Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše jordanske avanture! Danas nastavljamo našu avanturu i zajedno obilazimo jedan od najmisterioznijih drevnih gradova na svetu koji svoje tajne i dan danas čuva u kamenu – Petru.
Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja iz magičnog Amana i Džeraša, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.
Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o drevnoj Petri i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.
Petra, prvobitno poznata svojim stanovnicima kao Rakmu, nalazi se u blizini planine Jabal Al-Madbah, u basenu okruženom planinama koje čine istočni deo doline Arabah koja se proteže od Mrtvog mora do Akabskog zaliva. Naučnici su došli do određenih saznanja da je područje oko današnje Petre bilo je naseljeno još od 7000. godine pre nove ere, a Nabatejci su se možda naselili u ono što će postati glavni grad njihovog kraljevstva već u 4. veku pre nove ere. Arheološki radovi su otkrili samo dokaze o prisustvu Nabatejaca koji datiraju iz drugog veka pre nove ere, kada je Petra postala njihova prestonica.
Ko su bili Nabatejci? Nabatejci su bili nomadski Arapi koji su doprineli razvoju Petru zbog svojih investicija. Pogodan geografski položaj i blizina trgovačkih puteva tamjana je omogućilo Petri da postane glavno regionalno trgovačko središte.
Trgovački posao je omogućio Nabatejcima izuzetan prihod i Petra je postala centar njihovog bogatstva. Nabatejci su bili navikli da žive u neplodnim pustinjama, za razliku od svojih neprijatelja i bili su u stanju da odbiju napade koristeći prednost planinskog terena ove oblasti. Naročito su bili vešti u sakupljanju kišnice, poljoprivredi i kamenorezačkim radovima. Petra je doživela svoj procvat u 1. veku nove ere, kada je izgrađena njena čuvena građevina Al-Khazneh – za koju se veruje da je mauzolej nabatejskog kralja Arete IV , vreme kada je populacija Petre dostigla neverovatnih 20.000 stanovnika za to vreme.
Iako je Nabatejsko kraljevstvo postalo država koja je bila pod upravom Rimskog carstva u prvom veku pre nove ere, ono je izgubilo nezavisnost tek 106. godine nove ere. Petra je pala u ruke Rimljana, koji su pripojili Nabateju i preimenovali je u Arabia Petraea. Značaj Petre je opao kako su se pojavili morski trgovački putevi, a nakon zemljotresa 363. godine uništio je mnoge građevine. U vizantijsko doba izgrađeno je nekoliko hrišćanskih crkava, ali je grad nastavio da propada, a do ranog islamskog doba bio je napušten, ali je bio prisutan mali broj nomada. Petra je bila zaboravljena i nepoznata javnosti sve dok je 1812. godine nije ponovo otkrio Johan Ludvig Burkhard.
Da bi se pristilo gradu, potrebni je proći kroz klisuru dugu 1,2 kilometra zvanu Siq, koja vodi direktno do Khazneh. Poznata po svojoj arhitekturi isklesanoj u kamenu i sistemu vodovoda, Petra se naziva i „Gradom ruža“ zbog boje kamena od kojeg je ceo grad isklesan. UNESCO je ovu svetsku baštinu 1985. godine opisao kao „jedno od najdragocenijih kulturnih dobara čovekove kulturne baštine“. Početkom, 21. veka tačnije 2007. godine Al-Khazneh je proglašen za jedno od novih 7 svetskih čuda. Petra je simbol Jordana, kao i najposećenija turistička atrakcija Hašemitske Kraljevine Jordan. Statistika koju vodi ministarstvo turizma pokazuje da je broj turista koji su obišli Petru vrhunac doživeo 2019. godine kada je bilo preko milion turista. Nažalost, tokom pandemije, broj turista je opao, ali je ponovo 2021. godine Petra imala skoro 300.000 posetilaca, što je impozantna brojka ako uzmemo u obzir probleme u turizmu koje je izazvala sama pandemija.
Dok šetate do Petre, svratite do prodavnice suverina gde ćete imati priliku da od lokalaca saznate nešto više o Petri i da se bolje upoznate sa istorijom i kulturom ovog drevnog grada. Suveniri su vrlo interesantni, tako da izdvojte par minuta svog vremena prilikom posete Petri i doživite ovaj grad na jedan sasvim drugačiji način. Postoji samo jedna prodavnica suvenira, tako da ćete sigurno pronaći ovo zanimljivo mesto!
Jedna od zanimljivih stvari po kojima je Petra poznata je njena helenistička arhitektura. Fasade grobnica u Petri prikazuju ovu vrstu arhitekture i takođe daje podatke o različitim tipovima kultura sa kojima su Nabatejci trgovali. Većina njih sadrži informacije o vrsti sahrana u nišama koje su uklesane u kamen.
Možda značajnija sličnost sa helenističkim stilom dolazi sa njegovom riznicom, koja je široka 24 metra i visoka 37 metara i podseća na arhitekturu Aleksandrije. Fasada Riznice ima slomljeni fronton sa centralnim tolosom unutra, a čini se da se dva obeliska formiraju u steni na vrhu. Blizu dna Riznice nalaze se blizanci grčki bogovi Kastor i Poluks, koji štite putnike na njihovim putovanjima. Blizu vrha Riznice vide se simboli dve pobede u obliku ženske figure na tolosu. Veruje se da je ova ženska figura Izida-Tihe, Izida je egipatska boginja, a Tihe grčka boginja sreće.
Al-Khazneh na arapskom znači „Riznica“, naziv potiče iz legendi o ukrasnoj kamenoj urni visoko na drugom nivou, koja je u stvarnosti čvrsti peščar.
Postoji više legendi koja se vezuje za Riznicu, ali jedna legenda kaže da su egipatski faraon i deo njegove vojske izbegli zatvaranje Crvenog mora, magijom stvorili Al-Khazneh kao sigurno mesto za svoju riznicu i nastavili da tragaju za Mojsijem. To je dovelo do imena Khazneh el-Far’oun, “Riznica faraona”.
Švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard pisao je o još jednoj lokalnoj legendi da su u urni bila sakrivena „drevna faraonska blaga“. Na urni se mogu videti značajna oštećenja od metaka, koje jordanska vlada pripisuje beduinima koji su verovali u legendu.
Al-Khazneh je prvobitno izgrađen kao mauzolej i kripta početkom 1. veka nove ere za vreme vladavine Arete IV Filopatrisa. Mnogi arhitektonski detalji zgrade su erodirali tokom dve hiljade godina otkako je isklesan i izvajan sa litice. Smatra se da su skulpture različitih mitoloških ličnosti povezanih sa zagrobnim životom. Na vrhu su figure četiri orla koji bi odneli duše. Figure na gornjem nivou su amazonke koje plešu sa duplim sekirama. Ulaz je okružen statuama blizanaca Kastora i Poluksa koji su živeli jednim delom na Olimpu, a delimično u podzemnom svetu.
Još jedan odličan primer helenističke arhitekture predstavljen u Petri je manastir, koji je najveći spomenik Petre i još jedna zgrada uklesana u stenama Petre. Manastir pokazuje više nabataenskih dodira dok u isto vreme uključuje elemente grčke arhitekture. Njegov jedini izvor svetlosti je ulaz koji se nalazi na 8 metara visine. Izvan manastira je veliki prostor, koji je namenski sravnjen za bogoslužbene svrhe. Ranije, u vizantijskom periodu, ovo je bilo mesto za hrišćansko bogosluženje, ali je sada sveto mesto za hodočasnike.
Na kraju uske klisure, Siq, nalazi se najsloženija ruševina Petre, popularno poznata kao Al-Khazneh („riznica“), uklesana u liticu od peščara. Iako je ostala u izvanredno očuvanom stanju, lice strukture je obeleženo stotinama rupa od metaka koje su napravila lokalna beduinska plemena koja su se nadala da će izbaciti bogatstvo za koje se nekada pričalo da je bilo skriveno u njemu. Nedaleko od Riznice, u podnožju planine zvane En-Nejr, nalazi se ogromno pozorište, postavljeno tako da se vidi najveći broj grobnica. Na mestu gde se dolina otvara u ravnicu, mesto grada se otkriva sa upečatljivim efektom.
Pozorište je tokom izgradnje usečeno u obronak i u nekoliko grobnica. I dalje su vidljive pravougaone praznine u sedištima. Gotovo sa tri strane ga okružuju ružičasti planinski zidovi, podeljeni u grupe dubokim pukotinama i obloženi kvrgama isečenim u steni u vidu kula. Smatra se da pozorište može ugostiti oko 8.500 ljudi. Predstave kojima je publika ovde mogla da prisustvuje bile su čitanja poezije i drame. Smatra se da su se ovde održavale i borbe gladijatora i da su privukle najviše publike, iako nijedan gladijator nije uspeo da stekne zamah ili slavu zbog velike stope smrtnosti koja je dolazila sa tim. Pozorište je bilo jedna od mnogih građevina u Petri koje su pretrpele značajnu štetu usled zemljotresa u Galileji 363. godine.
Kompleks bazena i bašte Petra je niz objekata u centru grada. Prvobitno rečeno da je to područje pijace, ali detaljna iskopavanja na tom lokalitetu su omogućila naučnicima da dođu do zaključka da je to ustvari jedna složena nabatejska bašta, koja je uključivala veliki bazen, ostrvski paviljon i složen hidraulički sistem.
Ispred kompleksa bazena i bašte Petre nalazi se ulica sa kolonadom, koja je među nekoliko artefakata Petre koji su izgrađeni, a ne prirodni. Ova ulica je nekada držala polukružni nimfej, koji je sada u ruševinama zbog naglih poplava, a nekada je držalo jedino Petrino drvo. Ovo je trebalo da bude simbol mirne atmosfere koju su Nabatejci mogli da izgrade u Petri. Kada su Rimljani preuzeli kontrolu nad gradom, ulica sa kolonadama je sužena kako bi se napravila bočna šetnica.
Petra je mesto na raskrsnici prirodnog i kulturnog nasleđa koje formira jedinstven kulturni pejzaž. Od kada je Johan Ludvig Burkhard zvani šeik Ibrahim ponovo otkrio Petru, 1812. godine, kulturno nasleđe je privuklo veliki broj zainteresovanih ljudi koji su delili interesovanje za drevnu istoriju i kulturu Nabatejaca, kao što su putnici , hodočasnici, slikari i naučnici.
Međutim, tek krajem 19. veka arheološki istraživači su sistematski pristupili ruševinama. Od tada su redovna arheološka iskopavanja i istraživanja nabatejske kulture deo današnje svetske kulturne baštine UNESCO. Kroz iskopavanja u Arheološkom parku Petra, sve veći broj nabatejske kulturne baštine je izložen uticaju na životnu sredinu. Veliki broj otkrića i izloženost struktura zahtevaju brojne mere očuvanja uvažavajući međusobnu vezu između prirodnog pejzaža i kulturnog nasleđa, jer je posebno ova veza centralni izazov na UNECSO-vom mestu svetske baštine.
Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog putopisa o drevnom gradu Petri, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.
Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.
Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.
Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Petri? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?
Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!
Blogerski pozdrav iz Petre,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.
