Posts tagged evropa

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Iskreno, nadam se da ste dobro i da dočekujemo svi zajedno neke lepše i toplije dane koji su karakteristični za ovaj period u godini. Jun je inače mesec kada ljudi kreću na more ili planiraju svoje letovanje, ali ova godina je bila izuzetak. Zbog novonastale situacije izazvana Korona virusom, ljudi su sprečeni da planiraju letovanja i možda da svoja putovanja odlože za jesen.

Meni je bilo drago što su se mnogi od vas setili mog bloga i veliki broj čitalaca mi se obratio u prethodnih nekoliko nedelja sa molbom za savete gde biste mogli otići na neko letovanje u jesenjem periodu. Koje su to destinacije koje su vas najviše interesovale? Narod iz Srbije i regiona su najviše predložile sledeće destinacije: Turska, Egipat, Kipar, Grčka, Tunis, Maroko i Malta.

Centralna ulica u samom srcu Republike Malte, žila kucavica prestonice – Valeta

MALTA

Republika Malta je vrlo mala i gusto naseljena ostvrska zemlja koju sačinjava Malteški arhipelag u Sredozemnom moru. Arhipelag čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino. Ova neobična ostrvska zemlja se nalazi južno od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, pa tako geografski gledano Malta pripada severnoj Africi, ali sa političkog aspekta ova zemlja pripada Evropi i članica je Evropske Unije. Meni je bila velika čast i zadovoljstvo da u saradnji sa turističkom organizacijom Republike Malte osetim čari ove ostrvske zemlje.

Trg Republike se nalazi u centru Valete, glavnom gradu Republike Malte.
Trg Republike u Valeti

Glavni grad Republike Malte je Valeta. Zbog specifičnog geografskog položaja, malteška kultura predstavlja neobičan spoj mnogih kultura koje su tokom istorije bile povezane. Uglavnom to su obližnje susedne mediteranske zemlje ili kulture zemalja koje su upravljale Maltom pre dobijanja nezavisnosti. Malteška ostrva predstavljaju jedan veliki muzej na otvorenom, jer se 7000 godina malteške istorije na koju su veliki uticaj imali Feničani, Arapi, Romani, Malteški vitezovi i Britanci, mogu videti i dan danas.

Tritonova fontana je fontana koja se nalazi na periferiji Gradske kapije u Valeti, Malta.
Triton Fontana u Valeti, Malta

Malta je izuzetna turistička destinacija, bez obzira šta očekujete od svog odmora, bilo da ste ljubitelj aktivnog odmora ili relaksacije mogućnosti ovog ostrva su bezbrojne. Za ljubitelje kulture i umetnosti tu su brojni muzeji i galerije. Sa druge strane za sve gurmane Malte predstavlja pravi mali raj jer imate priliku da uživate u neobičnim specijalitetima ovog mediteranskog ostrva.

Malta takođe poseduje veliki broj prirodnih lepota kao što su brojne pećine, uvale i prirodni spomenici. Ne zaboravite kada završite sa obilaskom znamenitosti i uživanjem u brojnim đakonijama ne zaboravite da obavite kupovinu ili prošetajte uveče promenadom u Slimi i Buđibi.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu ostrva, koji je tokom istorije u periodu od antičkog doba do srednjeg veka služio kao glavni grad na ostrvu. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Mdina je ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi generacijski sa kolena na koleno. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Palata Vilhena: Prirodnjački muzej u gradu Mdina, Republika Malta
Palata Vilhena, prirodnjački muzej u Mdini.

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Katedrala Svetog Petra u gradu Mdina, Republika Malta
Katedrala Sv. Petra u srcu Mdine, Malta.

Tokom posete Malti, posetio sam Valetu, Mdinu, Rabat, Sliemu, malo tradicionalno ribarsko selo Marsaxlokk (Marsa-Šlok) i ostrvo Gozo. Ova zemlja je na mene ostavila utisak i iskreno se nadam da ću uskoro posetiti Maltu.

Postovi o Malti koje ste imali priliku da pročitate na blogu:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim…
  2. Pisma sa Malte: Mdina, magični grad tišine
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana
  4. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira
  5. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni post)
  6. Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti (modni)
  7. Pisma sa Malte: Poslednji modni krug u Valeti (modni)
Marsaxlokk (Marsa-Šlok) je malo tradicionalno ribarsko selo poznato po raznobojnim brodićima “Luzzus”.

KIPAR

Republika Kipar je ostrvska zemlja koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora. Zbog svog geografskog položaja Kipar je predstavljao raskršće između Evrope, Azije i Afrike, a još uvek su zastupljeni mnogi tragovi drevnih civilizacija, poput rimske i vizantijske.

Jedan zanimljiv podatak koji sam saznao od predstavnika Nacionalne turističke organizacije Kipra je to da je Kipar ustvari najtoplije ostrvo Mediterana. Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se, prema jednoj od brojnih legendi, ovde iz morske pene rodila grčka boginja Afrodita. Najposećenije letovalište na Kipru je Limasol, grad čuven po nestvarno lepim plažama.

Afroditina Stena u blizini mesta Pafos, Kipar
Afroditina Stena, znamenitost koja se nalazi u blizini mesta Pafos.

Nikozija je pravo mesto za ljubitelje spoja modernog i tradicionalnog. Glavni grad Kipra još od 12. veka krasi stari deo grada sa neobičnim korzoom i kafićima na kaldrmi. Mesto gde se istorija prepliće sa modernim svetom.

Spomenik slobode je spomenik koji se nalazi u glavnom gradu Republike Kipra - Nikozija
Spomenik slobode u Nikoziji

Larnaka je udaljena nekoliko kilometara od najvećeg međunarodnog aerodroma na Kipru. Grad se nalazi se na jugoistočnoj obali i najstariji je grad na ostrvu. Pored Limasola, Larnaka je jedno od luksuznijih letovališta u čiju luku dolaze posetioci sa raznih strana Evrope i sveta sa novim modelima jahta.

Zgrada administrativne uprave okruga Larnaka na Trgu Evope u gradu Larnaka, Kipar
Zgrada administrativne uprave regiona Larnaka koja se nalazi u samom centru – Trg Evrope u neposrednoj blizini glavne promenade.

Larnaka poseduje moderne opremljene peščane plaže ocenjene sa visokim ocenama što doprinosi razvoju turizma. Grad je poznat po uređenoj promenadi koja se nalazi uz samu obalu mora, duž kojeg se nalaze drvoredi palmi. Jedna od najpoznatijih znamenitosti u blizini promenade je crkva Svetog Lazara.

Postovi o Kipru koje sam podelio sa vama na blogu:

  1. Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja
  2. Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja
  3. Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu
  4. Kipar, zimsko letovanje sa stilom (modni post)
Crkva Svetog Lazara u Larnaki, Kipar
Crkva Svetog Lazara u Larnaki

Dragi moji pustolovi stigli smo i do kraja ovog specijalnog posta gde sam u kratkim crtama pokušao da dočaram lepote ove dve neobične ostrvske zemlje u Evropi. Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih dragulja Mediterana? Koja su vaša zapažanja? Da li vam se više svidela Malta ili Kipar i voleo bih da čujem vaše razloge. Zaista bih voleo da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Luka u gradu Larnaka, Republika Kipar
Luka u Larnaki

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jutro u Limasolu

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da saznaju nešto novo o turističkim destinacijama. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u novi post! Danas nastavljamo našu priču u prestonici Letonije. Mnogi ljudi s pravom nazivaju Rigu – “Biserom Baltika” što ovaj grad zaista i zaslužuje. U današnjem postu ću vas odvesti na jedno mesto za koje se smatra da je jedno od najvećih umetničkih raznica u Baltiku. Nekada je lepota zaista samo u oku posmatrača, a u to sam siguran da ću vas svojim današnjim postom i uveriti. U prethodnom postu – link, smo započeli našu avanturu u Rigi.

Osvanulo je još jedno predivno jutro u Rigi, pa smo se moj fotograf i ja morali specijalno spremiti jer nas je očekivao uzbudljiv dan koji su nam organizovali naši organizatori ovog neobičnog putovanja i bez kojih ovaj projekat ne bi bio moguć – Turistička organizacija grada Riga – Live Riga i nacionalna letonska avio kompanija airBaltic. Ovo putovanje je zaista promenilo moju sliku o hladnom Baltiku i shvatio sam da je njihova kultura i način života donekle slična našoj. Naravno i ovo putovanje me je uverilo da nas daljine ipak na neki način povezuju.

Na putu do Nacionalne letonske galerije umetnosti imali smo priliku da vidimo najveću pravoslavnu svetinju u Rigi – “Crkva rođenja Hristovog” najveća je pravoslavna crkva u Rigi, koja je u sovjetsko doba imala ulogu planetarijuma i restorana, ali je opet postala sakralna građevina u kojoj se redovno održavaju liturgije.

Kada govorimo o sakralnim građevinama, možemo reći da one predstavljaju ogledalo društva u kojem su nastale i odraz cele kulture jednog naroda. Tako je crkva oduvek, osim za verske obrede, služila za društvena okupljanja i bila je središte kulturnog života.

Ovu veličanstvenu građevinu možete posetiti u parku Esplanade koji se nalazi u srcu Rige! Crkva rođenja Hristovog je arhitektonski dragulj i simbol stabilnosti, koji svako posetiti kome je potrebna uteha i utočište.

Kao što sam vam i obećao sada ću vam nešto više reći o Nacionalnoj galeriji letonske umetnosti. Kolekcija najvećeg muzeja umetnosti u Letoniji sadrži više od 50 hiljada radova baltičkih i ruskih slikara i vajara.

U ovom muzeju pored osnovne postavke, redovno nudi razne privremene izložbe. Posetioci mogu da uzmu posebne edukativne programe i obilaske koje predvode stručni vodiči. Jedna od stalnih postavki je “Letonska umetnost 19 – 20 veka” nudi prikaz celokupne istorije letonske umetnosti u 19. i 20. veku. Izložba obuhvata remek dela osnivača letonske nacionalne slikarske škole – Vilhelms Purvitis, Janis Rozentals, Johans Valters. Nova izložbena sala smeštena je -1 nivou, gde uvek možete videti privremene izložbe o aktuelnim temama i dela moderne umetnosti.

