Posts tagged Invest Moldova Agency

Pisma iz Moldavije: Castel Mimi i tvrđava Bender, biseri male zemlje velikog srca!

Avanture Putovanja October 29, 2022 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Moldaviji. Današnji post biće posvećen zanimljivim turističkim atrakcijama koje biste definitivno trebali da posetite ako vas put navede u Republiku Moldaviju.

Na samom početku današnjeg posta, iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da posetim Kišinjev i druge poznate turističke atrakcije u ovoj divnoj maloj zemlji, velikog srca u istočnoj Evropi!

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Moldavije na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

Priča o Kišinjevu (putopis): LINK
JESSET, švajcarski pionir ski opreme se vratio! (modna priča): LINK
André Maurice, italijanska modna priča na ulicama Kišinjeva (modna priča): LINK
Pisma iz Moldavije: U vinu je istina! (putopis): LINK
Fratelli Rossetti: Neobičan susret italijanske mode i moldavskog vina(modna priča): LINK

Castel Mimi je jedna od najboljih i najposećenijih turističkih atrakcija u Moldaviji. Uvršten u top 15 najlepših vinarija na svetu, koja predstavlja neobičan spoj istorije i tradicije sa jedne strane i modernu arhitekturu za desetine hiljada posetilaca koji svake godine dolaze iz preko 80 zemalja širom sveta. Posetioci mogu da uživaju u obilasku jedinog zamka u Moldaviji, saznaju o jedinstvenoj ulozi vinarije Castel Mimi u istoriji moldavskog vinarstva, saznaju kako održavaju moldavsku tradiciju kroz svoju hranu i izuzetna vina. Takođe posetioci imaju priliku da istraže brojne interesantne terase i živopisne bašte Castel Mimi kompleksa.

Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da upoznam čoveka koji stoji iza ovog velikog projekta, gospodina Adrana Trofima, generalnog direktora i osnivač fondacije “Konstantin Mimi”. Tokom razgovora sa njim saznao sam da je istorija vinarstva u Moldaviji počela je mnogo pre nego što je Konstantin Mimi stvorio Castel Mimi, pre skoro 3000 godina. Industrija vinarstva je od tada prešla dug put i doživela je mnogo evolucija. Zvanična istorija vinarstva vinarije Castel Mimi počinje od Konstantina Mimija, poslednjeg guvernera Besarabije i jednog od najboljih vinara i političara 20. veka.

Gospodin Trofim smatra da legende stvaraju veliki ljudi koji postižu velike stvari, vođeni svojom strašću i snovima i ne plašeći se teškog rada i posvećenosti. Jedan od ovih ljudi je Konstantin Mimi, pionir, strastveni vinar i značajna javna ličnost 20. veka. Svoj život je posvetio vinu i politici. Primenjujući znanje koje je stekao u zapadnoj Evropi, Konstantin Mimi uspeo je da izgradi prvi zamak u Moldaviji. To ga je dovelo do toga da proizvodi odlična vina i podiže standarde primenom novih tehnologija. Zahvaljujući njegovim akcijama, vinarska industrija zemlje je par puta spasena, tako da danas Moldavija može biti jedan od vodećih proizvođača vina u svetu. Impresivno, zar ne?!

Nasleđe Konstantina Mimija, kao i pravljenje vina sa velikom ljubavlju se nastavlja. Zamak je uz njegove tajne recepture i vredan pristup preneo na buduće generacije vinara koji odaju pravdu njegovom sećanju nastavljajući proizvodnju visokokvalitetnih vina, pogodnih za svaku priliku. Dakle, svaki put kada podignete čašu kvalitetnog moldavskog vina, setite ove izuzetne ličnosti koja je podržala razvoj moldavske kulture vinarstva – Konstantina Mimija!

Smatra se da je ova vinarija prvi pravi zamak u Besarabiji. Pošto je izgrađena od armiranog betona sa dva sprata, važila je za modernu građevinu, ne samo u okrugu Bender, već i u celoj guberniji. Podrum je imao kapacitet za skladištenje oko 300.000 litara vina u buradima. Pre nekoliko godina, tačnije 2011. godine počelo je renoviranje vinarije koja je postala velika turistička atrakcija. Kada je dvorac obnovljen, nazvan je “Castel Mimi” u čast svog osnivača. Radovi su trajali 5 godina i vinarija je otvorena u septembru 2016. godine.

Renoviranjem turističkog kompleksa Castel Mimi završeni su: muzej, umetnička galerija za mlade umetnike, konferencijska sala, manji boutique hotel, banja, restoran, ateljei narodne umetnosti i kulinarstva, kao i kao i nekoliko sala za zabavu. U samom dvorcu su četiri velike sale za 100 do 120 gostiju, dve sale za degustaciju vina i šest soba u podrumu. U planu je otvaranje hotela većeg kapaciteta tokom 2023. godine i trenutno se radi na proširivanju ovog kompleksa, tako da od sledeće godine možemo očekivati novitete u Castel Mimi kompleksu koji će privući veliki broj turista.

Fine dining restoran “Bela Sova” (najekskluzivnija vrsta restorana) i barovi u Castel Mimi kompleksu su savršene lokacije za se hedoniste koji žele da uživaju u izvrsnoj moldavskoj gurmanskoj kuhinji, u opuštajućem i luksuznom okruženju. Sva jela su pripremljena od najkvalitetnijih, svežih sastojaka iz bašte koja se nalazi u samom kompleksu i čitav koncept je osmišljen da očuva životna sredina. U svakom zalogaju se može osetiti posebno zadovoljstvo, što se može samo poboljšati u društvu vrhunskih moldavskih vina iz bogate Castel Mimi kolekcije.

“Bela Sova” je prvi fine dining restoran u Moldaviji u kojem posetioci mogu uživati u odličnim jelima inspirisanim tradicionalnom moldavskom gastronomijom sa posebnim uticajima kuhinje duha Provanse. Možete uživati u najboljoj hrani i vinu koje Moldavija može da ponudi na neverovatnoj lokaciji vinarije Castel Mimi. Izuzetni A La Carte meni će vas oduševiti bogatim izborom delicija, a sve ih priprema kuvar po najboljim receptima.

Obilazak vinskih podruma Castel Mimi vinarije je bio poseban jer sam bio u prilici da se upoznam sa načinom proizvodnje vina i da naučim nešto novo o ovom dragocenom i prefinjenom alkoholnom piću. Da li ste znali da drvo od kojih se prave buradi za čuvanje vina može uticati na ukus vina? Da li znate da isto vino, može imati drugačiji ukus ako se drže u buradima koje su napravljena od različitih vrsta drveta? Gospodin Trofim je izdvojio vreme da mi demonstrira i pokaže neke zanimljivosti iz sveta vinarstva i kako njegov tim svakodnevno vodi računa o vinima koje se nalaze u buradima. Naravno, imao sam priliku da pogledam i neka od posebnih vina koja se čuvaju kao dragocenosti.

Ako želite da budete u toku i da saznate novosti iz Castel Mimi vinarije ili želite da rezervišete obilazak kompleksa, imati opciju da birate između nekoliko vrste tura, možete posetiti njihovu zvaničnu internet stranicu ili možete ih zapratite na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Nakon završetka obilaska Castel Mimi vinariji uputio sam se ka Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, zvuči nepoznato? Prednjestovlje ili Transnistrija je nepriznata nezavisna država koja se odvojila (otcepila) od Republike Moldavije, siguran sam da to mi bar kao narod možemo razumeti jer takav jedan primer postoji i na našim prostorima… Ova “nezavisna” država je nastala 2. septembra 1990. godine, zbog svog neobičnog oblika, geografskog položaja uz reku Dnjestar i zbog granice dužine 816 km i površine od nešto više od 4.000 km2, ova država ima oblika iduženog ostrva.

Zašto sam ja rešio da idem u Transnistriju? Razlog je vrlo zanimljiv – Tvrđava Tighina (Bender). Tvrđava Tighina (Turci su je preimenovali u Bender) je tvrđava iz 15. veka na desnoj obali reke Dnjestar u Benderu u Moldaviji. Ova tvrđava je prvobitno izgrađena od zemlje i drveta za vreme vladavine princa Stefana Velikog. Davne 1538. godine, ovu tvrđavu je osvojio turski sultan Soliman Veličanstveni, koji je naredio da se ponovo izgradi u kamenu i proširi.

Prema navodima istoričara, prvo spominjanje Tighine, kao naselja i carinskog skladišta, nalazi se u trgovačkoj privilegiji koju je 6. oktobra 1408. godine dao moldavski knez Aleksandar Dobri trgovcima iz Lavova. Kasnije, tokom 15. i 16. veka, ime Tighina se često beleži u srednjovekovnim dokumentima. U moldavskim dokumentima koji pominju lokalitet, u Tighini, uz carsku carinu i prelaz, pominje se i straža.

Što se tiče tvrđave Tighina, prema podacima koji su kružili u prethodnim vekovima, akreditovali su ideju da su je u 12. veku podigli Đenovljani, kao i tvrđave Hotin i Cetatea Alba. Vojni istoričar Aleksandar Zaščuk video je u arhitekturi unutrašnje citadele naglašeni zapadni karakter. Prvi i jedini definitivni pomen postojanja samog moldavskog utvrđenja, tvrđave za koju se pretpostavlja da je bila napravljena od drveta i zemlje, nalazi se u Moldavsko-poljskoj hronici iz sredine 16. veka. U njemu se navodi, pozivajući se na osmanska osvajanja 1538. godine, da je turski sultan Sulejman „uzeo u posed moldavsku tvrđavu Tighinu“.

Arheološka istraživanja koja je bila ograničenog obima i karaktera, koje je sproveo istraživač Jon Hincu 1969. godine, omogućila su otkrivanje stambenih kompleksa i odbrambenog jarka koji potiču iz 15.-16. veka. Arheološka istraživanja dovela su do identifikacije utvrđenja, verovatno od drveta i zemlje, koje je prethodilo kasnijoj kamenoj gradnji. Površina dvorišta tvrđave kružnog ili jajolikog oblika bila je prekrivena slojem pepela. Keramički i metalni predmeti imaju tragove vatre.

Tvrđava, koju je obnovio Petru Rareš i koju je 1538. godine osvojio turski sultan Soliman Veličanstveni, postala je rezidencija turskog raja. Njegovo staro ime zamenjeno je novim, Bender, što znači „rečna luka, vez“. Tokom ovog perioda, Soliman I je naredio da se tvrđava ponovo izgradi u kamenu i poveća prema projektu arhitekte Sinana, a radovi na rekonstrukciji su završeni tek 1541. godine. Koristeći lokalne resurse i rad lokalnih seljaka, Osmanlije su tvrđavu pretvorile u dobro utvrđenu borbeni objekat. U to vreme kamena tvrđava je bila četvorougaonog oblika okružena sa tri strane veoma dubokim rovom.

Do kraja 16. veka moldavski odredi su više puta napadali bendersku tvrđavu, ali bez uspeha. U leto 1574. Jovan Hrabri ga je opsedao sa svojom vojskom. Zatim je 1595. i 1600. godine Mihail Hrabri napravio dva pokušaja, ali nijedan od dva vladara nije imao uspeha. Otprilike u isto vreme, Bender su napali Zaporoški kozaci. U godinama 1705-1707. radove na jačanju ovog utvrđenja od posebnog vojnog značaja za Turke nastavio je knez Antioh Kantemir. U ovoj poslednjoj varijanti, tvrđavu je činio ansambl od 10 bastiona i 11 kula okruženih istim tradicionalnim odbrambenim jarkom.

Gorka sudbina tvrđave kojom su vladali Turci naterala je hroničara Mirona Kostina da napiše da je „tvrđava Tighina potamnila“. Kao rezultat tri rusko-turska rata, tvrđava je pala pod vlast Ruskog carstva, a carski generali su ga smatrali veoma pogodnim za vojne kasarne. Od 1812. godine, odnosno od druge polovine 19. veka, tvrđava Bender je postepeno počela da gubi nekadašnji strateški značaj.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg, ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti vina i istorije ove male neobične zemlje velikog srca. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency i Ministarstva Kulture Republike Moldavije u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u istočnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o moldavskom vinu, kulturi i istoriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Moldavije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moldavije: U vinu je istina!

Avanture Putovanja October 21, 2022 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, danas nastavljamo našu avanturu u Moldaviji. U prethodnom postu ste bili u prilici da se upoznate sa lepotama prestonice Republike Moldavije – Kišinjev. Ako koji slučajem niste stigli da pročitate post ili želite da se prisetite nekih zanimljivih informacija, iskoristite priliku i pročitajte post na sledećem linku.

Šta smo naučili do sada o Moldaviji? Znamo da je to zemlja dobrih vina i izuzetne hrane i zbog toga mnogi kažu da je Moldavija nova velika destinacija za vinski turizam u istočnoj Evropi. Danas ćemo to i da dokažemo i vodim vas zajedno sa mnom vinskim putevima Moldavije gde ćemo se upoznati sa nekim od poznatih vinarija u ovoj neobičnoj zemlji istočne Evrope.

Na samom početku ovog posta iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje.

Penušavo vino zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike količine klasičnih belih i ružičastih penušavih vina, kao i crvenih penušavih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penušava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penušavih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Kišinjev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od širokog spektra evropskih sorti grožđa, uključujući šardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se takođe koristi u penušavim vinima, uzgaja se u Moldaviji još od vremena antičke Dakije.

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely, danas ćemo zajedno obići vinske podrume i saznati nešto više o Chateau Vartely i Cricova vinarijama, dok ćemo jednu malu pauzu provesti u zanimljivom seoskom ambijentu sa predivnim pejzažima – Butuceni.

Chateau Vartely vinarija se zvanično pojavila na tržištu 1996. godine i etablirala se kao lider na sceni nacionalnog vina. Nekoliko godina kasnije, 2004. godine osnovana je kompanija Chateau Vartely, koja je već stekla brojna međunarodna priznanja, a 2008. godine je otvoren i turistički kompleks, opremljen svim najnovijim svetskim standardima za potrebe posetilaca Chateau Vartely vinarije.

Vinarija se nalazi samo 50 kilometara od Kišinjeva. Ukupna površina vinograda Chateau Vartely je 550 hektara, a nalazi se u zoni Codru i Bugeac. Smatra se da berba koja se uzgaja na ovim prostorima godišnje se flašira u više od 4,5 miliona boca.

Odakle potiče ime Chateau Vartely vinarije? Samo ime Vartely potiče od imena grada Orheja (Orhei) što na mađarskom znači „mesto za tvrđavu“. Brend Chateau Vartely je razvijen i lansiran 2004. godine. Slogan ove vinarije glasi „Vino s ljubavlju za tebe“, jer svako plemenito vino koje je proizvedeno u Chateau Vartely vinariji ima i deo srca i posvećenosti ljudi koji ovde rade.

Kao osoba koja je ljubitelj vina, mogu samo da kažem da mi je ovo putovanje bilo izuzetno novo iskustvo, posebno jer sam u Chateau Vartely vinariji video neobičan spoj modernog i tradicionalnog. Moje zapažanje su potvrdili i eminentni ljudi vinari koji takođe smatraju da je Chateau Varteli neobična vinarija koja kombinuje najnovije inovacije u tehnologiji uzgoja i prerade grožđa sa strašću za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta.

Izvrsnost i istaknuti kvalitet vina Chateau Varteli prepoznat je kroz brojne medalje i priznanja dodeljivana na najprestižnijim međunarodnim takmičenjima kao što su: Mondial de Brukelles, Mundus Vini, Vinalies Internationales, Decanter, International Vine & Spirits Competition, Sakura, Citta del Vino, International Vine Challenge i mnogi drugi.

Nakon ovog uzbudljivog obilaska Chateau Vartely vinarije koji je bio spoj klasičnog turističkog obilaska uz korišćenje moderne tehnologije i slikovitog prikaza neobične priče ove vinarije, tim iz Investicione Agencije Republike Moldavije je odlučio da je najbolje da napravimo pauzu u jednom od najlepših seoskih predela u Moldaviji – Butuceni.

Jedno od najpopularnijih mesta u Moldaviji je turistička zona pod nazivom Stari Orhej, koja se nalazi na reci Raut. To je nacionalna baština Republike Moldavije, koja se nalazi otprilike oko 60 km od prestonice Kišinjeva, ova zona obuhvata tri sela: Butućeni, Morovaja i Trebujeni. Orhej veči je arheološki i istorijski kompleks koji se sastoji od novootvorenog atheoloskog muzeja, drevne stenovite crkve, nove crkve i nekoliko privatnih staromodnih hotelav – gostionica u veoma ruralnom tradicionalnom stilu, koji se nalaze u selima Butućeni i Trebujeni. Stari Orhej je prelepo tiho i divno mesto sa predivnim pejzažima i bogatom istorijom koja dovodi turiste da otkriju drevne korene Moldavije.

Butućeni je veoma malo ljupko selo koje se nalazi uz stene i pripada kompleksu Starog Orheja. Od tri sela, selo Butućeni je najbliže Starom Orheju. Zato je danas najposećenija turistička destinacija. Ovo tiho i zanimljivo selo privlači turiste jer čuva istinsku moldavsku tradiciju sa svojim upečatljivim šarenim kućama, uskim ulicama i neverovatnom prirodom. Nema domaćinstva u Butućeniju koja se ne bavi poljoprivredom i stočarstvom jer im je turizam čini samo deo njihovih prihoda.

Imao sam sjajno iskustvo sa restoranom i muzejem Butuceni Eco Resort, gde sam saznao dosta zanimljivih informacija o ovom živopisnom mestu i imao priliku da zavirim u autentičnu moldavsku tradiciju, kulturu i istoriju uz neverovatno gurmansko putovanje sa divnim obrocima i čuvenim toplim moldavskim gostoprimstvom. Spoljašni izgled svih kuća u Batućeniju izgleda veoma šarmantno jer vas podsećaju na kuću vaših baka i deka na selu.

Ako dolazite u ovaj kraj Moldavije, ne zaboravite da svratite u Butuceni Eco Resort gde se zaista možete opustiti nakon duge pešačke ture. Siguran sam da će vas obradovati ukus tradicionalne moldavske zama supe, mamaliga sa mesom i čaša dobrog vina. Jednom kada probate domaću moldavsku kuhinju, budite uvereni da ćete se zaljubiti na prvi zalogaj. U ovom mestu imate obezbeđenu bežičnu WiFi internet mrežu, tako da ćete moći da podelite iskustvo sa svojom porodicom i prijateljima putem brojnih aplikacija koje čine naš život modernim.

U Starom Orheju imate osećaj kao da ste izašli iz modernog gradskog života i zakoračili u jednu seosku idilu, pravu nirvanu izolovanu od uticaja spoljašnjeg modernog sveta. Boravak usred monumentalne kamene gradnje, pećinskih manastira i svih drugih arheoloških rezervata, bićete u prilici da zavirite u istoriju do drevnih korena Moldavske kulture i nacionalnog identiteta. Posetite Orheiul Vechi i otkrijte njegov značaj i neverovatnu istoriju.

Za kraj sam vam ostavio jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija za ljubitelje prefinjenog alkoholnog pića – vina. Vinski podrumi Cricova vinarije su drugi po veličini vinski podrum u Moldaviji, posle Milestii Mici (najveći na svetu). Ova neverovatna vinarija se može se pohvaliti 120 kilometara lavirinta puteva koji se nalaze na nivoima od 30 do 100 metara ispod zemlje. Tuneli su postojali ispod Krikove od 15. veka, kada je iskopan krečnjak za izgradnju Kišinjeva. Pedesetih godina prošlog veka pretvoreni su u vinski podrum.

Polovina tunela se koristi za skladištenje vina. Putevi su u Cricova vinariji su nazvani po vinima koje čuvaju. Ovaj „vinski grad“ ima svoja posebna skladišta, prostorije za degustaciju vina i druge objekte pod zemljom. Spušta se čak i do 100 metara ispod nivoa zemlje i sadrži preko milion boca retkog vina. Najstarije vino datira iz 1902. godine (pogledajte sliku ispod). Temperatura se održava na oko 12 °C tokom cele godine, što je savršeno temperatura za vino, ali ja sam se sve vreme družio sa svojom zimskom jaknom od koje se nisam odvajao tokom celog putovanja kroz Moldaviju.

Najveći uvoznik vina iz Krikova je Kazahstan. Ranije je to bila Rusija, međutim to se promenilo 2014. godine kada je Rusija uvela embargo na moldavsko vino u znak odmazde što je Moldavija povukla korake ka pridruživanju Evropskoj uniji.

Cricova vinarija proizvodi penušava vina po klasičnom francuskom metodu, koji je navodno pre nekoliko vekova izmislio monah Dom Pjer Perinjon – „Methode Champenoise“. Cricova pravi jedinstveno penušavo crveno vino, kodrinskoie-penušavo, napravljeno od cabernet sauvignon-a i koje se prodaje kao „bogate somotaste teksture i ukusa crne ribizle i trešnje“.

U “Velikim podrumima Cricove” nalazi se raznovrsna kolekcija vina, The National Oenotec. Jedinstveni eksponati (“Uskrsni Jerusalim” berba 1902, liker “Jan Becher” berba 1902) zajedno sa još 158 brendova iz Burgundije, Mozela, Tokaja, Rajne, nalaze se u kolekciji establišmenta, ali i Moldavije uopšte koji danas obuhvata ukupno oko 1,3 miliona boca. Među njima su i trofeji Drugog svetskog rata, među kojima su i vina iz kolekcije Hermana Geringa. Nakon što su Sovjeti zaplenili njegovu privatnu kolekciju vina, deo je prenet na Krim, a ostatak u Krikovu.

Ipak, ponos Oenoteca su, pre svega, vina koja nose naziv „Cricova“, koja su vinariji donela kolekciju domaćih i međunarodnih degustacionih nagrada. Od 2008. godine, kolekcija se sastoji od preko 70 srebrnih, zlatnih i Grand Prix nagrada.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti vina ove male neobične zemlje velikog srca. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency i Ministarstva Kulture Republike Moldavije u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Kako se vama dopala ova moja priča o moldavskom vinu, kulturi i tradiciji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magičnu Republiku Moldaviju?

Blogerski pozdrav iz Moldavije,

Mr.M

SHARE THIS POST

André Maurice: Italijanska modna priča inspirisana prefinjenim snovima i umetnošću…

Moda Outfit Post October 17, 2022 6 Comments

Dragi moji ljubitelji mode, nadam se da ste mi dobro! Verujem da ste spremni za novu modnu avanturu i jednu novu dozu elegatne mode koju ste navikli da vidite na Mr.M blogu. Prvi outfit post ove sezone je bio u duhu svakodnevnog sportske elegancije, ali danas vam vodim na dobro poznate staze elegancije i prefinjenosti i predstavljam vam jedan novi italijanski brend.

Na samom početku današnje modne avanture, iskoristio bih priliku da se zahvalim Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i običaje. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da slike za svoje prve modne priče napravim na ulicama Kišinjeva i drugim poznatim lokalitetima u ovoj divnoj maloj zemlji, velikog srca u istočnoj Evropi!

Svi znamo da je Italija kolevka mode i stila, nema osobe koja ne voli dodir kvalitetnog kašmira tokom hladnog jesenjeg i zimskog perioda, zato vam danas predstavljam jedan italijanski brend koji je prosle godine proslavio vek svog postojanja, što morate priznati je velika stvar za modni brend.

Šta čini jedan modni brend? Da li je to večita potraga za inspiracijom, koja je svima preko potrebna u modnoj industriji da bi opstali u samom vrhu? Da li je to umetnost stvaranja i stvaranje nove modne kulture? Da li je to poštovanje i održavanje tradicije i nasleđa? Odgovore na sva ova i mnoga druga pitanja je pronašao jedan italijanski brend koji ćete imati priliku da danas upoznate na Mr.M blogu – André Maurice.

Ovo nije priča o brendu, ovo je priča o ponosu i zahvalnosti na kojoj se temelji ovaj brend i njegov dali uspeh. Sve što je dobro, ima svoj početak, to su koreni na koje smo ponosni i koji su nam inspiracija da idemo dalje. Prve modne stranice André Maurice priče ispisuje gospođa Đulija Alario u Skaljotiju koja je započela zanatsku proizvodnju trikotaže u njenoj kući u Ronkalji, na brdima Monferata, pre tačno jednog veka. To nije obična godina, to je istorijska tačka, jer 1921. godine počinje velika italijanska kriza usled posleratne situacije, pri čemu je nezaposlednost povećana i do nekoliko puta u odnosnu na prethodne godine i potrošačko tržište je bilo vrlo nestabilno usled krize likvidnosti među stanovništvom. Gospođa Alario je bila hrabra žena sa vizijom i dobrom intuicijom jer je preduzela dobre preduzetničke aktivnosti da pokrene svoj san.

Na slikama koje ćete imati priliku da vidite u današnjem postu na džemperu videćete 2 reči koje su vrlo važne za ovaj brend i koje su obeležile postojanje ovog neobičnog italijanskog brenda trikotaže – Genius Loci. Šta znači ovaj termin i zašto su ove dve reči važne za ovaj brend? Koreni koji su dobro usidreni na teritoriji gde smo rođeni i sada živimo, proizilazi ogromna inspiracija koja se savršeno poistovećuje sa konceptom Genius Loci, što u prevodu znači “duh mesta”. Kao tok velike reke, koja uvek i neumoljivo stiže do mora sporim i često neprimetnim tokom, Genius Loci prodire u dušu čoveka sa promenljivim nijansama tokom čitavog njegovog postojanja, oblikujući njegove misli, ponašanja i stremljenja.

Upravo zbog svega toga mnogi ljudi koji su kupili André Maurice odevni komad shvataju da su dobili više od garderobe, već imaju priliku da na sebi nose ekskluzivan i neponovljiv vredan poklon znanja. Priča ovog brenda je jedinstvena jer uticajem svetla, boja, mirisa, atmosfere, oblika i tradicije teritorije porekla – Monferata – u kombinaciji sa neprestanom željom za otkrivanjem i suočavanjem sa celim svetom dobijamo jednu neponovljivu modnu priču koja se prenosi sa koleno na koleno već 4 generacije.

Umetnost i lepota, kultura i znanje; ovo su aksiomi koji inspirišu André Maurice tim svakog dana, nastojeći da se nikada ne prepuste beskorisnim kompromisima ili beskorisnim prečicama. Umetnost i kultura, u bilo kom od svojih oblika, često su u stanju da generišu isti iznenađujući osećaj zadovoljstva koji je uvek inspirisao André Maurice tim u razmišljanju, dizajnu i kreiranju svih kolekcija ceo jedan vek. Na ovaj kreativni i neobični način, umetnost i kultura trikotaže mogu da prenesu duh, ljubav i tradiciju dragocenih ruku koje su učestvovale sa puno emocija u procesu stvaranja.

Tradicija je nešto što je osnovna polazna tačka André Maurice brenda. Gestovi, rituali i običaji koji se ponavljaju i prenose na neodređeno vreme stvarajući nostalgičnu iluzija zaustavljanja vremena koje neumorno juri za modernošću. Tradicija je uvek bila izvor inspiracije André Maurice tima, kao nevidljivi lepak između prošlosti i sadašnjost, kao i duboki žleb ka budućnosti. Ponavljanjem svakodnevnih gestova, ostaju verni svedoci materijala i duhovni teret koji se treba prikazati u radu i prenositi tokom vremena na generacije koje dolaze.

Dodatak koji postaje prepoznatljiv je možda mali, intiman i ličan element, ali je izuzetno bitan za upotpunjavanje savršene celokupne slike o brendu – detalj. Inspiracija koja proizilazi od detalja ne može se izgraditi i pronalazi svoj potpuni legitimitet samo u stanju duha koje uspeva da ga uzdigne do tačke uspeha. Detalj, tako mali i sitan može da stimuliše čula, nameće novo, neizbežno i da jedan novi fascinantni način promeni perspektivu na gledanje stvari. Detalji mogu promeniti celokupnu sliku i zato se André Maurice svakodnevno neumorno trudi da sitnim malim detaljima dovede do savršenstva svoje kreacije za svoje potrošače kupovinom André Maurice odevnih komada ne kupujete samo proizvod, nego postajete član jedne velike modne porodice sa dugom tradicijom.

André Maurice brend pažljivo vrši izbor jedinstvene sirovine koja sa sobom nosi dugu tradiciju i poseduje svetsko priznanje u svom kvalitetu, finoći i prestižu koji ga prati. Inspiracija za kašmir počinje izdaleka, magičnih visoravni daleke Mongolije, gde je prirodna evolucija navela kašmirske koze da se zaštite od surovosti klime stvaranjem dva sloja krzna – površnog, sa debljom i čvršćom dlakom i jednog sloja koji je bliži telu, sastavljen od kratkog, tankog i veoma toplog središta, koji se zove „jorgan“.

U proleće, tokom mitarenja dlake, pastiri češljaju koze Hircus, izvlačeći najdragoceniji dlaku i to je samo početak dobijanja dragocenog André Maurice odevnog komada koje uz pravilnu negu i održavanje možete nositi godinama.

André Maurice kao brend koji neguje prave vrednosti i poštuje tradiciju i duh nasleđa u svaki odevni komad utkani su tradicija, kultura, mirisi Monferata. Pronađite i vi svoj Genius Loci i stvorite neke svoje nezaboravne trenutke za pamćenje ove zimske sezone sa odevnim komadima iz najnovije André Maurice Jesen – Zima 22/23 kolekcije i ugrejte svoje snove najmekšim kašmirom.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve aktuelne modele trikotažnih odevnih komada André Maurice brend ima u svojoj ponudi ove sezone za drage dame i gospodu, zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Ne postoji osoba na svetu koja može da sakrije radost kada oseti miris nove italijanske kože. Danas se ponovo družimo sa italijanskom porodičnom radionicom za ručnu izradu rukavica Restelli mestom gde se svakodnevno sastaju umetnost, tradicija i lepota rukotvorina, što je prava definicija italijanskog stila i načina života. Izrada rukavica nije samo posao već i prava umetnost. Strast, emocije, tradicija i znanje su nakon 100 godina prenete i na treću generaciju! Rafaela Restelli je potpunosti prihvatila izazove nove modne ere u kojoj su se tržište i način prodaje promenili uz duboko poštovanje i verovanje u tradiciju i ljubav prema remek-delima koja traju!

U današnjem postu ste imali prilike da vidite Restelli rukavice od izrađene od posebne pekari (peccary) kože. Ove luksuzne kožne rukavice su izrađene od najkvalitetnije kože. Postava ovih rukavica je napravljena od kašmira. Tokom moje posete Moldaviji je malo zahladnelo, pa sam odlučio da ipak bolje zaštitim svoje ruke i prošetam svoje rukavice neobične konjak boje, koje su bile izuzetno tople i pravi modni dodatak za ovu neočekivano zahlađenje u Kišinjevu.

Restelli rukavice se ne vrednuju novcem već tradicijom i istorijom punom ljubavi i strpljenju koje nemaju cenu.

OUTFIT

Kaput: André Maurice

Džemper: André Maurice

Pantalone: Loro Piana

Rukavice: Restelli

Čizme: Aurélien

Svi koji ljudi koji prate Mr.M blog, znaju da sam veliki ljubitelj kvalitetnih i zanimljivih cipela, bez obzira da li su to patike ili elegantne cipele, uvek se trudim da maksimalnu pažnju posvetim modnom detaljima kao što je obuća. Danas se po prvi put družimo sa jednim holandskim modnim brendom Aurélien koji u svojoj ponudi ima i izuzetnu obuću. Pošto dolazi zima i ja obožavam da nosim čizme, odlučio sam se za Voyager Chelsea tamno braon čizme.

Sa snažnim fokusom na bezvremenski stil, zanatsku izradu i najfinije prirodne sirovine, Aurélien brend nudi kolekciju čistog luksuza po prihvatljivijim cenama. Aurélien predstavlja bezvremenski mediteranski stil u obući, odeći i modnim dodacima za najizbirljivije kupce. Aurélien je za kratko vreme postao sinonim za ležernu eleganciju, bezvremenski dizajn i najpoželjnije sirovine. O ovom neobičnom brendu saznaćemo nešto više u narednim postovima gde ćemo videti još neke zanimljive komade koji su privukli moju pažnju.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ove specijalne modne priče gde smo zajedno otkrili lepotu i sjaj istinske elegancije prestižnog italijanskog brenda trikotaže André Maurice, lepote italijanske elegancije sa poznatim luksuznim brendom Loro Piana, italijanskim brendom kožne galanterije Restelli Guanti i holandski brend koji neguje koncept pametnog luksuza Aurélien, partneri sa kojima su modne priče prava avantura. Iskreno se nadam da ste dobili inspiraciju za neku svoju idealnu odevnu kombinaciju! Vidimo se uskoro i nastavljamo naše modne avanture iz Moldavije na Mr.M blogu! Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija?

Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji post i nadam se da će vam se svideti!

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro!

S ljubavlju iz Moldavije,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Investicione Agencije Republike Moldavije i Ministarstva Kulture Republike Moldavije kao i André Maurice, Aurélien, Restelli i Loro Piana brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moldavije: Kišinjev, mala metropola velikog srca…

Avanture Putovanja October 7, 2022 5 Comments

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu sezonu avantura na Mr.M blogu! Ove jeseni sam imao priliku da posetim jednu neobičnu malu zemlju, velikog srca u istočnoj Evropi – Republiku Moldaviju. Vrlo sam ponosan na činjenicu da sam baš ja prvi bloger na svetu koji je pozvan da poseti i oseti moldavsko gostoprimstvo i da proverim neke činjenice koje sam pročitao u brojnim časopisima da je ova mala zemlja nova velika destinacija za ljubitelje dobrih vina i vrhunskih jela u Istočnoj Evropi.

Šta znamo o Moldaviji? Republika Moldavija je zemlja bez izlaza na more u istočnoj Evropi. Graniči se sa Rumunijom na zapadu i Ukrajinom na severu, istoku i jugu. Glavni i ujedno i najveći grad Republike Moldavije je Kišinjev. Većina moldavske teritorije je bila deo Kneževine Moldavije od 14. veka do 1812. godine, kada ju je Otomansko carstvo ustupilo Ruskom carstvu, kojoj je Moldavija bila vazalna država i postala priznata kao Besarabija.

Južna Besarabija je 1856. godine vraćena Moldaviji, koja se tri godine kasnije ujedinila sa Vlaškom i formirala Rumuniju, ali je ruska vlast obnovljena nad celim regionom 1878. godine Tokom Ruske revolucije 1917. godine Besarabija je nakratko postala autonomna država u sastavu Ruske Federacije. Tokom februara 1918. godine, Moldavska Demokratska Republika je proglasila nezavisnost, a zatim se integrisala u Rumuniju kasnije te godine nakon glasanja u njenoj skupštini. Odluku je osporila Sovjetska Rusija, koja je 1924. godine uspostavila, u okviru Ukrajinske SSR, takozvanu Moldavsku autonomnu republiku (MASSR) na teritorijama koje su delimično naseljene Moldavijom istočno od Besarabije.

Moldavija je danas parlamentarna republika sa predsednikom kao šefom države i premijerom kao šefom vlade. Članica je Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Svetske trgovinske organizacije (STO), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), GUAM Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj, Zajednice nezavisnih država ( CIS), Organizacija crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) i Asocijacijski trio. Moldavija je ove godine postala zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Kako je Moldavija dobila svoje ime? Naziv Moldavija je izveden od reke Moldavije, čija dolina je služila kao politički centar u vreme osnivanja Kneževine Moldavije 1359. godine. Poreklo imena reke je do danas ostalo nejasno. Prema legendi koju su preneli moldavski hroničari Dimitrije Kantemir i Grigore Ureče, princ Dragoš je reku nazvao po lovu na aurohove: posle potere, knežev iznemogli gonič Molda se udavio u reci. Ime psa, dato reci, proširilo se na Kneževinu i potom na Republiku Moldaviju.

Na kulturnu tradiciju Moldavije uticalo je prvenstveno rumunsko poreklo njenog većinskog stanovništva, čiji koreni sežu u drugi vek nove ere, period rimske kolonizacije u Dakiji. Zbog neobične geografske lokacije na raskršću latinske, slovenske i drugih kultura, Moldavija je obogatila sopstvenu kulturu usvajajući i održavajući tradicije susednih regiona i drugih uticajnih moćnih država. Najveća etnička grupa, koja je do 14. veka postala široko identifikovana kao „moldavska“ liga, igrala je značajnu ulogu u oblikovanju klasične rumunske kulture. Moldavska kultura je takođe bila pod uticajem vizantijske kulture, susednog mađarskog i slovenskog stanovništva, a kasnije i Turaka Osmanlija. Snažan zapadnoevropski uticaj u moldavskoj književnosti i umetnosti je doživeo zlatni preporod je u 19. veku. Tokom perioda 1812-1917. godine i 1944-1989. godine, Moldavci su bili pod uticajem ruske i sovjetske administrativne kontrole, kao i imigracije etničkih Rusa.

Kulturno nasleđe Moldavije obeležile su brojne crkve i manastiri koje je sagradio moldavski vladar Stefan Veliki u 15. veku, radovi kasnijih renesansnih mitropolita Varlaama i Dosofteja, kao i dela naučnika kao što su Grigore Ureče, Miron Kostin, Nikolae Milesku. U 19. veku Moldavci sa teritorija srednjovekovne Kneževine Moldavije, podeljene na Besarabiju, Bukovinu i Zapadnu Moldaviju (posle 1859. godine, Rumunija), dali su značajan doprinos formiranju moderne rumunske kulture. Među njima je bilo mnogo Besarabija, kao što su Aleksandru Donici, Aleksandru Hajdeu, Bogdan Petričiku Hasdeu, Konstantin Stamati, Konstantin Stamati-Čiurea, Kostače Negruci, Aleku Ruso, Konstantin Stere.

Mihai Eminesku, kasni romantičarski pesnik, i Jon Kreanga, pisac, su najuticajniji umetnici na rumunskom jeziku, koji se smatraju nacionalnim piscima iu Rumuniji i u Moldaviji.

Dolazimo do zanimljivog dela koje sve nas zanima – hrana! Moldavska kuhinja je specifična i stil kuvanja je stvar tradicije koja je od izuzetne važnosti za Moldavce. Sastoji se uglavnom od sastojaka poput raznih vrsta mesa, krompira, kupusa i raznih žitarica. Lokalna kuhinja je veoma slična rumunskoj, a takođe crpi inspiraciju i elemente iz drugih kuhinja u regionu, uključujući grčku, poljsku, ukrajinsku i rusku, sa velikim uticajem koji je ostavila otomanska kuhinja.

Zbog odličnog geografskog položaja, plodno tlo Moldavije daje obilje grožđa, voća, povrća, žitarica, mesa i mlečnih proizvoda, koji su svi našli svoju primenu u nacionalnoj kuhinji. Plodna crna zemlja u kombinaciji sa upotrebom tradicionalnih poljoprivrednih metoda omogućava uzgoj širokog spektra hrane u Moldaviji. Moldavska kuhinja je bogata i uz dobru hranu uvek možete pronaći i odgovarajuće vino!

Najpoznatije moldavsko jelo je mamaliga (kaša ili kaša od kukuruznog brašna). Ovo je osnovna hrana nalik palenti na moldavskom stolu, koja se služi kao prilog uz čorbe i jela od mesa ili ukrašena svežim sirom, pavlakom ili svinjskom korom. Regionalni delikatesi uključuju branza (salamureni sir) i friptura (jagnjeće ili kozje čorbe). Ne zaboravite da svako dobro moldavsko jelo mora pratiti i odgovarajuće vino jer je to stvar tradicije i načina života koji Moldavci neguju vekovima!

Tradicionalna za moldavsku kuhinju su jela koja kombinuju raznovrsno povrće, kao što su paradajz, paprika, patlidžan, kupus, pasulj, crni luk, beli luk i praziluk. Povrće se koristi u salatama i sosovima, a peče se, kuva na pari, kiseli (muraturi), soljeno ili marinirano.

Različite vrste bors (čorba) uključuju širok spektar supa sa karakterističnim kiselim ukusom. To mogu biti supe od mesa i povrća, ili riblje supe, koje su sve kisele boršom (tradicionalno napravljenim od mekinja) ili limunovim sokom. Pileća supa sa mesom, poznata kao zeama, veoma je popularna.

Mesni proizvodi zauzimaju posebno mesto u tradicionalnoj moldavskoj kuhinji, posebno kao predjelo ili glavno jelo. Pečena i pečena svinjetina, goveđe ćufte i jagnjetina na pari su uobičajeni. Meso i riba se često mariniraju, a zatim peku na roštilju. U tradicionalna praznična jela spadaju punjeni kupus sa mlevenim mesom, pilav (jelo od pirinča), žele od svinjskog mesa, rezanci, piletina i mnogi drugi.

U pojedinim sredinama preovlađuje kuhinja različitih etničkih manjina. U istočnim oblastima Ukrajinci jedu boršč, dok na jugu, Besarabski Bugari služe tradicionalnu mangeu (piletina sa sosom), dok Gagauzi pripremaju šorpu, veoma začinjenu ovčiju supu. U ruskim zajednicama popularni su pelmeni (knedle punjene mesom). Razna jela koja se služe za novogodišnjom trpezom uključuju uglavnom jela pod ruskim uticajem, kao što su šuba i salata de boeuf.

Druga veoma popularna jela uključuju varijantu pierogija pod nazivom coltunasi, punjenu svežim belim sirom (coltunasi cu brinza), mesom (coltunasi cu carne) ili trešnjama.

Bezalkoholna pića uključuju kompote od dinstanog voća i voćni sok. Popularna alkoholna pića su divin (moldavska rakija), pivo i naravno poznato moldavsko vino. Evropsko grožđe se koristi u proizvodnji vina. Popularno grožđe uključuje sovinjon, kaberne i muskat. Glavne domaće moldavske sorte uključuju Feteasca, Rara neagra i Busuioaca alba.

Penušavo vino zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike količine klasičnih belih i ružičastih penušavih vina, kao i crvenih penušavih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penušava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penušavih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Kišinjev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od širokog spektra evropskih sorti grožđa, uključujući šardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se takođe koristi u penušavim vinima, uzgaja se u Moldaviji još od vremena antičke Dakije.

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely o kojima ću vam više pisati u narednom postu i siguran sam da ćete uživati u jedinstvenom sadržaju!

Pošto sam vas upoznao sa istorijom Moldavije i približio vam moldavsku kulturu, nasleđe, kao i njihovu kuhinju, došlo je vreme da vam napišem nešto o samoj prestonici ove neobične male zemlje, velikog srca koja čini srce istočne Evrope – Kišinjevu!

Kišinjev je glavni industrijski i trgovački centar Moldavije, a nalazi se u samom srcu zemlje, na reci Bač, pritoci Dnjestra. Prema nekim poslednjim podacima u samom gradu živi preko 600.000 stanovnika, dok je u opštini Kišinjev, koja uključuje i sam grad i druge obližnje zajednice čini skoro 800.000 stanovnika. Kišinjev je ekonomski najprosperitetniji centar u Moldaviji i najveće saobraćajno čvorište. Skoro trećina stanovništva Moldavije živi u oblasti metroa, što je impresivno!

Kako je prestonica Moldavije dobila svoje ime? Poreklo imena grada je nejasno. Postoje brojne legende i teorije koje ukazuju da bi ime moglo da potiče od arhaične rumunske reči chisla (što znači „izvor“, „izvor vode“) i noua („novi“), jer je izgrađeno oko malog izvora, na uglu Puškina i Albišvare ulice koje čine samo jezgro današnjeg Kišinjeva!

Postoji jedna zvanična verzija istorije, koju je formulisao Štefan Čobanu, rumunski istoričar i akademik, smatra da je ime formirano na isti način kao i ime Kišinjeva (alternativno napisano: Kišinjev) u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Mađarskom. Njeno mađarsko ime je Kisjeno, od čega potiče i rumunsko ime. Kisjeno potiče od kis „mali“ i Jeno, jednog od sedam mađarskih plemena koja su ušla u Karpatski basen 896. Najmanje 24 druga naselja su nazvana po plemenu Jeno.

Kišinjev je na ruskom poznat kao Kišinev, dok ga mediji na ruskom jeziku Moldavije zovu Kišineu. Takođe je napisano kao Chisineu na rumunskom jeziku pre 20. veka i kao Kišineu na moldavskom ćiriličnom pismu. Istorijski gledano, naziv grada na engleskom jeziku, Chisinau, bio je zasnovan na modifikovanom ruskom jer je ušao u engleski jezik preko ruskog u vreme kada je Kišinjev bio deo Ruske imperije.

Kako je nastao Kišinjev? Osnovan 1436. godine kao manastirsko selo, grad je bio deo Kneževine Moldavije, koja je od 16. veka postala vazalna država Osmanskog carstva, ali je i dalje zadržala svoju autonomiju. Početkom 19. veka Kišinjev je bio mali grad sa 7.000 stanovnika.

Istorijski gledano, Kišinjev je bio dom za četrnaest fabrika 1919. godine. Kišinjev je finansijska i poslovna prestonica Moldavije. Kišinjev ima najveći i najrazvijeniji sektor masovnih medija u Moldaviji i dom je nekoliko povezanih kompanija, od vodećih televizijskih mreža i radio stanica do velikih novina. Sve nacionalne i međunarodne banke imaju sedište u Kišinjevu. Značajne lokacije u okolini Kišinjeva uključuju bioskop Patria, nove tržne centre Malldova, Megapolis Mall i najpoznatije prodavnice. Dok mnogi lokalni stanovnici nastavljaju da kupuju na bazarima, mnogi stanovnici više klase i turisti kupuju u maloprodajnim objektima i na Maldovi.

Elat, stariji tržni centar u okrugu Botanica, i Sun Citi, u centru, popularniji su među lokalnim stanovništvom. U gradu postoji nekoliko zabavnih parkova. Jedan iz sovjetskog doba nalazi se u okrugu Botanica, duž tri jezera velikog parka, koji seže do periferije centra grada. Drugi, moderni park Aventura, nalazi se dalje od centra.

Plan rasta grada je razvijen još u 19. veku. Još davne 1836. godine završena je izgradnja Kišinjevske katedrale i njenog zvonika. Zvonik je srušen u sovjetsko vreme i obnovljen je 1997. Kišinjev takođe prikazuje ogroman broj pravoslavnih crkava i zgrada iz 19. veka širom grada, kao što su manastir Ćuflea ili crkva Preobraženja Gospodnjeg. Veći deo grada je napravljen od krečnjaka vađenog iz Krikove, ostavljajući tamo čuveni vinski podrum.

Mnoge zgrade modernog arhitektonskog stila izgrađene su u gradu nakon 1991. godine. Postoji mnogo kancelarijskih i trgovačkih kompleksa koji su moderni, renovirani ili novoizgrađeni, uključujući Kentford, SkiTover i sedište Union Fenosa. Međutim, stare grupe stambenih blokova u sovjetskom stilu i dalje su opsežna karakteristika gradskog pejzaža.

U Kišinjevu postoji nekoliko važnih muzeja. Tri nacionalna muzeja su Narodni muzej etnografije i prirodne istorije, Narodni muzej umetnosti i Nacionalni arheološko-istorijski muzej. Kišinjev, kao i cela Moldavija, još uvek pokazuju značajne znake etničke kulture. Znakovi na kojima piše „Patria Mea“ (Moja domovina) mogu se naći širom prestonice. Iako malo ljudi još uvek nosi tradicionalnu moldavsku odeću, veliki javni događaji često privlače ljude da nose narodnu nošnju.

Nacionalni dan vina Moldavije i festival vina održavaju se svake godine prvog vikenda oktobra u Kišinjevu. Događaji proslavljaju jesenju žetvu i prepoznaju dugu istoriju proizvodnje vina u zemlji, koja datira oko 500 godina unazad. To čini tradiciju i kulturu ove zemlje i to su jaki koreni koji čine ovu zemlju originalnom i lepom!

Tokom mog prvog dana u Kišinjevu bio sam u prilici da prisustvujem jednom velikom modnom događaju UNZIP koji važan kako za poznate moldavske modne kreatore, kao i za neke nove mlade nade za koje se smatra da će postati važna imena u svetu mode. Moj prvi utisak kada sam ušao u velelepno zdanje gde su se održavale revije su bili neverovatni jer se vidi koliko ustvari Moldavci vode računa o svim detaljima, tako da sam imao utisak da se nalazim na nekom gala dešavanju u sklopu milanske nedelje mode na kojima sam bio rado viđen gost, tako da imam samo reči hvale za organizaciju ovog dešavanja.

Moj prvi dan u Kišinjevu je bio uzbudljiv i pun iznenađenja. Uživao sam u brojnim moldavskim specijalitetima i vozio se lokalnim trolejbusima pošto su ljudi iz organizacije mislili da ja nemam predstavu kako izgleda biti turista u gradu u kojem možeš osetiti pozitivnu energiju dok krstariš gradom nekim od brojnih linija trolejbusa… Kada sam i objasnio kako mi u Srbiji imamo sličan način života, shvatili smo da imamo sličnu kulturu i tradiciju koja nas povezuje.

Iskoristio bih ovu jedinstvenu priliku da se zahvalim timu Nacionalnoj Agenciji za Investicije Republike Moldavije i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na iskrenom i ljubaznom pozivu da posetim njihovu zemlju i da osetim moldavsko gostoprimstvo i bar na kratko zavirim u viševekovnu kulturu i tradicije jedne neobične i lepe zemlje u istočnoj Evropi. Ovo je bilo jedno neobično i lepo putovanje gde sam zabeležio brojne fotografije, lepe uspomene i doneo kući najlepša moldavska vina i sireve. Putovanja su najbolji vid neformalne edukacije, gde čovek upoznaje svet i nove kulture i na taj način ima priliku da se poveže sa svetom i proširi svoje vidike i granice. Ovaj put je Invest Moldova je sa svojim partnerima učinila moje putovanje izuzetnim i drago mi je da sam baš ja bio prvi bloger u svetu koji je posetio njihovu zemlju i iskreno se nadam da će u skorijoj budućnosti biti još blogera, influensera i medijskih ličnosti koji će prikazati Moldaviju i dokazati da je to jedna lepa zemlja sa velikim srcem koja je uvek spremna da ugosti svakog!

Naravno, moja poseta Moldaviji je bila izuzetna jer sam bio u prilici da odsednem u jednom od najboljih hotela u gradu – BERD’S Chisinau MGallery Hotel Collection koji je prvi i jedini dizajnerski hotel u Moldaviji. Nalazi se u srcu društvenog i kulturnog života Kišinjeva i bilo je veoma lako i jednostavno se kretati po gradu, što je najvažnije za svakog putnika, zar ne?

Hotel nudi 33 sobe i apartmane pune lokalne tradicije u kombinaciji sa modernom, savremenom arhitekturom i estetikom uz vrhunski komforo. Italijanski restoran MEZZO predstavlja novi svež pogled na italijansku tradiciju, ukusnu kuhinju i elegantan enterijer koji ostaje veran duh minimalizma. BERD’S Chisinau MGallery obećava autentično putovanje u moldavsku kulturu.

Želeo bih da se zahvaljim ljubaznom i profesionalnom osobolju koja je učinila moj boravak nezaboravnim i bilo mi je veliko zadovoljstvo da budem njihov dragi gost u specijalnom Signature apartmanu, koji predstavlja istinsko i duboko razumevanje luksuza i dizajna. Ovaj elegantni dvosobni apartman sa prostranim dnevnim boravkom opremljen je mekim kožnim nameštajem, neverovatnom spavaćom sobom sa kožnim stolom, otvorenim kupatilom sa đakuzijem i tušem. Unutrašnjost je ukrašena ručno tkanim tepisima poreklom sa Tibeta i konceptualizovanim od strane Lucca Scacchettija da prenese tradicionalne lokalne motive. Iskustvu doprinosi i jedinstvena kolekcija keramike poznatog moldavskog vajara – Jurija Platona.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da uživamo u lepoti prestonice ove male neobične zemlje velikog srca – Kišinjevu. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Moldavije.

Želeo bih da se još jednom da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće!