Posts tagged Mr.M by Marko Tadic

Modni Dnevnik: Zanimljiva paleta boja koje možete nositi ovog leta

Moda Outfit Post June 27, 2020

Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u moj novi post. Na samom početku posta voleo bih da vam se zahvalim za predloge koga biste voleli da vidite kao gosta u novoj rubrici na blogu “Moja strana sveta”.

Veliki broj poznatih ličnosti sam uspeo da kontaktiram i na naše veliko zadovoljstvo ovog leta uživaćemo u putovanjima sa nama dragim osobama iz javnog života. Ne brinite tu će biti ljudi iz raznih sfera u Srbiji od ljudi iz kulturnog i javnog života do političara. Verujte mi biće veoma zanimljivo!

Danas sam odlučio da sa vama podelim jedan modni post sa jednom odevnom kombinacijom koja vam može poslužiti kao inspiracija za ove letnje dane. Siguran sam da je većina nas šokirana zbog ovih vremenskih promena. Tokom karantina, mogli smo primetiti da je vreme bilo stabilno dok se nakon ukida vanrednog stanja vreme konstantno menjalo, imali smo priliku da za jedan dan “proživimo” sva četiri godišnja doba.

Prethodni dani su dokaz da je leto zvanično došlo u Srbiju i naravno visoke temperature koje su karakteristične za ovaj period. Verujem da svima nama nije do razgovora o modi, ali moramo se potruditi da brinemo jedni o drugima i da se nadamo da će pandemiji uskoro doći kraj.

Korona virus je zavladao u celom svetu i nema zemlje u Evropi koja nema zabeležen ponovni skok obolelih od COVID-a 19 tokom juna meseca. Apelovao bih na sve da se pridržavaju zdrastvenih mera i da u zatvorenom prostoru (tržnim centrima, prodavnicama, pekarama, restoranima) i prevozu nosite maske.

Tokom ovog slikanja trudio sam se da sve slike napravim na otvorenom uz socijalno distanciranje. Ako mislite da to vama neće ništa pomoći, onda bar pomislite na svoje bližnje siguran sam da svako od vas u svom domaćinstvu imate osobe koje su osetljive na posledice koje može izazvati ovaj virus, a to su starije osobe od 65 godina, osobe sa oslabljenim imunitetom i zdrastvenim problemima i deca. Hvala što brinete o svom zdravlju!

Koje su vaše “modne” asocijacije na leto? Kao i uvek biću iskren sa vama pa ću reći: Dobra pegla, pamuk, viskoza i lan… Prvenstveno je najbitnije da se svako od nas oseća komotno u svojoj odevnoj kombinaciji jer letnje vrućine mogu biti nekad nepodnošljive. Tokom letnjeg perioda svako od nas ima probleme sa znojenjem u manjem ili većem obimu. Zbog sveta toga najbitnije je odabrati prave materijale koji bi omogućili koži da diše!

Kao što sam rekao na početku prethodnog pasusa materijali poput pamuka, viskoze i lana su “modni simboli” leta, ali nije svaki materijal isti. Kada pričamo o pamuku, to je materijal kod koga je najbitniji završni način obrade ili da li će se pored pamuka još neki materijal pronaći u sastavu nekog odevnog proizvoda.

Pamuk je materijal koji se lako gužva i siguran sam da je svako od nas imao situacije u životu kada provede pola sata (ako ne i više) peglajući pamučne stvari, niste ni izašli iz svog doma, a odevni predmet se izgužvao…

Ja imam jedan mali trik koji koristim za pamučne košulje i to ću vam sad otkriti. Verujem da ste nekada u svom životu prali zavese i da ste primetili kada stavite štirak zavese lakše padaju i ne gužvaju se! Tako je i sa pamučnim košuljama (probao sam i sa pantalonama, ali sve zavisi od debljine materijala) jednom ili maksimalno dva puta tokom letnje sezone tokom pranja dodajte štirak i vaše košulje od pamuka biće dugotrajnije i manje će se gužvati.

Naravno i peglanje je veoma bitna stvar, kada peglate pamučne stvari podesite temperaturu pegle na niže temperature i na taj način ćete izbeći dodatno gužvanje tokom peglanja i nećete oštetiti materijal. Nema na čemu i drugi put! 🙂

Koje su boje u trendu ovog leta? Pored standardnih pionira u modnoj industriji poput bele, bež, drap, teget i crvene boje pojavljuju se i neke boje koje su izvedene varijacije navedenih boja uz dodatak novih. Boje koje su takođe aktuelne ove letnje sezone su: koralno roze boja (mešavine jarko crvene boje i svetle pink boje, veoma zanimljiva kombinacija), boja šafrana (kombinacija narandžaste i žute boje), tamno zelena boja luka (Chive), tirkizno zelena boja i za kraj svetlo plava boja, ali ona nijansa izbleđenog džinsa.

Odlučio sam da moj današnji post bude u standardnoj bež – drap – beloj boji. Ova odevna kombinacija predstavlja svakodnevnu neobaveznu sportsku eleganciju za muškarce.

Priča koja se krije iza ove odevne kombinacije?

Modne detalje iz ovog posta poput naočara i patika ste imali prilike da vidite prošlog leta, samo su lepo održavane i evo nas ponovo na ulicama Beograda. Odevni komadi su novi i nadam se da ću napraviti još neke zanimljive kombinacije tokom ovog perioda. Bela košulja uvek će pronaći neke savršene klasične pantalone ili džins u koje se može elegantno uvući i učiniti nas “modnom ikonom”. Kroj pantalona i taj “vrećasti” momenat je olakšavajući modni detalj koji će usput olakšati višesatne letnje šetnje.

OUTFIT

Košulja: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Naočare za sunce: Givenchy

Patike: Makia Clothing

Kako se vama dopala ova moja današnja modna kombinacija? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brendova Makia Clothing i Loro Piana. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim vanvremenskim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Avanture Moja strana sveta Putovanja June 19, 2020 4 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

**Uskršnje ostrvo:** Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

**Tibet:** Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

***Nepal:*** *Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m*.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

**Patagonija:** Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

**Sudan:** Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

**Namibija:** Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

**Severni Tajland:** U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

**Sudan:** Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji sličnost sa Meksikancima i Ircima.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

**Papua Nova Gvineja:** *Sa pripadnicima Huli naroda*.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

**Sudan:** *Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.*

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Avanture Putovanja June 10, 2020 7 Comments

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Iskreno, nadam se da ste dobro i da dočekujemo svi zajedno neke lepše i toplije dane koji su karakteristični za ovaj period u godini. Jun je inače mesec kada ljudi kreću na more ili planiraju svoje letovanje, ali ova godina je bila izuzetak. Zbog novonastale situacije izazvana Korona virusom, ljudi su sprečeni da planiraju letovanja i možda da svoja putovanja odlože za jesen.

Meni je bilo drago što su se mnogi od vas setili mog bloga i veliki broj čitalaca mi se obratio u prethodnih nekoliko nedelja sa molbom za savete gde biste mogli otići na neko letovanje u jesenjem periodu. Koje su to destinacije koje su vas najviše interesovale? Narod iz Srbije i regiona su najviše predložile sledeće destinacije: Turska, Egipat, Kipar, Grčka, Tunis, Maroko i Malta.

**Centralna ulica u samom srcu Republike Malte, žila kucavica prestonice – Valeta**

MALTA

Republika Malta je vrlo mala i gusto naseljena ostvrska zemlja koju sačinjava Malteški arhipelag u Sredozemnom moru. Arhipelag čine tri ostrva: Malta, Gozo i Komino. Ova neobična ostrvska zemlja se nalazi južno od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, pa tako geografski gledano Malta pripada severnoj Africi, ali sa političkog aspekta ova zemlja pripada Evropi i članica je Evropske Unije. Meni je bila velika čast i zadovoljstvo da u saradnji sa turističkom organizacijom Republike Malte osetim čari ove ostrvske zemlje.

Trg Republike se nalazi u centru Valete, glavnom gradu Republike Malte. — **Trg Republike u Valeti**

Glavni grad Republike Malte je Valeta. Zbog specifičnog geografskog položaja, malteška kultura predstavlja neobičan spoj mnogih kultura koje su tokom istorije bile povezane. Uglavnom to su obližnje susedne mediteranske zemlje ili kulture zemalja koje su upravljale Maltom pre dobijanja nezavisnosti. Malteška ostrva predstavljaju jedan veliki muzej na otvorenom, jer se 7000 godina malteške istorije na koju su veliki uticaj imali Feničani, Arapi, Romani, Malteški vitezovi i Britanci, mogu videti i dan danas.

Tritonova fontana je fontana koja se nalazi na periferiji Gradske kapije u Valeti, Malta. — **Triton Fontana u Valeti, Malta**

Malta je izuzetna turistička destinacija, bez obzira šta očekujete od svog odmora, bilo da ste ljubitelj aktivnog odmora ili relaksacije mogućnosti ovog ostrva su bezbrojne. Za ljubitelje kulture i umetnosti tu su brojni muzeji i galerije. Sa druge strane za sve gurmane Malte predstavlja pravi mali raj jer imate priliku da uživate u neobičnim specijalitetima ovog mediteranskog ostrva.

Malta takođe poseduje veliki broj prirodnih lepota kao što su brojne pećine, uvale i prirodni spomenici. Ne zaboravite kada završite sa obilaskom znamenitosti i uživanjem u brojnim đakonijama ne zaboravite da obavite kupovinu ili prošetajte uveče promenadom u Slimi i Buđibi.

Mdina je utvrđeni grad u severnom delu ostrva, koji je tokom istorije u periodu od antičkog doba do srednjeg veka služio kao glavni grad na ostrvu. Grad je još uvek opasan unutar zidina i u njemu živi nešto manje od 300 stanovnika, ali uz susedni grad Rabat, koji je inače dobio ime po arapskoj reči za predgrađe. Prema poslednjem popisu stanovnika, ova dva grada zajedno imaju nešto više od 10.000 stanovnika.

Mdina je ostala središte malteškog plemstva i verskih instutucija. Imovina se i dalje uglavnom prenosi generacijski sa kolena na koleno. Grad nikada nije uspeo u potpunosti da povrati svoj značaj koji je imao do 1530. godine, što je ujedno i dovelo do popularnog nadimka “Tihi grad” od strane starosedelaca i turista. Mdina se nalazi na “listi čekanja” UNESCO-ve svetske baštine, a trenutno je jedna od glavnih turističkih znamenitosti na Malti.

Palata Vilhena: Prirodnjački muzej u gradu Mdina, Republika Malta — **Palata Vilhena, prirodnjački muzej u Mdini.**

Danas je Mdina jedna od glavnih turističkih atrakcija Malte, koja godišnje ugosti oko milion turista. Grad možete doživeti kao jednu zanimljivu mešavinu Normanske i Barokne arhitekture, uključujući nekoliko palata, većina njih su u privatnom posedu. U periodu od 2008. do 2016. godine sprovedena je velika restauracija gradskih zidina.

Katedrala Svetog Petra u gradu Mdina, Republika Malta — **Katedrala Sv. Petra u srcu Mdine, Malta.**

Tokom posete Malti, posetio sam Valetu, Mdinu, Rabat, Sliemu, malo tradicionalno ribarsko selo Marsaxlokk (Marsa-Šlok) i ostrvo Gozo. Ova zemlja je na mene ostavila utisak i iskreno se nadam da ću uskoro posetiti Maltu.

Postovi o Malti koje ste imali priliku da pročitate na blogu:

**Marsaxlokk (Marsa-Šlok) je malo tradicionalno ribarsko selo poznato po raznobojnim brodićima “Luzzus”.**

KIPAR

Republika Kipar je ostrvska zemlja koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora. Zbog svog geografskog položaja Kipar je predstavljao raskršće između Evrope, Azije i Afrike, a još uvek su zastupljeni mnogi tragovi drevnih civilizacija, poput rimske i vizantijske.

Jedan zanimljiv podatak koji sam saznao od predstavnika Nacionalne turističke organizacije Kipra je to da je Kipar ustvari najtoplije ostrvo Mediterana. Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se, prema jednoj od brojnih legendi, ovde iz morske pene rodila grčka boginja Afrodita. Najposećenije letovalište na Kipru je Limasol, grad čuven po nestvarno lepim plažama.

Afroditina Stena u blizini mesta Pafos, Kipar — **Afroditina Stena, znamenitost koja se nalazi u blizini mesta Pafos.**

Nikozija je pravo mesto za ljubitelje spoja modernog i tradicionalnog. Glavni grad Kipra još od 12. veka krasi stari deo grada sa neobičnim korzoom i kafićima na kaldrmi. Mesto gde se istorija prepliće sa modernim svetom.

Spomenik slobode je spomenik koji se nalazi u glavnom gradu Republike Kipra - Nikozija — **Spomenik slobode u Nikoziji**

Larnaka je udaljena nekoliko kilometara od najvećeg međunarodnog aerodroma na Kipru. Grad se nalazi se na jugoistočnoj obali i najstariji je grad na ostrvu. Pored Limasola, Larnaka je jedno od luksuznijih letovališta u čiju luku dolaze posetioci sa raznih strana Evrope i sveta sa novim modelima jahta.

Zgrada administrativne uprave okruga Larnaka na Trgu Evope u gradu Larnaka, Kipar — **Zgrada administrativne uprave regiona Larnaka koja se nalazi u samom centru – Trg Evrope u neposrednoj blizini glavne promenade.**

Larnaka poseduje moderne opremljene peščane plaže ocenjene sa visokim ocenama što doprinosi razvoju turizma. Grad je poznat po uređenoj promenadi koja se nalazi uz samu obalu mora, duž kojeg se nalaze drvoredi palmi. Jedna od najpoznatijih znamenitosti u blizini promenade je crkva Svetog Lazara.

Postovi o Kipru koje sam podelio sa vama na blogu:

Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja
Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja
Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu
Kipar, zimsko letovanje sa stilom (modni post)

Crkva Svetog Lazara u Larnaki, Kipar — **Crkva Svetog Lazara u Larnaki**

Dragi moji pustolovi stigli smo i do kraja ovog specijalnog posta gde sam u kratkim crtama pokušao da dočaram lepote ove dve neobične ostrvske zemlje u Evropi. Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih dragulja Mediterana? Koja su vaša zapažanja? Da li vam se više svidela Malta ili Kipar i voleo bih da čujem vaše razloge. Zaista bih voleo da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Luka u gradu Larnaka, Republika Kipar — **Luka u Larnaki**

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da saznaju nešto novo o turističkim destinacijama. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Putovanja Srbija u mojim očima May 23, 2020

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

**Palata Rajhl**, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

**Gradska kuća u Subotici** **i spomenik Caru Jovanu Nenadu**

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

**Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske**

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov

Moja strana sveta Putovanja May 15, 2020 5 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nakon prvog specijalnog posta na blogu – intervju sa gospođom Vesnom Jugović de Vinča dobio sam dosta mejlova i poruka na društvenim mrežama sa predlozima čiju “stranu sveta” biste voleli da vidite na mom blogu. Priznajem dobio sam dosta zanimljivih predloga, ali jedno ime se posebno izdvajalo – Sonja Lapatanov.

Siguran sam da ste čuli za jednu od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova. Sonja Lapatanov, svetska putnica koja je proputovala preko 100 zemalja sveta. Napisala je nekoliko izuzetnih knjiga putopisa: U skutima Himalaja, Rajska ostrva, Mama Afrika, Mundo Maja, Mlečni put okeana, Zeleni kontinent. Ova neumorna pustolovska duša je iskoristila dane karantina i upravo završava svoju knjigu koja bi trebala uskoro da bude na našim omiljenim policama u knjižarama širom Srbije.

Ovim putem bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Sonji na izdvojenom vremenu i što je uspela za kratak vremenski period da podeli sa nama uspomene sa svojih neverovatnih putovanja. Ovaj intervju će biti zaista poseban i biće podeljen u dva dela. Hajde da krenemo na put oko sveta sa našom poznatom svetskom putnicom Sonjom Lapatanov!

1. Potičete iz lekarske porodice i siguran sam da ste od detinjstva bili okruženi belim mantilima. Kako ste odoleli tom fenomenu i postali balerina?

Sonja Lapatanov: Medicina i beli mantili bili su porodična tradicija i sastavni deo mog života. Bila sam okružena lekarima, knjigama iz oblasti medicine, stetoskopima, aparatima za merenje pritiska, menzurama, hiruškim instrumentima, raznim bočicama i pacijentima, jer je moj deduška u kući imao ordinaciju, sve dok tadašnja vlast nije zabranila privatnu praksu. Bilo je logično da nastavim porodičnu tradiciju i da mi dermatovenerologija bude uža specijalnost.

U kući u kojoj smo živeli, okupljala se ruska emigracija. Među njima bio je i gospodin Bogdanovski. Bila sam nemirno dete, pa je roditeljima predložio da me odvede u baletsku školu “Lujo Davičo”, gde bi se kroz fizički angažman obuzdao moj neukrotivi temperament. Tako je počelo!

**Južna Etiopija:** Sa pripadnicama plemena Mursi

2. Imate zanimljiv spoj rusko-nemačkog porekla. Šta Vas je više vodilo u životu: ruska poetičnost ili nemačka pragmatičnost?

Sonja Lapatanov: Zavisilo je od situacije. No nije uvek bilo lako odabrati istok, ili zapad, koji se neprestano ukrštaju u mom biću. U detinjstvu i ranoj mladosti, dominantnija je bila ruska duša, a kako je život neumitno odmicao, preovladalo je nemačko prusko nasleđe.

**Francuska Polinezija, Tahiti:** U društvu sa majstorom tetovaže

3. Šta Vam je prva asocijacija na Beograd kasnih pedesetih i šezdesetih godina 20. veka? Možete li da napravite paralelu između tadašnjeg i sadašnjeg Beograda?

Sonja Lapatanov: U “doba Korone”, kada je priroda možda poslednji put upozorila čovečanstvo da joj je dosta zuluma nad našom planetom, vratio mi se moj Beograd iz godina koje pominjete. Na žalost, samo na kratko. Čim se ukinulo vanredno stanje, higijenske i sanitarne mere, su popustile, a ružne navike su ponovo zavladale gradom. U nekim delovima grada već su vidljivi tragovi nemara i bahatosti; bačene zaštitne maske i rukavice i različiti otpad.

**Grenada ostrvo:** Prodavačice začina i voća

Trenutno, barem u mom kraju, Beograd jeste lep, miran, tih, siguran, dostojanstven, vaspitan, pun zelenila i ptica koje ponovo pevaju i cvrkuću. Ulice su za sada čiste, pošteđene hiljada bačenih opušaka koji se kotrljaju niz ulice, žvakaćih guma zalepljenih za trotoar, telesnih izlučevina iz nosa i grla, razgaženog psećeg izmeta…Beograd je bio takav do kraja osamdesetih, a onda je sve krenulo niz brdo. Od tada, ne povlačim paralele!

4. Školovali ste se u Moskvi i Njujorku. Šta je na Vas ostavilo veći utisak kao balerinu, a šta kao devojku koja dolazi iz istočne Evrope prema kojoj i danas postoje brojne predrasude?

Sonja Lapatanov: Zajedničko za obe metropole je bila i jeste, vrhunska umetnost igre; na jednoj strani klasičan balet, a na drugoj, mjuzikl, džez i moderan balet. Obe strane su ostavile snažne utiske, jer drugačije i nije moglo da bude. Posle sticanja impozantnog znanja i golemog iskustva i stažiranja u Boljšoj teatru, ostvarila sam zacrtani cilj; da se stručno usavršim i budem najbolja. Što se tiče predrasuda, njih u umetničkoj igri nema. Mi govorimo univerzalnim jezikom tela, koji svi razumeju, a kao svetska žena, koja nema dva rođaka iste nacionalnosti, ja pripadam istoku i zapadu, kao i severu i jugu.

**Gvatemala:** Atmosfera u mestu Čičiikastenango

5. Smatra se da ste postavili nove standarde iz oblasti koreografije i scenskog pokreta. Da li ste toga bili svesni tada ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Sonja Lapatanov: Sve mi je od početka bilo jasno! Posle stručnog usavršavanja, u SSSR-u i SAD, posvetila sam se pedagoškom i koreografskom radu, kao i scenskom pokretu, razvivši se u stvaraoca posebnog i originalnog stila, prepoznatljivog u bezbrojnim pozorišnim predstavama i ostalim vidovima scenskih nastupa.

**Galapagos, Ostrvo Izabela:** Sa morskom lavicom

Znalački sam korake i ples ugrađivala u tkivo predstave, doprinevši da u savremenom teatru scenski pokret i koreografija postanu bitan element rediteljskog koncepta i samih predstava. Na osnovu mog rada 1996. godine, ustanovljena je Sterijina nagrada za koreografiju i scenski pokret, na šta sam posebno ponosna. Za svoj stvaralački rad dobila sam odlične ocene publike i kritike i dobitnik sam mnogobrojnih značajnih strukovnih i društvenih priznanja i nagrada.

6. Vi ste jedna od prvih, ako ne i prva, koreografkinja koja je izasla izvan strogih granica teatra i saradjivala sa velikim muzičkim zvezdama bivše Jugoslavije. Takav potez nije uvek gledan blagonaklono od strane Vaših kolega. Kako je doslo do te saradnje i kako ste je doživeli?

Sonja Lapatanov: Sarađivale su starije kolege i pre mene sa muzičkim zvezdama Jugoslavije i to se tada zvalo šou-biznis. U vreme kada se to nazivalo estradom, ja sam u tu priču ušla, na poziv menadžera, ili samih umetnika. Pominjanje estrade se uglavnom identifikuje s galerijom svakojakih obnaženih pevačica s naslovnih strana žute štampe, koja je na nesrećan način definisala estradu kao nešto što podrazumeva vulgarnost.

Mnogi se groze te reči, dok je kovanica šou-biznis mnogo prihvatljivija. Na estradu su posebno osetljivi ljudi iz kulturnih krugova, koji taj pojam doživljavaju kao nešto trećerazredno, kao zlo i naopako. U suštini, estrada i šou-biznis imaju isto značenje i identične okvire u kojima funkcionišu. Moja saradnja sa estradnim umetnicima je uvek bila na zavidnom nivou, jer kako je drugačije i moglo sa Zdravkom Čolićem, Bebi Dol, Brenom, Anom Bekutom, Draganom Mirković, Rambom Amadeusom, Goranom Bregovićem, Alenom Islamovićem, Zoricom Kondžom, Biljanom Ristić, Suzanom Mančić, Banetom Mojičevićem, Stevanom Anđelkovićem, Marijom Šerifović…

Prema meni nisu bili blagonakloni samo oni koji nisu mogli da uđu u moj tim igrača, onih koji su pratili pevače i neke kolege koje su kasnije oberučke prihvatile da rade koreografije sa novopridošlim pevačima i budućim zvezdama te iste estrade. Mojim igračima je ta saradnja bila solidan izvor zarade, tekao im je radni staž i bili su zdravstveno osigurani. Svi smo tom saradnjom bili zadovoljni.

7. Zbog prirode svog posla, balerine se “penzionišu” izuzetno rano za uobičajene standarde. Kako ste to doživeli? Da li su Vam putovanja poslužila kao novi životni izazov?

Sonja Lapatanov: Nisam se mnogo potresla, jer sam se već tada aktivno bavila pedagoškim radom, koreografijom i scenskim pokretom za pozorišne predstave u Beogradu i diljem Jugoslavije. Mnogo sam radila, čak 12 predstava godišnje, nekada dve istovremeno, recimo; jednu u Subotici, a drugu u Nišu. Kući u Beograd, sam dolazila samo da promenim garderobu! Bilo je posla, kreativnost je bila na vrhuncu, kao i inflacija! Od potpisivanja ugovora, do isplate honorara, hiperinflacija bi pojela sve! Bila je to najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva.

Cene proizvoda su rasle veoma brzo, čak za samo nekolika sati dinar je postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka, ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara! Strašno!

Tanatos i Eros, ti spojevi suprotnosti u životu, život i smrt, sreća i tuga, bol i uživanje…destrukcija i stvaralaštvo, koje me je tada održalo i njemu hvala! Putovanja su moj večni životni izazov. Moji preci su migrirali sa jednog na drugi kraj sveta, što jeste svojstveno ljudskom rodu, pa i meni. Geni su geni!

**Libija:** Leptis Magna Forum, Gorgona Meduza

8. Kada ste osetili da su putovanja postala više od uživanja i da su se pretvorila u Vaše drugo zanimanje?

Sonja Lapatanov: Od vremena kada sam počela da pišem knjige.

9. Obišli ste skoro sve zemlje sveta. Šta Vas je podsticalo da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira i koje najveći broj ljudi nikad ni namerava da poseti?

Sonja Lapatanov: U vašem pitanju se nalazi odgovor. Podsticalo me je to što zemlje koje najrađe obilazim, izlaze iz turističkih okvira i što mali broj ljudi namerava da ih podseti!

**Pakistan:** Čuveni pakistanski kamioni

10. Za sebe kažete da ste adrenalinski zavisnik i da su Vam omiljene destinacije u Aziji i Africi. Koje putovanje je izazvalo najveći adrenalin?

Sonja Lapatanov: Tačno, ja sam radoznali, adrenalinski zavisnik i avanturista željan znanja. Stalno imam potrebu da duhovno i intelektualno unapređujem svoje biće. U tom smislu su mi potrebne promene. A i ne drži me mesto ! Mnoge situacije su izazivale euforiju, neke su izmamljivale suze, neke strah, neke uzdahe i divljenje…u Africi Sudan, Tanzanija i Namibija, u Aziji Kambodža, Mjanmar, Pakistan…

**Južnoafrička Republika:** Na Rtu dobre nade

Dragi moji pustolovi nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Mi nastavljamo za par dana put oko sveta sa našom Sonjom Lapatanov. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

**Zimbabve:** Kniks pred kraljicom i kraljem

Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Moja strana sveta Putovanja May 7, 2020 6 Comments

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam 1995. svetske licence tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala. Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine, da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Bitno da je nekad bilo lepo…

Moda Outfit Post April 19, 2020 6 Comments

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, kako ste mi danas? Sedim u ovom karantinu i nešto razmišljam kako nam je nekad bilo lepo, al dođe Korona, pa nam pokvari sve planove koje smo imali…

Nego, šta ćemo mi sa ovom “poslovnom” ljubavlju u vreme Korone? Glavno pitanje je: “Ima li posla?”. Siguran sam da ste čuli razne odgovore na ovo čuveno pitanje i verujem da je Korona duboko ušla i zarazila sve sektore, ali moramo priznati da je najviše stradala uslužna delatnost. Restorani i kafići zatvoreni, ko se snašao da sklopi dogovor sa kompanijama koje raznose hranu, uspeo je i to je to! Hoteli su prazni, avioni prizemljeni i pitanje je kada će se ponovo vinuti u nebo.

Da li ste se navikli na ovaj prinudni odmor ili na rad od kuće, gde ni sam ne znaš kada je dan, a kada noć. Korona ostavlja pustoš za sobom, mnogo hiljada života se ugasilo, reka ljudi je ostala bez posla, a vodopad ravan Nijagarinim će se tek sručiti na Zavode za tržište rada širom sveta… I onda se pitamo da li je glad u svetu toliko velika da je onaj tip u Vuhanu morao da pojede onog šišmiša? A nas su ubeđivali da u Kini jedu pse. Da su se držali pasa i mačaka sada ne bismo svi sedeli u kući i razmišljali kako nam je nekad bilo lepo. Malo crnog humora nije naodmet u vreme Korone…

Inače, kako ubijate vreme u izolaciji? Gradite kule od tolet papira? Snimate klipove za Tik Tok? Upoznajete svoje ukućane? Neke studije kažu da je tokom ovih vanrednih situacija najveća stopa razvoda i veliki broj potvrđenih trudnoća. Reklo bi se da je tanka razlika između ljubavi i mržnje…

Prestao sam da gledam televiziju, niko više ne zna tačno koliko će ovo stanje da traje, tragedije na sve strane pa sam rešio da radim neke zanimljive stvari i da se posvetim nekim svojim hobijima koje sam zbog svakodnevnog posla i putovanja zapostavio.

Da li će nam se navike promeniti posle COVIDa – 19? Iskreno ne znam. Mislim da će uticati na našu svest da se promenimo u nekoj meri. Ipak vodeći se onom čuvenom da vuk dlaku menja, ali ćud nikad, ne mislim da ćemo dugo moći da vodimo dnevnik Ane Frank i da ćemo uskoro prigrliti slobodu kada nam se za to ukaže prilika. Možda će se jedno ipak promeniti, makar na kratko, slobodu nećemo shvatati zdravo za gotovo.

Možda je najbolje da ovih dana stavimo na sebe najlepši modni detalj koji ništa ne košta, ali puno vredi – osmeh i nadati se najboljem. Moda je igranje sa modnim detaljima, svako od nas ima pravo da izabere svoj način oblačenja i da pronađe svoje mesto pod užarenim modnim suncem.

Kao što znate ja se uvek trudim da kombinujem neke odevne komade koje imam već neko duže vreme sa nekim novim detaljima i zato sam odlučio da ponovo izvadim ovu lanenu jaknu i dočekam neke lepe dane u mojim omiljenim patikama koje su možda teške za održavanje, ali su srcu ipak drage. Kao i u životu, čovek voli neke stvari koje su teže i neobičnije, to su te neke male životne radosti.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Majica: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Makia

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku obalu Dorćola? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Makia Clothing. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Avanture Putovanja April 5, 2020 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

*Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…*

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

*Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart*

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
Volim Salzburg jer…
Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

Drezden: Grad kraljeva
Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Avala, verni čuvar istorije iz oblaka…

Lista zelja Moda March 28, 2020 7 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste uspeli da pronađete neku vrstu razonode tokom ove novonastale situacije zvana Korona. Neću da vam dajem savete kako da provedete vreme tokom ove nedaće koja se trenutno odvija u Srbiji, samo želim da vas zamolim da se koliko možete pridržavate uredbi koje su trenutno na snazi tokom ovog vanrednog stanja.

Ovo je vreme koje treba da provodimo sa porodicom i da putem telefona i drugim vidovima komuniciranja ostanemo u kontaktu sa prijateljima, okolinom i spoljnim svetom.

U mojim prethodnim postovima potrudio sam se da prvenstveno zbog ljudi koji su želeli da saznaju nešto više o znamenitostima Beograda poput Kule na Gardošu koja čini srce Zemuna na obali Dunava i Topčiderskog Parka koji je ostao poznat kao omiljena zelena oaza Kneza Miloša Obrenovića. Danas sam želeo da vam predstavim najpoznatiju beogradsku “planinu”.

Avala je brdo koje se nalazi u jugoistočnom delu Beograda i na samo nepunih 16 kilometara od srca grada imate priliku da uživate u izuzetnom pogledu na Beograd, Vojvodinu i Šumadiju. Najpoznatija beogradska “planina” je visoka 511 metara.

U srednjem veku, grad Žrnov ili “Avalski Grad” je bio smešten na samom vrhu Avale. U 15. veku Žrnov je bio osvojen i pod opsadom Otomanske imperije koja je sagradila potpuno novi grad i preimenovala ga u “Havale”, reč koja potiče iz arapskog jezika i znači prepreka.

Avala se od 1859. godine nalazi na listi zaštićenih dobara kao prirodni spomenik i lokalitet od izuzetnog kultorološkog i istorijskog značaja grada Beograda. Avala je tek 2007. godine ušla u krug zaštićenih zelenih površina grada Beograda.

Planina je proglašena nacionalnim parkom 1936. godine. Nekoliko godina kasnije, Avali je dodeljen status javnog dobra od opšteg interesa i uprava je bila dodeljena vladi Republike Srbije. Sredinom šesdesetih godina, tačnije 1965. godine izgrađen je 202 metra visok Avalski toranj, jedna od najviših građevina na Balkanu. Toranj je nažalost uništen u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

Srećom, odlukom Vlade rekonstrukcija je započeta 2006. godine, a zvanično novi Avalski toranj je otvoren za javnost 21. aprila 2010. godine. Novi toranj je verna kopija uništenog i Avala je još jednom dobila priliku da potvrdi svoju titulu najpoznatijeg izletišta Beograđana.

Na Avali se mogu pronaći i Spomenik Neznanom junaku, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, Memorijalni park, Spomenik Vasi Čarapiću.

Predivna šuma, obnovljeni toranj i Spomenik Neznanom Junaku su neosporno simboli današnje Avale, međutim, malo ljudi zna da je na temeljima Spomenika neznanom junaku nekada stajala veoma dobro očuvana tvrđava srednjovekovnog grada Žrnova.

Po želji i naredbi kralja, ostaci utvrđenja su uništeni dinamitom sa željom da se na ostacima podigne novi Spomenik neznanom junaku. Vodila se javna polemika zašto je kralj Aleksandar doneo takvu odluku, ali se nije došlo do pravog zaključka. Želeo bih da sa vama podelim činjenicu da je u to vreme, nedaleko od novog, već postojao Spomenik neznanom junaku, ali je i on srušen. Od njega je ostao samo krst koji se danas nalazi u crkvi u Belom Potoku.

Novi spomenik neznanom junaku, na vrhu beogradske planine Avala simboliše veliko stradanje jedne zemlje. Da li ste se nekada zapitali ko je Neznani junak koji počiva na Avali?

To je jedan dečak kojem je detinjstvo nasilno prekinuto 1915. godine kada ga je pogodila granata. Skulptor Ivan Meštrović je hteo da prikaže simbol petovekovnog ropstva pod Turcima sa skulpturama koje označavaju različite nacionalnosti bivših republika u staroj Jugoslaviji…

S druge strane mnogi veruju da je spomenik Neznanom Junaku upotrebljen ne da bi se dao zvaničan smisao tajanstvenom junaku, nego da se nakićenim brojnim masonskim simbolima prikaže srpska istorija. Mnogi i danas veruju da su kralj Aleksandar i Ivan Meštrović bili masoni.

Da li je Spomenik neznanom junaku, u stvari grandiozni masonski simbol izgrađen iz nama nepoznatih razloga, ili kako mnogi veruju, to samo jedna potvrda privrženosti ideji ujedinjenja, kojom je kralj Aleksandar Karađorđević pokušao da dokaže svoju odanost Jugoslovenima… To je tajna koju ćemo možda uspeti da saznamo, ali jedno je neminovno Avala je simbol Beograda kojim se možemo ponositi.

Ja ću reći da sam pametno iskoristio jedan dan i da sam imao priliku da saznam nešto više o Avali. Kao i u prošlim postovima nakon “šetnje” kroz istoriju moram vam nešto malo reći o mojoj odevnoj kombinaciji.

Kada ste bloger uvek vam bude velika čast i osećate neizmernu sreću i zadovoljstvo kada dobijete poziv za saradnju sa brendom koji godinama gradi svoju priču i pozove baš vas da budete i vi deo te modne porodice. Ne znam da li ste čuli za brend WELLENSTEYN, ali to je jedan od poznatijih luksuznih nemačkih modnih brendova. Možda ga već nosite godinama, ali da li znate priču koja stoji iza ove marke?

Istorija brenda Wellensteyn započinje, negde oko 1960-ih godina u Nemačkoj, ali danas se ovaj brend može videti u prodavnicama širom Sjedinjenih Država i Severne Amerike.

Tada je, pre šezdeset godina, Adolf Wuttke bio proizvođač mehaničkih instrumenata koji su se koristili za uranjanje u dubine Severnog mora. Uvek se trudio da bude blizak sa svojim kupcima, kako bi na pravi način otkrio oni šta žele. Naravno uvek je bio rado viđen gost na pristaništima i brodogradilištima koja su svakodnevno koristila njegove instrumente.

Nakon nekog vremena uočio je potrebu za adekvatnom radnom odećom koja neće samo biti deo radne uniforme, već i da poseduje određenu eleganciju. On nije želeo da stvori bilo kakvu odeću, njegova vizija je bila da proizvede najbolje jakne za muškarce. To je upravo ono što je uradio!

Stvorio je pravu liniju stilskih jakni i kaputa koji su bili jedinstveni jer su bili izrađeni od specijalnih voskiranih materijala koji će odlično podnositi vetar i kišu, a sa druge strane svakog radnika na pristaništu održavati bezbednim, utopljenim od svih prirodnih nepogoda.

Kompaniju je preuzeo Adolfov sin Tomas. Danas modni brend Wellensteyn ima i žensku kolekciju, sa više različitih modela jakni koje će vam u svakom godišnjem dobu pružiti izuzetan komfor i besprekornu eleganciju. Brend neguje stil funkcionalne elegancije, gde sam se ja odlučio da vam predstavim jedan model iz njihove nove kolekcije za Proleće-Četo 2020. godine. U narednim postovima imaćete priliku da vidite još neke interesantne modele.

OUTFIT

Jakna: Wellensteyn

Džemper: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Tod’s

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku planinu Avalu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Wellensteyn. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modnih kuća Loro Piana i Tod’s Group koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Topčiderski park, oaza mira kneza Miloša Obrenovića…

Moda Outfit Post March 14, 2020 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, nadam se da ste dobro jer danas za vas imam jednu pravu poslasticu. Pre par dana sam vam napisao nešto o Gardoš Kuli koja čini samo srce Zemuna, na obali Dunava. Danas ću vam napisati neke zanimljivosti o Topčiderskom parku, znamenitost koja se nalazi na listi svakog turiste koji poseti Beograd. Siguran sam da ste bar nekad imali priliku da iz kola ili prevoza vidite ovaj park, ali niste znali da je u pitanju oaza koju je tokom 19. veka stvorio knez Miloš Obrenović izgradivši dvorski kompleks koji je bio središte kulturnog i društvenog života tridesetih godina 19. veka u Beogradu.

Kada mojim prijateljima strancima spomenem Beograd, oni me uvek pitaju šta mogu da vide u Beogradu i kakvu vrstu arhitekture i prirodnih lepota oni mogu da očekuju? Kada im kažem ono čuveno SVE, oni samo kažu ma da… Da ih ja ne bih nagovarao, ja lepo ukucam na guglu “ŠTA VIDETI U BEOGRADU” i izađe pregršt izuzetnih slika koje dočaraju lepotu srpske prestonice. Posle se usude da ukucaju “ŠTA VIDETI U SRBIJI” pa nakon par dana mi pošalju poruku da dolaze u Beograd i možda će da malo proputuju po Srbiji.

Pošto sam proveo više godina u Nemačkoj i drugim zemljama uvideo sam koliko su neki narodi u Evropi zaljubljeni u svoje domovine. Jedan prosečan Nemac će se u 90% slučajeva odlučiti da svoj budžet za putovanja najradije potroši u sopstvenoj zemlji. To nisam ni znao dok nisam sa svojim prijateljima išao po Nemačkoj i obilazao njihove lokalne znamenitosti, gradove kulture i prirodne lepote, posebno bih izdvojio njihova jezera jer su stvarno neobična i uređena.

Pošto sam dosta naučio od njih ja sam rešio da to sprovedem u delo i da upoznam strance i domaće stanovništvo sa nekim neobičnim mestima. Zbog trenutne situacije sa Korona virusom, još par dana ću ostati u Beogradu dok ne dobijemo dozvolu za posetu drugim mestima u Srbiji. Siguran sam da će vam se dopasti novi zanimljivi postovi kojima će glavna tematika biti Turizam u Srbiji.

Da li ste znali da je Topčiderski park najstariji park na teritoriji Beograda? Reč Topčider potiče od dve turske reči TOPŽI (značenje: topovi) i DERE (značenje: potok ili dolina) i u bukvalnom prevodu bi bilo tobdžijska dolina (potok) jer su pre skoro pet vekova Turci na ovom prostoru izvodili vežbe i pripreme za bitke.

Ovaj park je oduvek bio omiljen u Srbiji i mesto gde su svi dolazili da uživaju u prirodi, malo odmore i zabave sa porodicom. Urbanizacija i proširivanje Beograda je dovela do toga da se smanjuje zelene površine oko Topčiderskog parka i Košutnjaka.

Zanimljiv je podatak da je 2015. godina održana specijalna sednica Vlade gde je Topčiderski park proglašen najvažnijim prirodnim spomenikom kulture. Topčiderski park se nalazi na opštini Savski venac i nalazi se u državnom vlasništvu Republike Srbije kao zaštićeno dobro.

Kada zavirimo malo u istoriju dolazimo do zanimljiv podataka da je knez Miloš Obrenović odlučio da izgradi sebi rezidenciju i da je to poželeo da bude u sklopu Topčiderskog parka. U periodu od 1831. do 1834. godine završena je izgradnja osnovnog dela dvorskog kompleksa.

Park u sklopu dvorskog kompleksa je počeo sa uređivanjem počeo još u doba kneza Miloša, posebno od vremena dolaska inženjera Atanasija Nikolića 1839. godine, koji uređuje i prvi rasadnik na ovim prostorima 1846. godine. Neki istoričari tvrde da su u izgradnji parka učestvovali fracuski i češki pejzažni arhitekti koji su ostavili svoj lični pečat tokom uređivanja Topčiderskog parka.

Ispred samog Miloševog Konaka nalazi se stablo Javorolisnog platana koji se takođe nalazi na listi zaštićene prostorno kulturno-istorijske baštine Topčider – Košutnjak.

Nije poznato kada je tačno zasađen ovaj platan, ali se po nekim navodima smatra da je zasađen po nalogu kneza Miloša Obrenovića kada je sagrađen Konak. Ovaj platan se smatra jednim od najvećim i najlepšim primerkom svoje vrste i predstavlja živu istorijsku i hortikulturnu baštinu Beograda.

Milošev Konak, koji imate priliku da vidite na slikama izgrađen je 1831. godine i predstavlja spoj tradicije i kulturne srpske baštine 19. veka. Ova građevina se sa velikim ponosom mogla uporediti sa drugim objektima od kulturnog značaja svog doba.

Za vreme vladavine Miloša Obrenovića, imao je veoma značajnu ulogu suda i na ovom mestu su se redovno održavale skupštine i zborovi.

Drugo preuređivanje Topčiderskog parka obeleženo je postavljanjem obeliska u čast Miloševog povratka u Srbiju 1859. godine. Pozicija obeliska je pažljivo osmišljena tako da se u preseku osa simetrija konaka i crkve se povezuju ključni objekti u praku.

Oko obeliska se nalazila kružno oblikovana živa ograda i niski četinari pravilnog oblika. Uvedeni su i simetrični zasadi sa egzotičnim biljakama, poput stabala banane, koja su bila veoma popularna u uređenju evropskih parkova u 19. veku.

Početkom 20. veka u Topčiderskom parku je i dalje vidno prisutno geometrijsko uređivanje prostora, a javljaju se i brojni noviteti u sklopu dvorskog kompleksa. U ovom kulturnom kompleksu možete posetiti i spomenik Arčibaldu Rajsu. Podignut je 1931. godine u spomen na dr Arčibalda Rajsa velikog prijatelja Srbije, stručnjaka za kriminalistiku i profesora Univerziteta u Lozani.

Početkom dvadesetih godina 20. veka uređenje parka se bitno promenila, sa kontrolisanom primenom slobodnog engleskog pejzažnog stila oblikovanja prostora i nestajanjem pravilne geometrije.

Danas se Topčiderski park prostire na više od 13 hektara, samo pet kilometara od srca grada i okružen je pošumljenim brdima Košutnjaka i rekom Topčiderkom. Pomalo zapušten i zaboravljen, daleko od nekadašnje slike sjajnog i raskošnog evropskog parka. Ovaj park poseduje veliku vrednost i predstavlja jedan neiskorišćeni potencijal Beograda.

Ako poželite da se opustite i odmorite sa svojom porodicom i prijateljima posetite ovu oazu. Verujem da je svima nama uvek potrebno onih pet minuta bez ikakve buke iz užurbanog spoljnog sveta…

Ja sam iskoristio lepo i sunčano vreme da posetim ovaj dragulj Beograda i sa svojim fotografom sam se potrudio da za vas napravim ove fotografije za koje se iskreno nadam da ce vam se dopasti. Nadam se da sam uspeo barem malo da vam dočaram lepote ove prirodne oaze.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju rečenicu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti!

Kada dođe zima u koja je većinom suva i vlada “zubato” sunce, najbolji savetnik u tom slučaju je kaput. Kaput je možda malo elegantniji od perjane jakne, ali je možda mala mala što se može nositi isključivo po suvom i hladnom vremenu. Zato sam rešio da iskoristim ove sunčane dane i prošetam svog “najboljeg drugara” i zajedno osetimo svežinu i lepotu prirode u Topčiderskom parku.

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Roberto Botticelli

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najstariji i najveći park u Beogradu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Zimske scene iz beogradskog života…

Turo – Finska reč za eleganciju

Septembar u Beogradu…

Crvena razglednica iz Linca

Priča iz Berlina: Neka ostane među nama…

Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš

Volim Salzburg jer…

Šri Lanka: Biser Indijskog okeana

Posts tagged Mr.M by Marko Tadic

Modni Dnevnik: Zanimljiva paleta boja koje možete nositi ovog leta

OUTFIT

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Kipar i Malta: Dva neprocenjiva dragulja Sredozemnog mora…

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Beogradski Dnevnik: Bitno da je nekad bilo lepo…

OUTFIT

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Beogradski Dnevnik: Avala, verni čuvar istorije iz oblaka…

OUTFIT

Beogradski Dnevnik: Topčiderski park, oaza mira kneza Miloša Obrenovića…

OUTFIT