Posts tagged evropa

Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Došao je i taj 31. decembar kada se opraštamo od stare godine i sa srcem punim isčekivanja i lepih želja dočekujemo novu godinu za koju se nadamo da će nam biti bolja i uspešnija od prethodne. Inače znate da sam do sada praktikovao da pišem postove petkom, da biste imali vremena da pročitate nove postove za vikend, ali ovaj put sam želeo da se rastavim sa 2018. godinom sa poslednjim postom sa kojim sa obeležio moju avanturu na Kipru.

U prethodnim postovima ste imali priliku da upoznate neke lepote Kipra kao što su Larnaka – post i Nikozija i Lefkara – post. Ako niste bili u prilici zbog obaveza da pročitate moje postove sa Kipra, to možete učiniti sad tokom praznika. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih od srca da se zahvalim turističkoj organizaciji Kipra na ovom izuzetnom iskustvu i na pruženoj prilici da se upozna mediteranski raj kao što je Kipar.

Jedno novembarsko jutro nam je bilo ulepšano ovim predivnim morskim prizorom u kojem smo imali priliku da uživamo sa terase naše hotelske sobe u Limassolu. U trenutku sam zaboravio na grip koji me je tih dana prevladao i moram priznati da mi je ova avantura pomogla da aktivno prezdravim grip na nogama i da sam uspeo čak na putovanju ozdravim uprkos naporima. Ko zna, možda stvarno more čini čuda, kao što to kažu naši stari.

Limasol sa svojih 200.000 stanovnika, zauzima drugo mesto po veličini na ostrvu. Grad je najvažnija kiparska luka i ujedno jedna od važnijih luka u Evropi zbog svog izuzetnog položaja između Sueskog kanala i Evrope. Postoje i određene zanimljivosti koje se tiču istorijskih detalja ovog izuzetnog grada. Limasol se nalazi između dva antička grada Amatusa i Kuriona, koja su tokom antičkog doba bila značajna na Kipru. Razvoj današnjeg grada počinje tek početkom drugog milenijuma. Engleski kralj Ričard Lavlje Srce je uništio Amatus 1191. godine. Limasol je verovatno izgrađen nakon razaranja Amatusa. Ipak, samo područje grada su naseljavali starosedeoci još od antičkih vremena, jer tu su otkriveni grobovi starosti čak i do 4.000 godina.

Britanci su preuzeli Kipar 1878. godine. Stabilna i napredna uprava Velike Britanije omogućila je da se Limasol tokom kasnog 19. i početkom 20. veka polako, ali sigurno razvija. Tada se u gradu javljaju savremene građevine, uvodi se potpuno nova infrastruktura.

Limasol danas ima oko 100 hiljada stranovnika u gradskoj zoni i oko 165-180 hiljada stanovnika u širem gradskom području. Danas su stanovnici mahom Grci, dok se nekada prisutna turska manjina iselila posle turske invazije. Istovremeno grad je primilo na hiljade grčkih izbeglica sa severa ostrva. Poslednjih godina u grad se naseljava i sve više stranaca, ili ekonomskih useljenika sa Istoka ili nekadašnjih turista sa Zapada. Poslednja istraživanja su pokazala sa se u ovaj zanimljivi primorski gradić doselilo preko 40.000 stanovnika ruskog porekla.

Razvoj turizma u Limasolu započeo je 1974. godine nakon turske okupacije Famagustei Kerinije, koje su dotad bile glavna turistička središta Kipra. Najveća kiparska luka je postao isto 1974. godine, a pre toga je to bila Famagusta. Limasol je danas najveća kiparska luka sa veoma razvijenom trgovinom. Okolina Limasola je poznata po vinogradarstvui uzgajanju maslina i južnog voća. Oko grada postoje mnogi vinogradi.

Poslednjih decenija grad je postao poznata turistička destinacija, kako zbog blage klime i lepih plaža u okolini, tako i zbog očuvanog starog gradskog jezgra samog Limasola.

Srednjovekovni dvorac u Limasolu se nalazi u samom srcu starog grada, odmah iznad stare luke. Prema tradiciji, ovo je mesto gde se engleski kralj Ričard Lavlje Srce, oženio Berengarijom iz Navara, gde je ujedno i krunisana kao kraljica Engleske 1191. godine. Utvrđeni zidovi su od velikog arheološkog i istorijskog značaja i smatraju se bitnim delovima mnogo većeg dvorca koji je tu nekada bio.

Tačan datum izgradnje ovog zdanja nije poznat; prema Etienne de Lusignan, dvorac je sagrađen 1193. godine od strane osnivača dinastije Lusignan, Guy de Lusignan, ali prvi službeni pisani dokument potvrđuje da je dvorac sagrađen do 1228. godine, u vreme kada je vladao u vreme okupacije Kipra nemački kralj Frederik II.

Crkva Aja Napa sagrađena je krajem 19. i početkom 20. veka, na ruševinama stare, manje vizantijske crkve.

Prema predanju, crkva je dobila ime po ikoni Bogorodice, koja je pronađena u šupljini na zidu. Drugi izvori veruju da crkva duguje svoje ime hramu podignutom u franačkom periodu, posvećenom Svetom Napu Sv. Berenice, poznatoj pod nazivom “Sveti Nape”.

Današnja crkva – koja je dovršena 1906. godine – sa mramornim ikonostasom i freskama uglavnom na kupoli, i sadrži srebrnu ikonu Bogorodice.

Nakon obilaska grada krenili smo ka našoj drugoj planiranoj destinaciji – Pafosu. Pafos je peti po veličini grad na Kipru, smešten u jugozapadnom delu ostrva. Pafos je i središte istoimene oblasti Pafos.

Pafos je po predanju mesto rođenja Afrodite, grčke boginje ljubavi. U doba stare Grčke i starog Rima, Pafos je bio glavni grad Kipra. Ostaci palate rimskog kralja sa divnim mozaicima predstavljaju danas veliko turističko nalazište.

U 1. veku grad je posetio i apostol Pavle. Zbog svega navedenog Pafos se nalazi na spisku evropske kulturne baštine UNESCO-a.

Putovanje između Limasola i Pafosa traje otprilike sat vremena i ako imate priliku da iznajmite automobil, možete uživati u lepoti Afroditine stene koja je postala znamenitost i deo evropske kulturne baštine. Postoji više legendi o nastanku ove stene, ali jedna od njih se posebno izdvaja:

Grčka boginja ljubavi Afrodita, sudeći po legendi Afrodita se rodila iz posebne morske pene baš na ovom mestu. Na ovom istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa između stena, biće večito mlad! Drage moje dame, ako želite da uštedite i pritom da se oduprete pritiscima sredine da idete na preskupe estetske tretmane, uverite se u legendu. Moja parola je: “Uvek sve treba isprobati!”. Plaža je šljunkovita, pazite se ako idete bosi, ali samo more je izuzetno čisto, pa i ako vam se želje za večnom mladošću ne ispuni, nećete zažaliti što ste izdvojili malo svog vremena da provedete u ovom divnom prirodnom ambijentu.

Put nas zove dalje, vreme leti a treba i Pafos obići! Talija nas podseća na naše obaveze i da moramo krenuti dalje! U redu, što se mora nije teško! Nakon kratke vožnje dolazimo i do našeg poslednjeg odredišta ove naše avanture na Kipru – Pafos.

Pafos je postepeno izgubio veći deo svoje značajnosti kao administrativni centar, posebno nakon osnivanja Nikozije. Grad i njegova luka nastavili su da opadaju tokom srednjeg veka i otomanske vladavine, kao što je Nikozija, a lučki grad Larnaka dobijao na svom značaju.

Grad i okrug su nastavili da gube stanovništvo tokom britanskog kolonijalnog perioda i mnogi njegovi stanovnici su se preselili u Limasol i Nikoziju. Grad i okrug Pafos su ostali najnerazvijeniji deo ostrva do 1974. godine. Današnji Pafos, sa populacijom od oko 35.000 stanovnika, je popularno turističko naselje sa atraktivnom ribarskom lukom. Ktima je glavni rezidencijalni deo grada, dok je Kato Paphos, pored mora, izgrađen oko srednjovekovne luke i sadrži većinu luksuznih hotela i ostale bitne turističke infrastrukture grada. Avenija Sv. Pavla, najposećenija ulica u Pafosu, povezuje dva dela grada. Počinje u blizini centra grada na trgu Kenedi i završava se izvan zidina grada kod srednjovekovne tvrđave koja se nalazi u neposrednoj blizine gradske luke.

U samom srcu grada, nalazi se jedna zanimljiva riznica ručnih rukotvorina i zanatskih proizvoda koja ujedno predstavlja i jedno pravo malo skriveno blago regiona i istoimenog grada Pafos. Mesto (The Place) je naziv ovog malog umetničkog ćoška, koji svakodnevno nesebično dočekuje veliki broj turista koji su odlučili da svoj odmor provedu u ovom delu Kipra.

Siguran sam da ćete uvek pronaći neki zanimljiv poklon za sebe, svoje domaćinstvo, sebi drage osobe, najlepše i interesantne poklone za svoje prijatelje.

Nakon posete ovoj prodavnici, rešio sam i da obiđem vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran.

Talija , naš vodič nam je objasnila da nekoliko stotina ljudi poseti ovaj zanimljiv gradić i da svojim šarmom osvaja njihova srce. Pored šarma i moderne arhitekture, Pafos poseduje i ovaj očaravajući vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran. Nadam se da sam uspeo da dočaram lepotu i da to zabeležim svojim aparatom jer je to bilo jedinstveno iskustvo za mene.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog četvrtog, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta sa Kipra i ove 2018. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz St. Raphael rezorta u Limasolu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Limasolu i Pafosu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana u novoj 2019. godini!