Muzej je smešten u zgradi u Rigi koja je od velikog istorijskog značaja. Zgradu na trgu Janis Rozentals 1, projektovao je nemački arhitekta Vilhelm Neumann, a sagrađena je 1905. godine. Jedna je od najimpresivnijih istorijskih građevina na bulevaru i nalazi se pored Akademije umetnosti.

Bila je to prva zgrada na Baltiku koja je izgrađena za potrebe muzeja. Poslednja rekonstrukcija je trajala skoro 5 godina i završena je krajem 2015. godine.

Prema nekih istorisjkim zapisima 1869. godina smatra se godinom osnivanja muzeja, kada je otvorena Gradska galerija slika. 1905. godine muzej je preimenovan je u “Gradski muzej umetnosti Rige”, 1940. godine je promenio naziv u “Sovjetski umetnički muzej LSSR”, 1945. godine – Državni latvijski i Ruski umetnički muzej LSSR, 1964. – Muzej umetnosti LSSR.

Godine 1987. muzej je preimenovan u Državni muzej umetnosti, a 1995. godine je dobio naziv koji danas svi poznajemo – “Letonski nacionalni muzej umetnosti”. U početku su u muzeju bili uglavnom radovi stranih umetnika iz nekoliko privatnih kolekcija. Vilhelms Purvitis, direktor muzeja je od 1919. do 1940. godine, omogućio prikupljanje radova poznatih letonskih autora.

Koncept najstarije umetničke pozornice Letonije stvoren je kod domaćih nemačkih slikara Johanna Heinricha Baumanna, Johanna Leeberehta Eginka, Aleksandra Heibela i drugih. Specijalna kolekcija letonskih umetnika (kraj 18. – prva polovina 20. veka) obuhvata više od 300 umetnika i 3.300 umetničkih dela. Ova stalna izložba daje posetiocima uvid u razvoj letonske umetnosti koja je nastala u radu Karla Hoona, Karla Petersonea, Juliusa Feder-a, prve latvijske umetničke grupe “Patuljak” i njenog tvorca Adama Alksna.

Muzej je vlasnik najveće zbirke radova akademika J. Federa – oko 300 crteža, slika i skica. Zbirka muzeja sadrži velike zbirke slika nacionalnih klasika letonske umetnosti – Janis Rozentals, Vilhelm Purvitis, Johann Valter.

Takođe, veoma su zastupljeni i Voldemars Matvejs, Jekabs Kazaks, Jazeps Grosvalds, Konrads Ubans, Valdemars Tone, Janis Liepinš, Leo Svemps, Niklavs Strunke, Ludolfs Liberts, Janis Tidemanis, Eduards Kalninš, Karlis Miesnieks i drugi.

Kolekcija savremene umetnosti kombinuje kolekcije nekadašnjeg Gradskog muzeja grada Rige i Državnog muzeja Letonije ili obe glavne zbirke letonske umetnosti iz ratnog perioda, kao i predmete iz ranijih kolekcija – Friedrich Vilhelm Brederlo, Riško umetničko društvo (Kunstverein), Letonsko udruženje za promociju umetnosti u Latviji.

U 2018. godini muzej je dobio nagradu za kulturu zbog velikog uspeha izložbe baltičkog simbolizma u pariskom muzeju Orsej.

Ako posetite Rigu mislim da biste trebali posetiti ovaj muzej, cena karte je pristupačna oko 3 – 4 evra i mislim da biste uživali u lepoti umetničkih dela klasične i moderne umetnosti. Kao što sam rekao i na samom početku ovog posta lepota je u oku posmatrača i mislim da biste sigurno pronašli umetnička dela u kojima biste uživali.

Nakon višesatne posete muzeju, došlo je vreme da mali Marko ode i kupi neke poklone i sitnice. Odlučio sam da sa vama podelim par zanimljivih radnji u Rigi gde možete kupiti zanimljive poklone za vaše najdraže i prijatelje.

RIIJA je specijalizovana prodavnica koja se nalazi u samom srcu Rige u glavnoj ulici Terbatas Iela, koja nudi eklektičan asortiman proizvoda letonskih dizajnera, od sitnica za kuću i odeće slobodnog stila do originalnog nameštaja, pribora za jelo i rasvete. Svi proizvodi su dizajnirani i napravljeni od strane lokalnih dizajnera, koji predstavljaju etiketu spoj tradicionalnog letonskog zanata sa savremenim pogledom na svet. Siguran sam da ćete pronaći nešto zanimljivo, ja sam kupio nakit za moje drage dame i bio je na dobrom sniženju. Adresu radnje možete pronaći na LINKU.

Sledeća zanimljiva prodavnica koju sam posetio bila je MANILLA. Ovo je mesto gde se susreću istomišljenici – ljubitelji papira i lepih stvari i kreativci! Manilla radnja je rezultat velike ljubavi prema papiru i ljubavi prema papirnim stvarima koje držite u ruci i ne možete ih tako jednostavno pustiti. Manilla je nešto više od male prodavnice u centru grada Rigi – to je mala oaza za sve ljubitelje papira i dizajna koji treba da dodirnu površinu papira da bi osetili život, koji zaista mogu da cene tople pozdrave ispisane u savremenoj čestitki, ko zaista veruje da je poklon pakovanje jednako važan kao i njegov sadržaj ili planer i beležnica za njih je dodatak koji čine svakodnevni život zanimljivijim i lepšim.

Pošto sam kupio sve što mi je bilo potrebno za meni drage ljude, rešio sam da sednem na klupu u jednom od brojnih parkova u Rigi i uživam u lepoti prirode. Naravno, to mi jedino i preostaje pošto sam sve pare potrošio! Naravno to je mala šala, ja se uvek trudim da sebi dragim ljudima kupujem zanimljive poklone i nikad nisam žalio da kupim neke zanimljive poklončiće.

Iskren da budem nije mi bilo dovoljno ni sat vremena sedenja na klupi da se odmorim. Riga je mali grad, ali kada aktivno šetate tamo-vamo normalno je da se umorite. Mene su dodatno izmorila i prethodna putovanja koje sam imao ovog leta, tako da me je sve nekako sustiglo!

Dobro, na kraju sam morao pronaći i ono malo snage da nastavim da istražujem Rigu. Pošto smo imali par kesa odlučili smo da je najbolje da se vratimo u hotel i da se vratimo u novi deo grada i nastavimo svoje istraživanje. Slika koju možete videti ispod ima jednu zanimljivu priču…

Pri povratku u hotel sa silnim kesama u rukama ja sam poželeo da slikam stari deo grada sa ljudima na ulici pošto je bilo idealno osvetljenje… Naravno fotograf pošto je imao pretežak ranac sa dva laptopa (bio je i moj tamo pošto sam ja na putovanjima malo rasejan) i zauzete ruke zbog kesa sa stvarima koje smo kupili (razumećete me ako kažem da su sniženja bukvalno bila 70-80%…) i aparat na ramenu.

E sad zamislite scene, fotograf kojem sam pretio da iščašim rame, još držim jednu kesu u zubima, jednom rukom držim aparat i pokušavam da nađem fokus…. ne ide… opet vraćam aparat na rame fotografa da bih istom tom rukom zumirao bolje pošto su mi u drugoj ruci bile kese. Ponovo uzimam aparat u ruku i nestrpljivi fotograf kreće pošto neće više da stoji u mestu inače će baciti sve kese u kantu za smeće koja je bila u sporednoj ulici pored nas… Dobro na kraju sam dobio bar neku fotografiju, nije savršena, ali ako uzmemo u obzir situaciju što bi rekla Marija Šerifović “Ma, ti si dečko zmaj!” 😀

Nakon toga sam se našao u gradu sa mojom gospođom majkom koja mi je oduševljeno pokazala ovu zanimljivu prodavnicu u srcu starog dela Rige. Mene je najviše privukao reklamni slogan koji se nalazio na izlogu prodavnice: “Život je veoma kratak, da biste nosili ružne cipele”. Prodavnicu inače drži jedan smešni Italijan koji se trudi da iz radnje trešti klasična italijanska muzika. Obožavam italijanski mentalitet i način života kod njih je uvek život “Dolce far niente! – blažena besposlica ili što bi moja majka rekla “Slatkoća u životu kada ti pare padaju s neba, a ti ne moraš da radiš”.

P.S. Mama je kupila mokasine koje se nalaze u desnom uglu koje su kombinacija bež, svetlo plave i teget boje za neku stvarno simboličnu cenu. Da… opet smo kupuli skoro broj i po manji broj cipela, al ko te pita kada je dobro sniženje! Naš čarobni obućar ih je uspeo proširiti! 😀

Na slici iznad možete videti najstariju i najužu ulicu u Rigi. Zanimljiva je, zar ne?! Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog i ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz Letonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Hotela Pullman Old Town Riga u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećoj umetničkoj riznici u Rigi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Rigu i da uživate u lepotama Letonije? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas jedan zanimljiv outfit koji sam slikao na meni veoma bitnom mestu u Berlinu.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Pullman Riga Old Town hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? 2. Septembar je poseban dan za mene jer taj dan u mom kalendaru označen kao specijalan dan – moj rođendan. Moram priznati kada sam bio mlađi nisam bio ljubitelj tog datuma jer se tada polazilo u školu. Uvek sam mislio da sam najveći baksuz na svetu jer sam rođen na taj dan! Očigledno mi je bilo suđeno jer sam neplanirano i ja došao na ovaj svet… Tačnije dva meseca ranije pre očekivanog termina.

Šta ti je život… Na današnji dan pre dvadeset i nešto godina jedan Marko je zakmečao i nekako se izborio kao nedonošče da preživi. Danas je to mnogo lakše, moja generacija ona ratna kada je inflacija vladala u bolnicama nisu ni znali šta je inkubator. Sestre i doktor koji su brinuli o meni dali su mi nadimak “Mrvica” jer sam bio nešto malo teži od vekne hleba, danas je kilaža se malo promenila!

Nego da ja pređem na temu današnjeg posta. Pre par dana sam vam obećao novu priču i da ćemo istraživati biser Baltika, glavni grad Letonije – Rigu. Na poziv turističke organizacije grada Rige – Live Riga i nacionalne letonske avio kompanije airBaltic mali Marko i njegov fotograf su posetili prestonicu Letonije.

Riga je na poseban način obeležila ovo leto jer je ujedno to bila i moja poslednja saradnja koja je zatvorila “letnju sezonu” na mom blogu. Najveća metropola na Baltiku, Riga savršeno spaja bezvremensku tradiciju i vrhunsku modernu atmosferu. U svojoj burnoj istoriji dugoj skoro 800 godina svi su od nemačkih vitezova do švedskih kraljeva i sovjetskih komesara ostavili svoje tragove, a danas je glavni grad Letonije uzbudljiva evropska metropola na raskrsnici istočne i severne Evrope.

Ova poseta ne bi bila moguća bez pomoći nacionalne letonske avio kompanije airBaltic koja je bila jedan od glavnih prijatelja ovog projekta. Letonska aviokompanija Air Baltic Korporacija (airBaltic) osnovana je 1995. godine. AirBaltic je hibridna avio-kompanija koja preuzima sve najbolje iz poslovne prakse tradicionalnih mrežnih avio-kompanija i niskotarifnih prevoznika u Evropi i svetu. U 2008. godini, airBaltic je promenio svoj operativni model iz prevoznika do tačke – mrežne avio-kompanije, čime je Riga postala čvorište između istoka i zapada. Glavni prioriteti airBaltic-a su – sigurnost putnika, tačnost i kvalitet usluga.

Trenutno avio kompanija airBaltic vrši direktne letove iz svih prestonica Baltičkih država – Rige (Letonija), Vilniusa (Litvanija) i Talina (Estonija). AirBaltic nudi pogodne avio letove koji preko North Hub Riga se povezuju do svojih mreža avio partnera koji obuhvataju Evropu, Skandinaviju, Rusiju i Bliski Istok. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa avio kompanijom kao što je airBaltic i da osetim sve pogodnosti koja nudi njihova biznis klasa.

Kao putnik u poslovnoj klasi dobićete izvanrednu uslugu. Prioritetno ukrcavanje, piće dobrodošlice, sedište sa dodatnim besplatnim sedištem za više privatnosti, gurmanski obrok sa tri vrste jelovnika, neograničeno bezalkoholno i alkoholno piće, najnovije štampane medije raznih kategorija, kao i brz prioritetan izlazak po završetku leta.

Aerodrom u Rigi je lak za snalaženje, zbog svoje veličine i jednostavnosti verujte mi da ćete izaći brzo i krenuti u istraživanje Rige. Postoji više načina transporta do centra Rige: javnim prevozom – autobusom ili taksijem. Pošto smo mi imali unapred obezbeđen prevoz mogu vam reći cene.

Cene autobuske karte u jednom smeru koštaju 1.15 evra ako kupujete unapred ili na automatu ili 2 evra ako plaćate direktno kod vozača u autobusu. Taksi imate Baltic Taxi i posebnu tarifu od 15 evra u jednom smeru, tako da ako idu 3 ili 4 osobe možete podeliti troškove.

Prvo što sam mogao primetiti kroz prozor automobila je bila činjenica da je Riga “zeleni” grad, na sve strane su bile zelene površine, trgovi, parkovi koji su bili neobično uređeni. Lepota je uvek u oku posmatrača, ali Riga mi je na prvi pogled izmamila osmeh na lice. Znao sam da će ovo putovanje biti još jedna lepa avantura.

Smestili smo se u hotel, malo osvežili i bili smo spremni za pokret. Naš hotel Pullman Riga se nalazio u samom srcu starog dela grada. Jedna stvar koju sam naučio na putovanjima je da uvek treba svaki obilazak grada započeti od obilaska starog grada da bi ste bolje upoznali grad. Stari deo grada uvek poseduje neku posebnu energiju i to je ono što svaki grad čini posebnim, baš kao što Skadarlija, boemska četvrt daje Beogradu neku notu lepih dan gde je kulturna elita okupljala. Voleo bih kao i uvek da vam napišem neke osnovne informacije o samoj destinaciji.

Riga je glavni grad Letonije koji broji nešto više od 600.000 stanovnika, što je trećina latvijskog stanovništva. Budući da je značajno veći od ostalih gradova Letonije, Riga je ujedno i najveći grad u Letoniji. Takođe je najveći grad u tri baltičke države i dom jednoj desetini kombinovanog stanovništva sve tri baltičke države. Grad leži na Rimskom zalivu na ušću reke Daugave gde se sastaje sa Baltičkim morem. Riga je osnovana 1201. godine i bivša je članica Hanseatske lige.

Istorijski centar Rige se nalazi na UNESCO-voj listi svetskog nasleđa, poznato po svojoj arhitekturi Art Nouveau – Jugendstil i drvenoj arhitekturi iz 19. veka. Riga je tokom 2014. bila evropska prestonica kulture, zajedno sa Umeom u Švedskoj. Riga je bila domaćin samita NATO-a 2006. godine, takmičenja za pesmu Evrovizije 2003. godine, Svetskog prvenstva u hokeju na ledu za muškarce 2006. godine. Zanimljiv je podatak da skoro svake godine Rigu poseti preko milion turista!

Postoji više legendi, teorije o tome kako je grad dobio svoje ime. Jedna teorija o poreklu imena Rige je da se radi o korumpiranoj pozajmici koja označava Liv ringa, a odnosi se na drevnu prirodnu luku koju je formirala pritoka reke Daugava.

Druga legenda je da Riga duguje svoje ime po već utvrđenoj ulozi u trgovini između Istoka i Zapada. Engleski geograf Ričard Haklujt 1589. godine Rigu naziva Rie, a nemački istoričar Dionizije Fabricius je 1610. godine potvrdio poreklo Rige iz reči Rija. Treća teorija bi mogla biti da je Riga dobila ime po Riegeu, nemačkom nazivu za reku Riden, pritoku Daugave.

Jedna od teorija je da ime Rige uvodi biskup Albert, pokretač krštenja i osvajanja livonskih i baltičkih naroda. On je takođe predstavio objašnjenje imena grada kako je izvedeno iz latinske reči rigete (“navodnjavano”), što simbolizuje “navodnjavanje suvih paganskih duša od strane hrišćanstva”.

Građevinu koju vidite na slici iznad u Rigi meštani nazivaju Kuća Crnoglavih (latvijski: Melngalvju nams,) je zgrada smeštena u starom delu grada. Prvobitno zdanje ovog objekta je podignuto je tokom 14. veka za vreme Bratstvo Crnoglavih, kao jedna vrsta udruženja za neoženjene, brodovlasnike i strance u Rigi. Glavni radovi su rađeni početkom 17. veka, dodajući većinu maniralističkih ukrasa. Skulpture je napravila radionica Augusta Volza. Zgradu su bombardovali Nemci 28. juna 1941. godine, a ostatke su srušili Sovjeti 1948. godine. Obnovljena je između 1996. i 1999. i ovo danas što imamo prilike da vidimo je identična replika originalne građevine.

Riga je izuzetan grad i veoma pristupačan. Osim što možete uživati u lepotama grada i napraviti divne slike za uspomenu možete obaviti i lepu kupovinu. Pored mnogih interesantnih radnji koje u svojoj ponudi imaju domaće i Baltičke kreatore postoje dosta outlet radnji. U samom centru grada postoje bar 50 outlet radnji koje imaju različite brendove od uličnih do nekih luksuznijih, prestižnih brendova.

Ne bi ste trebali da se ustručavate, verujte mi ja sam pronašao tako lepu rolku i džemper od jednog brenda koji obožavam i to sam platio 35 evra, puna cena bi bila mnogo, mnogo veća. To je moja najiskrenija preporuka ako se nađete u ovom predivnom gradu.

Ulice starog grada su popločane krupnim kamenjem – kaldrma, zato je veoma bitno da nosite udobnu obuću. U starom delu Rige se nalaze najlepši restorani, muzeji i hoteli. Najzanimljiviji su mi bili ulični svirači i umetnici koji su zabavljali turiste. Riga je grad kulture i umetnosti, verujte mi u ovom gradu imate za sve vremena jer je grad odlično raspoređen i veoma se lako možete snaći i pronaći bukvalno sve što vas interesuje.

Na slici iznad možete videti crkvu svetog Petra. Ona se prvi put spominje u zapisima iz 1209. godine. Crkva je bila zidana, pa je te godine prošla neoštećena u velikom gradskom požaru u Rigi. Istorija crkve može se podeliti u tri različita perioda: dva povezana sa gotičkim i romanskim stilovima gradnje, a treća sa ranim baroknim periodom. Srednji deo crkve izgrađen je u 13. veku, što obuhvata prvo razdoblje gradnje. Jedini ostaci ovog razdoblja nalaze se u spoljnim zidovima naosa i na unutrašnjoj strani nekoliko stubova u naviju, oko kojih su kasnije izgrađeni veći stubovi.

Za vreme Drugog svetskog rata crkva je izgubila status važne kulturne baštine – impresivan bronzani kandelabrum napravljen 1596. godine – koji su Nemci iz Rige odveli u grad Vłocłavek, a preselili su ga tokom akcije „Heim ins Reich“ na teritoriju Poljske. Kandelabrum zvani stojeći fenjer, naručio je Gradsko veće Rige od livnice Rige osnivača metala Hansa Mejera. Da biste imali predstavu reda veličine tog stojećeg fenjera bio je oko 3 m visine i oko 4 m širine. Posle rata izložen je u katedrali Svete Marije Uznesenja u baziliki Vłocłavek. 1. marta 2012. ovo delo kasnorenesansne umetnosti vratilo se u svoj drevni dom, kao rezultat sporazuma o repatrijaciji kulturnih dobara. Zanimljiv podatak je da kip petla koji možete videti na samom vrhu crkve teži oko 160 kg, izrađen je od zlata.

Spomenik slobode (latvijski: Brivibas piemineklis) je spomenik u čast vojnicima ubijenim tokom Letonskog rata za nezavisnost (1918–1920). Smatra se važnim simbolom slobode, nezavisnosti i suvereniteta Letonije. Izrađen 1935. godine, visok 42 metra od granita, travertina i bakra često služi kao žarište javnih okupljanja i zvaničnih ceremonija u Rigi. Skulpture i reljefi spomenika, raspoređeni u trinaest grupa, prikazuju latvijsku kulturu i istoriju.

Jezgro spomenika čine četverokutni oblici koji su raspoređeni pravilno jedan na drugi, koji se po veličini smanjuju prema vrhu, upotpunjeni su 19-metarskim (62 metra) visokim travertinskim stubom koji nosi bakarni lik slobode koji podiže tri pozlaćene zvezde. Koncept spomenika prvi put se javno objavio početkom 1920-ih, kada je letonski premijer naredio da se naprave idejni projekti i otvori konkurs za dizajn „spomen-kolone“. Posle nekoliko javnih takmičenja, spomenik je konačno sagrađen početkom 1930-ih po šemi “Mirdzi ka zvaigzne!” (“Sjaj kao zvezda!”) Koju je podneo letonski vajar Karl Zale. Građevinski radovi finansirani su privatnim donacijama.

U Rigi je već bilo pozorišta na nemačkom jeziku, koje je takođe imalo operu i balet. Prvi pokušaj stvaranja letonske nacionalne opere bio je 1893. godine, kada je izvedena “Spoku stunda” Jekabs Ozolsa (“Čas Duhova”). Letonsku operu (Latviešu Opera) osnovao je 1912. godine Pavuls Jurjansa, mada je gotovo odmah, tokom Prvog svetskog rata, operska grupa bila evakuisana u Rusiju. 1918. opera se ponovo pokrenula (Latvju Opera) koju je vodio Jazeps Vitols, osnivač Letonske muzičke akademije. Debitantska predstava, 23. januara 1919., bila je Vagnerova “Der fliegende Hollander”.

Od 1944. godine, nakon okupacije Letonije od strane Sovjetskog Saveza i inkorporacije u Sovjetski Savez, Letonska nacionalna opera postala je letonsko S.S.R. Državno pozorište za operu i balet. 1990. pozorište je preimenovano u Letonsku nacionalnu operu, ali je zgrada skoro odmah zatvorena do 1995. godine radi renoviranja. U čast ponovnog otvaranja 1995. godine, prva opera bila je Uguns un nakts od Janisa Medinša (Vatra i noć).

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog specijalnog posta iz Letonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada RigeLive Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Hotela Pullman Old Town Riga u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom biseru Baltika? Da li ste imali priliku do sada da posetite Rigu i da uživate u lepotama Letonije? Kroz par dana ćemo nastaviti našu avanturu u Rigi i otkriću vam jednu umetničku raznicu. Sledeće nedelje ostajemo u Rigi, posle ko zna… Vidimo se na istom mestu za par dana!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Pullman Riga Old Town hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Azerbejdžana: Gobustan, kolevka Azeri kulture…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da vam se zahvalim na divnim rečima koje ste mi uputili povodom prethodnog posta iz Azerbejdžana. Drago mi je da vam se svideo Baku i iskreno se nadam da će vam se dopasti i današnji post koji sam spremio za vas. Za sve one koji nisu stigli da pročitaju moju priču o Bakuu ili želite da se podsetite nekih detalja, možete posetiti ovaj LINK.

Da li ste se nekada zapitali kako je svet izgledao pre 20.000 godina? Kakvi su tada ljudi bili? Kakva je bila njihova kultura i običaji? Da li je njihova svest bila razvijena kao što je kod nas danas? Kojim su jezikom govorili? Odgovore na sva ova pitanja možemo potražiti kod stručnjaka koji se bave arheologijom i istorijom, ali do sada sve se svodi na tumačenje određenih pretpostavki.

U današnjem postu imaćete priliku da vidite kolevku Azeri kulture, vodim vas u Nacionalni Park Gobustan. Ovo putovanje je bilo potpuno novo iskustvo za mene jer sam saznao dosta novih informacija i imao sam priliku da uživam u predivnim predelima ove daleke zemlje.

Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj organizaciji Republike Azerbejdžan za ovo neobično i predivno iskustvo. Bila mi je izuzetna čast da upoznam jednu sasvim drugačiju kulturu i nadam se da ću još koji put u životu uspeti da odem tamo i da nastavim svoju avanturu gde sam stao.

Nacionalni prirodni rezervat Gobustan smešten zapadno od grada Gobustan, osnovan je 1966. godine, kada je ovaj region proglašen nacionalnom istorijskom znamenitošću Azerbejdžana, u pokušaju da sačuva drevnu rezbariju, vulkane od blata i gasno kamenje. Nacionalni park Gobustan veoma je bogat arheološkim spomenicima, rezervat ima više od 6.000 uklesanih slika na kamenu, na kojima su prikazani primitivni ljudi, životinje, slike borbi, ritualni plesovi, čamci sa naoružanim veslarima, ratnici sa kopljima u rukama, kamile, slike sunca i zvezda. Smatra se da su ove slike stare u proseku od 5.000 do 20.000 godina.

Nacionalni istorijski i kulturni rezervat Gobustan stekao je nacionalni status 2006. godine. U julu 2007 godine Nacionalni par Gobustan je uvršten u spisak svetske UNESCO-ve baštine i nasleđa.

Rezbarije i petroglifi na ovom mestu prikazuju očaravajuće slike praistorijskog života na Kavkazu. Dobro očuvane slike prikazuju drevne populacije koje putuju čamcima, muškarci koji love antilope i divlje bikove, dok su na nekim slikama prikazane žene koje plešu. Poznati norveški antropolog Thor Heierdahl se više puta vraćao u Azerbejdžan između 1961. i njegove smrti 2002. godine da bi istražio lokaciju u svojoj “Potrazi za Odinom”.

Jezik drevnog stanovništva Gobustana je delimično sporan, ali petroglifi i dalje daju informacije o životu praistorijskih ljudi koji su tu živeli. Više od 4.000 slika životinja, ljudi, određenih životnih iskustava, lova i plesa isklesane su tokom više hiljada godina. Većina petroglifa nalaze se na velikim liticama, a u nekim slučajevima su isklesani i na većim starijim stenama. Prve rezbarije su prikazivale prirodne figure ljudi i životinja, često nepravilno, ali s vremenom su počele sve više da liče na mere i proporcije svojih subjekata, uključujući takve detalje kao što su mišići stopala ljudi u sceni lova.

Glave ljudskih figura obično su male i uklesane bez nosa, usta, očiju ili ušiju. Međutim, stručnjaci ne tumače ovaj nedostatak crta lica kao pokazatelj da Gobustanovim umetnicima nedostaje tehnička veština, jer neke rezbarije pokazuju veći stepen složenosti i detalja. Mnogi su prizori iz plemenskog života prikazani među petroglifima, a slike iz pećine “Sedam Lepota” ukazuju na to da su žene možda učestvovale u lovu.

Moram priznati da je neverovatan osećaj kada vidite sve te slike u kamenu koje su ko zna kad uradili ljudi koji su živeli tu pre više hiljada godina. Slike dokazuju da su imali svest za sve stvari koje su ih okruživale, da su imali određeni verski kult u koji su verovali i proučavali su zvezde.

Prirodni svet Gobustana mnogo je pogodniji od ostalih regiona Azerbejdžana. Međutim, prirodni uslovi ovih mesta bili su potpuno drugačiji pre 20-25 hiljada godina. Iz crteža životinja i ljudskih figura na Gobustanu čini se da su stene bile pod toplom klimom od 10 do 12 hiljada godina. Ljudi su nosili laganu odeću, muškarci su stezali njihove udove, a žene su nosile kratke kožne haljine. Zbog stalnog toplog vremena, zelenila i velike količine vode, ova mesta su bila staništa divljih životinja: bikova, konja, jelena, koza i drugih životinja koje su živele u Gobustanu.

Iz kamenih crteža i arheoloških spisa, na ovom mestu su u davnim vremenima pronađeni vukovi, tigrovi, lisice, šakali i druge divlje životinje. Tokom 1968. godine, kada su odrezali sloj kamena veličine oko 3 metra u blizini Atbulaha, slučajno su odsečene velike kosti nepoznate životinje. Radnici su obavestili Ministarstvo kulture Azerbejdžanskog SSR-a, ne znajući šta su te kosti. Nakon ispitivanja otkrivenih kostiju utvrđeno je da su te kosti ostaci “Južnog slona”, koji je živeo na teritoriji današnjeg Gobustanu.

Možda su tokom moje posete ovom nacionalnom blagu Azerbejdžana, vremenske prilike bile jedne od otežavajućih faktora, ali sam uživao u predivnom pogledu koji se proteže duž regije.

Zbog temperature i pejzaža sam imao utisak da idem na safari i da ću uskoro videti neku žirafu, ali to je samo bila moja neukrotiva mašta!

Procenjuje se da 300 od 700 svetskih vulkana od blata na Zemlji se nalazi upravo u Gobustanu, Azerbejdžanu i Kaspijskom moru. Mnogi lokalni i svetski priznati geolozi, došli su da proučavaju ovaj prirodni fenomen zvan “Vulkani od blata” poput kratera Firuz, Gobustan, Salian i došli su do nekih otkrića gde su naveli da blato iz ovih vulkana ima lekovite osobine.

Nakon što smo završili sa obilaskom Nacionalnog Parka Gobustan, naš vodič nas je odve da vidimo još neke zanimljive znamenitosti, od kojih je jedna još jedan prirodni fenomen koji svojom neobičnom pojavom privlači turiste koji dođu da posete Azerbejdžan, a to je Yanar Dag.

Yanar Dag (u prevodu sa Azeri jezika, znači „Planina koja gori“) je požar prirodnog gasa koji neprekidno gori na padini brda Apsherona na Kaspijskom moru u blizini Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Možda se sećate kada sam u mom prethodnom postu spoemenuo kako je Azerbejdžan poznata kao “Zemlja vatre”. Plamen može dostići do 3 metra u vazduhu iz tankog, poroznog sloja peščanog kamena.

Yanar Dag zvanično administrativno pripada regionu Absheron. Za razliku od vulkana od blata, plamen Yanar Dag gori prilično stabilno, jer koristi neprekidan izliv gasa iz podzemlja.

Tvrdi se da je plamen Yanar Dag primećen tek kada ga je pastir slučajno zapalio 1950-ih godina prošlog veka. Ne vidi se blato ili tečnost, što ga razlikuje od obližnjih vulkanskih blata Lokbatan ili Gobustan. Na teritoriji Yanar Daga, Dekretom predsednika od 2. maja 2007. godine osnovan je Državni istorijsko-kulturni i prirodni rezervat koji radi pod kontrolom Državne agencije za turizam Azerbejdžana. Nakon značajnog renoviranja koje je trajalo skoro 2 godine (2017-2019. godine), muzej Yanar Dag i izložba kamena Yanar Dag Cromlech pokrenuti su na području ovo neobičnog rezervata.

Naša sledeća stanica – Hram Vatre! Znam da vam možda na prvi pogled ovo ne znači puno, ali setite se one činjenice da je Azerbejdžan jedna “vatrena država”, tako da je sasvim logično i da imaju jedan “vatreni” hram.

Baku Ateshgah (azerbejdžanski: Atəsgah), često nazvan „Hram vatre u Bakuu“, je verski hram sličan dvorcu u gradu Surakhani gradu. Na osnovu perzijskih natpisa hram je korišćen kao hinduističko, sikhsko i zoroastrijsko mesto bogosluženja. “Atash” (ạtsẖ) je perzijska reč za vatru. Pentagonalni kompleks, koji ima dvorište okruženo ćelijama za monahe i tetrapilarnim oltarom u sredini, sagrađen je tokom 17. i 18. veka. Ovaj hram je napušten krajem 19. veka, verovatno zbog smanjivanja Hindu stanovništva u okolini. Prirodni večni plamen ugasio se 1969. godine, nakon skoro veka eksploatacije nafte i gasa u tom području, ali sada je osvetljen gasom iz Bakua.

Baku Ateshgah je bio hodočasničko i filozofsko središte Zoroastrijanaca sa severozapadnog indijskog potkontinenta, koji su bili uključeni u trgovinu sa Kaspijskim područjem preko čuvenog “Velikog puta”. Četiri sveta elementa njihovog verovanja bili su: ateši (vatra), badi (vazduh), abi (voda) i heki (zemlja). Hram je prestao biti mesto bogosluženja nakon 1883. sa postavljanjem naftnih postrojenja (industrije) na Surakhaniju. Kompleks je pretvoren u muzej 1975. godine. Vatreni hram “Ateshgah” nominovan je za listu svetske baštine UNESCO-a 1998. godine, a 19. decembra 2007. godine dekretom predsednika Azerbejdžana proglašen je državnim istorijsko-arhitektonskim rezervatom.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta iz Azerbejdžana koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne turističke organizacije Republike Azerbejdžana, nacionalne avio kompanije Azerbaijan Airlines i Hotela Boulevard u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o kolevki Azeri kulture – Nacionalnom Parku Gobustan? Da li ste imali priliku do sada da posetite Azerbejdžan? Kroz par dana ću podeliti sa vama novi post iz Azerbejdžana gde ću vam pokazati prirodne lepote Azerbejdžana, kao i jedno zanimljivo selo Lahij. Jedva čekam da podelim sa vama novu priču i divne fotografije koje sam vam spremio.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Republike Azerbejdžan, nacionalne avio kompanije Azerbaijan Airlines i Boulevard Hotela koji pripada ABSHERON grupi hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana i Makia koji su omogućili da svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Laponije: Deda Mraz, deka iz dečijih snova!

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Možda će današnji post neprimeren jer ćemo pričati o čoveku koji je vesnik zimske idile, ali siguran sam da ćete podjednako uživati kao i ja. Verujem da svi mi u sebi imamo jedno malo dete koje nas podseća i uči nekim malim stvarima koje čine život boljim i zanimljivim.

Deda Mraz, deka koji je ulepšao i dan danas predstavlja simbol neizmerne sreće dečijih srca. Superjunak koji sa svojim neobičnim timom koji čine vilenjaci, mali pomoćnici i irvasi koji mu pomažu da sa svojim saonicama obiđe svet i podeli poklone deci širom sveta. Nema tog deteta na svetu koje nije čulo, pa čak i “upoznalo” Deda Mraza.

Ovaj post ne bi bio moguć bez pomoći turističke organizacije grada Rovaniemi, nacionalne avio kompanije Finnair i lokalnih partnera.

Moj prvi susret sa Deda Mrazom je bilo kada me je mama odvela na proslavu Nove Godine u njenoj firmi, gde sam ja počeo da plačem kada sam primetio da je to ustvari njen kolega kojem je spala brada. Valjda sam to doživeo kao veliku traumu jer sam do tada živeo u uverenju da je to pravi Deda Mraz.

Moja majka koja je rešila da “spasi” moje detinjstvo mi je ispričala da pravi Deda Mraz živi na Severnom polu i pošto je zauzet i nekada ne može da poseti svu decu na ovom svetu on “zamoli” svoje saradnike u svakoj zemlji da mu pomognu i daje im specijalnu dozvolu da ga zamene i da podele poklone i radost sa decom.

Kako su godine prolazile, mali Marko je rešio da proveri sve te informacije i na internetu sam pronašao da pravi Deda Mraz živi u jednom selu Rovaniemi na severu Finske, tačnije u oblasti koja je poznata pod imenom Laponija.

Skoro 25 godina kasnije, Marko je konačno dobio priliku i upoznao Deda Mraza, deku superheroja iz dečijih snova. Bez obzira na godine, Laponija će u vama probuditi dete u vama. Nemojte misliti da u Rovaniemi dolaze samo roditelji sa decom, ima tu i starijih ljudi koji su u duši ostala mala deca pa su odlučili da u svom zlatnom dobu upoznaju superheroja koji je obeležio svoje detinjstvo.

Kada dođete u Deda Mrazovo selo imate osećaj kao da se nalazite u bajci. To je deka koji 365 dana u godini živi jedan život iz bajke. Selo je prilagođeno svim uzrastima, tako da se niko neće u nekom trenutku tokom posete osetiti zapostavljeno.

U ovom selu Deda Mraz ima svoju poštu koja prima na hiljade pisama dnevno, farmu irvasa i njegova kancelarija u kojoj prima sve zainteresovane.

Kada uđete u njegovu kancelariju, videćete vilenjake koji se užurbano spremaju poklone jer je ostalo manje od 200 dana do praznika! Na sve strane možete videti džakove i velike kovčege koji su puni poklona i spremni za isporuku!

Takođe možete videti proces pakovanja poklona i kako vilenjaci to rade sa puno ljubavi i strpljenja.

Takođe možete videti i zid poznatih ličnosti koji su došli da posete Deda Mraza tako da ćete imati priliku da vidite neku muzičku zvezdu ili ozbiljnog političara koji je došao da poseti ovog superheroja.

Kroz par minuta i veselog vilenjaka koji nas je vodio do Deda Mraza totalno sam nespreman upoznao superjunaka svojih dečačkih snova. Nakon što sam prošao kroz jedna vrata ja sam očekivao da ću videti nastavak “zida poznatih ličnosti” koje su imale priliku da upoznaju Deda Mraza. Umesto zida, ušao sam u dnevnu sobu u kojoj se nalazi Deda Mraz. Tik iza jelke ugledao sam najpoznatijeg deku na svetu sa dugačkom čuvenom sedom bradom. Kako sam čuo one najpoznatije reči “ho ho ho”, mislim da sam bio na granici da zaplačem od sreće.

Koliko god da imate godina, ovo mesto će vas sigurno vratiti u detinjstvo u one lepe bezbrižne dane kada ste verovali u magiju novogodišnjih praznika. To se meni upravo dogodilo! Bez obzira što je bila letnja sezona, u ovoj dnevnoj sobi sa jelkom i kaminom imao sam osećaj da je došlo vreme praznika.

Sa mojim superherojom sam proveo nešto malo više od pola sata, mislim da je Deda Mraz shvatio da je kod njega došao mali petogodišnji Marko u telu nekog odraslog čoveka. Zanimalo me je kako izgleda jedan njegov radni dan, ko mu pomaže oko ishrane irvasa i kako se sve to odvija.

Pored Deda Mraza u ovom neobičnom selu možete upoznati irvase, koji svake godine pomažu Deda Mrazu da za što kraće vreme obiđe svet i podeli radost uzduž i popreko ove naše planete. Nedaleko od Deda Mrazove kancelarije nalazi se mala farma irvasa, gde sam imao priliku da po prvi put u životu vidim albino irvasa! On je ovde prava atrakcija.

Moj fotograf i ja smo dobili bilje sa kojim možemo lakše stupiti u kontakt sa irvasima. Moram priznati da su irvas socijalizovani i da se ponašaju kao domaće životinje. Koliko je bio sladak jedan “irvasić”, mladunče irvasa hteo sam da ga povedem kući, ali postoje maliiii problemi sa prenosom životnja preko granice!

Prvih par minuta sam se malo uplašio jer sam video da imaju baš velike rogove, ali posle vidite da su ti rogovi “presvučeni” sitnim dlačicama pa imate utisak kao da su od pliša! Irvasi su vrlo ljupke životinje, dok se malo bolje ne upoznate oni će želeti da vas gricnu. Ne brinite se, nakon par minuta kada ga prvi put pomazite irvas će ići za vama po farmi i biće veoma ljubomoran ako pokušavate da se zbližite sa drugom jedinkom na farmi. Verujte mi veoma su ljubomorni!

Ova poseta me je vratila u detinjstvo i drago mi je što sam uspeo da upoznam superheroja mojih dečačkih snova. Možda je to tako bilo suđeno pa sam nakon 20 i kusur godina konačno dobio priliku da iskoristim svoj trenutak iz sna!

Nakon susreta sa Deda Mrazom i posete farme irvasa moj fotograf i ja smo poslali razglednice svojim najmilijim iz posebne pošte koja se nalazi na Severnom polu. Možda ću ove praznične sezone dobiti posebno pismo od Deda Mraza, ali videćemo! Sve je moguće! Možda ću uz pismo dobiti i bicikl koji sam poželeo…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta iz Laponije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Rovaniemi i Arctic Light Hotela u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Moram priznati da su nas malo razmazili Frazer čokoladama, ali to im ne mogu zameriti. Izgleda da je to uticalo na kvalitet našeg rada jer smo bili motivisani! Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom neobičnom delu Finske? Da li ste imali priliku do sada da posetite Finsku? Ja sam uspeo da na kraju svoje posete “ostavim svoj trag” i da pokažem da je neko iz Beograda došao da poseti Deda Mraza. Kroz par dana ću podeliti sa vama i poslednji post iz Laponije gde ću vam pokazati jednu modnu kombinaciju koju ste imali priliku da vidite u jednom od prethodnih postova iz Finske.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rovaniemi i ostalih partnera ovog projekta kao što su nacionalna avio kompanija FinnairArctic Light Hotel, Deda Mrazovo selo, farma irvasa, pošta Deda Mraza. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Razglednica sa Sardinije: Kaljari, kosmopolitski grad sa dušom!

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste spremni za novu avanturu jer vas posle Malte vodim u “komšiluk” – Sardiniju. Današnji post biće posvećen glavnom gradu ovog neobičnog italijanskog ostrva – Kaljari, gde sam imao priliku da provedem nekoliko dana.

Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim organizatorima ovog putovanja – Regionalnoj Turističkoj Organizaciji Sardinije koja inače pripada Nacionalnoj Turističkoj organizaciji Republike Italije. Bez njihove pomoći ovaj post ne bi ugledao svetlost dana i ne bih imao prilike da sa svima vama danas podelim svoje utiske i lepote ovog zanimljivog gradića.

Kada se pomisli na ostrvski turizam u Italiji, obično ljudi pomisle na Siciliju. Ono što ljudi uglavno zaborave je prelepi biser Mediterana – Sardinija. Uvek se postavljalo ono čuveno pitanje koje je ostrvo lepše i zbog čega. Odgovor na to pitanje je teško dati jer sve zavisi od ličnih želja i preferencija putnika. Neki kažu da je Sicilija bolja jer ima više sadržaja i da je Palermo značajno razvijeniji grad, dok sa druge strane za Sardiniju putnici kažu da ima mnogo lepše plaže i da dragulj Sardinije – Kaljari, takođe može da se pohvalim bogatim turističkim sadržajem i da jednako može parirati Palermu.

To je borba koja će uvek biti aktuelna, ali moj savet vam je da posetite oba ostrva i da sami osetite razliku. Ja sam imao priliku da posetim oba ostrva i lično smatram da je Sardinija bolja jer ima više prirodnih lepota i ako želite da sebi obezbedite pravi odmor bez gužve, trke i frke da svoje letovanje provedete na Sardiniji.

Kaljari (na sardinskom jeziku: Casteddu) je glavni, a ujedno i najveći grad na ostrvu. Ako bismo kojim slučajem želeli da prevedemo njegovo značenje sa sardinskog jezika, njegov prevod je izuzetno jednostavan – DVORAC. Kaljari ima oko 160.000 stanovnika, dok ako uzmemo u obzir celu metropolitsku oblast sa ostalim okolnim 16 opština onda se ovaj grad može pohvaliti sa skoro 450.000 stanovnika. Kaljari se inače nalazi na 26. mestu po veličini u celoj Italiji i najveći je grad na Sardiniji.

Naravno, ovaj put sam se potrudio da saznam neke zanimljive istorijske činjenice. Kaljari je drevni grad sa dugom istorijom, doživeo je vladavinu nekoliko civilizacija. U temeljima zgrada današnjeg modernog grada postoje dokazi koji potvrđuju tvrdnju naučnika i istoričara da je prvo ljudsko naseljavanje ovog dela Italije počelo pre nekih pet hiljada godina, od neolita pa do danas.

Istorijski lokaliteti koji uključuju i praistorijsku kuću Domus de Janas, veliku nekropolu (groblje) iz Kartagine, amfiteatar iz rimske ere, vizantijsku baziliku, tri tornja iz doba Pize i snažan sistem utvrđenja koji je učinio grad jezgrom španskog Habsburga u zapadnom Sredozemnom moru. Glavne prirodne lepote su zaklonjena luka u Kaljariju, snažno utvrđenje Castel di Castro, moderni Casteddu (Kaljari).

Kaljari je bio glavni grad Kraljevine Sardinije od 1324. do 1848. godine, kada je Torino postao zvanična prestonica kraljevine (koja je 1861. postala Kraljevina Italija). Danas je grad regionalni kulturni, obrazovni, politički i umetnički centar, poznat po svojoj raznovrsnoj secesijskoj arhitekturi i nekoliko spomenika. Takođe je poznat kao ekonomsko i industrijsko čvorište Sardinije, koje ima jednu od najvećih luka na Sredozemnom moru i međunarodni aerodrom.

Tokom Drugog svetskog rata saveznici su u februaru 1943. godine bombardovali Kaljari. Kako bi pobegli od opasnosti od bombardovanja i teških životnih uslova, mnogi ljudi su evakuisani iz grada. Nakon rata, utvrđeni su veliki gubici ljudskih života, a oko 80% zgrada je oštećeno. Grad je dobio zlatnu medalju vojne hrabrosti.

Nakon primirja sa saveznicima u septembru 1943. godine, nemačka vojska preuzela je kontrolu nad Kaljarijem i ostrvom, ali se ubrzo mirno povukla kako bi ojačala svoje položaje u kontinentalnoj Italiji. Američka vojska je tada preuzela kontrolu nad Kaljarijem. Nakon rata, broj stanovnika ovog živopisnog grada je ponovo počeo da raste i izgrađeni su brojni objekti.

Izdvojiću neke posebne informacije koje biste trebali da znate ako se uputite na Sardiniju. Međunarodni aerodrom se nalazi u blizini grada, do samog centra grada možete stići vozom za samo 5 minuta i cena karte po smeru je 1,30 evra. Takođe, u samom centru grada postoji samoposluga na samom trgu u kojem su cene namirnica najjeftinije u Italiji.

Grad je moguće obići peške i od glavnog trga do obale mora možete stići brzo i jednostavno jer je sve relativno blizu i nije potrebno koristiti javni prevoz. Naravno, ako želite da idete na plažu potrebno je koristiti usluge javnog prevoza jer one nisu u neposrednoj blizini grada.

Katedrala u Kaljariju je rimokatolička katedrala posvećena Devici Mariji i Svetoj Ceciliji. To je sedište nadbiskupa Kaljarija.

Crkva je sagrađena u 13. veku, dobivši status katedrale 1258. godine. U 17. i 18. veku, katedrala je obnovljena. Tridesetih godina 20. veka konačno je dobila fasadu koju danas imamo priliku da vidimo, u neoromaničkom stilu, inspirisanu katedralom u Pizi.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog specijalnog posta sa Sardinije, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Regionalne Turističke Organizacije Sardinije. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom neobičnom ostrvu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Sardiniju? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, pokazaću vam moju poslednju odevnu kombinaciju koju sam nosio na Nedelji Mode na Malti, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Regionalne Turističke Organizacije Sardinije i ostalih partnera ovog projekta. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da se polako spremate za godišnji odmor jer znam da su obično jul i avgust mesec period koji ljudi koriste za godišnji odmor, malo srede misli i opuste se sa svojom porodicom i prijateljima. Nadam se da ste uplatili neko lepo letovanje, nije bitna destinacija već čovek prosto da promeni svoju sredinu bar na kratko. Zato su putovanja odličan način da se čovek opusti, sredi svoje misli i napuni baterije za nove radne pobede.

Pre nego što počnem sa mojim današnjim postom želeo bih da se još jednom zahvalim Nacionalnoj turističkoj organizaciji Republike Malte na pozivu i što sam imao priliku da prisustvujem na jednoj izuzetno važnoj modnoj manifestaciji kao što je to Nedelja Mode na Malti.

Danas nastavljamo moju “modnu” avanturu na Malti i pokazaću vam moju odevnu kombinaciju koju sam nosio tokom drugog dana na Nedelji Mode na Malti. Kada idete na more ili u primorske krajeve u većini slučajeva u svojoj glavi zamišljate da će vaš kupaći kostim (za žene), pa čak i šorc (za nas muškarce) biti jarkih boja. Naravno i ja sam ljubitelj vedrih boja, ali sam odlučio pošto je u pitanju formalan, važan događaj da moram imati i ja svoj “crni” momenat.

Obukao sam svoje crne pantalone, koje hvala Bogu izdužuju bar malo moje noge jer inače pripadam onoj grupi muškaraca koji imaju vizuelno duži gornji deo tela tj. trup od donjih ekstremiteta, čitaj to kao u fazonu nije mi majka priroda dala duže noge! 😀

Dobro pošto sam vremenom naučio da kamufliram svoje nedostatke i usput postao i ponosan na iste i ovaj put sam bio ponosan na sebe što sam uspeo da budem na visini zadatka. Moram priznati da sam totalno neočekivano zbog ovog outfita dobio nagradu za najbolje obučenu ličnost, stvarno to nisam očekivao.

Neko bi rekao, “pih to je samo nagrada, gde su pare?!”, ja mogu samo reći nema tih para koje bi meni to veče dale pružile veću satisfakciju, nego nagrada što sam uspeo da bar na 5 minuta izgledam lepo. Naravno, za moj prirodan izgled bila je zaslužna divna temperatura od 35 stepeni gde sam imao mogućnosti da razmišljam u trenucima bunila o svojim dosadašnjim greškama u životu i usput da dobijem onaj čuveni efekat “mokre” kose za koji se ispostavilo da mi ne stoji loše.

Slikanje u lepoj garderobi na 35+ stepeni je samo rezervisano za ljude koji su tu poslednji dan na svom putovanju ili za nas blogere koji su naučili da se slikamo na -10 u džemperu ili da se kuvamo na 40 stepeni, valjda sve to ide u rok službe što obično vole da kažu naši stari.

Zamislite kada se moj jadan aparat ugasio uz poruku da je potrebno ohladiti sistem, možete zamisliti koliko je meni falilo da se bacim u onu vodu iako ne znam da plivam… Moje muke, niko ne zna! 😀

Sliku koju imate prilike da vidite iznad je nastala nakon što smo napravili jednu slatku, osežavajuću pauzu gde smo moj fotograf i ja pojeli po koju kuglu sladoleda, onda je mali Marko sa osmehom mogao da nastavi fotografisanje. (naravno efekat sreće je prestao nakon pola sata…)

Komadi ovog outfita vam nisu poznati jer sam se potrudio da uz pomoć mojih prijatelja iz kompanije Loro Piana i Seventy napravimo zanimljivu kombinaciju koja je na kraju i dobila nagradu. Do sada sam dobio par nagrada za moj rad na blogu, ali moram priznati da mi je ovo jedna od najdražih… Sad će mi moja majka reći: “Marko, sine mnogo si ti napredovao od one svoje nagrade Mistera lepote koju sam dobio još u osnovnoj školi kada smo bili na eskurziji na planini Rudnik!” (sa sve njenim posebnim tonom pun majčinskog ponosa kakvu je lepotu rodila! :D) Majka k’o majka!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Majica: Seventy

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Kako se vama dopala ovaj moja modna kombinacija? Da li ste imali priliku do sada da posetite Maltu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, vodim vas na Sardiniju i ostajem vam dužan još jednu modnu priču sa Malte sa kojom ćemo i zvanično završiti naš serijal postova o Malti, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da saznate nešto više mojoj avanturi na Malti, pročitajte i moje prethodne postove:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim… (putopis)
  2. Pisma sa Malte:Mdina, magični grad tišine… (putopis)
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana (putopis)
  4. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni outfit post)
  5. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira (putopis)
Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Loro Piana i Seventy na divnoj saradnji i Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira

Dragi moji pustolovi, dobro došli u još jedan novi putopis sa Malte. Ova serija postova sa Malte je bila jedna od najdužih koje sam radio do sad, ali ujedno i jedno interesantno iskustvo. Sigurno ne biste očekivali od jedne osobe koja se plaši vode i ne zna da pliva, pritom da ima izuzetno osetljivu kožu pa se štiti od sunca kako ume i zna, da i pored svega toga obožava primorska mesta. Upravo ta osoba koju sam opisao u prethodnoj rečenici od a do š je ustvari moja malenkost, koja je bila oduševljena Maltom i godinama sam planirao da odem tamo, ali dobro želja mi se na kraju i ostvarila.

Danas vas vodim u netaknutu oazu prirode i mira, koja se nalazi nedaleko od ostrva Malte. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim timu iz Turističke organizacije Republike Malte koji se maksimalno potrudio da mi dočara Maltu na najbolji mogući način i što sam bio u prilici da osetim sve lepote ovog divnog rajskog ostrva na Mediteranu. Još jednom veliko hvala!

Gozo je ostrvo malteškog arhipelaga u Sredozemnom moru, ostrvo pripada Republici Malta. Posle Malte, to je drugo po veličini ostrvo u arhipelagu. U odnosu na jugoistočnog “suseda”, Gozo je ruralniji i poznat po svojim slikovitim brdima, koji čine reljef ovog živopisnog ostrva.

Ostrvo Gozo je odavno povezano sa ostrvom Ogygijom, domovinom nimfe Kalipso u Homerovoj Odiseji. U toj priči, Calypso, poseduje velike natprirodne moći, smrtno je zaljubljena u Odiseja, drži ga zarobljenim nekoliko godina, dok ga konačno ne oslobodi da nastavi svoj put kući.

Od marta 2015. godine, na ovom ostrvu živi skoro 40.000 stanovnika, a njegovi stanovnici su poznati kao Gozitani (na malteškom jeziku: Għawdxin). Gozo poseduje izuzetno kulturno i prirodno bogatsko koje je od istorijskog značaja kao što su hramovi Džgantija, koji su, zajedno s ostalim megalitskim hramovima Malte, među najstarijim prirodnim postojećim strukturama na svetu.

Ostrvo je ruralnog karaktera i u odnosu na Maltu nije toliko razvijeno i nije urbanog karaktera. Poznato je po Azurnom prozoru (prirodni luk od sedimentnih stena), prirodnom luku koji je bio izvanredno remek-delo prirode, koje je nažalost uništeno 2017. godine zbog prirodne katastrofe. Ostrvo ima druge značajne prirodne osobine, uključujući Unutrašnje More (lagunu) i Wied il-Mielaħ (prirodni luk od sedimentnih stena).

Na ostrvu ima mnogo plaža, kao i primorska odmarališta koja su popularna i kod meštana i kod turista, a najpopularniji su Marsalforn i Xlendi. Gozo se smatra jednom od najboljih ronilačkih destinacija na Mediteranu i najbolji prirodni centar za sportove na vodi.

Naravno kao i uvek, potrudio sam se da saznam neke zanimljive činjenica o ovom neobičnom ostrvu. Gozo je bio naseljen od 5000. godine pre nove ere, kada su farmeri iz obližnje Sicilije naselili ostrvo. Zbog zanimljivog otkrića slične keramike koja potiče iz Gār Dalam faze, smatra se da su prvi naseljinici ovog ostrva bili iz područja Agrigenta, međutim trenutno nije poznato odakle su došli poljoprivrednici sa Sicilije. Smatra se da su pre živeli u pećinama na periferiji prostora današnjeg mesta na Gozu – San Lawrenz.

Gozo je bio važno mesto za kulturnu evoluciju, a za vreme neolita izgrađeni su hramovi Džgantija, koji spadaju među najstarije samostojeće prirodne strukture na svetu, kao i najstarije verske objekte na svijetu. Ime hrama je na malteškom jeziku, zbog “pripadnosti divovima”, jer legenda u malteškom i gozitanskom folkloru kaže da su hramove gradili divovi.

Još jedno važno malteško arheološko nalazište na Gozu, koje datira iz neolitskog perioda, je kameni krug Xagra. Takođe, nepotvrđeni mitovi koji su se prenosili generacijama sa kolena na koleno i neki drevni grčki istoričari (posebno Euhemerus i Callimachus) tvrde da je Gozo ostrvo koje je Homer opisao kao ostrvo Ogygia, dom prelepe nimfe Kalipso.

Gozo su zauzeli Kartaginjani, koji su podigli hram u Astarte na ostrvu. Smatra se da je ostrvo pripojeno Velikom Rimskom carstvu oko 218. godine pre nove ere, gde su se kovale i prve bronzane kovanice u 1. veku pre nove ere. Na njima je glava Astarte u obliku polumeseca i ratnikom, zvezdom i legendom Gaulitn.

U julu 1551. Osmanlije pod vođstvom Sinan pašom i Dragutom napali su i opustošili Gozo i zarobili većinu stanovnika, oko 5.000, koje su nasilno odveli u Libiju. Ostrvo Gozo je ponovo naseljeno između 1565. i 1580. godine od strane ljudi sa Malte, period kada je Malta bila pod rukovodstvom Reda Malteških vitezova.

Istorija Goza je snažno povezana sa istorijom Malte, budući da je ostrvom Gozo kroz istoriju vladala Malta, sa kratkim periodom autonomije nakon ustanka protiv francuskih snaga nakon Napoleonovog osvajanja Malte, između 28. oktobra 1798. godine. i 20. avgusta 1801. godine.

Kako možete doći do ostrva Gozo sa Malte?

Turisti i lokalno stanovništvo mogu doći do ostrva trajektom. Postoje redovni svakodnevni polasci između luke Mġarr na Gozu i Keirkewwa na severozapadnoj obali Malte. Polasci su raspoređeni tako da na svakih 45 minuta tokom letnjeg perioda i tokom zime možete uživati u lepotama ostrva Gozo. Vožnja trajektom traje oko 30 minuta u svakom smeru. Uslugu koriste putnici (lokalno stanovništvo, uključujući studente Gozitana koji studiraju na Univerzitetu Malta i turisti), a koristi se i za prevoz robe između ostrva.

Krajem 20. veka napravljen je nacrt predloga za izgradnju specijalnog podvodnog tunela između Malte i Goza. Nakon nekog vremena sprovedeno je istraživanje izvodljivosti projekta gde se došlo do zaključka da je izgradnja tunela između ova dva ostrva moguća, ali bi imala negativan uticaj na okolinu. Naravno, taj projekat bi omogućio da ljudi mogu da kada požele odu i posete ostrvo, ali bi sa druge strane Gozo možda izgubio i ono najvrednije – prirodnu lepotu. Videćemo šta će biti, siguran sam da će njihovi čelnici doneti odgovarajuću odluku koja bi doprinela očuvanju ovog prirodnog blaga.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog petog specijalnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.


Kako se vama dopala ova moja priča o ovom neobičnom ostrvu Gozo? Da li ste imali priliku do sada da posetite Maltu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, pokazaću vam dve moje preostale odevne kombinacije i neke moje dogodovštine sa Nedelje mode, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da saznate nešto više o Malti, pročitajte i moje prethodne postove:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim… (putopis)
  2. Pisma sa Malte:Mdina, magični grad tišine… (putopis)
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana (putopis)
  4. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni outfit post)

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Kao i skoro svakog leta i ovaj put se dogodila čuvena vremenska razlika, gde smo iz jakni, prosto uleteli u kratke rukave, sparno i toplo vreme. Svaki put nas ubede da leta neće biti, ali na kraju Srbija dobije tropsko vreme. Nisam još uspeo da odložim svu garderobu, po kući i dalje imam odeću za sva 4 godišnja doba. Kakva je kod vas situacija? Nadam se da uspevate da savladate ove tropske temperature, ali ja ću danas pokušati da vas osvežim talasima sa Malte.

Prošle nedelje sam vam obećao novo pismo sa Malte i ovaj post ću posvetiti glavnom gradu ovog rajskog ostrva – Valeti. Ovaj post je urađen u saradnji sa Nacionalnom Turističkom organizacijom Republike Malte i njenim partnerima, bez kojih ovaj moj projekat ne bi ugledao svetlost dana. Nadam se da ćete uživati i naučiti nešto novo. Pre nego što počnem hteo bih da vam dam jedan mali prijateljski savet: uzmite neko osveženje i neke grickalice, trebaće vam!

Valeta (Valletta) je glavni grad Malte. Smeštena na jugoistoku ostrva, između luke Marsamxett na zapadu i Velike luke na istoku, Valeta je najjužnija prestonica Evrope. U samom gradu živi oko 6000 stanovnika, dok sa okolnim gradskim opštinama broji nešto više od 400,000 stanovnika. Impresivne brojke, zar ne?

Gradska arhitektura je baroknog karaktera, sa elementima neoklasične i moderne arhitekture, iako je Drugi svetski rat ostavio velike ožiljke, posebno zbog uništene Kraljevske opere. Grad je službeno priznat kao svetska baština od strane UNESCO-a 1980. godine.

Gradska utvrđenja, zajedno sa lepotom baroknih palata, vrtova i crkava, navele su vladajuće sile Evrope da gradu daju poseban nadimak “Superbissima” – Italijanska reč koja označava “Najveći ponos”.

Prvobitan naziv ostrva je bio Xagħret Mewwija (Mu ‘awiya – Meuia, nazvan u arapskom periodu). Mewwija u arapskom jeziku znači “zaštićeno mesto”. Porodica koja je u svom vlasništvu imala dosta zemlje zemlje na ostrvu, dobila je nadimak “Sceberras”. U jednom trenutku celo ostrvo je dobilo naziv Sceberras.

Tokom duge i burne istorije Malta je bila pod raznim uticajima. Periodi:

  1. Malta pod vođstvom Reda Sv. Jovana Krstitelja: 1566 – 1798. godine
  2. Malta kao kolonija Francuske: 1798 – 1800. godine
  3. Protektorat Malta (Deo Sicilijanskog Kraljevstva, ali pod zaštitom Velike Britanije): 1800 – 1813. godine
  4. Malta kao Britanska kolonija: 1813 – 1964. godine
  5. Država Malta (prethodnica moderne Republike Malte): 1964. – 1974. godine
  6. Republika Malta od 1974. godine, pa sve do danas

Spomenik koji je podignut u znak nezavisnosti, kada Malta postaje nezavisna država 1964. godine.

Valetu je osnovao Žan de la Valet, Veliki majstor Reda sv. Jovana Krstitelja, nakon uspešne odbrane od Turaka 1565. godine. Zanimljiva činjenica je da su ulice u celom gradu projektovane tako da kanališu strujanje prijatnog vetrića iz glavne luke. Grad je remek-delo barokne arhitekture 16. veka. Posle velike opsade, vitezovi Reda su odlučili da sagrade grad.

Papa Pije IV je poslao svog najboljeg prijatelja i najboljeg arhitektu tog doba, Frančeska Laparelija, koji je inače radio sa Mikelanđelom Crkvu sv. Petra u Rimu, u želji da sagradi grad koji će biti i tvrđava radi odbrane hrišćanstva, ali i kulturno remek-delo. Lapareli je projektovao grad za samo sedam dana, a dovršavanje svog dela ostavio je svom asistentu, arhitekti Đirolamu Cesaru.

Barokna Katedrala sv. Jovana je prikaz talenta Đirolama Cesara. Takođe je i remek-delo kalabrijskog slikara i viteza Matije Pretija, koji je ukrasio unutrašnjost. Katedrala je svetilište vitezova Sv. Jovana. Tu je i Karavađovo remek-delo Usecanje glave sv. Jovana Krstitelja. Na podu su mozaici, u stvari grobnice vitezova. Unutrašnjost katedrale je izuzetno bogata, nasuprot jednostavnoj fasadi. Preti je dizajnirao zamršene izrezbarene kamene zidove i bočne oltare sa scenama iz života Ivana Krstitelja.

Slike na plafonu izgledaju prosečnom ljudskom oku kao trodimenzionalne slike, ali kada se bolje pogleda može se videti da je umetnik pametno stvorio iluziju trodimenzionalnosti uz malu pomoć senki. Treba napomenuti i činjenicu da je rezbarenje obavljeno na licu mesta, umesto da se samostalno urezuje, a zatim naknadno da se pričvrsti na zidove kao što se to inače radilo u to vreme. Malteški krečnjak od kog je izgrađena katedrala posebno je pogodna za takvu vrstu umetničkih rezbarija.

Moram napomenuti da je mermerni pod čitav niz grobnica, u kojima je smešteno oko 400 vitezova i oficira Reda. Tu je i kripta koja sadrži grobove velikih majstora kao što su Philippe Villiers de L’Isle-Adam, Claude de la Sengle, Jean Parisot de Valette i Alof de Wignacourt.

Čuveno Karavađovo remek-delo sa prikazom odrubljivanja glave Svetog Jovana Krstitelja je ujedno i najpoznatije umetničko delo u crkvi. Smatra se jednim od Karavađovih remek-dela, najvećim platnom koje je ikada naslikao i jedinom slikom koju je potpisao slikar. Slika je restaurirana krajem devedesetih u Firenci, ova slika je jedna od Karavađovih najimpresivnijih primena “chiaroscuro stila” koji je najpoznatiji sa krugom svetlosti koji osvetljava scenu odsecanja glave Svetog Jovana na zahtev Salome.

Katedrala poseduje 9 bogato ukrašenih kapela. Najveća i najbolje ukrašena kapela je kapela koja je posvećena Gospi od Filermosa, a ostale kapele su posvećene svecima zaštitnicima ostalih osam članova reda.

Katedrala Sv. Jovana nalazi se u samom centru Valete, a udaljena je nekoliko minuta hoda od autobuske stanice u blizini gradske kapije. Glavni ulaz u katedralu nalazi se na Trgu Sv. Jovana, ali ulaz za posetioce je sa Velikog opsadnog trga koji se nalazi ulici Republika kod glavnog suda. Katedralu je moguće posetiti svakog radnog dana i subotom, nedeljom i tokom praznika je zatvorena.

Natavljamo svoju šetnju ovim šarmatnim gradom i ubrzo nailazimo na neobičan park. Vrt Gornja Baraka nekada je bio privatni vrt italijanskih vitezova. Odatle se pruža fantastičan pogled na Veliku luku, najveću i najdublju prirodnu luku na svetu, na Kotoneru (tri grada – Vitoriosa, Sanglea i Kospičua), kao i na mnogobrojne zalive i gradić Kalkaru.

Na vrhu prvog prsta zaliva je Kalkara i tvrđava Rikasoli. Tu je sniman film “Troja”. Sledeća je Vitoriosa. Na njenom vrhu je Tvrđava sv. Anđela, dragulj malteške vojne zaostavštine. Na sledećem prstu je Sanglea i Tvrđava sv. Mihaila. A između njih je Kospičua. Ta tri grada predstavljaju kolevku malteške istorije. U njima je bio prvi dom vitezova kada su stigli na Maltu.

Ispod vrta Gornja Baraka je vojni kabinet Laskaris. Tu su tuneli iz 17. veka koji su za vreme Drugog svetskog rata prepravljeni u kompleks vojnih soba. Odatle su saveznici planirali operaciju iskrcavanja na Siciliju pod nazivom “Haski”. Iz vrta se može videti i vrt Donja Baraka, gde se nalazi spomenik Aleksandru Belu, prvom britanskom guverneru na Malti. Tu je Tvrđava sveti Elemo, danas čuveni vojni muzej, gde je vera, jedan od tri aviona tipa gladijator, kao i krst sv. Đorđa, dat Malti za hrabrost u Drugom svetskom ratu.

U parku se nalazi nekoliko spomenika brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Geralda Stricklanda, Thomasa Maitlanda i Winstona Churchilla. U vrtu se nalazi i replika statue Les Gavroches (Dečaci sa ulice) malteškog vajara Antonia Sciortina. Original se nalazi u Nacionalnom muzeju likovnih umetnosti.

Vrtovi su povezani sa donjim rovovima Valete, gde se nalaze vrtovi Donja Baraka i obližnjim Lascaris Wharf-om do lifta Baraka. Prvi lift na gradilištu izgrađen je 1905. godine, ali je zatvoren 1973. godine i demontiran 1983. godine. Novi lift je zvanično otvoren 15. decembra 2012. godine.

Šta vam mogu još reći o ovom neverovatnom gradu? Valeta je proglašena evropskom prestonicom kulture za 2018. godinu. Ova godina je obeležena manifestacijom pod nazivom Erba ‘Pjazez (Četiri kvadrata), sa manifestacijama koje su bile fokusirane dešavanjima na 4 glavna trga u gradu – Trg Triton, Trg Sv. Đorđa, Trg Sv. Jovana i Trg Kastilja.

Valeta je živahan i neodoljiv gradić koji će zauzeti posebno mesto u vašem srcu. Doživećete avanturu koju nećete zaboraviti, a siguran sam da ćete uvek imati dovoljno razloga da se ponovo vratite u Valetu i nastavite svoju avanturu, tamo gde ste stali. Siguran sam da ću se ponovo vratiti u ovaj grad je je ostalo još dosta toga za videti, ali sam se potrudio da vam presenem neki moj prvi utisak.

Postoji jedno zanimljivo dešavanje – Međunarodni festival – Dani Baroka u Valeti održava se svake godine u januaru. Džez muzika na Malti predstavljena je na području Valete od strane savezničkih mornara tokom oba svetska rata. Ovde je održan i prvi Malteški džez festival. Moj razlog posete malti ovde godine je bila Nedelja mode na Malti koja se svake godine održava u maju/junu. Modni događaj koji svake godine okuplja neke od najpoznatijih imena evropske modne scene.

Ove godine je to bila poznata španska modna kreatorka Agatha Ruiz de la Prada koja je ove godine, povodom 30. godišnjice od njene prve modne revije, otvorila je svoju Fondaciju i pokazala svoju novu kolekciju Jesen-Zima 2019/20 na Nedelji Mode na Malti.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom neobičnom glavnom gradu Malte? Da li ste imali priliku do sada da posetite Valetu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, pokazaću vam prvi modni post koji sam uradio u Valeti, a potom vas vodim i na ostrvo Gozo, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST