Posts tagged Mr.M by Marko Tadic

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobro došli u moj novi post! Siguran sam da ste uspeli da “prebrodite” i ovu radnu nedelju i sada možete na miru da pravite planove za vikend. Ja sam odlučio da vas obradujem novim putopisom i danas nastavljamo sa našom pričom o Kipru. U prethodna dva posta imali ste priliku da se malo bolje upoznate sa Larnakom i Aja Napom – link posta. Danas ću vam otkriti nešto novo o glavnom gradu ove male ostvrske države – Nikoziji. Kipar jeste ostrvo, ali nažalost glavni grad se ne nalazi na morskoj strani ostrva, nema vide ni na vidiku! Znam, malo zvuči čudno, ali tako je! Iako ovog puta nemam za vas lepe morske pejzaže, siguran sam da ćete pronaći bar 100 razloga za zavolite ovaj simpatični gradić koji je specifičan po mnogim stvarima, a uskoro ćete imati priliku da se lično uverite u to! 🙂

Kada govorimo o religiji, narod na ovom ostrvu je vrlo pobožan, kako stari tako i mladi naraštaji trude se da održe tradiciju. U prestonici Kipra, imao sam priliku da obiđem dve crkve pravoslavne crkve koje su od izuzetnog značaja. Prvi verski objekat koji smo imali priliku da obiđemo u Nikoziji (Lefkosiji) je crkva Panagia Chrysaliniotissa.

Najvažnija vizantijska crkva u Nikoziji, jedina crkva u starom delu grada koja datira iz srednjeg veka – vizantijski period. Prvobitni izgled crkve je bio veoma jednostavan sa kupolom, ali je tokom određenog vremenskog perioda konstrukcija crkve menjana da je izvorni oblik kupole u velikoj meri izmenjen. Veliki broj crkvenih ikona i freski potiče iz ove crkve i izložene su u Vizantijskom muzeju arhiepiskopa Makariosa III Fondacije u Nikoziji. Slikanje same unutrašnjosti crkve je zabranjen.

Talija, naš vodič, nam je predložila da se malo prošetamo starim delom grada i da vidimo kakva je arhitektura u ovom delu Nikozije. Za sve one koji nisu upoznati sa trenutnom političkom situacijom na Kipru, nakon 1974. godine Republika Kipar je nasilno podeljena i samim tim teritorija države Kipar se značajno smanjila. Nikozija je i dalje ostao glavni grad države iako je podeljen na dva dela, jedan pripada Republici Kipar, dok drugi deo pripada Turskoj. Zbog osetljivosti same teme i učtivosti nisam mnogo zalazio u detalje jer je to njima jednako bolna tačka, kao što je nama Kosova. Ista nam je tuga… Mislim da bi bilo bolje da pređemo na neke vedrije teme!

Talija je bila u pravu, njihova arhitektura je vrlo zanimljiva, prava mediteranska gde preovlađuju vedre boje pogotovo bela i plava boja koje su dominantne u njihovoj kulturi. Prva pomisao kada smo se šetali krajem je bila: “Gde su svi? Gde su ljudi?”. Stidljivo sam upitao našeg vodiča sva ta moja znatiželjna pitanja, ona se samo blago nasmejala i da je pretpostavila da ću je to pitati. Zakucala je na jedna vrata i na grčkom jeziku objasnila da sam ja novinar koji je došao na Kipar u saradnji sa turističkom organizacijom jer kako drugačije objasniti ženi od 80-tak godina ko sam ja. Baka je bila oduševljena i pustila nas je u svoj dom.

Saznao sam ono što me je kopkalo pre par minuta, njihov život se odvija u dvorištu koje poseduje skoro svaka kuća na Kipru i zato nemaju potrebe da sede ispred vrata i da se druže “na sokaku”. Upoznala me sa svojim komšinicama, dobili smo sok i kolače i imali smo priliku da vidimo koliko su oni ustvari komunikativan narod, bez obzira što ja nisam razumeo ni reč grčkog, ni Talija koja je inače rodom sa Kipra nije uspela simultanim prevodom sve da mi u trenutku prevede pošto su gospođe bile baš spremne za priču. Ja sam radio ono što sam najbolje umeo, trudio se da gledam sve učesnike u razgovoru u oči i da se smeška, pojedem kolač i zahvalim na gostoprimstvu. Voćni kolač je bio baš osvežavajuć, saznao sam nešto novo i uvek mi je puno srce kada imam priliku da upoznam lokalno stanovništvo i da osetim tu toplinu dobrodošlice, srdačnost i male gestove koji nekada mogu dosta reći o njihovoj kulturi.

Gospođe su bile raspoložene da pričaju još dugo, ali im je naša draga Talija objasnila da moramo još mnogo toga da obiđemo i da nemamo dosta vremena. Došlo je vreme za pokret, Nikozija nas čeka! Nakon ovog sređenog i savršenog kraja dolazimo do dela Nikozije koja povezuje stari deo grada sa novim grada – centrom. Taj “treći” deo je utočište za imigrante koji su izbegli iz drugih zemalja i tu ćete primetiti narod na ulici, nasmejani i pored svih svojih svakodnevnih problema se trude da dočekaju turiste u svojim skromnim restoranima.

Nakon par minuta šetnje, stigli smo i do drugog veoma važnog verskog objekta u Nikoziji. Crkva Agios Ioannis tou Theologou. Crkva se nalazi u krugu glavne pravoslavne crkve na Kipru, pored crkve se nalazi novi Crkveni dom.

Napomenuću da su na Kipru isključivo stare pravoslavne crkve koje su izgrađene u novoj eri ili u srednjem vizantijskom periodu. Posle tokom vladavine Otomanskog carstva određeni verski objekti su konvertovane u verske objekte islamske vere.

Novi deo grada, srce grada je prava mala moderna boemska četvrt. Većina posetilaca koja dođe u Nikoziju se raspituje za grafit koji možete videti na slici iznad. Umetnik koji je oslikao zid  zgrade u samom centru Nikozije je nepoznat javnosti, mada stanovnici kažu da se zna ko je to uradio, ali ne žele da otkriju. Umetnik je imao viziju da dočara jedno staro čuveno remek delo u kojem je umetnik hteo da dočara društvo koje je tada bilo aktuelno. Nepoznati ulični umetnik je osmislio ovaj grafit da bi dočarao današnje društvo na Kipru i u svetu uopšte.

Zgrada koja je bila stara, napuštena i oronula je dobila jednu novu “umetničku” vrednost. Ko bi rekao da jedan grafit može toliko privući pažnje da je sada zaštićen kao kulturno dobro Republike Kipra.

Došlo je vreme da se krene dalje, naša avantura u Nikoziji je bila kratka, ali slatka i edukativna. Ovo putovanje ću pamtiti kao jedno od najbolje organizovanih putovanja u mojoj blogerskoj karijeri. Na slici iznad imate priliku da vidite spomenik – Kip Slobode koji je podignut u čast pobede i samostalnosti Republike Kipar. Sloboda je nešto najvrednije što može neka država ili pojedinac sebi obezbediti. Došlo je vreme da krenemo dalje pre nego što padne mrak!

Nakon 40-tak minuta vožnje dolazimo u jednu malu varošicu na Kipru, koja je poznata po rukotvorinama i ručno rađenom nakitu. Dobro došli u Lefkaru! Lefkara predstavlja kolevku narodne umetnosti, gde je rođena umetnost kiparske narodne “igle” – čuveni “lefkaritiko” – čija je reputacija prevazišla granice Kipra i postala je poznata u većini evropskih zemalja i širom sveta. Lefkara može zahvaliti na ovom blagostanju i prosperitetu koje duguje ovoj umetnosti iglica i trgovini koja je uspostavljena krajem 19. veka, koji je doživeo svoj vrhunac tokom prvih trideset godina dvadesetog veka.

Pored ovih divnih ručnih radova koji su učinili ovo malo brdovito mesto poznatim u svetu, svoju slavu duguju i vrednim zlatarima koji svakodnevno prave mala umetnička dela od plemenitih metala. Mesto je tako tiho, prodavnica ima na sve strane, na jednu prodavnicu hrane idu bar 8-10 prodavnica nakita, onda zamislite koliko ovo mesto ima zanatskih radnji. Stopa zaposlenosti u ovom mestu je izuzetno visoka, kažu čak preko 90% stanovništva je radno aktivno.

Prijala nam je šetnja kroz ovaj gradić, mirno mesto, čist vazduh. Ljudi imaju osećaj bliskosti i bezbednosti, pa čak i do tog stepena da ostavljaju vrata svojih domova otključanim i naravno mace koje odmaraju na svojim kućnim pragovima. Lefkara je jedno mesto iz bajke, ko zna možda se i ja jednog dana doselim ovde da proživim svoju starost.

Ovo mesto ima jednu veoma važnu znamenitost, ckvu koja poseduje mali deo krsta na kojem je bio razapet Isus Hrist. Veličanstvena crkva u Lefkari posvećena je Svetom krstu i datira iz 14. veka. Prema vizantinologu Athanasiosu Papageorgiou, istočni deo crkve datira iz 14. veka, naime nakon razmatranja spašenih freski iz crkvenog ikonostasa. Ovaj datum potvrđuje i metrički natpis “Olivianos” koji se pojavljuje na dnu zlatnog krsta u crkvi u Lefkari. Postoje pisani dokazi da je Olivianos bio biskup u ovoj crkvi 1307. godine tokom okupacionog perioda od strane Franaka.

Ovu činjenica je nesumnjivo potvrdila i beleška iz 14. veka koji se čuva u sefu Crkve. Na kraju ovog rukopisa, koji je dragoceni evangelist, primećeno je da je napisano 1345/46 godine i da je monah Gabrijel, koji je bio monah i osnivač manastira “Svetog krsta”, platio sve troškove Crkve. Crkva u Lefkari je obnovljena 1740. godine, a zatim je drvenim vijugavim ikonostasom koji je izradio vajar sa Rodosa – Hadžikriakos.

Ikonostas ima nevidljivu šupljinu. To je grobnica u kojoj se čuva veliki drveni krst, kojem je posvećena ova crkva. Prema tradiciji, deo krsta Gospoda nalazi se u samom centru ovog krsta. Krug je sasvim mali, tanak srebrni lim. Četrnaest izrezanih slika iz života Gospodnjeg, anđela i Isusovih apostola Konstantina i Helene mogu se videti na glavnom krstu. Proces raspeća je prikazana u centru krsta i pokrivena je dvema bočnim stranama, na kojima su predstavljeni Theotokos (Majka Božija) i Joanis (Otac).

Centralna slika Isusa je okružena sa četiri anđela. Konstantin Veliki, “Izdaja Isusa”, “Golgota” i Sveta Helena ilustrovani su horizontalno na krstu. “Presto drugog dolaska” i “Vaskrsenje Isusa”, kao i predstavljanje “depozicije” i “pokopavanja Isusa” ilustrovane su po vertikali na krstu odozgo nadole. Olivijanova slika sa relevantnim metričkim natpisom nalazi se na donjoj ivici krsta. Prema verovanju, na krstu se nalazi deo Svetog krsta Gospodnjeg.

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Lefkoziji – Nikoziji i Lefkari? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra  uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.

Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.