Želim da iskoristim priliku da vam poželim srećnu Novu Godinu i da vam 2019. godina donese sve ono o čemu ste maštali. Ja ću vam za početak poželeti ono najvažnije a to su: zdravlje, sreća i ljubav, a sve ostalo će doći vremenom doći. Nadam se da ćemo se ovako lepo družiti i u 2019. godini i da ćemo otkrivati neke nove destinacije zajedno na Mr.M blogu. Hvala vam divnim komentarima, sugestijama i kritikama koje ste mi ostavljali tokom 2018. godine i samim tim ste učinili da se Mr.M blog unapredi. Još jednom hvala na nesebičnoj ljubavi koju ste mi pružili i nadam se da će i u novoj godini biti tako. Danas je vreme za slavlje i svima vama želim lud i nezaboravan provod! 🙂

Blogerski novogodišnji pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i St. Raphael resort hotela, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koji su spomenuti u prethodnim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobro došli u moj novi post! Siguran sam da ste uspeli da “prebrodite” i ovu radnu nedelju i sada možete na miru da pravite planove za vikend. Ja sam odlučio da vas obradujem novim putopisom i danas nastavljamo sa našom pričom o Kipru. U prethodna dva posta imali ste priliku da se malo bolje upoznate sa Larnakom i Aja Napom – link posta. Danas ću vam otkriti nešto novo o glavnom gradu ove male ostvrske države – Nikoziji. Kipar jeste ostrvo, ali nažalost glavni grad se ne nalazi na morskoj strani ostrva, nema vide ni na vidiku! Znam, malo zvuči čudno, ali tako je! Iako ovog puta nemam za vas lepe morske pejzaže, siguran sam da ćete pronaći bar 100 razloga za zavolite ovaj simpatični gradić koji je specifičan po mnogim stvarima, a uskoro ćete imati priliku da se lično uverite u to! 🙂

Kada govorimo o religiji, narod na ovom ostrvu je vrlo pobožan, kako stari tako i mladi naraštaji trude se da održe tradiciju. U prestonici Kipra, imao sam priliku da obiđem dve crkve pravoslavne crkve koje su od izuzetnog značaja. Prvi verski objekat koji smo imali priliku da obiđemo u Nikoziji (Lefkosiji) je crkva Panagia Chrysaliniotissa.

Najvažnija vizantijska crkva u Nikoziji, jedina crkva u starom delu grada koja datira iz srednjeg veka – vizantijski period. Prvobitni izgled crkve je bio veoma jednostavan sa kupolom, ali je tokom određenog vremenskog perioda konstrukcija crkve menjana da je izvorni oblik kupole u velikoj meri izmenjen. Veliki broj crkvenih ikona i freski potiče iz ove crkve i izložene su u Vizantijskom muzeju arhiepiskopa Makariosa III Fondacije u Nikoziji. Slikanje same unutrašnjosti crkve je zabranjen.

Talija, naš vodič, nam je predložila da se malo prošetamo starim delom grada i da vidimo kakva je arhitektura u ovom delu Nikozije. Za sve one koji nisu upoznati sa trenutnom političkom situacijom na Kipru, nakon 1974. godine Republika Kipar je nasilno podeljena i samim tim teritorija države Kipar se značajno smanjila. Nikozija je i dalje ostao glavni grad države iako je podeljen na dva dela, jedan pripada Republici Kipar, dok drugi deo pripada Turskoj. Zbog osetljivosti same teme i učtivosti nisam mnogo zalazio u detalje jer je to njima jednako bolna tačka, kao što je nama Kosova. Ista nam je tuga… Mislim da bi bilo bolje da pređemo na neke vedrije teme!

Talija je bila u pravu, njihova arhitektura je vrlo zanimljiva, prava mediteranska gde preovlađuju vedre boje pogotovo bela i plava boja koje su dominantne u njihovoj kulturi. Prva pomisao kada smo se šetali krajem je bila: “Gde su svi? Gde su ljudi?”. Stidljivo sam upitao našeg vodiča sva ta moja znatiželjna pitanja, ona se samo blago nasmejala i da je pretpostavila da ću je to pitati. Zakucala je na jedna vrata i na grčkom jeziku objasnila da sam ja novinar koji je došao na Kipar u saradnji sa turističkom organizacijom jer kako drugačije objasniti ženi od 80-tak godina ko sam ja. Baka je bila oduševljena i pustila nas je u svoj dom.

Saznao sam ono što me je kopkalo pre par minuta, njihov život se odvija u dvorištu koje poseduje skoro svaka kuća na Kipru i zato nemaju potrebe da sede ispred vrata i da se druže “na sokaku”. Upoznala me sa svojim komšinicama, dobili smo sok i kolače i imali smo priliku da vidimo koliko su oni ustvari komunikativan narod, bez obzira što ja nisam razumeo ni reč grčkog, ni Talija koja je inače rodom sa Kipra nije uspela simultanim prevodom sve da mi u trenutku prevede pošto su gospođe bile baš spremne za priču. Ja sam radio ono što sam najbolje umeo, trudio se da gledam sve učesnike u razgovoru u oči i da se smeška, pojedem kolač i zahvalim na gostoprimstvu. Voćni kolač je bio baš osvežavajuć, saznao sam nešto novo i uvek mi je puno srce kada imam priliku da upoznam lokalno stanovništvo i da osetim tu toplinu dobrodošlice, srdačnost i male gestove koji nekada mogu dosta reći o njihovoj kulturi.

Gospođe su bile raspoložene da pričaju još dugo, ali im je naša draga Talija objasnila da moramo još mnogo toga da obiđemo i da nemamo dosta vremena. Došlo je vreme za pokret, Nikozija nas čeka! Nakon ovog sređenog i savršenog kraja dolazimo do dela Nikozije koja povezuje stari deo grada sa novim grada – centrom. Taj “treći” deo je utočište za imigrante koji su izbegli iz drugih zemalja i tu ćete primetiti narod na ulici, nasmejani i pored svih svojih svakodnevnih problema se trude da dočekaju turiste u svojim skromnim restoranima.

Nakon par minuta šetnje, stigli smo i do drugog veoma važnog verskog objekta u Nikoziji. Crkva Agios Ioannis tou Theologou. Crkva se nalazi u krugu glavne pravoslavne crkve na Kipru, pored crkve se nalazi novi Crkveni dom.

Napomenuću da su na Kipru isključivo stare pravoslavne crkve koje su izgrađene u novoj eri ili u srednjem vizantijskom periodu. Posle tokom vladavine Otomanskog carstva određeni verski objekti su konvertovane u verske objekte islamske vere.

Novi deo grada, srce grada je prava mala moderna boemska četvrt. Većina posetilaca koja dođe u Nikoziju se raspituje za grafit koji možete videti na slici iznad. Umetnik koji je oslikao zid  zgrade u samom centru Nikozije je nepoznat javnosti, mada stanovnici kažu da se zna ko je to uradio, ali ne žele da otkriju. Umetnik je imao viziju da dočara jedno staro čuveno remek delo u kojem je umetnik hteo da dočara društvo koje je tada bilo aktuelno. Nepoznati ulični umetnik je osmislio ovaj grafit da bi dočarao današnje društvo na Kipru i u svetu uopšte.

Zgrada koja je bila stara, napuštena i oronula je dobila jednu novu “umetničku” vrednost. Ko bi rekao da jedan grafit može toliko privući pažnje da je sada zaštićen kao kulturno dobro Republike Kipra.

Došlo je vreme da se krene dalje, naša avantura u Nikoziji je bila kratka, ali slatka i edukativna. Ovo putovanje ću pamtiti kao jedno od najbolje organizovanih putovanja u mojoj blogerskoj karijeri. Na slici iznad imate priliku da vidite spomenik – Kip Slobode koji je podignut u čast pobede i samostalnosti Republike Kipar. Sloboda je nešto najvrednije što može neka država ili pojedinac sebi obezbediti. Došlo je vreme da krenemo dalje pre nego što padne mrak!

Nakon 40-tak minuta vožnje dolazimo u jednu malu varošicu na Kipru, koja je poznata po rukotvorinama i ručno rađenom nakitu. Dobro došli u Lefkaru! Lefkara predstavlja kolevku narodne umetnosti, gde je rođena umetnost kiparske narodne “igle” – čuveni “lefkaritiko” – čija je reputacija prevazišla granice Kipra i postala je poznata u većini evropskih zemalja i širom sveta. Lefkara može zahvaliti na ovom blagostanju i prosperitetu koje duguje ovoj umetnosti iglica i trgovini koja je uspostavljena krajem 19. veka, koji je doživeo svoj vrhunac tokom prvih trideset godina dvadesetog veka.

Pored ovih divnih ručnih radova koji su učinili ovo malo brdovito mesto poznatim u svetu, svoju slavu duguju i vrednim zlatarima koji svakodnevno prave mala umetnička dela od plemenitih metala. Mesto je tako tiho, prodavnica ima na sve strane, na jednu prodavnicu hrane idu bar 8-10 prodavnica nakita, onda zamislite koliko ovo mesto ima zanatskih radnji. Stopa zaposlenosti u ovom mestu je izuzetno visoka, kažu čak preko 90% stanovništva je radno aktivno.

Prijala nam je šetnja kroz ovaj gradić, mirno mesto, čist vazduh. Ljudi imaju osećaj bliskosti i bezbednosti, pa čak i do tog stepena da ostavljaju vrata svojih domova otključanim i naravno mace koje odmaraju na svojim kućnim pragovima. Lefkara je jedno mesto iz bajke, ko zna možda se i ja jednog dana doselim ovde da proživim svoju starost.

Ovo mesto ima jednu veoma važnu znamenitost, ckvu koja poseduje mali deo krsta na kojem je bio razapet Isus Hrist. Veličanstvena crkva u Lefkari posvećena je Svetom krstu i datira iz 14. veka. Prema vizantinologu Athanasiosu Papageorgiou, istočni deo crkve datira iz 14. veka, naime nakon razmatranja spašenih freski iz crkvenog ikonostasa. Ovaj datum potvrđuje i metrički natpis “Olivianos” koji se pojavljuje na dnu zlatnog krsta u crkvi u Lefkari. Postoje pisani dokazi da je Olivianos bio biskup u ovoj crkvi 1307. godine tokom okupacionog perioda od strane Franaka.

Ovu činjenica je nesumnjivo potvrdila i beleška iz 14. veka koji se čuva u sefu Crkve. Na kraju ovog rukopisa, koji je dragoceni evangelist, primećeno je da je napisano 1345/46 godine i da je monah Gabrijel, koji je bio monah i osnivač manastira “Svetog krsta”, platio sve troškove Crkve. Crkva u Lefkari je obnovljena 1740. godine, a zatim je drvenim vijugavim ikonostasom koji je izradio vajar sa Rodosa – Hadžikriakos.

Ikonostas ima nevidljivu šupljinu. To je grobnica u kojoj se čuva veliki drveni krst, kojem je posvećena ova crkva. Prema tradiciji, deo krsta Gospoda nalazi se u samom centru ovog krsta. Krug je sasvim mali, tanak srebrni lim. Četrnaest izrezanih slika iz života Gospodnjeg, anđela i Isusovih apostola Konstantina i Helene mogu se videti na glavnom krstu. Proces raspeća je prikazana u centru krsta i pokrivena je dvema bočnim stranama, na kojima su predstavljeni Theotokos (Majka Božija) i Joanis (Otac).

Centralna slika Isusa je okružena sa četiri anđela. Konstantin Veliki, “Izdaja Isusa”, “Golgota” i Sveta Helena ilustrovani su horizontalno na krstu. “Presto drugog dolaska” i “Vaskrsenje Isusa”, kao i predstavljanje “depozicije” i “pokopavanja Isusa” ilustrovane su po vertikali na krstu odozgo nadole. Olivijanova slika sa relevantnim metričkim natpisom nalazi se na donjoj ivici krsta. Prema verovanju, na krstu se nalazi deo Svetog krsta Gospodnjeg.

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Lefkoziji – Nikoziji i Lefkari? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra  uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Kipar, zimsko letovanje sa stilom

Dragi moji, došao je još jedan petak koji označava kraj radne nedelje. Iskreno se nadam da vam ova nedelja nije bila naporna, ali moram priznati da smo danas dobili još jednog “nezvanog belog gosta”, ne morate puno da pogađate siguran sam da ste primetili da je danas Beograd i još mnogi gradovi u Srbiji dobili novi beli ogrtač. Neko se iskreno raduje i uživa u zimskim radostima, ali ja spadam u onu drugu grupu ljudi koji bi ako je moguće samo sneg da pada na planinama pošto je nekada u gradu opasno. Drugarica koja inače radi na hirurgiji mi je danas pričala kako ima dosta pacijenata i preloma, zato se pazite i pažljivo koračajte bolje i da zakasnite par minuta nego da padnete i na taj način povredite sebe zbog nebitnih stvari.

Danas nastavljam moju priču sa Kipra, samo što će to danas biti jedna mala modna pričica iz Larnake. Borim se protiv zime, snega i hladnoće jednim okupanim suncem i toplim postom sa Kipra, nije ni to tako loša ideja. Mislim da će mi pomoći u mentalnom smislu da prebrodim ovu trenutnu hladnoću koju osećam jer hvala Bogu opet nešto eksperimentišu sa grejanjem…

Ko je bio u prilici da pročita moj prethodni post sa Kipra, siguran sam da je uveliko upoznat sa lepotama kojim ovo predivno ostrvo zrači i svake godine privlači sve veći broj posetilaca kako iz sveta, tako i iz Evrope. Ko nije stigao da pročita post, može sada to da učini – LINK.

Ovaj post sam uspeo da uslikam prvog jutra na Kipru, jer smo po planu i programu koji su nam organizovali moji dragi prijatelji iz Turističke organizacije Republike Kipra primetili da ćemo već sledeće jutro napustiti Larnaku i nećemo biti u prilici da napravimo post. Zato je moja umorna, veoma bolesna, ali neobuzdana duhom malenkost odlučila da je najbolje da odmah napravimo outfit post koji će obeležiti moje putovanje na Kipru.

Sunačno jutro me je izmamilo napolje, iako sam moram priznati jaknu koju sam spakovao u ranac jer sam ipak zbog prehlade imao osećaj da mi je hladno. Uspeo sam nekako da nateram sebe da izdržim u kratkim rukavima jer sam primetio da su svi ljudi na šetalištu bili u kratki rukavima, neki čak i u šorcu tako da sam bio uveren da je u pitanju moja prehlada koja mi nije davala mira.

Šta napisati o ovom outfitu? Iskreno nema neke posebne priče možda da sam kupio ove zanimljive pantalone u Zari letos u Nemačkoj na finalnom sniženju skoro 3 broja veće i da sam posle jurio krojača da mi uradi kako treba (i opet nisu urađene kako sam zamislio, ali bar me teši činjenica da bar sada stoje na meni!). Svi znamo da na sniženju u većini slučajevaje mozak oslobađa malo veću količinu hormona sreće – endorfina…

Na to utiču one lepe cene kada vam sniže omiljene pantalone sa 60 evra na 7 evra pa daj da kupim bilo koji broj neće da se baci… To sam ja uradio sa ovim pantalonama. Na kasi sam dobio informaciju da su to jedini broj pantalona ovog modela i da ima manji broj, ali u nekom manjem gradu koji je otprilike 300,400 km od Berlina… Samo sam rekao da uzimam, a o krojaču ću posle da razmišljam. Kao što kaže čuveni Giga Moravac: “O problemima ću da razmišljam kao i svaki Jugosloven… Kada dođe na naplatu!”. Posle sam uspeo da ih nekako sredim, kao što se može primetiti na slikama u ovom postu. 🙂

Crvena majica, jako draga takođe kupljena na sniženju u Zari, ali u Beogradu. Imam bar 10 crvenih majica iz Zare koje su slične, niko u porodici ne vidi razliku, a ja tačno znam u kom gradu sam određenu majicu kupio i koliko puta sam je slikao za post. Neko će pomisliti da sam skrenuo sa ima – “da sam ćaknut”. Ja mogu reći u svoju odbranu da su to lepe uspomene i jedna vrsta treniranje moždanih vijuga…

Patike ste imali prilike da vidite u dva posta do sada na mom blogu, outfit post 1 i outfit post dva (outfit sa kožnom crnom jaknom). Patike sam kupio ovog leta u outletu u Italiji. Opet slična situacija kao sa pantalonama, samo sam sad kupio dva broja manje patike, kada sam video cenu nisam mogao da poverujem tako da je moj plitak blogerski džep mogao sebi nešto lepo da kupi. Hvala Bogu imam fantastičnog obućara koji se uvek raduje svakoj mojoj poseti jer mislim da sam ja najredovnija mušterija i uvek isti problem… Ako je nekom potreban dobar obućar u Beogradu slobodno mi se javite, tu sam da podelim sa vama informaciju.

Dobro sad set saznali kako sam se “snašao” za ovaj outfit. Niko nije savršen, pa nisam ni ja. Bože moj, svi smo mi ljudi od krvi i mesa sa svim svojima vrlinama i manama koje nam možda otežavaju život ili pak olakšavaju. Sad dok pišem ovaj post i gledam ove predivne slike iz Larnake samo se setim sunca, vetrića i mirisa vode… Završi se i ta avantura, ali sada sam bar u prilici dok delim sa vama moje uspomene sa Kipra kroz moje postove osvežim neke lepe trenutke sa Kipra.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture na Kiptu.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Saint Laurent

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopao ova moja vesela crvena kombinacija? Da li i vi volite da rizikujete pa da kupujete stvari na sezonskim sniženjima pa da ih prepravljate po svojoj meri? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, a sada vas ostavljam da uživate u pogledu na more i ovu egzotiku Mediterana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu! Navikli ste da skoro sve moje putopise naslovljavam sa “Pisma” ili “Razglenice” iz/sa određene destinacije i veoma mi je drago da je to dosta ljudi koji redovno čitaju moje vesele putopise to primetilo. Danas za vas sam pripremio prvi post sa jednog ostrva u Evropi na kojem se nalazi jedna od najmanjih, a ujedno jedna od najbogatijih ostvrtskih zemalja u Evropi – Kipar.

Nakon moje uzbudljive avanture u Maroku u maju ove godine, dobio sam mail od Nacionalne Turističke Organizacije Republike Kipar sa ponudom o potencijalnoj saradnji, ako sam zainteresovan da posetim Kipar u novembru ove godine. U prvi mah, pomislio sam dasleko je Novembar mesec, ali sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov srdačni poziv da ostvarimo lepu saradnju i da vam kroz par specijalnih putopisa predstavim ovu malu neobičnu ostrvsku zemlju.

Čovek se uvek lako prevari kada je u pitanju vreme… Vreme samo proleti! Od maja do novembra možda ima dosta meseci kada gledamo to sa nekog racionalnog matematičkog gledišta, ali život je sasvim druga stvar. Čovek je svakog dana preokupiran svakodnevnih aktivnostima, radostima i problemima koji ispune dane, nedelje pa i mesece. Čovek to ne primeti i vreme uradi svoje – proleti kao dlanom o dlan. Tako se i meni dogodilo, pa su mi dani, nedelje i meseci prolazili i došao je taj čuveni početak novembra koji je trebao označiti početak moje nove avanture.

Zima u Beogradu je učinila svoje, unela mi je strah u kosti pa nisam ni znao šta treba da ponesem na “zimsko” letovanje na Kipru pa sam na kraju kao i svaki prosečni Srbin, poneo od svega pomalo! Uz svu tu muku, sa sobom sam poneo i mog najboljeg zimskog drugara – gospodina prehladu čiji simptomi mi u određenim trenucima nisu dozvoljavali da u potpunosti uživam u čarima ove neobične ostrvske zemlje.

Možda smo moj fotograf i ja došli u neke rane jutarnje sate, ali moja malenkost nije mogla spavati. Popio sam sve moguće lekove koji su se mogli popiti, zamislio da ne osećam hladnoću zbog prehlade i obukao se kao sav normalan svet. Osmeh nije izostao ni ovaj put, stvarno sam bio presrećan jer sam imao priliku da osetim čari zimskog leta na Kipru.

Kipar poseduje više aerodroma, ali zbog trenutne političke situacije na teritoriji Republike Kipra normalno saobraćaju dva aerodroma: Aerodrom u Larnaci i aerodrom u blizini Pafosa. Kada dolazite iz Srbije, avio prevoznici koriste aerodrom u Larnaci. Život na ostrvu je zanimljiv zbog jedne veoma jednostavne činjenice – svaki grad je relativno blizu. Bilo da koristite usluge autobuskog prevoza, želite da iznajmite auto ili auto sa vozačem, verujte mi sve je blizu. Želim samo da napomenem za sve one avanturiste koji žele da iznajme auto na Kipru i da istražuju ostrvo samostalno, imajte na umu činjenicu da se na Kipru primenju pravila vožnje kao u Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleskoj). Vozi se suprotno, nego što smo mi na Balkanu to navikli, hteo sam samo da vas upozorim na tu činjenicu.

Larnaka – Biser na obali mora

Larnaka je sa nešto malo više od 70.000 stanovnika zauzela treće mesto po veličini grada na Kipru. Nalazi se na jugoistoku ostrva i Larnaka je najstariji grad na Kipru, legenda kaže da je nastao u 4000. godini p.n.e. U antičkim vremenima grad je dobio naziv Kition. Zbog svog neobičnog geografskog položaja i kao grad koji se nalazio na raskršću civilizacija, grad je imao burnu i bogatu istoriju. Na slikama iznad možete videti  Stari Trg u Larnaci, mesto koje je danas centar grada i centar kulture na kojem se svake godine održavaju mnoga kulturna dešavanja.

Jedno od najvažnijih era koje su obeležile istoriju ovog grada je bilo Vizantijsko razdoblje zbog crkve Svetog Lazara koju je osnovao prvi arhiepiskop Sveti Lazar. Njegov grob su pronašli u podrumu crkve na kojem je pisalo “Lazar, Hristov prijatelj”. Danas je crkva Svetog Lazara jedna od najvažnijih znamenitosti grada.

Pravoslavna crkva Sv. Lazara se nalazi u starom delu grada u neposrednoj blizini Promenade grada. Osnivač crkve je Sveti Lazar, za kojeg se smatra da je bio najbolji Isusov prijatelj. Isus ga je vaskrsao i poslao na Kipar. Ako uzmemo u obzir period kada je crkva sagrađena, njena arhitektura je impozantna.

U centru crkve se nalazi ikonostat, koji pleni svojom lepotom. Imao sam priliku da vidim kako se stariji žitelji Kipra mole u crkvi i neke njihove svakodnevne običaje pri poseti ovom svetom mestu. Možda je način malo drugačiji od našeg, ali nas spaja ista vera. Pravoslavna Crkva na Kipru je samostalna i nije finansijski ili na bilo koji drugi način zavisna od neke druge crkve. Na ovom putovanju sam imao priliku da posetim mnoga sveta mesta i nadam se da ću uspeti da vam to prikažem u nekim od narednih postova.

 

Cape Greco i Aja Napa

Nakon obilaska Larnake i nekih njenih osnovnih znamenitosti krenuli smo u obilazak obližnjeg mesta – Aja Napa. Usput smo imali priliku da uživamo u lepoti ovog prirodnog kamenog mosta – Giofyri tou Koraka koji pripada nacionalnom parku Cape Greco. Priroda je čudo, nekako uvek može da zaseni sve one velelepne građevine koje je ljudska ruka napravila. Napravili smo malu pauzu da uživamo u lepoti prirode i u ovoj nestvarnoj boji vode. Moram priznati da nas je vreme odlično poslužilo na našem putovanju na Kipru.

Vreme u ovom prelepom nacionalnom parku nam je proletelo i bilo je vreme da nastavimo svoj put ka krajnjem odredištu za danas – Aja Napa. Nadam se da ste bar malo uživali u lepoti ovog prelepo pogleda na kristalno čisto plavo more.

Polako se bližilo vreme za čuveni kiparski ručak, a mi nismo ni do pola puta stigli! Vreme je da požurimo Aja Napa nas čeka! Siguran sam da dosta vas povezuje mesto Aja Napa sa našom poznatom muzičkom estradnom umetnicom Svetlanom Cecom Ražnatović. Svakog leta možemo čuti kako se ona odmarala u svojoj kući na Kipru koja se nalazi u mondenskom letovalištu Aja Napa. Ja nisam bio u prilici da posetim Cecu, ali sam otišao na jedan lep ručak u jednu riblju tavernu. Nakon ručka smo obišli poznati manastir u Aja Napi.

Ovaj manastir je sagrađen u samom srcu Aja Nape oko 1500. godine i sagradila ga je jedna izuzetno hrabra i odvažna žena. Devojka koja je bila ćerka poznatog venecijanskog aristokrate je odlučila da pobegne daleko od svoje kuće jer je shvatila da neće moći nikada da se uda za onoga koga stvarno voli, osim za pripadnika tadašnjeg aristokratskog društva. Ovaj ženski manastir je sagrađen kao u jednoj vrsti forme srednjovekovnog dvorca. Jedan deo manastira je sagrađen i ispod zemlje, ali to još nije dovoljno istraženo i taj deo ovog manastira nije otvoren za javnost. Za ovaj manastir je vezana burna istorija, ali je on i pored svega što se dogodilo uspeo da odoli zubu vremena.

Ovaj manastir je bio utočište svim ženama koje su bile odbačene od svoje porodica i društva. Ljudi obično misle da ljudi koji potiču iz veoma bogatih porodica su sebični i samoživi, ali ovo je jedan primer koji pokazuje da nije tako. Jedna žena koja je htela da bude voljena, to nije uspela da ostvari pa je rešila da postane izgnanik i da svoje utočište pronađe u stranoj zemlji. Ona se potrudila da pomogne i drugim ženama koje se bore za svoje svoje, zamislite kako je tad to bilo nezamislivo i veoma teško u periodu oko 1500. godine naše ere, kada mi u 21. veku i dalje dozvoljavamo da se žene bore za svoja prava jednakosti koja bi trebala da budu stečena rođenjem. Ja se stvarno divim toj ženi kako je to uspela sve sama da ostvari i da pomogne drugim ženama da ostvare svoje neispunjene snove.

 

Potamos Liopetriou – Prirodno sklonište ribara

Nakon što imali priliku da nešto više čujemo o ovoj hrabroj mladoj ženi i da se malo bolje upoznamo sa istorijom ovog prvog ženskog manastira, vodič nam je saopštio da ima jedno zanimljivo iznenađenje za kraj i ako smo raspoloženi biće dobro da posetimo baš kada je period zalaska sunca, pre večere koju su za nas isplanirali naši prijatelji iz Turističke organizacije Kipra. Naravno da smo pristali i nakon nekoliko minuta vožnje stigli smo do mesta Potamos Liopetriou – koje je poznato kao prirodno sklonište za ribare.

Talija, naš vodič je po ko zna koji put tokom ovog našeg prvog dana na Kipru bila u pravu. Ovo je predivno! Ovde imate jedinstvenu priliku da vidite kako žive i rade ribari na Kipru. U ovom neobičnom mestu se nalazi i jedna riblja taverna koja je povoljna i gde možete uživati u ribljim specijalitetima, a da ne potrošite puno novca.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz Frangiorgio hotela u Larnaci koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom rajskom ostrvu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Jesenji modni karavan u Talinu

Dragi moji ljubitelji mode, kako ste mi danas? Nadam se da ste iskoristili ovaj vikend na najbolji mogući način, iako nam vremenski uslovi nisu bili baš naklonjeni ovih dana. Danas vam na blogu predstavljam jednu posebnu malo drugačiju priču iz glavne prestonice Estonije. Moram priznati da sam se dosta razmišljao danas oko samog naslova ovog posta jer je Talin sam po sebi jedan neobičan grad. Moderan grad koji poseduje neki šmek srednjovekovnih vremena, gde je tradicija i kultura bila na zavidnom nivou. Druge vrednosti su više bile cenjene, umetnost je bila drugačija, uzvišena, možda je čak i imala svoj kult, koji je danas vidno izbledeo.

Talin je grad sa jednom posebnom energijom, mislim da su nam se na neki način od samog početka i uklopile. Jedna neprospavana noć, još završite i na krstarenju. Od uzbuđenja sam i zaboravio na kišobran, a da ne pričam koliko sam puta te noći proveravao vremensku prognozu, pa sam se setio da počnem da paničim u tramvaju koji je vozio fotografa i moju malenkost do glavne luke u Helsinkiju. Srećom, kada imate fotografa koji je prošao svet uzduž i popreko sve mora da se ima u rancu… U mom rancu je bio keks, kapa, šal i par mapi iz Helsinkija… To samo ja mogu da ponesem u 3 ujutru, samo ću vam reći da sam od sve te silne opreme iskoristio keks! 😀

Došli smo u rane jutarnje sati u Talin, mislim da je bilo oko 7 sati ujutru, znam samo da nije bilo žive duše na ulici. Dobro, sa jedne strane to je odlično kada slikate modnu kombinaciju. Sa druge strane nisam mogao odmah da osetim dušu grada, jer kao što svi znamo dušu svakog grada predstavljaju njegovi žitelji, stanovnici. Dobro, brzo je i ta praznina prošla, taman dok sa ja završio sa mojim keksom, mogli su se čuti i prvi, užurbani udarci ženskih potpetica koje bukvalno samo što ne počnu da trče niz ove talinske kaldrme. Uvek sam se divio ženama kako uspeju da održe ravnotežu na potpeticama po neravnom terenu, pritom još i da potrče na tim visokim potpeticama koje nekim ženama život znače.

Dobro, nakon što smo gledali malu uličnu predstavu kako tri drugarice idu zajedno na neki ozbiljan posao, po odeći se moglo reći da je u pitanju neka ozbiljnija kompanija, možda neka advokatska kancelarija jer su sve 3 bile savršeno ispeglane u toniranim kompletima sa akt tašnama i modernim torbama… Možda su i neke poslovne žene iz ozbiljnog korporacijskog poslovnog sveta, koje mi blogeri nikada nećemo moći razumeti.

Sve je to bilo super, ali mom fotografu je toliko smetala moja jarko narandžasta rolka koja je po njegovom skromnom mišljenju nikako nije uklapala uz ovu braon kombinaciju… Meni nije bila tako loša, prvo materijal je bio malo deblji od moje bež rolke koju sam planirao da nosim uz ovaj outlet, druga stvar je što sam primetio da su fasade u Talinu pretežno svetlijih boja pa nisam hteo da budem deo iste! Zato sam spojio lepo i korisno, nisam postao deo arhitekture Talina, ali bogami se nisam ni smrzao. Znate ja sam od onih osoba koje mogu lako da se razbole i zbog toga na sva moja putovanja nosim 9,999 lekova jer nikada ne znate šta mene može da “usreći” na nekoj od mojih avantura.

Ubrzo se otvorila i glavna kancelarija Turističke organizacije grada Talina, pa smo dobili neke smernice, kako da iskoristimo par sati u Talinu na najbolji mogući način. Na slici iznad možete videti Marka, čovek koji je “prostudirao” vodič kroz Talin, ja sam se toliko zagledao da nisam ni primetio da je fotograf odneo moj ranac, a ovu kesicu sam nosio celi bogovetni dan, čak sam je poneo za Srbiju i našao sam joj prikladno mesto. Obožavam crvenu boju, onda zamislite moju opsesiju kada sam kesicu zaštitio na najbolji mogući način, da se ne izlomi do Beograda. Srećom, eno je savršeno očuvana i prava stoji pored ostalih milion “gluposti” – kako to voli da nazove moja mama, ali ja sam srećan! 🙂

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Makia

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na ovoj slici sam sebi izgledam kao Željko Samardžić, lišće oko mene, park samo neka balada u pozadini i voila eto novog spota! Ne brinite nisam talentovan za pevanje (zbog toga stvarno i najviše tugujem u životu), ali mogu da poslužim za statiranje u sportu ako ništa drugo! 😀 Jesen je ove godine imala neke sasvim drugačije boje. U Finskoj i Estoniji je nekako sve okrenuto prirodi, pa sam zbog bogate prirodne vegetacije imao prilike da uživam u magiji zlatne jeseni. Kao što sam napisao u prethodnom postu, modni stručnjaci su rekli da je ove sezone zlatna boja u trendu, ja samo mogu primetiti da priroda u Helsinkiju, a bogami i u Talinu prati najnovije modne trendove! 🙂

Dragi moji došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz Estonije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture.

Kratka avantura u Talinu se završila, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture u Helsinkiju. U narednom postu ću vas upoznati sa jednim poznatim finskim modnim brendom Turo i saznaćete nešto novo o neprolaznoj klasici koja je dobila neko novo moderno ruho. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija i prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja modna priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj dragulj Baltika? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije grada Talina, kompanije Tallink i brenda Makia i  Cortefiel Group uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Žuta zima u dalekom Helsinkiju

Zdravo svima, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da niste kao ja uspeli da se prehladite i završite sa antibioticima. Ruku na srce nisam se ni ja tako lako predao, pa sam i pored upale uspeo da završim svoju zanimljivu avanturu na Kipru. Kasno novembarsko letovanje sa temperaturom 39.2 nije baš preporučljivo, ali izgleda da me moj ludi avanturistički duh ne napušta, pa čak i onda kada sam bolestan! 🙂

Uskoro možete očekivati nove postove sa Kipra, ali danas za vas imam jedan zanimljiv post. Danas ću vam pričati kako sam uspeo da ispunim jedan svoj dečiji san i da se prisetim mojih dragih junaka iz jednog poznatog crtanog filma – Mumijevi. Za sve one koji se možda ne sećaju ili nisu upoznati sa ovim poznatim finskim likovima u seriji knjiga, stripova i televizijskih serija evo mali podsetnik! Mumijevi su porodica belih i trbušastih trolova sa velikim njuškama nalik na nilske konje. Ova bezbrižna i avanturistička porodica živi u kući u Dolini Mumijevi, negde u šumama Finske. Pored njih se u knjigama i seriji spominju i drugi likovi koji su možda malo drugačiji od njih, ali su prihvaćeni kao deo šire porodice i prijatelja. Jako zanimljiv crtani mog detinjstva i drago mi je što sam imao priliku da odrastem uz njih, ali nisam uspeo da naučim Finski jezik! 🙂

Možda nisam uspeo da naučim Finski jezik, ali sam uspeo da posetim Helsinki i da osetim taj neki zov prirode i malo drugačiji život nego što mi svakodnevno živimo u Srbiji. Sigurno se sad svi vi pitate kakve veze imaju Mumijevi sa ovim mojim modnim postom iz Finske?

Tokom moje posete Helsinkiju dobio sam poziv od poznatog finskog uličnog brenda Makia, tačnije da budem jedan od brend ambasadora njihovog brenda. Pošto sam na sastanku sa mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija pokazao veliko divljenje prema njihovoj kultnoj seriji Mumijevi i ispričao određene situacije iz mog detinjstva kada sam aktvno gledao tu čuvenu finsku televizijsku seriju oni su to poslali predstavnicima brenda Makia i saradnja se dogodila.

Brend Makia je nastao u Finskoj 2001. godine. Njihov prvobitni cilj je bio da se stvore posebna garderoba i modni dodaci koji će uspeti da odole svim vremenskim uslovima u severno-evropskim zemljama. Njihovi modeli su stvoreni sa željom da ljudi zagreju, ali i ujedno da isprate sve aktuelne modne trendove.

Ove godine, Makia brend je uspeo da ostvari saradnju sa kompanijom koja zastupa “brend” Mumijeva. To je ujedno i prva saradnja ovog kultnog finskog brenda poput Mumijeva sa modnim brendom kao što je Makia.

Vesele boje, praktičnost i naravno kvalitet materijala su samo par razloga zbog čega je ova specijalna kolekcija Makia x Moomin tako posebna. Meni je ova žuta jakna izmamila osmeh na lice koja je u meni probudila onog Malog Marka koji je uživao u neprekidnom gledanju svojih omiljenih crtanih junaka.

Još jedan dan u Helsinkiju se završio, mali Marko je ispunio još jedan dečački san i sve je bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Četvrti dan u Helsinkiju se završio, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture. U narednom postu ću vas upoznati sa najneobičnijim zološkim vrtom u Evropi.

OUTFIT

Jakna: Makia x Moomin

Rolka: Makia

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

 

 

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Makia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo ovim veselim bojama obojim ove hladne zimske dane! 🙂

Možda na prvi pogled naranžasta i žuta boja ne idu ruku po ruku, ali sam naučio iz mog dosadašnjeg iskustva da čovek može da pogreši kada je u pitanju moda. Jedna je stvar kada stvari vidite na ofingeru, ali ono pravo dolazi samo po sebi kada obučete te stvari.

Kako se vama dopao ova moja vesela žuta odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Aallonkoti Hotela, i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Estonije: Talin, srednjovekovni dragulj Baltika

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post! Danas je prvi dan Novembra i mislim da je to i više nego dovoljan razlog da nastavimo našu avanturu u Severnoj Evropi i na taj način započnemo ovaj mesec sa jednim lepim putopisom, pored toga saznaćete nešto više o glavnom gradu najmanje Baltičke države – Talinu.

Estonija je jedna tri Baltičke države koje se nalaze na severoistoku Evrope. Termin Baltičke države označava tri bivše sovjetske republike, sada nezavisne republike države Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ova godina je izuzetno posebna za Republiku Estoniju jer ona predstavlja tačno 100 godina od osnivanja države. Sad mogu zvanično da vam poželim dobrodošlicu u Estoniju!

Osvanulo je novo jutro u Helsinkiju, bolje odmah da vam priznam da uopšte nismo ni stigli da spavamo jer nas je očekivala plovidba do Talina u ranim jutarnjim satima. Ja sam odlučio da je bolje da nešto gricnem i da završim dodatno uređivanje slika pa mi tih par sati nespavanja nije teško palo.

Uz priču, smeh, grickalice i rad dočekali smo rane jutarnje sate pa zamalo da zakasnimo i na prvi jutarnji tramvaj koji direktno vodi do luke, srećom sve smo na kraju stigli! Kada smo stigli u luku, nisam uopšte stekao utisak da se nalazim ispred luke već sam pomislio da se nalazim na aerodromu. Moderna, ravnih linija izrađena od stakla i metala glavna putnička luka u Helsinkiju u pola 6 ujutru je sijala u svom punom sjaju.

Prijavili smo se na šalteru prevoznika Tallink koji je jedan od prijatelja ovog projekta i drago mi je da su pružili svoju podršku i omogućili realizaciju ovog projekta.

Dva sata plovidbe, koliko inače traje ovo putovanje između ova dva “bratska” grada je prošlo brzo, prvo ovo je moje prvo putovanje kruzerom i samim ulaskom na modernu verziju Titanika shvatio sam da će to biti ludo i nezaboravno. Prva stvar koju smo primetili na mapi broda je da na samom brodu postoji mini tržni centar i supermarket. Fotograf i ja smo ostali u čudu pa sam čak ja morao da izvadim svoje naočare da se uverim da sam dobro pročitao.

Da, ispostavilo se da sam dobro video i bez naočara… Star, jedan od prvih kruzera koji ima prodavnice i supermarket… Nismo mogli da sačekamo doručak već smo odmah otišli da tražimo prodavnice, da se ipak ja uverim da je to istina. Propustio sam doručak, ali sam kupio čokoladu u supermartu! Kao što sam rekao malopre, vreme je proletelo i mali Marko je stigao u Talin. Brzo sam stigao na glavni trg i možete videti moju prvu reakciju i fasciniranost ovim srednjovekovnim gradom u modernom 21. veku!

Naš prvi zadatak je bio da pronađemo kancelariju Turističke organizacije grada Talina da bismo preuzeli specijalne Talin kartice koje će nam pomoći da obiđemo znamenistosti. To smo obavili brzinom svetlosti i pošto nismo imali dosta vremena na raspolaganju, krenuli smo odmah u oblizak grada.

Kako upoznati Talin? Odakle krenuti? – To su pitanja koja se skoro svim turistima vrzmaju po glavi!

Ja kada upoznajem grad prvo pronađem na mapi označene znamenitosti i izaberem onu koja po opisu sadržaja najbolje može “ispričati” priču o gradu. Talin je jedan neobičan grad, jezgro grada ima neku posebnu energiju, koja zrači nekim vrednostima koje su se više cenile u srednjem veku, dok je periferija potpuno moderna i urbana. Neverovatno kako jedna vožnja autobusom može da bude zanimljiva! Moja topla preporuka je da obilazak Talina započnete u Estonijskom Istorijskom muzeju, koji se nalazi u samom srcu grada.

Putovanje kroz vreme ne može nikom naškoditi, ko zna možda naučite nešto novo i zanimljivo što do sad niste znali. Muzej je podeljen u više celina, meni kao modnom blogeru siguran sam da ste odmah svi pretpostavili da je najomiljeniji deo bio onaj istorijski modni kutak. U specijalnoj izložbi odevnih predmeta možete videti kako se razvijala moda u Estoniji od pocetka 20. veka pa do danas.

Samo ću reći da sam oduševljen razvojem mode u Estoniji, mnogi ljudi smatraju da oni i nisu imali svoju kulturu i da su im drugi sve nametnuli i da su samo znali da žive po njihovim pravilima i da su samo tako nastavili. Istina je malo drugačija, oni su imali svoju kulturu, način života, čak i svoju arhitekturu koja je postojala mnogo i pre uticaja sile iz neposrednog komšiluka.

U Muzeju Estonijske Istorije nećete provesti dosta vremena, ali ćete naučiti dosta novih informacija koje niste znali o Estoniji. Nakon muzeja, predlažem vam da posetite gradsku skupštinu, koja je inače najstarija gradska skupština u baltičkom regionu. Zbog svoje jedinstvenosti, ona se nalazi na UNESCO-voj listi zaštićene kulturne baštine kao i celo gradsko jezgro grada. Ako ste kao i ja ljubitelj arhitekture, otkrijte sve tajne koje kriju fasade u Talinu (priča je na engleskom jeziku).

Šetnja glavnim ulicama Talina će vam ispričati svoju priču, uživaćete u lepoti kaldrme i muzici uličnih izvođača. Prodavnice suvenira, restorani sa tematikom srednjeg veka su samo mali deo slagalice koji čini ovaj grad tako bajkovitim. Verujte mi, jedan grad u ovom gradu je malo, ali na žalost ja nisam imao više vremena.

Dok smo šetali ulicama, moj fotograf je čuo da dosta turista pita lokalno stanovništvo za crkvu Aleksandra Nevskog, nisam bio lenj pa sam se potrudio da se priključim na WiFi internet mrežu obližnjeg kafića i shvatio sam da tu lepotu ne smemo propustiti. Crkva se nalazi na brdu, u početku ćete imati utisak da je daleko i da je prilaz crkvi otežan, ali nije. Ako vas put navede u ovaj gradić obavezno posetite ovu duhovnu lepotu.

U sledećem postu ćete videti moju modnu kombinaciju koju sam nosio prilikom posete ovom gradu. Nadam se da ćete uživati u mojoj modnoj priči, neke od najlepših slika su nastale u blizini ovog hrama.

Fotograf me je podsetio da nam nije ostalo još puno vremena i da je vreme da se polako vratimo u grad da ne zakasnimo za autobus koji nas direktno vozi do luke. Moram priznati, vreme mi je baš proletelo i nije mi bilo lako da se tek tako oprostim sa gradom, ali što se mora, mora se!

Dok smo se spuštali niz kaldrmu, ne znam kako, ali u jednom trenutku spazio sam poveću reklamu sa slikom predivnog ordena koji je bio optočen draguljima. Prvo sam proverio koliko ima sati, fotograf je samo rekao: “Nema šanse! Zakasnićemo, znaš koliko moramo biti ranije za ukrcavanje na brod, ponavljam nema šanse!”. Ne bi ja, bio ja da nisam gledao na reklami da li mogu da iskoristim Talin karticu za ulazak u ovaj muzej, kada sam video mali crveni znak sa belim slovima kojima je ispisano Tallinn, znao sam da je to to!

Samo sam izvadio karticu i krenuo ka ulazu muzeja, fotograf je negodovao… Mislio sam da me je ostavio, ali se ipak pojavio posle 5 minuta sa rečima: “Imaš 20 minuta, ni minutu više!”. Ja sam bio srećan među kraljevskim ordenjem, oduvek sam voleo stvari koje svetlucaju pa makar to bila i providna plastika, mene sam sjaj fascinira! 🙂

Kustos muzeja je videla moju ljubav prema sjajnim stvarima pa mi je sa velikim ponosom pokazala Kraljevski orden najvišeg stepena za vreme uspona kraljevine Rusije… Moram priznati da su i Rusi, pored Španaca i Italijana imali smisla za estetiku… i sjaj!

Gospođa je ponosno pričala o njihovoj kolekciji kraljevskog ordenja, koja broji oko 700 originalnih primearaka. Nakon kratke pričice o muzeju, gospođa me je upitala odakle smo i kada sam spomenuo reč “Serbia”, ona me je odvela do druge prostorije gde mi je pokazala orden Svetog Save. Setio sam se priče mog oca da je to orden najvišeg reda i da se davao samo izuzetno istaknutim ličnostima.

Fotograf je okolo sve strpljivo slikao, pokušavao je da bude nemi posmatrač, ali je mimikom navodio koliko mi je vremena još ostalo… Ne volim jednodnevna putovanja, nikada ne mogu sve jednostavno da postignem… Naravno, od sjaja ordenja ja sam zaboravio na vreme, pa sam opet “probio” satnicu našeg rasporeda i sad je stvarno bilo vreme da se krene nazad u Helsinki.

Ubrzanim koracima kroz glavne ulice Talina smo došli do stanice autobusa koji nas je odveo do luke. Ovo je poslednja slika koju sam uspeo da uslikam u toj žurbi jer su mi bili zanimljivi svi ti suveniri koje su izradili od drveta, pa sam hteo da to podelim sa vama. Da sam imao vremena možda bih kupio novu dasku za sečenje, ali umalo da zbog dijamanata ostanem u Talinu bez prenoćišta! To bi tek bila avantura!

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog drugog posta iz Severne Evrope, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Ova jednodnevna eskurzija u Talinu se uspešno završila, ušao sam na brod i mahnuo sam tajno mom Talinu sa željom da ćemo se uskoro opet videti i obavezno na više dana! Umorni, ali srećni Tallink Megastar brod nas je odveo “kući” u Helsinki.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju sa Star i Megastar kruzera koje je učinilo naš boravak prijatnim na brodu, iako nisam plivač i imam blag strah od vode preživeo sam, bio je tu supermarket! Da je brod ne daj Bože potonuo mene bi pronašli u marketu kako strasno držim teglu Nutele od 5 kilograma… Ako se kojim slučajem odlučite da posetite Helsinki, obavezno iskoristite priliku da posetite Talin, za više informacija o brodovima, polascima i cenama posetite njihov sajt.

Takođe, ako ste ljubitelj muzeja i želite da posetite veći broj znamenitosti u Talinu iskoritite pogodnosti specijalne Talin kartice za turiste koju možete kupiti u svakom informacionom centru Turističke organizacije grada Talina. Kupovinom kartice stičete pravo ulaska u određene muzeje potpuno besplatno i za vreme trajanja kartice, u zavisnosti da li kupujete Talin Karticu za period od 24, 48 ili 72h imate pravo korišćenja prevoza potpuno besplatno. Kao ekonomista, ja uvek sve gledam da što više uštedim, kartica se isplati ako uzmete u obzie samo jedan ulazak u muzej i vožnja prevozom, još ako posetite dva ili tri muzeja ili još neku znamenitost shvatićete pravu uštedu koju vam ta kartica pruža.

Kako se vama dopala ova moja priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj srednjovekovni grad? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Talina, Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije Republike Finske i partnera projekta #MyHelsinkiResidence. Zahvaljujem se i kompaniji Tallink na izuzetnoj saradnji i prilici da osetim lepotu njihovih Star i Megastar kruzera. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Zimska idila u Helsinkiju

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste mudro iskoristili ovu moju malu pauzu i da ste spremi za nove avanture. Danas vas vodim u zemlju najomiljenijeg deke na svetu, mesto gde se najfinije čokolade prave od morske soli. Dobro došli u Finsku. Mnogi od vas su sigurno bar jednom u životu čuli ili negde pročitali dobro poznatu izreku: “Baš si fin, kao da si iz Finske!”.

Ko je bio u prilici da poseti ovu čarobnu zemlju, shvatio je da to zapravo i nije šala! Finci su inače poznati po svojoj srdačnosti i ulozi dobrih domaćina. Uvek se trude da vas dočekaju sa osmehom na licu i da vam pomognu iako možda ne govorite engleski ili finski jezik. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim od srca Turističkoj organizaciji grada Helsinkija na ovoj izuzetnoj prilici da osetim sve lepote prestonice Finske. Takođe, zahvaljujem se i ostalim njihovim partnerima koji su pružili svoju nesebičnu podršku ovom projektu. Još jednom, hvala od srca!

Pre samog puta potrudio sam se da nešto više saznam o ovoj neobičnoj zemlji Severne Evrope, kao i neke osnovne informacije o samom gradu. Jedine asocijacije koje su mi pre ovog putovanja bile u mislima su: Deda Mraz i čuvena hladnoća, koja štipa za obraze…

Finska je ujedno bila i moja prva “stanica” u Severnoj Evropi, tako da nisam znao tačno šta me tamo očekuje. Uz malu pomoć mojih koleginica i dobrih prijateljica, blogerke Suzane Sab i jutjuberke Tamare Pavičević koja inače tamo provodi dosta vremena jer je njen otac – košarkaški as Mihailo Pavičević, više puta odveo Finsku do državnog prvenstva! Ove dve zlatne devojke su mi bile od velike pomoći i jedine su imale strpljenja da odgovaraju na sva moja “dosadna” pitanja!

Prvi dan je bio poprilično uzbudljiv jer je sam put trajao par sati jer na žalost ne postoje direktni letovi između Srbije i Finske. Nekako je mali Marko uspeo i da odspava koji sat na letovima, pa me umor nije odmah sustigao kako to inače zna da bude kod mene na putovanjima. Brzo smo ugledali svetla Helsinkija, prestonice Finske.

Brzo sam utonuo u san jer sam znao da mog fotografa i mene čeka jedan uzbudljiv dan. Ujutru sam ustao mnogo ranije nego što znam da to radim na putovanjima, pa sam počeo da skačem po glavi fotografu već od ranog jutra – oko 5 sati…

Čim sam video prve sunčeve zrake, sačekao sam još koji sat da bih u neko normalno vreme izašao napolje da istražujem Helsinki. Prva stanica – Katedrala u Helsinkiju (Luteranska katedrala). To je ona bela građevina koju svi vidite na skoro svakoj razglednici kako iz Helsinkija, tako i iz Finske. Kada pretražujete osnovne informacije o Helsinkiju na internetu, prva slika koju ćete imati priliku da vidite je upravo slika Helsinške katedrale.

Moja prva misija tog jutra je bila da posetim znamenitost koja označava Helsinki. Lutanje gradom je kratko trajalo, ljubazna i nasmejana lica Finaca tog jutra su mi samo rekli da pratim tramvajske šine i da ću u jednom momentu ugledati čuvenu belu katedralu. Kao što možete i sami primetiti na slikama iznad, nismo mi bili jedini tog jutra koji smo želeli da posetimo mesto koje tokom godine privlači veliki broj turista u Helsinki.

Ulice ovog grada su neobične, fasade koje su izrađene delimično u crvenoj cigli, naravno poneku građevinu krase detalji koji vas na tren mogu “prevariti” da se nalazite u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Lutanje nije dugo trajalo, ali smo morali i malo da odmorimo pa smo napravili jednu malu slatku pauzu u kafeu Karl Frazer. Jedan od najstarijih kafea u Helsinkiju. Njihovi slatki proizvodi se prodaju širom cele Finske i stvarno su njihove čokolade zbog neobičnih ukusa osvojile moje srce. Ako vas put navede u Helsinki, obavezno da posetite ovaj mali slatki hedonistički raj.

Nakon kratke i slatke pauze došlo je vreme da se mali Marko malo kulturno uzdigne pa sam rešio da posetim nacionalnu galeriju Ateneum. Mnogi turisti ga nazivaju i “Finskim Luvrom”, ali mislim da je ovaj muzej malo drugačiji. Sam muzej je dosta manji, ali prostor je odlično iskorišćen i ima neki logičan raspored, jer se stalno događa u Luvru da se izgubim i da ne vidim određene slike zbog kojih sam došao.

Zanimljiva je priča kako je ovaj muzej nastao. Ateneum muzej je otvoren za javnost davne 1888. godine, pod jednim krovom su bile dve umetničke škole. Jedna škola je bila škola likovne umetnosti, dok je druga bila škola primenjenih umetnosti.

Kada je otvoren muzej mnogi ljudi su smatrali da je on isuviše daleko od samog centra grada i to im se nije dopalo. Mislim da su danas svi zadovoljni lokacijom samog muzeja jer se nalazi u samom centru gradskog jezgra. Ko zna možda je umetnost na kraju odlučila gde će biti “srce” grada!

Ateneum muzej je mesto koje možete obići za sat, dva vremena bez ikakvog opterećenja. Najvažnija je postavka dela poznatih finskih umetnika i zastupnika klasike koja nije zaobišla ovu bajkovitu zemlju na severu Evrope.

Slika iznad je poznato delo finskog – švedskog slikara Ferdinanda Rajta (Ferdinand von Wright). On je bio poznat publici zbog svoje prevelike ljubavi prema pticama i pejzažima i on je uvek pokazivao stanje u društvu, kroz likove ptica. Njegovo najpoznatije delo pod nazivom “Borba tetreba” možete videti na slici iznad. Postoji više teorija koje pokušavaju da objasne cilj ovog dela, jedno od najlepših priča da je u pitanju velika ljubav. Kao što možete primetiti na slici su dva mužijaka tetreba, koji se bore za ljubav ženke… Siguran sam da ste svi čuli za izraz: “Zaljubljen kao tetreb!”. Ovo je pravi slikoviti prikaz tog izraza.

Ova prava mala umetnička riznica u samom srcu Helsinkija će vam promeniti pogled na umetnost. Narod u Finskoj je inače dosta vezan za prirodu i kult prirode je veoma bitan u njihovom životu. Trude se maksimalno da žive zdrav način života, automobila na ulicama je sve manje… Veliki su ljubitelji bicikla, iako su trenutno njihove temperature izuzetno niske za tu vrstu sportskih aktivnosti (bar za mene!).

Nakon uživanja u umetničkim delima, iskoristio sam svoju priliku da se uverim u lepotu predivnog pogleda koji se pruža iz glavnog hola gde su izložena dela moderne umetnosti. Moram priznati da je ovaj pogled na Helsinki veličanstven, uspeli da pronađemo svoje mesto na klupi dok je moj fotograf pokušavao da malkice pomeri klupu na sredinu… To se zove upornost, nemojte to pokušavati sami… Mog fotografa je nervirala asimetrija, pa smo proveli dodatnih sat vremena dok nismo uspeli da postavimo stvari na svoje mesto… Bolje više da ne pričam! 😀

Vreme u muzeju je prosto proletelo, nisam vam hteo spominjati detalje oko fotografisanja dela sa tetrebima jer je bilo nemoguće prići delu zbog velike zainteresovanosti posetilaca. Što je “Mona Liza” u Luvru to su ovi “Ratoborni Tetrebi” u Ateneumu. Delo koje intrigira svakog posetioca i ovo delo se nalazi na skoro svakom promotivnom materijalu samog muzeja. Sigurno smo u muzeju bili između 4 i 5 sati, a dan je kratak…

Naš prvi dan u Helsinkiju se zvanično završio posetu ovom muzeju. 🙂

Narednog dana smo hteli da proverimo sve one silne mitove o čarobnom gradu na vodi, pa smo se uputili u drugi deo centra koji gleda na Baltičko more. Pošto nas je umor od prethodnog dana sustigao, drugi dan u Helsinkiju nismo baš tako poranili, ali su nam iz turističke organizacije rekli da je uvek pravo vreme da se ide na obalu.

Mahao sam turistima sa drugih brodova dok su se oni silovito trudili da pozdrave Fince, možda nisam Finac, ali oni ljudi sa kruzera to ne znaju, mislim da je njima više značilo da im ljudi sa obale uzvrate istu količinu ljubavi.

Mislio sam da sam jedini koji maše, ali kada sam se okrenuo shvatio da moj fotograf i ja nismo bili sami, tu su bila deca i odrasli ljudi, što se u našem narodu kaže “družina od 7 do 77 godina”. To je bilo zanimljivo videti da su ljudi iz zemalja severne Evrope toplog i otvorenog srca.

Na slici iznad imate priliku da vidite Uspensku sabornu crkvu, koja datira s kraja 19. veka i predstavlja najvažniji pravoslavni hram u Finskoj. Crkva se nalazi na manjem brdu, prilaz crkvi je izuzetno jednostavan. Kada smo bili u poseti ovom hramu on je bio zatvoren.

Pogled ispred hrama je veličanstven i sada imam priliku da to podelim sa svima vama. Helsinki je jedan pravi dragulj Finske koji svake godine dočekuje sve veći broj turista kako iz Evrope, tako i iz ostalih delova sveta.

Bilo da se odlučite da istražujete obalu, dokove i živopisne pijace na kojima možete uživati u ribarskim specijalitetima ili prosto želite da ostanete u samom centru grada, Helsinki je tu da vas dočeka raširenih ruku.

Prestonica zemlje iz koje dolazi najomiljeniji deka na svetu – Deda Mraz i čuvene bele noći, koje možda nećete imati priliku da vidite u potpunost zbog osvetljenja na ulici, to je mnogo izraženije u ruralnim, prirodnijim delovima Finske, poput Laponije. Regija Helsinkija je malo drugačija. 🙂

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Drugi dan u Helsinkiju se završio, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture. U narednom postu ću vas upoznati sa glavnom prestonicom Estonije – Talinom. Saznaćete nešto novo o “bratskom” gradu Helsinkija i zašto je veza između Talina i Helsinkija tako posebna. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja vesla priča o Helsinkiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

P.S. Za kraj sam odlučio sa vama da podelim jednu sliku iz specijalog modnog posta koji sam napravio u saradnji sa poznatim finskim brendom TURO. Više informacija u nekom od narednih postova.

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Aallonkoti Hotela, kompanije Marimekko i uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Ove jeseni svi putevi vode u Noventa Di Piave!

Zdravo svima, dobro došli u novi post. Danas imam nešto specijalno za vas. Ko me prati na društvenim mrežama zna da sam skoro dobio poziv od McArthurGlen grupe outleta da posetim njihov outlet u blizini Venecije – Noventa Di Piave outlet. Poziv sam prihvatio sa velikim zadovoljstvom i usput sam iskoristio priliku da osvežim svoj garderober.

U ovoj specijalnoj seriji postova biće tri posta, današnji u kojem ćete saznati nešto novo o samom outletu i posebnom događaju poznatiji pod imenom #FashionFestival – Festival Mode i dva specijalna outfit posta sa 4 modne kombinacije koje će vam poslužiti da dobijete neke ideje za vašu idealnu modnu kombinaciju. Pre nego što počnem hteo bih da se zahvalim još jednom mojim prijateljima iz McArthurGlen grupe outleta na pozivu i što si mi omogućili da po ko zna koji put posetim outlet koji je drag mom srcu.

Iskreno ne mogu da se setim da li sam vam nekada na blogu ili na društvenim mrežama pisao da sam određeni period svog života proveo u Italij. Živeo sam u oblasti Veneto u gradu koji je poznat kao zaštitnik studenata, dobre zabave i umetnosti – Padovi. Kakve sad veze to ima sa ovim outletom? Možda vam na prvi pogled nema ama baš nikakve veze, ali ako vam kažem da je Padova udaljena tridesetak minuta vožnje od Venecije možda ćete povezati da je mali Marko nebrojeno puta išao u večiti grad na vodi poznatiji pod imenom Venecija. 🙂

Kada ste student, naravno da želite da se lepo i pristojno obučete a pritom nemate puno para u džepu logično je da se okrećete kupovini stvari u radnjama polovne garderobe, kupovini na pijaci ili outletima. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, ali kada nemate puno novčanih sredstava, a veliki ste zaljubljenik u modu kao što sam ja morate na razne načine da se dovijate i da zadovoljite svoje modne apetite.

Jednom prilikom kada sam išao do prodavnice da kupim nešto za jelo primetio sam reklamu za Noventa Di Piave outlet. Zapisao sam u svom telefonu naziv outleta i čim sam došao kući bacio se na posao, vodio sam se činjenicom ako se taj outlet reklamira u Padovi mora da je tu negde u blizini…

Nakon kratkog istraživanja na internetu odlučio sam da prvi slobodni vikend odvojim jedan dan za posetu Veneciji i da odem do tog outleta. Napisao sam spisak šta mi je potrebno od novih stvari u garderoberu i ostavio spisak dok ne dođe vreme da se krene put Venecije. Šta bih dao da mi se vrate ti bezbrižni studentski dani kada sam morao da brinem samo o učenju…

Došao je i taj vikend, svež, odmoran i pun elana sam ušao u voz i započeo svoju avanturu sa 130 evra u džepu. Te prve posete se sećam kao da je juče bilo, taj strah da neću baciti pare na prevoz do outleta i da možda neću pronaći stvari koje su mi potrebne, ali sam rešio da okušam svoju sreću.

Nekako sam ja pronašao put do specijalnog autobusa koji vozi do samog outleta, outlet je relativno blizu nekih tridesetak minuta vožnje od Venecije. Prvi put je malo komplikovano pronaći stajalište autobusa koji ide direktno do outleta, jer se koristi specijalni voz – žičara koji prevozi putnike do luke gde se svakodnevno usidravaju kruzeri. Ako želite da saznate na koje sve načine možete doći do ovog outleta, pročitajte na linku.

McArthurGlen outleti mi nisu bili nepoznati, obišao sam sa svojim roditeljima i sestrom par outleta u drugim evropskim zemljama, ali mi je ovo bio prvi da sam sam otkrio i zbog toga sam najviše bio ponosan u tom trenutku.

U njihovim outletima uvek možete pronaći svoje omiljene brendove sa stalnim sniženim cenama od 30% do 70% tokom cele godine. Noventa Outlet je poseban zbog svoje prekrasne arhitektonske lepote koja je obogaćenom mozaicima i freskama inspirisanim venecijanskim palatama. U Noventa Di Piave outletu imate preko 150 prodavnica u ponudi i siguran sam da uvek možete pronaći nešto posebno za sebe ili sebi drage osobe.

Noventa Di Piave outlet se dosta razvio od moje poslednje posete, dosta novih i zanimljivih radnji su otvorile svoja vrata u ovom raju za kupoholičare. Moja prva poseta je bila uspešna u prodavnici Guess sam uspeo da uhvatim dobru akciju i kupio sam farmerke, duks i dve majice za 60-70 evra, a u Nike prodavnici sam kupio lepe patike za 60 evra, sudbina je htela da ostane samo moj broj. Nakon kupovine sam seo i napisao na papir i izračunao koliko bih ja to sve platio u Srbiji i došao sam do računice da bez 300 evra ne bih mogao kupiti sve te stvari u Srbiji. Dosta ljudi u Srbiji ima različite predrasude o outletima i kakva je tamo inače ponuda i sam kvalitet stvari.

Ovaj put sam svoju sreću pronašao u prodavnici Cezare Paćoti-ja (Cesare Paciotti) i uspeo da pronađem nekoliko pari cipela koje je moguće kupiti po značajnije jeftinijim cenama nego što su to kod nas u Srbiji.

Pokušaću da vam malo bolje objasnim koncept prodaje u outletima. Kakva roba se prodaje u outletima? U outletima se zvanično prodaje roba koja je preostala iz prethodnih sezona, ona se sortira i u odnosu na sezonu koja je trenutno aktuelna bilo da je proleće/leto ili jesen/zima kolekcija. Cene u outletima su zvanično snižene od 30% do 70%, u pojedinim slučajevima roba može biti snižena 80% i 90% ako se radi o zadnjem komadu garderobe ili zadnjem paru obuće ili ako je roba sa greškom.

Skoro sve modne kuće imaju svoje fabričke outlet prodavnice, od luksuznih modnih brendova kao što su Prada, Salvatore Feragamo, Dsquared2, Fendi, Burberry i mnogi drugi luskuzni brendovi imaju svoju fabričku prodavnicu odnosno outlet kanal prodaje.

Mantil i ranac: brend Coach – Noventa Di Piave outlet

Pored njih i brendovi srednje klase i ulične masovne mode imaju takođe svoje fabričke outlet prodavnice, tako da je postignut odličan balans i da uvek u outletu svako može da pronađe nešto lepo za sebe.

Postoji mišljenje da su luksuzni brendovi skupi i u outletu… Naravno, nisu jeftini , ali postoje i određeni slučajevi kada možete pronaći neke stvari izuzetno jeftino. Za to sam ja lično pravi modni “lovac”. Ispričaću vam moja dva najbolja iskustva, neću navoditi brendove, ali ću vam navesti cene da možete da imate u vidu odnos cene , kvaliteta i same dobiti, koristi od kupovine.

Mantil i ranac: Coach; Majica i pantalone: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

Prvi primer – jakna. Jednom prilikom sam kupio zimsku perjanu jaknu u jednom od McArthurGlen outleta, firmiranu za 150 evra, uzeo sam i tax free (oslobađanje od poreza) i jakna je na kraju me koštala oko 130-135 evra. Početna cena jakne iz prodavnice je bila oko 2000 – 2200 evra (znam tu informaciju jer znam okvirno cene), kada je došla u outletu njena cena je bila oko 1000 evra, ostala jedna veličina plus na sve to pokvaren rajfšlus. Pukla je kukica koja nam pomaže da zatvorimo jaknu, ali je ostao klizač. Jakna je bila prelepa, boja, model, moja veličina, ali malkice pokvarena…

Sedneš i razmisliš… Lepa i kvalitetna zimska jakna u Srbiji sa paperjem, finom vunom i kašmirom i krznom na kapuljači košta mnogooo… Ova jakna košta oko 15.000 dinara, materijal je kvalitetan, a rajfšlus zna svaki dobar majstor da popravi. Rizikovao sam i kupio, čim sam došao u Srbiju popravio sam jaknu i nosio redovno 3,4 sezone i dalje je povremeno nosim. Imam je u garderoberu već nekih 8,9 godina…

Drugi primer… Rukavice od najfinije kože, firmirane, unutra obložene, cena oko 250 – 275 evra u prodavnici… Ja sam ih platio 15 evra, da dobro ste pročitali 15 evra i kupio sam dva para, dve različite boje. Cipele, kožne za zimu, firmirane cena oko 600-650 evra u redovnoj prodaji u outletu sam pronašao neodgovarajući broj za 100 evra. Obućar je uradio svoju magiju i dan danas rado nosim te cipele kada je baš hladno i klizavo na ovim našim beogradskim ulicama.

Volim lepe stvari i uvek se trudim da ih lepo održavam i čuvam da bih ih mogao nositi par sezona, niko nije pronašao novac na putu da bi mogao stalno kupovati nove stvari.

Ja sam ovom prilikom došao u Noventa Di Piave outlet da proslavimo 10-ti rođendan outleta i da još jednom sa svojim prijateljima iz McArthurGlen grupe dočekam Festival Mode (#FashionFestival). Šta je tačno Modni Festival? Modni Festival je poseban događaj kada određene prodavnice u McArthurGlen outletima na teritoriji Italije daju specijalne dodatne popuste do 70%. To je prava prilika koju možete iskoristiti da malo osvežite svoj garderober i iznenadite sebe ili sebi drage osobe zanimljivim modnim komadima ili pak nekim modnim dodacima: cipele, kožna galanterija, obuća, nakit i ostale modne đakonije.

Kompletna odevna kombinacija – Philipp Plein brend, Noventa Di Piave outlet.

Ove godine sam pozvan da budem ambasador za Modni Festival u Noventa Di Piave outletu i da vam bar malo pomognem u odabiru stvarčica, zbog toga sam se potrudio da vam dam malo inspiracije pa sam odabrao 4 odevne kombinacije za koje smatram da biste trebali imati u garderoberu ove sezone.

Nadam se da sam vam bar malo pomogao i da ćete možda dobiti ideje za neku vašu savršenu modnu kombinaciju za ovu jesen/zimu.

Jakna i košulja: Paul & Shark; Farmerke: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

Dragi moji došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Italije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Noventa Outletu. Pokazaću vam koje modne kombinacije smo vam moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i moja malenkost spremili i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

Kako vam se dopala ova modna priča iz Novente Di Piave? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jakna i košulja: Paul & Shark; Farmerke: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

 

Ovaj post je sponzorisan od strane McArthurGlen grupe outleta i outleta Noventa Di Piave iz istoimene grupe. Ovom prilikom želim da se zahvalim brendovima Cesare Paciotti, Paul & Shark, Guess, Philipp Plein, Dsquared2 i Coach na ukazanom poverenju i lepoj saradnji.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST