrašena kao simbol kraljevih ambicija prema Švedskoj i njemu samom, po završetku bila je jedno od najmoćnije naoružanih plovila na svetu. Međutim, Vasa je bio opasno nestabilan, sa prevelikom težinom u gornjoj strukturi trupa. Uprkos ovom nedostatku stabilnosti, naređeno joj je da izađe na more i potonula je samo nekoliko minuta nakon što je naišla na vetar jači od povetarca.

Naredba za plovidbu bila je rezultat kombinacije faktora. Kralj, koji je predvodio vojsku u Poljskoj u vreme njenog prvog putovanja, bio je nestrpljiv da vidi kako Vasa zauzima mesto vodećeg broda rezervne eskadrile u Alvsnabbenu u Stokholmskom arhipelagu. Istovremeno, kraljevim potčinjenima je nedostajalo političke hrabrosti da otvoreno razgovaraju o problemima broda ili da se prvo putovanje odloži. Švedski tajni savet je organizovao istragu da se pronađu odgovorni za katastrofu, ali na kraju niko nije kažnjen.

Tokom istraživanja olupine 1961. godine, morski arheolozi su pronašli hiljade artefakata i ostatke najmanje 15 ljudi u Vasinom trupu i oko njega. Među mnogim pronađenim predmetima bili su odeća, oružje, topovi, alati, novčići, pribor za jelo, hrana, piće i šest od deset jedara. Artefakti i sam brod pružili su naučnicima neprocenjiv uvid u detalje o pomorskom ratovanju, tehnikama brodogradnje i svakodnevnom životu početkom 17. veka u Švedskoj. Danas je Vasa najbolje očuvani brod iz 17. veka na svetu i ujedno i najposećeniji muzej u Skandinaviji. Olupina Vase se kontinuirano prati i istražuje kako se može najbolje može sačuvati ovaj istorijski primerak.

Kako izgleda Vasa kao olupina i šta je ostalo? Vasa ima četiri očuvane palube: gornju i donju topovsku palubu, ostavu i orlop. Zbog ograničenja pripreme broda za konzervaciju, arheolozi su morali da rade brzo, u smenama od 13 sati tokom prve nedelje iskopavanja. Gornja topovska paluba bila je u velikoj meri poremećena raznim projektima spasavanja između 1628. i 1961. godine i sadržala je ne samo materijal koji je pao sa opreme i gornje palube, već i više od tri veka lučkog otpada.

Palube ispod su sve manje uništene. U palubama su se nalazili ne samo lafeti, tri preživela topa i drugi predmeti vojne prirode, već su bili i mesta gde je većina ličnih stvari mornara bila smeštena u vreme potonuća. To je uključivalo široku lepezu rasutih nalaza, kao i sanduke i bačve sa rezervnom odećom i obućom, alate i materijale za popravku, novac, privatno kupljene namirnice i sve predmete za svakodnevnu upotrebu. potreban za život na moru.

Većina nađenih predmeta je od drveta, što svedoči ne samo o jednostavnom životu na brodu, već i o generalno nesofisticiranom stanju švedske materijalne kulture početkom 17. veka. Donje palube su se prvenstveno koristile za skladištenje, pa je skladište bilo ispunjeno buradima namirnica i baruta, namotajima sidrenog kabla, gvozdenim sačmima za oružje i ličnim stvarima nekih oficira. Na orlop palubi, mali odeljak je sadržao šest od deset brodskih jedara, rezervne delove za opremu i radne delove za brodske pumpe. Drugi odeljak je sadržao stvari brodskog stolara, uključujući i veliki sanduk za alat.

Nakon što je sam brod spašen i iskopan, mesto gubitka je temeljno iskopano tokom 1963–1967 godine. Ovo je proizvelo mnoge elemente pribora za opremanje, kao i strukturno drvo koje je otpalo, posebno sa kljunaste glave i krmenog zamka. Većina skulptura koje su ukrašavale spoljašnjost trupa takođe je pronađena u mulju, zajedno sa sidrima broda i skeletima najmanje četiri osobe. Poslednji predmet koji je pomenut bio je dugački čamac od skoro 12 metara, koji se na švedskom zove esping, pronađen kako leži paralelno sa brodom i veruje se da ga je Vasa vukao kada je potonuo.

Muzej Vasa je nešto što ne smete propustiti kada dolazite u Stokholm. Postoje različite izložbe u muzeju sa razčičitom tematikom kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Muzej ima besplatan WiFi internet. Pored toga, tu je i dobro snabdevena prodavnica i prijatan restoran za ručak i fiku (divan i neobičan švedski običaj koji morate probati). Važno je napomenuti da je besplatan ulaz u muzej za decu do 18 godina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o čuvenom istorijskom brodu Vasa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu avanturu u prestonici Litvanije – Vilnjusu i otkrivamo neke nove detalje i lepote ovog šarmantnog grada.

Ako ste kojim slučajem propustili prethodnu priču o Vilnjusu ili želite da se podsetite nekih detalja, odvojite par minuta svog vremena i posetite ovaj link.

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da posetim biser ove neobične pribaltičke zemlje u severnoj Evropi!

U prethodnom postu sam vam prikazao deo Kompleksa zamkova u Vilnjusu i videli smo koje tajne krije Palata Velikog Vojvode. Danas nastavljamo obilazak grada i vodim vas u drugi deo kompleksa. Palata Velikog Vojvode i Katedrala u Vilnjusu su činili kompleks zamkova i nalaze se jedno pored drugog vekovima, ali zanimljiva stvar je da ova dva objekta imaju sasvim različite istorijske priče.

Naučnici su pronašli određene dokaze da se u prethrišćansko vreme na mestu današnjeg grada Vilnjusa, obožavao paganski bog Perkunas. Iz brojnih istorijskih spisa se otkriva da je kralj Litvanije Mindaugas sagradio prvobitnu katedralu 1251. godine kao mesto svog krštenja u hrišćanskom obredu. Nakon Mindaugasove smrti 1263. godine, katedrala je ponovo vraćena na prvobitni kult obožavanje paganskih bogova.

Krajem 14. veka, tačnije 1387. godine, kada je Litvanija formalno prihvatila hrišćanstvo, izgrađena je druga gotska katedrala sa pet kapela. Nažalost, 1419. godine ta katedrala je potpuno uništena u požaru. Na njenom mestu Vitautas Veliki (Vytautas The Great) je sagradio veću gotsku katedralu. Vek kasnije, katedrala je obnovljena, a pisani izvori prvi put pominju zvonik. Smatra se da je zvonik je podignut na mestu odbrambene kule Donjeg dvorca početkom 15. veka. Posle velikog požara 1530. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a od 1534. do 1557. godine dodato je još kapela i kripta.

Tokom ovog perioda, katedrala je stekla arhitektonske karakteristike povezane sa renesansom. Posle požara 1610. godine, ponovo je obnovljen i dozidane su dve prednje kule. Još nekoliko puta je obnavljana i dodatno ukrašavana.

Katedrala u Vilnjusu je kraći formalni naziv, dok je izvorni naziv ovog sakralnog objekta – Katedrala Svetog Stanislava i Ladislavu u Vilnjusu. Ovo je ujedno i glavna rimokatolička katedrala Litvanije. Nalazi se u Starom gradu Vilnjusa, nedaleko od Katedralnog trga. Posvećena svecima Stanislavu i Ladislavu, ova crkva je srce katoličkog duhovnog života u Litvaniji.

U ovom sakralnom objektu odvijala su se krunisanja velikih vojvoda Litvanije. U kriptama i katakombama sahranjeni su mnogi poznati ljudi iz litvanske i poljske istorije, uključujući Vitautas Veliki, njegovu žena Ana, njegovog brata Sigismunda Starog (Žigimantas), njegovog rođaka Švitrigaila, Svetog Kazimira, Aleksandra Jagelona i dve žene Sigismunda II Avgusta: Jelisaveta Habzburška i Barbara Radzivil. Ovde počiva sahranjeno srce poljskog kralja i velikog vojvode Litvanije Vladislava IV Vase, iako je ostatak njegovog tela sahranjen u Vavelskoj katedrali u Krakovu.

Unutrašnjost katedrale krasi više od četrdeset umetničkih dela koja datiraju od 16. do 19. veka, uključujući freske i slike različitih veličina. Prilikom restauracije katedrale otkriveni su oltari pretpostavljenog paganskog hrama i prvobitni pod, postavljen za vreme vladavine kralja Mindauga. Pored toga, nalazili su se i ostaci katedrale podignute 1387. godine. Freska s kraja 14. veka, najstarija poznata freska u Litvaniji, pronađena je na zidu jedne od podzemnih kapela katedrale.

Tokom sovjetskog režima u početku je katedrala pretvorena u skladište. Mise su se ponovo služile počevši od 1988. godine, iako se katedrala u to vreme još uvek zvanično nosila naziv „Galerija slika“. Godine 1989. vraćen joj je status sakralnog verskog objekta.

Katedrala u Vilnjusu – ulaz u Kapelu Sv. Kazimira

Istorijski dodađaj koji je obeležio istoriju je krunisanje mladog prestolonaslednika i budućeg kralja Poljske, Sigismund II Avgust, krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u katedrali 1529. godine. Posle još jednog požara 1610. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a dve prednje kule su dodate. Katedrala je ponovo oštećena 1655. godine kada je Vilnjus pao u ruke ruskih trupa u rusko-poljskom ratu u periodu između 1654–1667. godine. Katedrala je renovirana i preuređivana nekoliko puta.

Kapela Svetog Kazimira

Između 1623. i 1636. godine, na inicijativu Sigismunda III Vase, a kasnije dovršena od strane njegovog sina Vladislava IV Vase, od švedskog peščara izgrađena je barokna kapela Svetog Kazimira za čiju gradnju je bio zadužen kraljevski arhitekta Konstantin Tenkal. Njena unutrašnjost je rekonstruisana 1691–1692 i ukrašena freskama Mikelanđela Palonija, oltarom i štukaturama Pjetra Pertija. Ova kapela sadrži izvajane statute kraljeva Jagelona i epitaf sa srcem Vladislava IV Vase. Više od svega u Sabornoj crkvi ova kapela simbolizuje slavu poljsko-litvanske unije i zajedničke istorije.

Između 1786. i 1792. godine na krov Katedrale u Vilnjusu postavljene su tri skulpture Kazimira Jelskog – Svetog Kazimira na južnoj strani, Svetog Stanislava na severu i Svete Jelene u centru. Ove skulpture su uklonjene 1950. godine, a vraćene i restaurirane 1997. godine. Pretpostavlja se da je skulptura svetog Kazimira prvobitno simbolizovala Litvaniju, skulptura svetog Stanislava Poljsku, a skulptura Svete Jelene koja drži krst od 9 m predstavlja pravi krst vere. Kasnije, 2002. godine zvanično su započeti radovi na obnovi Palate Velikog Vojvode koja se nalazi iza same katedrale. Novopodignuta zgrada palate značajno je promenila izgled katedrale.

Katedrala i zvonik su temeljno renovirani u periodu od 2006. do 2008. godine. Fasade su prekrivene svežom višebojnom farbom, što je u velikoj meri poboljšalo spoljašnji izgled ovog sakralnog objekata. To je bilo prvo renoviranje od obnavljanja nezavisnosti Litvanije 1990. godine.

Nisam propustio priliku bez obzira na vremenske uslove da ovekovečim momenat kada sam posetio jedan tako važan objekat kao što je to Katedrala u Vilnjusu. Sada ćemo malo videti kako izgledaju ulice prestonice Litvanije i šta možete obići od muzeja, ako vas put navede u neobični Vilnjus!

Ulica Pilies (bukvalni prevod „Ulica zamka“) je jedna od glavnih ulica u Starom gradu Vilnjusa. To je prilično kratka ulica, koja se proteže od Katedralnog trga do Trga Gradske kuće.

Ulica Pilies

Od nekoliko lokacija širom Vilnjusa koje trgovci na pijaci koriste za prodaju robe lokalnih umetnika, ulica Pilies je najpopularnija. Ima prirodnu prednost u odnosu na Trg gradske kuće jer je ulica vrlo prometna i manje je verovatno da će je ometati politički ili kulturni događaji koji se obično održavaju u Gradskoj kući.

Veliki broj turista i lokalaca, posećuju ovu ulicu da kupe poklone za praznike, kao što je Božić ili pre odlaska u inostranstvo da posete prijatelje. Pijaca je takođe popularna među lovcima na suvenire. Prodavnice suvenira nude posuđe i nakit od ćilibara, kao i unikatnu odeću. Ulica je poznata i po sajmu “Kaziukas”, kada se narodni umetnici iz sva četiri kraja Litvanije okupljaju da izlože i prodaju svoje najbolje proizvode.

Gradska Kuća u Vilnjusu

Viljnus je kao glavni grad vekovima bio umetnički centar Velikog vojvodstva Litvanije i privlačio je umetnike iz cele Evrope. Najstarija umetnička dela koja su ostala iz perioda rane gotike (14. vek) su slike posvećene crkvama i liturgiji (npr. freske u kriptama katedrale u Viljnusu, ukrašene knjige himni).

U Viljnusu su otkrivene i zidne slike iz 16. veka (npr. oslikavanje svodova crkve sv. Franje i sv. Bernarda ili u crkvi Svetog Nikole). Gotičke drvene, uglavnom polihromne skulpture korišćene su za ukrašavanje oltara crkava u Viljnusu. Neki gotski pečati iz 14–15. veka ostali su do danas (Kestutis, Vitautas Veliki, Sigismund II Avgust).

Period procvata Baroka koji je počeo krajem 16. veka bio je izuzetan za Vilnjus jer je zidno slikarstvo cvetalo u gradu. Većina palata i crkava bila je ukrašena freskama koje su karakterisale svetle boje, sofisticirani uglovi i dramatičan stil. U ovom periodu širi se i svetovno slikarstvo – reprezentativni, imaginativni, epitafski portreti, scene bitaka, politički važni događaji. Ova vrsta slikarstva se odlikuje detaljnim realističkim stilom. U sakralnoj arhitekturi dominiraju skulpture ovog perioda (nadgrobni spomenici sa skulpturalnim portretima, spoljne i unutrašnje dekorativne skulpture), izrađene od drveta, mermera i štukature.

Kapija Vasilijanskog manastira gde je pesnik Adam Mickjevič bio zatvoren zbog borbe protiv ruske vlasti

Italijanski vajari bili su izuzetno važni u razvoju skulptura Velikog vojvodstva u 17. veku i tamo ih je pozvalo litvansko plemstvo. Njihova dela karakterišu odlike zrelog baroka: ekspresivnost oblika, čulnost, atektonska kompozicija (npr. skulpturalni dekor crkve Svetog Petra i Pavla). Domaći litvanijski vajari su isticali dekorativne odlike baroka, a ekspresivnost i emocionalnost baroka bila je manje karakteristična u njihovim delima.

U Vilnjusu se nalaze mnoge istaknute umetničke galerije. Najveća umetnička zbirka u Litvaniji nalazi se u Litvanskom umetničkom muzeju. U jednom njenom ogranku, Vilnjuskoj galeriji slika u Starom gradu Viljnusa, nalazi se zbirka litvanske umetnosti od 16. do početka 20. veka. Na drugoj strani Nerisa, Nacionalna umetnička galerija ima stalnu postavku o litvanskoj umetnosti 20. veka, kao i brojne izložbe o modernoj umetnosti. Centar savremene umetnosti je najveće mesto za savremenu umetnost u baltičkim državama, sa izložbenim prostorom od 2400 kvadratnih metara.

Centar je institucija koja nije zasnovana na kolekcionarstvu posvećena razvoju širokog spektra međunarodnih i litvanskih izložbenih projekata, kao i predstavljanju širokog spektra javnih programa uključujući predavanja, seminare, performanse, filmske i video projekcije i nove muzičke događaje koje možete pratiti uživo.

Okrug Užupis u blizini Starog grada, koji je nekada bio jedan od zapuštenijih okruga Vilnjusa tokom sovjetske ere, dom je pokreta boemskih umetnika, koji vode brojne umetničke galerije i radionice. Užupis se proglasio nezavisnom republikom 1. aprila 1997. godine. Na glavnom trgu, statua anđela koji duva u trubu stoji kao simbol umetničke slobode.

Užupis Republika je mesto svetske baštine UNESKO-a. Užupis znači „iza reke“ ili „druga strana reke“ na litvanskom jeziku i odnosi se na reku Vilnia, naziv Vilnjus je izveden naziva reke Vilnia. Okrug je već neko vreme bio popularan među umetnicima i mnogi gra upoređuju sa Monmartrom u Parizu i Fritaun Kristijanijom u Kopenhagenu, upravo zbog svoje boemske i laissez-faire atmosfere. Ovaj okrug se 1. aprila 1997. godine proglasio nezavisnom republikom (Republika Užupis), sa svojim ustavom.

Najveća zanimljivost je da je 2015. godine realizovan projekat – Vilnjuske Statue koje govore (Vilnius Talking Statues). Osamnaest statua širom Vilnjusa komunicira sa posetiocima na više jezika putem telefonskog poziva na nove pametne telefone.

Ako želite da naučite nešto novo o prestonici Litvanije, najbolja adresa za započnete svoje putovanje je Muzej Vilnjusa. Ovo je novi prostor za lokalce i turiste da saznaju više o glavnom gradu ove neobične pribaltičke zemlje. Otvarajući svoja vrata prvi put u proleće 2021. godine, Muzej predstavlja jedinstvene, a nepoznate, ali i dalje aktuelne, poglede na grad i priče koje on priča.

Ovaj muzej je sam po sebi dinamičan, sa stalno menjajućim izložbama, poput samog Vilnjusa, Muzej planira da svake godine postavi dve ili tri izložbe, zasnovane na originalnim studijama urbanog života. Ovaj muzej je posvećen je isključivo Vilnjusu i poziva posetioce da bliže pogledaju grad i otkriju nešto neočekivano u njegovim prostorijama.

Još jedan muzej koji možete posetiti je Muzej okupacija i slobodarskih borbi. Ovaj muzej obuhvata bivša kancelarija zamenika načelnika unutrašnjeg zatvora KGB-a na prvom spratu muzeja obuhvata izložbu dokumenata, fotografija, mapa i drugih predmeta koji prikazuju sovjetizaciju regiona 1940.-1941. godine, kao i zatvorske ćelije.

Izložba posvećena gerilskom ratu 1944.-1953. godine gde možete upoznati teritorijalnu strukturu i vojnu organizaciju gerilskih jedinica, težnje boraca za slobodu, njihove svakodnevne aktivnosti i svakodnevni život. Borba NKVD-NKGB protiv oružanog otpora otkrivena je na izložbi Nepoštena borba.

Na drugom spratu muzeja nalazi se izložba posvećena zatvaranju Litvanaca u gulazima od 1944. do 1956. godine, deportacijama od 1944. do 1953. godine i aktivnostima KGB-a od 1954. do 1991. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Katedrala Vilnjusa, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o znamenitostima Vilnjusa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa novom modnom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad bogate istorije i bajkovite arhitekture…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu. Danas započinjemo seriju novih postova o najvećoj pribaltičkoj državi u severnoj Evropi – Republika Litvanija. Moram priznati da sam osetio veliko zadovoljstvo i ponos kada sam objavio prvi story sa aerodroma kada vas pitao da pogodite gde idem uz jedan mali nagoveštaj da ću ovim putovanjem zaokružiti svoju avanturu u toj regiji.

Mnogi od vas su nabrojali Letoniju i Estoniju sa pretpostavkom da sam ovaj put krenuo u Litvaniju. Drago mi je da imam tako divnu zajednicu koja je zajedno sa mnom gradila online dnevnik putovanja, kao što je to Mr.M.

Pre nego što krenem sa putopisom o prestonici Litvanije, želeo bih da vas upoznam sa jednim zanimljivim brendom prtljaga i dodataka za putovanja sa kojima ćete osetiti lagodnost i lepotu putovanja! Verujem da se sećate ovog teget ranca iz jednog od prethodnih postova i verujem da vam FPM Milano brend nepoznat, ali hajde da se podsetimo nekih detalja za ljude koji nisu stigli da pročitaju moju prethodnu modnu priču.

Ovaj ekskluzivni italijanski brend kožne galanterije i prtljaga osnovan 1946. godine. Ovaj brend predstavlja umetnički izraz najboljeg italijanskog talenta i estetike, kao i izvrsne stručnosti. Tradicionalna ručna izrada uz korišćenje vrhunskih materijala, danas je kombinovana sa inovacijama avangardnih metala i modernog dizajna.

FPM Milano prtljag putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u jedan kofer i rančeve. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

U današnjem postu predstavljam vam ranac iz Bank on the Road kolekcije, kao i Bank Spinner 53 kabinski kofer iz kolekcije Bank, obe kolekcije su u celosti napravljene u Italiji, idealne za ljude kako iz poslovnog sveta i tako za one one koji žele da uživaju maksimalno u svom odmoru i slobodnom vremenu, napravljeni da zadovolje svaku praktičnu, funkcionalnu ili estetsku potrebu. Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Vreme je da započnemo i ovaj prvi putopis o prestonici Litvanije, pa hajde da vidimo šta se krije u srcu ove neobične severnoevropske države. Litvanija je zemlja u baltičkom regionu Evrope koji čine 3 zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija. Ova država leži na istočnoj obali Baltičkog mora, geografski gledano Litvanija se graniči sa Letonijom na severu, Belorusijom na istoku i jugu, Poljskom na jugu i Kalinjingradskom oblašću Rusije na jugozapadu.

Takođe, ova zemlja ima i pomorsku granicu sa Švedskom na zapadu na Baltičkom moru. Litvanija pokriva površinu od oko 65.000 km2, sa trenutno populacijom od skoro 3 miliona stanovnika. Glavni i ujedno i najveći grad je Vilnjus, dok su drugi veći gradovi Kaunas i Klajpeda. Litvanci pripadaju etno-lingvističkoj grupi Balta i govore litvanski jezik, jedan od samo nekoliko živih baltičkih jezika.

Ovim putem bih želeo da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na divnom dočeku, kao i sadržajnom programu koji mi je pomogao da upoznamo ovaj izuzetni grad na jedan sasvim drugačiji način.

Kako će “Pisma iz Litvanije” biti organizovana? Zbog boljeg razumevanja litvanske kulture i istorije, odlučio sam da prvi post bude posvećen prvom delu Kompleksa zamkova u Vilnjusu – Palata Velikog Vojvode. Ovaj kompleks je izuzetno bitan za istoriju ove najveće Baltičke države koja je stvorena uz bogatu istoriju i zato sam smatrao da je najbolje da vas prvo upoznam sa Palatom Velikog Vojvode.

Kompleks zamkova u Viljnusu predstavlja grupa kulturnih i istorijskih građevina na levoj obali reke Neris, blizu njenog ušća u reku Vilnju. Zgrade, koje su izgrađene i konstantno se modernizovale između 10. i 18. veka, bile su jedna od glavnih odbrambenih struktura Litvanije.

Kompleks su činila tri zamka: Gornji, Donji i Krivi Zamak. Krivi zamak spalili su Teutonski vitezovi 1390. godine i nikada nije obnovljen. Viljnuske zamkove je nekoliko puta napadao Tevtonski red posle 1390. godine, ali nisu uspeli da zauzmu ceo kompleks. Njegovo potpuno zauzimanje dogodilo se prvi put tokom bitke za Vilnus 1655. godine. Ubrzo nakon toga, teško oštećeni zamkovi su izgubili na značaju, a mnoge građevine su napuštene. Tokom Carske Aneksije, nekoliko istorijskih objekata je srušeno; mnogo više ih je oštećeno tokom izgradnje tvrđave u 19. veku.

Danas je preostali Gediminas (Krivi) toranj glavni simbol grada Vilnjusa i same nacije. Svake godine, 1. januara, litvanska trobojka se podiže na Gediminasovu Krivi toranj u znak sećanja na Dan Zastave. Kompleks je deo Nacionalnog muzeja Litvanije, jednog od najvećih muzeja u zemlji.

Palata Velikog Vojvode u Donjem zamku evoluirala je tokom godina i arhitektonski napredovala tokom 16. i sredine 17. veka. Palata je više od četiri veka bila politički, administrativni i kulturni centar Velike Kneževine Litvanije. U 13. i 14. veku postojale su kamene konstrukcije unutar palate, veliki broj arheologa smatra da je tu postojala i drvena palata. Kamena Kraljevska palata podignuta je u 15. veku, očigledno posle velikog požara 1419. godine.

Postojeći kameni objekti i odbrambeni objekti Donjeg dvorca koji su blokirali gradnju su srušeni. Kraljevska palata je izgrađena u gotičkom stilu. Zastava Gornjeg zamka, kao i Kraljevska palata, trebalo je da budu domaćini krunisanja Vitauta Velikog (Vytautas the Great). Gotička palata je imala tri krila, neka arheološka istraživanja sugerišu da je to bila dvospratna zgrada sa podrumom.

Veliki knez Litvanije Aleksandar, koji je kasnije postao i kralj Poljske, preselio je svoju rezidenciju u Kraljevski dvor, gde se sastao sa ambasadorima. Naredio je obnovu palate. Nakon njegovog braka sa ćerkom moskovskog velikog kneza Ivana III, kraljevski par je živeo i preminuo u palati.

Sigismund I Stariji, nakon svog uzdizanja na Veliku Kneževinu Litvaniju, vodio svoje poslove u Kraljevskom dvoru kao i u Viljnuskoj katedrali. Za vreme vladavine Sigismunda i palata je znatno proširena, kako bi se zadovoljile nove potrebe velikog kneza – dodato je još jedno krilo, kao i treći sprat, dograđene su i nove bašte. Plan rekonstrukcije palate je verovatno izradio italijanski arhitekta Bartolomeo Bereči da Pontasijevo, koji je takođe projektovao još nekoliko projekata u Kraljevini Poljskoj. U ovoj palati Sigismund Stariji dočekao je izaslanika Svetog rimskog carstva, koji je 1517. godine upoznao Sigismunda sa svojom drugom ženom Bonom Sforcom.

Sigismundov sin Sigismund II Avgust krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u Kraljevskom dvoru. Avgust je nastavio sa razvojem palate i tamo je živeo sa svojom prvom ženom Elizabetom od Austrije, ćerkom cara Svetog rimskog carstva., koja danas počiva u Viljnuskoj katedrali. U palati je živela i druga žena Sigismunda II, Barbara Radzivil. Prema savremenim izveštajima izaslanika Svete stolice, Kraljevski dvor je u to vreme sadržao više blaga nego Vatikan. Sigismund II je takođe sastavio jednu od najvećih zbirki knjiga u Evropi.

Palata je preuređena u renesansnom stilu u 16. veku. Plan je pripremilo nekoliko italijanskih arhitekata, među kojima su Đovani Čini da Sijena, Bernardino de Đanotis Zanobi i drugi. Palatu je posetio Ipolito Aldobrandini, koji je kasnije postao papa Kliment VIII. Drugi veliki razvoj dogodio se za vreme vladavine porodice Vasa. Kraljevski dvor je renoviran u stilu ranog baroka za vreme vladavine Sigismunda III Vase. Mateo Kastelo, Đakopo Tenkala i drugi umetnici učestvovali su u obnovi iz 17. veka.

Tokom vladavine porodice Vasa, u palati je održano nekoliko značajnih ceremonija, uključujući venčanje vojvode Jovana, koji je kasnije postao švedski kralj Jovan III, kao i sestre Sigismunda Avgusta – Katarine. Prva opera u Litvaniji postavljena je u palati 1634. godine. Marco Skaći i Virđilio Pućiteli bili su operski impresario.

Nakon ruske invazije 1655. godine, država je počela da slabi, što je negativno uticalo na Kraljevski dvor. Palata je bila veoma oštećena ratom, a njeno blago je opljačkano. Nakon ponovnog zauzimanja grada Vilnjusa 1660-1661, palata više nije bila odgovarajuća državna rezidencija i bila je napuštena skoro 150 godina.

Krajem 18. veka, nakon pada Poljsko-litvanske zajednice, nekoliko porodica je živelo u delovima srušene palate. Ubrzo nakon što je Velika Kneževina Litvanija uključena u sastav Ruske imperije, carski zvaničnici su naredili rušenje preostalih delova Kraljevskog dvora. Palata je bila skoro potpuno srušena početkom 19. veka. Cigle nekadašnje palate prodate su 1799. jednom trgovcu iz Kremenčuga.

Seimas (Litvanski parlament) je 2000. godine doneo zakon kojim je rešeno da se Kraljevska palata obnovi za potrebu ceremonije obeležavanja milenijuma od prvog pominjanja imena Republike Litvanije koji se obeležavao 2009. godine.

Tokom moje posete Palati Velikog Vojvode, bila je posebna izložba koja je od izuzetnog značaja za Litvaniju – Dečiji oklop Sigismunda Avgusta.

Krunisanje je obavljeno „vivente rege“, odnosno za života vladajućeg kralja Sigismunda Starijeg, sa ciljem da se obezbedi eventualno nesmetano preuzimanje vlasti, međutim mladi princ nije morao odmah da preuzme sve obaveze koje sa sobom nosi vladavina i upravljanjem zemljom. Svečani oklop za 13-godišnjaka, sačuvan do danas, korišćen je na turnirima i svedoči o umeću oružnika i dokaz o tome koliko je Sigismund Avgust bio visok kao tinejdžer.

Ukus istinske vlasti i sve nevolje koje su usko povezane sa njom upoznao je posle smrti njegovog oca, Sigismunda I Starijeg, 1548. godine. Druga stvar je da je nekoliko godina pre smrti ostarelog kralja većinu odluka donosila njegova supruga ili mladi Sigismund Avgust koji je pokušao da proširi oblast svoje autonomije, pre svega u naslednom Velikom vojvodstvu gde je u početku tražio sporazum sa magnatskim porodicama. Pokušao je i da reformiše upravljanje posedima koji su bili u kraljevskom domenu tzv. Tu se i kralj oženio po drugi put i sukob između naklonosti i dužnosti bio je, na sreću, šekspirovski, a ne harlekinski.

Pogled sa sigurosne kule koja se nalazi u sklopu Palati Velikog Vojvode je neverovatan, prosto imate priliku da vidite Vinjus kao na dlanu. Nažalost, tokom moje posete ovom gradu, vremenska prognoza nije bila prilično naklonjena, ali to nije uspelo da pokvari moj celokupni utisak o ovom šarmarnom i neobičnom gradu.

Palata Velikog Vojvode je kao muzej podeljena u 3 celine gde možete da vidite kako se Palata vremenom modernizovala i kako je izgledala tokom svog zlatnog doba. Pored neverovatnog nameštaja, možete videti i izuzetne primerke kraljevskog nakita i da zavirite u delić dragocenosti koje su posedovali u ove plemićke porodice. Sigurno se pitate koliko je vremena potrebno za obilazak ovog muzeja, smatram da je potrebno između 2 do 4 sata u zavisnosti od vaših interesovanja, fizičke kondicije i brzine da obiđete ovu Palatu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Palata Velikog Vojvode, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Palati Velikog Vojvode? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pismo iz Rusije: Sankt Peterburg, zlatna bajka na obali Neve…

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog. Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni da provedete sa mnom ovaj vikend u Sankt Petersburgu, Petrogradu ili Lenjingradu. Dogovorićemo se posle kako ćemo zvati ovaj prekrasni zlatni grad koji je jedan od najlepših gradova u Rusiji, dok je za neke ljude i najlepši grad na svetu!

Kada sam na dan polaska za Rusiju objavio na društvenim mrežama da sam krenuo put carske ruske imperije, većina ljudi je bilo šokirano gde ja planiram da idem usred zime u snežnu Rusiju na minus 20 stepeni. Moji domaćini iz Turističke organizacije grada Sankt Peterburga su poslali zanimljivu pozivnicu gde su u kratkim crtama dočarali zimsku čaroliju u ovom carskom gradu. Moja želja za avanturom, kao i moj kofer koji se uželeo aerodromskih traka sa primljenom prvom dozom vakcine odlučio sam da se upustim u novu neobičnu pustolovinu!

Sankt Peterburg, ranije poznat pod imenom Petrograd, a kasnije i kao Lenjingrad, drugi je po veličini grad u Rusiji. Grad se nalazi na obalama reke Neve, na samom vrhu Finskog zaliva na Baltičkom moru. Ovaj carski grad danas broji oko 6 miliona stanovnika.

Zanimljiva informacija da je Petrograd četvrti po naseljenosti grad u Evropi, a ujedno najmnogoljudniji grad na Baltičkom moru, kao i najseverniji grad na svetu sa preko milion stanovnika. Sankt Petersburg se smatra jednom od najvažnijih ruskih luka na Baltičkom moru.

Centar Lakhta (Gazprom kula)

Grad je osnovao car Petar Veliki početkom 18. veka na mestu zauzete švedske tvrđave, a ime je dobio po apostolu Svetom Petru. Sankt Peterburg je istorijski i kulturološki povezan sa rođenjem Ruskog carstva i ulaskom Rusije u modernu istoriju kao jedne od najvećih evropskih sila.

Služio je kao glavni grad Ruskog carstva tokom perioda s početka 18. veka do početka 20. veka (zamenjeno Moskvom na kratak period između 1728. i 1730. godine). Nakon Velike Oktobarske revolucije 1917. godine, boljševici su preselili svoju vladu u Moskvu.

Sankt Peterburg je poznat kao „Kulturna prestonica Rusije“ i danas se smatra važnim ekonomskim, naučnim, kulturnim i turističkim centrom današnje Rusije i Evrope. Istorijsko jezgro (stari deo grada) Sankt Peterburga i srodne grupe spomenika čine UNESCO-ovo svetsko nasleđe.

U Sankt Peterburgu se nalazi Ermitaž, jedan od najvećih umetničkih muzeja na svetu, centar Lakhta (Gazprom kula), najviši neboder u Evropi i bio je jedan od gradova domaćina FIFA svetskog kupa 2018. godine.

Kao što ste navikli uvek se potrudim da se osvrnem na istoriju nastanka i razvijanja nekog grada. Po tumačenjima prvih pisanih dokumenata na teritoriji modernog Sankt Peterburga prvo ljudsko naseljavanje može se pratiti do vremena poslednjeg otapanja glečera koji je pokrivao ovu teritoriju.

Pre oko 12 hiljada godina led se povukao, a ljudi su zbog leda išli sve severnije. Podaci o Slovenima poznati su od 8. do 9. veka. Bavili su se zemljoradnjom, stočarstvom, lovom i ribolovom i vršili oružane napade na druge narode. Početkom 9. veka, ove zemlje postale su deo staroruske države, čineći deo teritorije Velikog Novgoroda zvanu Vodskaja pjatina, oblast desno uz Nevu zvala se Karelijska zemlja, levo – Ižorska zemlja.

Kao rezultat poraza u ratu sa Švedskom zbog Stolbovskog mirovnog sporazuma 1617. godine, teritorije duž reke Neve postale su deo švedske Ingermanlandije, čiji je trgovački i administrativni centar bio grad Nien u blizini tvrđave Nienskans, sagrađene 1611. godine na lokalitetu Landskrona.

Kao rezultat Severnog rata 1700-1721, dolina reke Neve osvojena je od Švedske i postala je deo Ruskog carstva prema Ništatskom mirovnom ugovoru. Početkom 18. veka na ušću Neve, nedaleko od Nijena, osnovan je grad Sankt Peterburg.

U prvoj četvrtini 18. veka naziv je pisan kao San (k) t-Peter-Burh. Kada se grad izgradio, nije bio usvojen poseban akt kojim se definiše ime grada, međutim u pismima Petra I i službenim novinama Vedomosti, ime „San (k) t-Peter-Burh“ se gotovo uvek pominje u skladu sa holandskom verzijom (holandski. Sankt Pieter Burch – „Grad Svetog Petra“). Pravopis „Sankt Peterburg“ prvi put je zabeležen u listu „Vedomosti“ jula 1724. godine.

U prvih deset godina svog postojanja, glavni deo grada je bilo Gradsko ostrvo (moderno ostrvo Petrogradski), tu su bili Gostinji Dvor, Trojička crkva, mnoge uslužne zgrade, zanatska naselja i vojne jedinice. Prvo industrijsko preduzeće bilo je brodogradilište Admiralitet, gde su kasnije izgrađeni brodogradilište Galija, Zimska i Letnja palata Petra I sa Letnjom baštom.

Tvrđava Petra i Pavla (Petrogradska tvrđava) je najstariji arhitektonski spomenik Sankt Petersburga. Smeštena na ostrvu Hare, istorijskom srcu grada. Nikada nije korišćena u bilo kojoj bici, a od prve četvrtine 18. veka do početka 1920-ih služio je kao zatvor. Od 1924. godine ovo utvrđenje pretvoreno je u državni muzej.

Tvrđava Petra i Pavla je spomenik ruske arhitekture, na kome su radili brojni arhitekti. U modernoj tvrđavi smešteni su brojni arhitektonski spomenici i muzeji: katedrala Petra i Pavla, grobnica Velikog vojvode, Botna kuća, Komandantova kuća, Inženjerska kuća, kovnica novca, Muzej istorije tehnologije.

Tvrđava pripada istorijskom delu Sankt Peterburga i, zajedno sa kompleksom spomenika, uvrštena je na spisak svetske baštine UNESCO-a. Model tvrđave Petra i Pavla postala je simbol grada i zauzima ključno mesto u njegovoj panorami. Od 1873. godine, svaki dan u 12 sati iz Nariškinovog bastiona tvrđave pucao je artiljerijski signalni hitac, koji nije izvršen od 1934. do 1953. godine.

To je istorijski simbol grada zajedno sa anđelom na tornju katedrale Petra i Pavla zajedno sa čamcem na tornju Admiraliteta i spomenikom Bronzanom konjaniku.

Katedrala Petra i Pavla je arhitektonski spomenik, grobnica ruske carske kuće Romanovih. Drvena crkva Petra i Pavla pojavila se na ovom mestu 1703. godine. Na njenom mestu 1712-1733, prema projektu arhitekte Trezzini-ja, izgrađena je kamena katedrala u stilu ranog ruskog baroka.

Sredinom 1756. godine, usled požara, izgoreli su drveni toranj, krov i gornji slojevi zvonika. Zgrada je obnovljena do 1780. godine, uz neke manje arhitektonske izmene plana. Nakon požara dogodila se velika oluja koja je nakrivila je krst i otkinula lik anđela sa krsta.

Zvonik je visok 122,5 metara. Na zvoniku je od 1776. postavljen zvonasti sat. Od 1708. godine sahranjivanje članova porodice Romanov počelo je u katedrali Petra i Pavla. Početkom marta 1725. godine kovčeg sa telom cara Petra I postavljen je u privremenu drvenu kapelu, a 1731. godine je ponovo sahranjen u ikonostasu katedrale. Tokom 18. veka, sve do početka 20. veka, u katedrali su bili sahranjeni svi carevi i carice Ruskog carstva, sa izuzetkom Ivana VI i Petra II. 1998. godine poslednji car Nikolaj II je sahranjen u Katarininom Dvorcu.

Tokom 1918. godine zaustavljene su crkvene službe u crkvi i sve oduzete crkvene dragocenosti. Trenutno je katedrala u nadležnosti Muzeja istorije Sankt Peterburga

Sankt Petersburg je kulturni centar svetskog značaja, često ga nazivaju „Kulturnom prestonicom“ Rusije. Grad ima preko 8000 mesta od kulturnog nasleđa (istorijski i kulturni spomenici), uključujući 4000 mesta kulturnog nasleđa saveznog značaja, što je gotovo 10% svih spomenika koje država štiti na teritoriji Ruske Federacije.

Postoji preko 200 muzeja i njihovih ogranaka (uključujući Ermitaž (oko tri miliona umetničkih dela i spomenici svetske kulture), Ruski muzej (najveći muzej ruske umetnosti), Centralni pomorski muzej, Muzej Ruske akademije Umetnosti, Muzej moderne umetnosti i skulpture, Muzej istorije Sankt Petersburga, Muzej antropologije i etnografije Petra Velikog (Kunstkamera), muzeji-palate i parkovi Peterhof, Oranienbaum, Carsko Selo, Pavlovsk, umetnički Puškinskaja 10 Centar, Muzej savremene umetnosti Erarta, Sveruski muzej A. S. Puškina, Muzej odbrane i opsade Lenjingrada i drugi, izložbeni kompleks „Lenekpo“.

U Petrogradu postoji više od 70 pozorišta (uključujući Marijinsko pozorište, Aleksandrijsko pozorište, Mihajlovsko pozorište, Boljšoj dramsko pozorište nazvano po G.A. Tovstonogovu, Sankt Peterburg Akademsko pozorište komedije po imenu N.P. Akimov, Malo dramsko pozorište (Pozorište Evrope), Akademsko pozorište Lensovet , Baltička kuća, Akademsko dramsko pozorište VF Komissarzhevskaia, pozorište Litsedei Clovneri, Državni cirkus Sankt Peterburga Boljšoj i mnogi drugi).

Da li ste znali da je Sankt Petersburg dom više od 1000 biblioteka (najveće među njima su Ruska nacionalna biblioteka (javna), Biblioteka Ruske akademije nauka, Predsednička biblioteka Borisa Jeljcina).

Sankt Petersburg je kulturna prestonica Rusije i Evrope, bez obzira na period godine kada se odlučite da posetite grad imaćete priliku da uživate u raznim kulturnim i umetničkim manifestacijama.

Kada smo završili sa najvažnijim znamenitostima i upoznavanjem grada moji domaćini iz turističke organizacije su mi poslali simpatični formular šta bih voleo da vidim u Petrogradu? Na spisku su se nalazile botaničke bašte i akvarijumi. Pošto nisam duže vreme nisam posećivao akvarijume, odlučio sam se da posetim Sankt Petersburg Oceanarium.

“Okeanarijum” je neka vrsta „podvodnog muzeja“ sa živim eksponatima – stanovnicima vodenog okruženja. Smešten u tržno-zabavnom kompleksu „Planet Neptun“.

Ukupna površina okeanarijuma je oko 5000 kvadrata. Postoji 59 akvarijuma, a najveći akvarijum ima podvodni tunel dužine 35 metara. Jedinstvena izložba okeanarijuma omogućava vam da uživate u lepoti podvodnog sveta jer ovde živi više od 2 hiljade primeraka slatkovodnih i morskih riba, vodenih beskičmenjaka, sisara.

Ovde možete provesti nekoliko sati posmatrajući stanovnike podvodnog sveta. Šarene ribe, žabe, graciozne ajkule umiriće vas vedrinom, a nespretne foke i radoznala lica azijskih vidri nasmejaće vas do suza!

Svaki posetilac može ne samo da zaroni u atmosferu podvodnog sveta, već i da postane gledalac zanimljivih „predstava“ u kojima su glumci ajkule, brojne ribe i foke. Predstave sa ovim neverovatnim stanovnicima održavaju se svakog dana osim ponedeljka.

Nakon avanture koju sam imao u divljini slatkovodnog podvodnog sveta, turistička organizacija mi je priredila iznenađenje pa samo otišli malo dalje od Sankt Petersburga, gde smo imali priliku da se družimo sa neobičnim stanovnicima ovog dela zemlje – bizonima.

Zubrovnik park, prirodni rezervat koji se nalazi u blizini Sankt Petersburga možete uživati u prirodi, zimskim sportovima i druženju sa evropskim bizonima.

Park porodičnog odmora i ekoturizma „Zubrovnik“ jedan je od najvećih prigradskih kompleksa po površini i jedini objekat u Lenjingradskoj oblasti specijalizovan za ekoturizam.

Park “Zubrovnik” može vam pružiti zanimljive šetnje i izlete na predivnim mestima, dodir sa divljinom i ostaviti neverovatan utisak koji ćete pamtiti dugo.

Pored upoznavanja sa bizonima, imao sam priliku da osetim adrenalin i da budem u kontaktu sa prirodom uz vožnju motornim sankama gde imate organizovane ture. Jedinstveno iskustvo, moram priznati da je to jedna od ekstremnijih stvari koje sam do sad uradio u životu.

Verujte mi da hladnoću vremenom i ne primećujete, prvih 3 dana nisam mogao da zamislim da provedem više od 5 sati napolju na minusu, ali posle moj organizam se navikao na sredinu i sa lakoćom sam provodio po nekoliko sati na otvorenom i prirodi.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Sankt Petersburga, institucije koja je omogućila da osetim duh i lepotu carske ruske prestonice i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu na Baltičkom moru na obalama reke Neve. Takođe iskoristio bih priliku da se zahvalim nacionalnoj ruskoj avio kompaniji Aeroflot.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote, kulturu, duh i gostoprimstvo carske Rusije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Petrogradu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Rusiji?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petrograda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Sankt Petersburga i Aeroflot ruske nacionalne avio kompanije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Hanover, zeleni grad u srcu Donje Saksonije…

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog! Na samom početku želeo bih da vam čestitam Novogodišnje i Božićne praznike i poželim puno zdravlja, sreće i ljubavi. Nadam se da će nam Nova godina doneti samo lepe trenutke i da će stara godina sutra sa sobom odneti sve negativne stvari i sutra u ponoć poželite sebi i svojim najdražima puno lepih trenutaka i da poklonimo jedni drugima ono najdragocenije – svoje vreme.

Prethodnih meseci sam dobijao vaše poruke kako vam nedostaju moji putopisi i zato sam odlučio da vam za kraj ove godine poklonim nešto lepo i vodim vas u šetnju zelenim gradom u srcu Donje Saksonije. Dobrodošli u Hanover!

Hanover je glavni grad nemačke pokrajine Donje Saksonije. Grad je smešten na južnom obodu severnonemačke nizije na Leineu i Ihmeu i prvi put se u pisanim dokumentima spominje 1150. godine, a status grada je zvanično objavljen 1241. godine.

Početkom 1636. godine Hanover postaje kraljevsko sedište Velfa, od 1692. godine rezidencija Kurhannovers, a 1814. godine postaje ujedno i glavni grad Kraljevine Hanover, nakon aneksije Pruske od 1866. godine, pokrajinske prestonice provincije Hanover i nakon raspada Pruske avgusta 1946. godine postao je glavni grad države Hanover.

Spajanjem sa Slobodnim državama Braunschveig, Oldenburg i Schaumburg-Lippe u 1946. godine, Hanover dobija status glavnog grada nemačke pokrajine Donja Saksonija. Hanover je danas jedan od 15 najmnogoljudnijih gradova u Nemačkoj.

Zgrada Hanoverske Opere

Hanover predstavlja veliku evropsku saobraćajnu “raskrnicu”, jer prelaze važni putni i železnički pravci severa-juga i istoka-zapada. Hanover je bio hanzeatski grad u periodu od 13. veka do polovine 17. veka i član je Hanze, koja je simbolično ponovo uspostavljena osamdesetih godina do kraja juna 2019. godine.

Spomenik u čast poznatom nemačkom hirurgu Džordžu Fridrihu Luisu Stomejeru.

U Hanoveru se nalazi jedanaest univerziteta i nekoliko biblioteka. Pisma Gottfrieda Vilhelma Leibniza i dokument Zlatno slovo su dokumenti koji se čuvaju u biblioteci Gottfrieda Vilhelm Leibniz i deo su UNESCO-ve svetske baštine.

Hanover je važan ekonomski i poslovni u Donjoj Saksoniji. Kulturna scena se smatra raznolikom, sa brojnim, a u nekim slučajevima i međunarodno poznatim pozorištima i muzejima. Brojni međunarodni pozorišni, muzički i plesni festivali održavaju se svake godine u ovom gradu muzike i umetnosti.

Hanover je grad muzike na UNESCO-voj listi od 2014. godine. Gradski plan urbanizma odlikuju se brojnim javnim zelenim površinama, velikom gustinom ulične umetnosti i brojnim arhitektonskim spomenicima, uključujući reprezentativne zgrade različitih stilova poput: severnonemačke ciglene gotike, hanoverske škole arhitekture, ekspresionizam cigle, Secesije i klasične građevine Georg Ludvig Friedrich Laves.

Sećanje na Holokaust: Spomenik jevrejskim žrtvama u Hanoveru

Dok posleratne zgrade dominiraju unutrašnjošću grada, mnogi delovi ovog grada i dalje poseduju znatan broj starih zgrada i održavaju identitet grada Hanovera.

Zoološki vrt Hanover Adventure, Maschsee i vrtovi Herrenhausen su poznati širom Nemačke. Neobična zanimljivost je lučni lift u Novoj gradskoj kući što je moram priznati prava svetska retkost. Sa najvećim svetskim izložbenim centrom i brojnim vodećim međunarodnim sajmovima, Hanover je jedan od vodećih kongresnih i sajamskih centara u Evropi.

Memorijalni sakralni spomenik: Kula crkve Aegidienkirche u Hanoveru

Kulutni sadržaj u Hanoveru je raznolik. Da biste razumeli bogatstvo i razvijenost kulture i umetnosti napomenuću da u Hanoveru postoji oko 40 muzeja i galerija, od kojih je osam glavnih gradskih muzeja:

Državni muzej Donje Saksonije ima tri odeljka: umetnički odeljak s jedne strane prikazana je državna galerija sa evropskom umetnošću od 11. do 20. veka, uključujući kolekciju nemačkog i francuskog impresionizma, s druge strane bogata kolekcija novčića bivših kraljeva Velike Britanije. Prirodni odeljak gde je prikazana zoologija, botanika, geologija i vivarijum sa 2000 vrsta riba, insekata, vodozemaca, pauka i guštera.

U odeljku istorije čovečanstva pokazuju praistoriju i ranu istoriju Donje Saksonije, kao i kulture iz celog sveta, uključujući japansku kulturu. Poreklo muzeja seže u 1856, dok je zgrada današnjeg muzeja izgrađena 1902. godine.

Kröpcke-Uhr: Žila kucavica srca grada Hanovera

Istorijski muzej je “svedok” koji nam može nešto više reći o Hanoveru od srednjovekovnog naselja Honovere do kraljevskog sedišta i trenutne lokacije sajma. Jedan od fokusa je vreme između 1714. i 1837. godine, kada je biračkim telom Hanovera vladalo u bliskoj zajednici sa Britanskim kraljevstvom.

Susedna Begin kula je povezana sa muzejom i dostupna je. Muzej je otvoren negde drugde 1903. godine kao „Patriotski muzej“ i preseljen u sadašnju zgradu 1966. godine.

Istorijat Kröpcke sata u srcu Hanovera

Muzej palate Herrenhausen otvoren je 2013. godine za javnost i predstavlja deo istorijskog muzeja. U ovoj palati možete videti postavke gde su predstavljeni ljudi iz Velfenhaus-a i različite vrtne arhitekture i osvetljava vezu između socijalnih i intelektualnih preduslova baroknog i vila dizajna bašte. Treći deo palate prikazuje razvoj vrtova Herrenhausen od prosvetiteljstva pa sve do danas.

Muzej August Kestner, otvoren 1889. godine, prikazuje 6000 godina primenjene umetnosti u četiri ere sakupljanja umetničkih dela: drevne kulture, egipatske kulture, najveća kolekcija novčića u severnoj Nemačkoj sa oko 1000 komada i primenjena umetnost.

Jedna od centralnih ulica u Hanoveru

Muzej Sprengel otvoren je 1979. godine i predstavlja modernu umetnost 20. veka. Fokus je na klasičnom modernizmu sa kolekcijom Kurta Schvittersa, delima nemačkog ekspresionizma i francuskog kubizma, kabinetu sažetaka, grafike i Odeljenju za fotografiju i medije. Muzej takođe prikazuje posebne primere apstraktne, konceptualne i minimalne umetnosti,

Muzej Vilhelma Buša, Nemački muzej karikature i umetnosti crtanja u Herrenhausenu, prikazuje stalne kolekcije o Vilhelmu Buschu i karikaturi i kritičkoj grafici. Pored toga, stalno se menjaju izložbe (crtani filmovi, stripovi i karikature) savremenih umetnika iz zemlje i inostranstva. Muzej je osnovan 1937.

Kestnergesellschaft je osnovan 1916. godine i prikazuje izložbe klasičnog modernizma i savremene umetnosti. Fokus je na filmu, videu, savremenoj muzici i arhitekturi, a izložene su obimne instalacije i sveobuhvatne prezentacije savremenog slikarstva, skulpture i video umetnosti. Kunstverein Hannover, osnovan 1832. godine kao jedno od prvih umetničkih udruženja u Nemačkoj, ima sedište u Kunstlerhaus Hannover. Svake godine se prikaže šest do osam međunarodno orijentisanih monografskih i tematskih izložbi.

Hanover je dugo smatran je osrednjom i dosadnom destinacijom. Vladalo je mišljenje da je centar grada bezličan i bez duše, dok su stanovnici okolnih opština grada, od kojih su neke bile velike stare zgrade, razvijali neki svoj način života. Grad ima relativno veliku količinu otvorenog prostora i zelenih površina, zbog čega neki turisti pripisuju njegov mali „stres zbog gustine“ i opuštenost u svakodnevnom životu.

U 2018. godini, portal za rezervacije smeštaja Booking.com uvrstio je Hanover kao jedno od deset novih turističkih destinacija u razvoju zbog „velikog broja muzeja, parkova i kulturnim događajima“.

Dugačka biciklistička staza Leine-Heide-Radveg, biciklistička staza Kulturroute, kružni ciklus i planinarska staza Gruner Ring, Donja Saksonija Muhlenstrasse, hodočasnička ruta Via Scandinavica i Evropska ruta istorijskih vrtova, kulturna ruta Saveta Evrope, beže rute od najvećeg turističkog značaja koje idu direktno kroz grad Hanover.

Današnji stari deo grada značajno se razlikuje od prvobitnog starog grada pre Drugog svetskog rata. Središte grada Hanovera bilo je 90% uništeno, uključujući i stari grad. Stoga je oko pijačne crkve stvoreno svojevrsno tradicionalno ostrvo. U tu svrhu su obnovljene glavne znamenitosti, kao što je pijačna crkva, poludrvene kuće i druge zgrade preseljene iz drugih delova grada i stvorene su posleratne zgrade kao deo rekonstrukcije koja se skladno uklopila u stari deo grada.

Današnja vrata starog grada su Marstalltor Louis Remi de la Fosse. To je sačuvani centralni portal konjušnice Hofmar na Hohe Uferu. Kao što je već pomenuto, u centru starog dela grada je pijačna crkva, sagrađena u 14. veku, sa pijačnim trgom i pijačnom fontanom u Hanoveru. Zajedno sa starom gradskom vijećnicom, to je svjedočanstvo sjevernonjemačke ciglene gotike.

Broihanhaus, Hanns-Lilje-Haus i Georg-von-Colln-Haus nalaze se u blizini Marktkirche. Kreuzkirche u Kreuzkirchenviertel-u ima dragocenu oltarsku sliku Lukasa Cranacha Starijeg.

Nasuprot njoj je restoran Kreuzklappe. Najstarija sačuvana polu-drvena kuća u Hanoveru iz 1564/1566 nalazi se na adresi Burgstrasse 12. Ballhof, izgrađen između 1649. i 1664. godine, dugo je bio najveća sala za događaje u gradu, a sada je jedno od mesta u Donjoj Saksoniji – Državno pozorište.

Na Holzmarktu sa Oskarskom fontanom Oskara, pored kuće Nolte, koja je sagrađena nešto pre 1900. godine, nalazi se kuća sa renesansnom fasadom kuće Lajbnic, koja je rekonstruisana 1983. godine (prvobitno izgrađena od 1499. godine u Šmiedeštraseu).

Od srednjovekovnih gradskih odbrambenih kula u potpunosti je sačuvana samo početna kula u Istorijskom muzeju. Stari grad se graniči sa Hohe Ufer der Leine, gde se nalaze Leineschloss i šetalište uz obalu sa kafićima i restoranima koje je redizajnirano 2018. godine.

Martin-Neuffer-Brucke vodi od starog grada do Calenberger Neustadta. I ovo je pretrpelo ozbiljna razaranja u Drugom svetskom ratu. Ipak, ovde postoje brojne reprezentativne zgrade i crkve od peščara. Barokna crkva Neustadter sa Lajbnicovim grobom i bazilika Svetog Klemensa, prva nova zgrada katoličke crkve u Hanoveru nakon reformacije i Evangelička reformirana crkva, čija je zvona poklonila britanska kraljica Viktorija, još uvek daju ideju zašto Calenberger Neustadt nazvan je „ostrvom slobode“.

Već tada su bile dozvoljene sve konfesije i verovanja. Državni arhiv Donje Saksonije i Ministarstvo zaštite životne sredine takođe se nalaze u Calenberger Neustadtu, ispred koga se nalazi fontana Duve, na sredini obale Lajbnica.

Svuda u centru grada, ali i u nekim delovima grada, susreću se zgrade majstora Georga Ludviga Friedricha Lavesa. Početkom 19. veka započeo je planiranje i projektovanje grada Ernst-August-Stadt, koji je danas deo okruga Mitte. Njegove najveće zgrade u Hanoveru uključuju zgradu Opere, kolonu Vaterloo, palatu Vangenheim i Laveshaus nasuprot Nove gradske kuće.

Obnovio je Leineschloss na ivici starog grada (danas sedište državnog parlamenta Donje Saksonije) i proširio ga, između ostalog, i portikom u Leinstrasse. Ostale zgrade Laves-a uključuju letnjikovac komornice von Beckedorf, vilu Rosa i razne mostove.

Sredinom, pa do kraja 19. veka, Hanoverska Škola Arhitekture stvorio je svoj vlastiti pravac oblika sa zgradama od klinker opeke u neogotičkom i lučnom stilu (na primer sa Kunstlerhaus Hannover, 1855. godine), koji je imao uticaj van Hanovera i oblikovao lice velikih stanarskih okruga.

Zbog mnogih zelenih površina u gradu, Hanover je jedan od najzelenijih gradova u Nemačkoj i ima poseban epitet pod imenom „zelena metropola“. Na rang listi Meinestadt.de 2011. godine došao je na prvo mesto u Nemačkoj, ali ne i na drugim rang listama, jer drugi gradovi imaju više zelenih površina u pogledu površine (ukupno ili proporcionalno), a neke rang liste ne računaju se samo javne zelene površine. Međutim, Hanover je posebno održiv u pogledu svog urbanog razvoja.

Nova gradska kuća u Hanoveru

Nova gradska kuća u Hanoveru je gradska većnica glavnog grada Donje Saksonije i sedište gradske uprave Hanovera pod upravom gradonačelnika. Vilhelminska, velelepna zgrada nalik palati u eklektičnom stilu građena je u periodu od 1901. do 1913. godine.

Nova gradska skupština nalazi se u najlepšem delu Maschpark od deset hektara na južnom obodu centra grada, van istorijskog centra Hanovera. Trg ispred severo-severoistoka okrenutog severnom krilu sada se zove Trammplatz, stvoren je posebno u vezi sa zgradom gradske većnice i dobio je ime po Heinrich-u Tramm-u, tadašnjem gradonačelniku. Južna strana zgrade okrenuta je ka Maschteich-u.

Tokom širenja grada industrijalizacijom, posebno od ranih dana osnivanja, rasla je i raštrkana uprava grada Hanovera, tako da je krajem 19. veka bila neophodna nova veća gradska kuća. Pokretačka snaga ovoga bio je gradski direktor Heinrich Tramm, koji je bio na funkciji od 1891. godine, i pod kojim je zgrada trebalo da postane „vrhunac buržoaskog samoizražavanja“.

U početku se govorilo o mestu Goseriede severno od starog grada. Konačno utvrđena lokacija na tadašnjoj južnoj periferiji grada uzela je u obzir istovremeno predviđeno širenje grada na jug („Sudstadt“), u kombinaciji sa „Rathausparkom (Maschparkom) koji se tamo protezao kao centar novih javnih zgrada “.

Gradska kuća visine 97,73 metra, dužine oko 129 metara i širine oko 67 metara izgrađena je na 6026 bukovih šipova prema planovima arhitekte Hermanna Eggerta. Glavna sala gradske kuće imala je dužinu od 30 metara, širinu od 21 metra i visinu od preko 30 metara. Građevinski materijal, tvrdi peščar, donet je iz kamenoloma Mehler.

Savetujem vam da zbog otežane trenutne situacije u zemlji ako želite da izađete na svež vazduh, prošetate i razbistrite misli, slobodno to i učinite, ali nemojte ići na mesta gde ima puno ljudi i stvarati gužvu.

Putovanja su trenutno onemogućena, ali se iskreno nadam da sa početkom vakcinacije stanovništva u Evropi i svetu, mere će biti popuštene.

Razumem da je ljudima potrebno zbog fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja da izađu na svež vazduh i to možete učiniti svakodnevnom šetnjom gradom na otvorenom, koristeći neprometne ulice. Naravno možete prošetati kroz park i druge vrste zelenih površina ili pored šetalištima pored reka, ali držite se propisane fizičke distance i koristite dezinfekciona sredstva i nosite masku.

Iskoristio bih priliku da vam skrenem pažnju da se pazite i čuvate sebe i svoje najmilije. Sprečimo širenje Korona virusa i potrudimo se da ovo jednog dana bude samo jedan loš san koji smo uspešno zaboravili!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Hanovera i Turističke organizacije nemačke pokrajine Donje Saksonije u saradnji sa nemačkom nacionalnom železnicom DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Hanovera i nemačke savezne pokrajine Donje Saksonije i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Donja Saksonija.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hanovera? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav iz Hanovera,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Hanovera, Turističke organizacije nemačke pokrajine Donja Saksonija i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Magdeburg, carska bajka na obalama Labe…

Dragi moji pustolovi, da li ste spremni za novu avanturu i upoznavanje Nemačke? U prethodnim postovima imali ste prilike da osetite duh šarmantnog grada umetnosti i dizajna – Halle i Hanzeatskog grada na obali Baltičkog mora – Greifswald.

Danas ću vam predstaviti glavni grad nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i ujedno najstariji grad u Istočnoj Nemačkoj. Grad leži na reci Labi i jedan je od tri najveća regionalna centra u zemlji. Magdeburg je sa nepunih 250.000 stanovnika, drugi grad po veličini u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt, posle Hallea.

Zelena Citadela u Magdeburgu

Magdeburg se po nekim istorijskim zapisima po prvi put spominje u zvaničnim dokumentima početkom 9. veka. Sredinom 9. veka, Otto I Veliki, prvi car Svetog rimskog carstva je zajedno sa naučnikom i političarem Ottom von Guericke, svojim imenjakom današnjeg „Ottostadta Magdeburg“ osnovao nadbiskupiju Magdeburg.

Car Otto I je toliko bio opčinjen lepotom ovog grada da je upravo Magdeburg bio svadbeni poklon njegovoj supruzi Editi. Meštani verno čuvaju svoju istoriju i uspomenu na ovog vladara, koji je sahranjen u Magdeburškoj Katedrali, koja i dan danas predstavlja simbol grada.

Zgrada državnog parlamenta nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt

U srednjem veku, hanzeatski grad je stekao izuzetnu važnost zbog svoje trgovinske uloge i magdeburškim gradskim pravom. U kasnom srednjem veku bio je jedan od najvećih nemačkih gradova i središte reformacije i otpora protiv rekatolizacije u Šmalkaldičkoj ligi.

Nakon pustoši u Tridesetogodišnjem ratu ( poznatiji pod imenom „Magdeburška svadba“), Magdeburg je proširen i postaje najjače utvrđenje u Pruskoj Kraljevini.

Krajem 19. veka, Magdeburg je postao veliki grad sa skoro preko 100.000 stanovnika. Grad je nažalost ponovo ozbiljno uništen u Drugom svetskom ratu. Magdeburg je u periodu od 1952. do 1990. godine bio deo DDR-a, da bi nakon 1990. godine postao glavni grad savezne nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt.

Magdeburger Dom – Magdeburška Katedrala – Katedrala Svete Katarine i Mauricija

Magdeburg zbog svoje neobične geografske lokacije, na samom ušću kanala reka Elba i Havel ima zasebnu luku i predstavlja ekonomsko i industrijsko središte u Saksonija – Anhalt pokrajini.

U ovom gradu je veoma razvijena mašinska industrija, posebne ekološke tehnologije i upravljanje reciklažom, logistika i proizvodnja hemijskih proizvoda, proizvoda od gvožđa i čelika, papira i tekstila i sve te industrije pomažu održanju ekonomske stabilnosti samog grada i pokrajine uopšte.

Magdeburg je i protestantsko i katoličko biskupstvo. Istinski simbol grada je katedrala Svete Katarine i Mauricija. Magdeburška Katedrala je protestantska katedrala u Nemačkoj i ujedno najstarija gotska katedrala u Nemačkoj. Ova katedrala je bila pod upravom nekadašnjeg cara-arhiepiskopije Magdeburga.

Danas je Magdeburška katedrala jedan je od najvažnijih arhitektonskih spomenika u centralnoj Nemačkoj i prva katedrala u Nemačkoj izgrađena u gotičkom stilu. Magdeburška crkva je glavna crkva Evangeličke crkve u centralnoj Nemačkoj. Zanimljiv podatak je upravo taj da su njegovi zvonici koji su visoki oko 100 m svrstavaju ovu crkvu jednom od najviših katedrala u Istočnoj Nemačkoj.

Severna strana klaustra u gotskom stilu

Katedralna glavna kapela ima trapezoidni oblik, jer su tri njena krila bila izjednačena sa prethodnom katedralom iz 10. veka. Južno krilo je i dalje ostalo u romaničkom stilu. Istočno krilo sadrži i veliku dvorednu dvoranu, poznatu i kao “Remter”. Katedralu godišnje poseti više od 100.000 turista. Tokom 2019. godine proslavljena je 810. godišnjica ove kasno romaničko-gotske katedrale.

Zanimljiv podatak je taj da je tokom perioda srednjeg veka grad imao oblik koji je bio uobličen sa sedam crkava sa dva tornja, jedinstvena formacija grada u Evropi. Ova struktura grada je nažalost izgubljena zbog bombardovanja u Drugom svetskom ratu i rušenja u periodu DDR-a i samo su preživela četiri od sedam parova kula. Na području srednjovekovnog Magdeburga još uvek postoji sedam crkvenih zgrada, ali ne koriste se sve u verske svrhe.

Danas je Magdeburška katedrala episkopska crkva Evangelističke crkve na teritoriji pokrajune Saksonije-Anhalt. Umetničko blago ove katedrale uključuje drevne stubove od porfira, mermera i granita, veliku krstionicu i grob cara Ottoa I Velikog.

Crkva “Naše Gospe” u Magdeburgu

Manastir Gospe Naše sagrađen je sredinom 11. veka. Opštinski umetnički muzej likovne umetnosti otvoren je 1974. godine i nalazi se u prostorijama ovog značajnog kompleksa romaničkog manastira. Većina eksponata izložena je u samom manastiru, ali neke skulpture i figure mogu se naći i u obližnjem parku skulptura.

Johanniskirche (Crkva Svetog Jovana) koja se nalazi u blizini gradske kuće, sagrađena u 13. veku, sada se koristi kao plesna i koncertna dvorana. Skulptura “Ožalošćenog Magdeburga” u predvorju crkve spašena je iz ruševina 1945. godine. Ova skulptura je istorijski podsetnik na osvajanje i naknadno pustošenje grada od strane carske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.

Crkva Svetog Jovana u Magdeburgu

Jednobrodna gotička Magdalenenkapelle kapela sagrađena je početkom 14. veka kao znak pomirenja, a u susednu Magdalenenkloster prebačena je tek krajem 14. veka. Sankt-Petri-Kirche, poznata i kao Univerzitetska crkva, nalazila se izvan grada kada je izgrađena početkom 12. veka.

  • Crkva Svetog Sebastijana izgrađena u 11. veku. Arhitektura ove verske građevine pokazuje odlike romaničkog i gotičkog stila, a današnji oblik je u velikoj meri katedrala je dobila u periodu između 14. i 15. veka. Posle stotinak godina korišćenja u svrhu skladišnog magacina, katedrala svetog Sebastijana je ponovo vraćena uloga katoličke parohijske crkve.
  • Vallonerkirche: Crkva u gotskoj dvorani sagrađena je od 1285. godine kao crkva avgustinskog manastira.

U Magdeburgu postoje brojne kulturne institucije, uključujući Magdeburško pozorište i Magdeburški kulturno-istorijski muzej. U Magdeburgu se nalaze Univerzitet Otto von Guericke i Univerzitet primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.

Zbog teških razaranja 17. veka u Tridesetogodišnjem ratu i sredinom 20. veka u Drugom svetskom ratu, Magdeburg ima manje istorijskih znamenitosti od drugih gradova u Nemačkoj ako posmatramo tradicionalnom arhitektonskom smislu. Mnoge zgrade koje su nosioci gradske istorije, arhitekture, umetnosti i kulture su uništene.

U okolini Magdeburga proteklih godina su se odvijala mnoga iskopavanja i otkrivena su brojna otkrića. Radi se na detaljnom otkrivanju istorijskih činjenica o razvoju Magdeburga gde bi mogli dopuniti i predstaviti neke nove činjenica koje bi bile vredne pomena.

Stara zgrada gradske opštine Magdeburga

Najvažnije znamenitosti grada nalaze se na području starog dela grada, odvojenog od univerzitetskog dela grada i novijeg centra Askanischer trga i reke Labe. Spomenici kulture koji postoje u Magdeburgu su zavedeni u gradskom i regionalnom registru spomenika.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Magdeburga i Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt u saradnji sa nemačkom nacionalnom železnicom DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Magdeburga i nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonije – Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o Magdeburgu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav iz Magdeburga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Magdeburga, Turističke organizacije nemačke pokrajine Saksonije – Anhalt i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Greifswald, hanzeatski grad na obali Baltičkog mora…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste spremni za novu avanturu jer vam danas predstavljam još jedan dragulj Nemačke koji se nalazi na samoj obali Baltičkog mora. U prethodnom postu imali ste priliku da upoznate Halle, šarmantni grad u Nemačkoj koji je nadaleko poznat po umetnosti i dizajnu. Ako ste kojim slučajem propustili ili želite da ponovo uživate u lepoti ovog neobičnog grada u blizini Lajpciga, možete to učiniti jednim klikom na ovaj link.

Greifswald (Grajfsvald) je glavni grad okruga Vorpommern-Greifsvald koji se nalazi severoistoku Meklenburg-Zapadna Pomeranija regiona. Ovaj univerzitetski i hanzeatski grad leži na reci Ryck koja se uliva u Baltičko more prostorno između ostrva Rugen i Usedom. Zanimljiva činjenica da je Greifsvald je dobio gradsku povelju grada Libeka još sredinom 13. veka. Univerzitet u Greifswaldu, osnovan je sredinom 15. veka i drugi je najstariji univerzitet u baltičkoj regiji.

Grad ima skoro 60 hiljada stanovnika, što ga čini petim najvećim gradom u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. Zajedno sa Stralsundom, Greifswald formira jedan od četiri regionalna centra u pokrajini.

Greifswald je približno jednako udaljen od dva najveća grada u Nemačkoj, Berlina i Hamburga. Najbliži veći gradovi su Stralsund i Rostock. Obalni deo Greifswalda na ušću reke Rik, nazvan Greifswald-Vieck, nastao je od jednog malog ribarskog sela. Danas se tu nalazi jedna mala plaža, marina i glavna luka koja pripada Greifswaldu.

Kako je Greifswald dobio svoj naziv? Prvobitni naziv ovog naseljenog mesta, koje se vremenom razvilo u nezavisni grad Greifswald, nije poznato. Jedini pisani dokaz koji postoji je pismo vojvode Vartislava III. koje datira iz 13. veka. je ujedno i prvo dokumentovano spominjanje današnjeg imena grada.

U feudalnom dobu tokom vladavine Vartislava III. u 13. veku, postoji njegova izričita izjava da se Greifswald na niskosaksonskom nemačkom jeziku zove Gripeswald, što sugeriše da je ovaj prostor prvobitno imao različito etničko stanovništvo: slovensko, dansko i nemačko.

Zvanično ne postoje dokazi za teoriju da je prvobitno ime bilo dansko na osnovu Gripscogha, naziva šume koja se nalazi u neposrednoj blizini grada Esroma u Danskoj.

Greifswald – sadrži reči “grifoni” koja predstavlja lagendarne heraldičke životinje pomeranskih vojvoda. “Wald” znači šuma. Grifon i šuma mogu se naći i u grbu grada Greifswalda. Od 1990. godine, grad je ponovo postao hanzeatski grad i sada se opisuje kao univerzitetski i hanzeatski grad.

Hanza (Hanzeatski savez ili Hanzeatska liga gradova) predstavlja savez trgovačkih cehova, koji je uspostavio i održavao trgovački monopol na Baltičkom moru i većini severne Evrope između 13. i 17. veka. Nemački gradovi su tokom jednog veka neverovatnom brzinom ostvarili dominantnu poziciju u trgovini na Baltiku. Libek je postao centralni čvor u celoj pomorskoj trgovini tokom tog perioda.

Obzirom na svoju veličinu, Greifswald poseduje bogatu kulturnu i turističku ponudu za svoje posetioce. Najveće kulturne institucije u gradu su Pozorište “Vorpommern” i “Pommersche Landesmuseum” (Pomeranski državni muzej), muzej u kojem se nalaze slike poznatog slikara Kaspara Davida Fridriha, koji je inače rodom iz Greifswalda.

Za ovaj projekat je izdvojeno više od 10 miliona evra i osnovan je iz velike želje da se dokumentuje život i rad ovog “romantičara” i njegovog umetničkog okruženja. Ovaj projekat su finansirali grad Greifswald, region Meklenburg – Zapadna Pomeranija, kao i savezna vlada.

Gradska kuća grada Greifswalda, koja je sagrađena 1915. godine, restaurirana je u potpunosti i zajedno sa susednom zgradom pozorišta, predstavlja centralni kompleks starog dela grada Greifswalda.

Gradska arhitektura poseduje stilove iz gotovo svih epoha, od srednjovekovne cigle, gotike do modernih oblika arhitekture. Starije građevine grada posebno karakteriše stil uobičajen u severnoj Nemačkoj i regionu Baltičkog mora, koji se takođe može naći u drugim hanzeatskim gradovima kao što su Libek i Vizmar.

Naravno, arhitektura klasicizma i početak Vilhelminove ere su takođe ostavili značajan trag u Greifswaldu. Tokom ere DDR-a srušeni su veliki delovi severnog dela starog grada i tu su izgrađeni montažni stanovi. Od 1990. godine ulažu se veliki napori za restauraciju i obnavljanje istorijski arhitekture grada.

Stari deo grada

Centralni pijačni trg, jedinstven po veličini i obliku u severnoj Nemačkoj je zaista impozantan. Gotičko-barokna gradska kuća Greifswalda, koja potiče iz 13. veka, nalazi se na pijačnom trgu. Dve srednjovekovne hanzeatske gradske kuće Markt 11 i 13 u čuvenom cigla gotskom stilu su posebno značajne u pogledu arhitektonske istorije grada.

Na uglu ulice “Muhlenstrasse” nalazi se bela, klasicistička zgrada galerije slika Pomeranskog državnog muzeja, koju je sagradio prema planovima Johann Gottfried Kuistorp.

Stari grad karakterišu i zgrade Univerziteta Greifswald, kao što su glavni kampus, nekoliko zgrada klinike i razne zgrade instituta. Najveće svete građevine su tri crkve od opeke od gotike koje se mogu videti izdaleka. Katedrala Svetog Nikolaja je znamenitost grada i nalazi se u zapadnom centru grada, u blizini glavne zgrade univerziteta.

Takođe se u starom gradu nalaze razne važne istorijske gradske kuće, na primer kod glavnih crkava i duž pravca istok-zapad Schuhhagen ili Muhlenstraße i Lange Straße ulica. Severni deo starog grada u pravcu luke je bio značajnoj meri porušen zbog projekta starog sistema, iako je bio pošteđen u ratnom periodu i zamenjen montažnim zgradama, samo je nekoliko starih zgrada, poput gradske biblioteke u Knopfstrasseu, pošteđeno ove destruktivne mere.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Greifswald i nemačke nacionalne železnice DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Greifswald i nemačke savezne pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomeranija i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu u Nemačkoj. 

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomerinija.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom šarmatnom gradu Greifswaldu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke! Pozivam vas da pogledate i ostale slike koje se nalaze u galeriji fotografija i da uživate u lepoti ovog baltičkog grada.

Blogerski pozdrav iz Grajfsvalda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Greifswalda i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Pisma iz Nemačke: Halle, šarmantni grad umetnosti i dizajna

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Veliko mi je zadovoljstvo da Vam nakon dužeg vremena imam priliku napisati novi putopis. Korona virus je promenio naše svakodnevne navike i neka zadovoljstva kao što su putovanja smo ograničili i sveli na minimum. Turistička sezona ove godine je ugrožena i mnoge zemlje se trude da podstaknu turiste da ove sezone posete njihovu zemlju.

Nacionalna Turistička Organizacija Republike Nemačke je ove godine uložila velike napore da svojim kampanjama motivišu domaće i strane turiste da nakon turističke “pauze” nametnutim karantinom posete Nemačku.

Halle, grad u južnom delu nemačke pokrajine Saksonija – Anhalt.

Dobrodošli u Halle, šarmantni grad umetnosti, istorije i dizajna. Ovaj grad se nalazi na samom jugu nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, na reci Saale koja je treća najduža reka u Nemačkoj.

Halle je ekonomski i obrazovni centar u centralnoj i istočnoj Nemačkoj sa svojih nepunih 250.000 stanovnika. Univerzitet Martin Luther iz Halle-Vittenberga, sa kampusima u Halleu i Vittenbergu predstavlja najveći univerzitetski centar u Saksoniji-Anhalt saveznoj pokrajini, a ujedno je jedan od najstarijih univerziteta u Nemačkoj gde se neguje princip startup ekosistema. Univerzitetska bolnica u Halleu je najveća bolnica u ovoj pokrajini.

Kako je ovaj šarmatni grad dobio svoje ime? Naziv ovog grada je istorijski povezan sa berbom soli. Naziv reke Saale sadrži germanski koren reči za so, a berba soli se odvijala u Halleu još od perioda bronzanog doba.

Halle ima moderan centar grada, veliki broj zelenih površina i brojne neobične uske ulice u kojima je sačuvana arhitektura iz nekoliko epoha. Postoji veliki broj interessntnih i lepih mesta koje možete posetiti duž reke Saale koja prolazi kroz grad. Halle se nalazi u neposrednoj blizini Lajpciga i kao turista možete uživati u lepotama ova dva izuzetna grada u Nemačkoj.

Halle je relativno mali grad, ali to ne znači da je dosadan. Naprotiv, osećaćete kao da se nalazite u jednom velikom muzeju na otvorenom. Halle je jedan od najvećih univerzitetskih cenatara u Nemačkoj i ovde se mogu pronaći različiti univerzitetski instituti i biblioteke.

Halle je postao veoma bogat i “slavan” grad kao rezultat uspešne trgovine soli. Sačuvani bedemi srednjovekovnog zamka daju Halleu svoj istorijski pečat i izuzetnu lepotu. Ostale znamenitosti grada uključuju “Unserer Lieben Frauen” i “Roter Turm”, samostojeći zvonik.

Pored obnovljenog gradskog jezgra, okolne moderne četvrti daju ovom gradiću neobičan šarm. U nekim delovima grada mogu se i dalje pronaći vile i kuće i kuće koje pripadaju starom arhitektonskom stilu u Nemačkoj i nažalost srušene su u mnogim drugim gradovima u Nemačkoj.

Halle nije samo kulturna prestonica savezne pokrajine Saksonije-Anhalt, već i rodno mesto George Frederic Handel-a. U gradu se i danas može osetiti duh poznatog baroknog kompozitora, posebno tokom festivala Handel koji se inače održavau junu mesecu svake godine.

Ako vas put navede u ovaj grad, obavezno posetite rodnu kuću kompozitora Handela i Crkvi gde je Handel kršten, koja se nalazi u samom srcu grada. Doživite kulturnu raznolikost više od 1.200 godina starog centra grada Halle sa svojim uskim ulicama i istorijskim zgradama. Da li ste znali da je Halle takođe popularan zbog svoje istorije slatkiša. U Salzburgu su rođene Mocart kugle, ali u Halleu postoje čuvene Halloren Kugeln.

Ko ne oseti lepotu lepršanje krila, ostaje obično stvorenje ovog sveta…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Nemačke koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Halle i nemačke naocionalne železnice DB – Deutsche Bahn koji su omogućili da osetim duh i lepotu grada Halle i nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt i da vam prenesem svoje utiske o ovom malom neobičnom gradu u Nemačkoj. 

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom šarmatnom gradu Halle? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Nemačkoj? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Halle i nacionalne železnice Deutsche Bahn.

SHARE THIS POST

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Iskreno, nadam se da ste dobro i da dočekujemo svi zajedno neke lepše i toplije dane koji su karakteristični za ovaj period u godini. Jun je inače mesec kada ljudi kreću na more ili planiraju svoje letovanje, ali ova godina je bila izuzetak. Zbog novonastale situacije izazvana Korona virusom, ljudi su sprečeni da planiraju letovanja i možda da svoja putovanja odlože za jesen.

Meni je bilo drago što su se mnogi od vas setili mog bloga i veliki broj čitalaca mi se obratio u prethodnih nekoliko nedelja sa molbom za savete gde biste mogli otići na neko letovanje u jesenjem periodu. Koje su to destinacije koje su vas najviše interesovale? Narod iz Srbije i regiona su najviše predložile sledeće destinacije: Turska, Egipat, Kipar, Grčka, Tunis, Maroko i Malta.

Centralna ulica u samom srcu Republike Malte, žila kucavica prestonice – Valeta

MALTA

Republika Malta je vrlo mala i gusto naseljena ostvrska zemlja koju sačinjava Malteški arhipelag u Sredozemnom moru. Arhipelag čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino. Ova neobična ostrvska zemlja se nalazi južno od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, pa tako geografski gledano Malta pripada severnoj Africi, ali sa političkog aspekta ova zemlja pripada Evropi i članica je Evropske Unije. Meni je bila velika čast i zadovoljstvo da u saradnji sa turističkom organizacijom Republike Malte osetim čari ove ostrvske zemlje.

Trg Republike se nalazi u centru Valete, glavnom gradu Republike Malte.
Trg Republike u Valeti

Glavni grad Republike Malte je Valeta. Zbog specifičnog geografskog položaja, malteška kultura predstavlja neobičan spoj mnogih kultura koje su tokom istorije bile povezane. Uglavnom to su obližnje susedne mediteranske zemlje ili kulture zemalja koje su upravljale Maltom pre dobijanja nezavisnosti. Malteška ostrva predstavljaju jedan veliki muzej na otvorenom, jer se 7000 godina malteške istorije na koju su veliki uticaj imali Feničani, Arapi, Romani, Malteški vitezovi i Britanci, mogu videti i dan danas.

Tritonova fontana je fontana koja se nalazi na periferiji Gradske kapije u Valeti, Malta.
Triton Fontana u Valeti, Malta

Malta je izuzetna turistička destinacija, bez obzira šta očekujete od svog odmora, bilo da ste ljubitelj aktivnog odmora ili relaksacije mogućnosti ovog ostrva su bezbrojne. Za ljubitelje kulture i umetnosti tu su brojni muzeji i galerije. Sa druge strane za sve gurmane Malte predstavlja pravi mali raj jer imate priliku da uživate u neobičnim specijalitetima ovog mediteranskog ostrva.

Malta takođe poseduje veliki broj prirodnih lepota kao što su brojne pećine, uvale i prirodni spomenici. Ne zaboravite kada završite sa obilaskom znamenitosti i uživanjem u brojnim đakonijama ne zaboravite da obavite kupovinu ili prošetajte uveče promenadom u Slimi i Buđibi.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu ostrva, koji je tokom istorije u periodu od antičkog doba do srednjeg veka služio kao glavni grad na ostrvu. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Mdina je ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi generacijski sa kolena na koleno. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Palata Vilhena: Prirodnjački muzej u gradu Mdina, Republika Malta
Palata Vilhena, prirodnjački muzej u Mdini.

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Katedrala Svetog Petra u gradu Mdina, Republika Malta
Katedrala Sv. Petra u srcu Mdine, Malta.

Tokom posete Malti, posetio sam Valetu, Mdinu, Rabat, Sliemu, malo tradicionalno ribarsko selo Marsaxlokk (Marsa-Šlok) i ostrvo Gozo. Ova zemlja je na mene ostavila utisak i iskreno se nadam da ću uskoro posetiti Maltu.

Postovi o Malti koje ste imali priliku da pročitate na blogu:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…
  2. Pisma sa Malte: Mdina, magični grad tišine
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana
  4. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira
  5. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni post)
  6. Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti (modni)
  7. Pisma sa Malte: Poslednji modni krug u Valeti (modni)
Marsaxlokk (Marsa-Šlok) je malo tradicionalno ribarsko selo poznato po raznobojnim brodićima “Luzzus”.

KIPAR

Republika Kipar je ostrvska zemlja koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora. Zbog svog geografskog položaja Kipar je predstavljao raskršće između Evrope, Azije i Afrike, a još uvek su zastupljeni mnogi tragovi drevnih civilizacija, poput rimske i vizantijske.

Jedan zanimljiv podatak koji sam saznao od predstavnika Nacionalne turističke organizacije Kipra je to da je Kipar ustvari najtoplije ostrvo Mediterana. Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se, prema jednoj od brojnih legendi, ovde iz morske pene rodila grčka boginja Afrodita. Najposećenije letovalište na Kipru je Limasol, grad čuven po nestvarno lepim plažama.

Afroditina Stena u blizini mesta Pafos, Kipar
Afroditina Stena, znamenitost koja se nalazi u blizini mesta Pafos.

Nikozija je pravo mesto za ljubitelje spoja modernog i tradicionalnog. Glavni grad Kipra još od 12. veka krasi stari deo grada sa neobičnim korzoom i kafićima na kaldrmi. Mesto gde se istorija prepliće sa modernim svetom.

Spomenik slobode je spomenik koji se nalazi u glavnom gradu Republike Kipra - Nikozija
Spomenik slobode u Nikoziji

Larnaka je udaljena nekoliko kilometara od najvećeg međunarodnog aerodroma na Kipru. Grad se nalazi se na jugoistočnoj obali i najstariji je grad na ostrvu. Pored Limasola, Larnaka je jedno od luksuznijih letovališta u čiju luku dolaze posetioci sa raznih strana Evrope i sveta sa novim modelima jahta.

Zgrada administrativne uprave okruga Larnaka na Trgu Evope u gradu Larnaka, Kipar
Zgrada administrativne uprave regiona Larnaka koja se nalazi u samom centru – Trg Evrope u neposrednoj blizini glavne promenade.

Larnaka poseduje moderne opremljene peščane plaže ocenjene sa visokim ocenama što doprinosi razvoju turizma. Grad je poznat po uređenoj promenadi koja se nalazi uz samu obalu mora, duž kojeg se nalaze drvoredi palmi. Jedna od najpoznatijih znamenitosti u blizini promenade je crkva Svetog Lazara.

Postovi o Kipru koje sam podelio sa vama na blogu:

  1. Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja
  2. Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja
  3. Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu
  4. Kipar, zimsko letovanje sa stilom (modni post)
Crkva Svetog Lazara u Larnaki, Kipar
Crkva Svetog Lazara u Larnaki

Dragi moji pustolovi stigli smo i do kraja ovog specijalnog posta gde sam u kratkim crtama pokušao da dočaram lepote ove dve neobične ostrvske zemlje u Evropi. Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih dragulja Mediterana? Koja su vaša zapažanja? Da li vam se više svidela Malta ili Kipar i voleo bih da čujem vaše razloge. Zaista bih voleo da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Luka u gradu Larnaka, Republika Kipar
Luka u Larnaki

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jutro u Limasolu

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da saznaju nešto novo o turističkim destinacijama. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST