Posts tagged Sony Alpha 7r Mark II

Život po nekim drugim pravilima…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da obradujem ljubitelje mode novim modnim kombinacijama. U poslednje vreme primećujem sve veći broj pitanja koja su vezana za “odobravanje” nečijeg ukusa i stila. Pitanja: “Da li imam ukusa?”, “Da li sam obučen/a po nekim poslednjim modnim trendovima?” i sva druga pitanja su nekada potpuno nepotrebna. Prvo, svi smo mi živa bića i svako od nas je poseban na neki svoj način. Čovek treba da nosi ono u čemu se oseća sigurno i udobno. Ne pristaje svakom klasičan, suvoparni stil možda je to u trendu, ali nekog to guši. Neko voli da bude izdvojen iz mase, da kombinuje više boja i ja sam za to da svakog treba podržati.

Moda je igra, to je nešto više od stvari koju vidite na ofingeru u nekoj radnji. Mnogo rada, truda i snova se nalazi u svakom od tih odevnih komada. Garderoba će se jednom prodati, ali da će se kupac vratiti ponovo? To je pitanje koje svakodnevno postavljaju sebi današnji modni kreatori koji potpisuju one naše male etikete koje nosimo za vratom.

Etiketa? Šta je to? Da li je to samo parče tkanine kojena kojoj je otisnut naziv nekog brenda ili nešto više? Da li nas etikete mogu podeliti u neke nove kaste? U današnjem potrošačkom društvu etiketa nažalost predstavlja samo jedan vid nove podele društva… Etiketa nam ne može reći da li je neko dobar ili loš čovek, ali danas postoje ljudi koji vole rado da etiketiraju druge osobu na osnovu brendova koje nose. To su po meni duševno siromašni ljudi koji nemaju šta drugo da ponude, pa se kriju iza svojih malih brendiranih etiketa koje “im život znače”!

Svi mi volimo lepe stvari, sa druge strane lepota je u oku posmatrača. Nemaju sve stvari istu vrednost za svakoga od nas. Lepe stvari su uvek tu da nas podsete da postoji ono malo svetlo na kraju tunela. U većini slučajeva ljudi lepe stvari i kvalitet povezuju sa visokim cenama, ali ne mora baš sve u životu što je lepo, da bude i skupo! Zato postoje outlet radnje, koje pomažu ljudima koji nemaju baš dubok džep da kupe neke lepe i kvalitetne stvari, pritom da iskoriste budžet koji inače izdvajaju za kupovinu.

Nakon objavljivanja mojih prethodnih postova o Noventa Di Piave outletu, shvatio sam da dosta ljudi nije upoznato sa načinom prodaje u outlet radnjama. Pokušaću da objasnim, a siguran sam da ću se možda malo i ponoviti, ali nemojte mi zameriti!

Hajde da navedemo “životni” tok jedne kolekcije nekog brenda koji praktikuje outlet način prodaje. Prvo ta najnovije kolekcija dođe u zvanične radnje tog brenda, nakon nekog vremena ta ista roba dolazi do sezonskog sniženja. Roba koja preostane nakon sezonskog sniženja i roba koja je oštećena prilikom prodaje u zvaničnim prodavnicama se šalje u outlet prodavnicu. Prodaja u outlet prodavnici je isto kao i u regularnoj prodavnici, kolekcija uvek prati aktuelnu sezonu, tako da u slučaju da se u regularnoj prodavnici prodaje nova proleće/leto kolekcija, u outlet radnji je isto u prodaji proleće leto kolekcija, ali od prethodne sezone. Kada roba dođe u outlet, ona se smatra novom “outlet” kolekcijom i obično su početne cene u outletu iste kao cene koje su ti proizvodi imali na poslednjem (finalnom) sniženju u zvaničnoj prodavnici.

U outletu takođe postoje periodi sezonskih sniženja i tada možete kupiti proizvode na sniženju do 70% (nekada su i sniženja i veća od 70%, ako je u pitanju kolekcija od pre par godina, roba sa većim oštećenjima ili specijalna akcija) od prvobitne cene proizvoda. U outletima se mogu kupiti zaista lepe i kvalitetne stvari, još ako kupujete u periodu velikih sniženja ušteda može biti drastično veća.

Za modom ne treba slepo juriti, jer retki su ljudi koji mogu sustići sve te modne trendove na vreme, posebno ako listate modne časopise potrebna su vam čitava mala bogatstva da bi ste bili u prilici da kupite sve te lepe stvari koje krase stranice tih istih magazine. Magazini, blogovi i sva ostala modna literatura trebala bi se isključivo koristiti kao inspiracija.

Ako niste uspeli sad da kupite neki modni komad, nebitno da li je u pitanju neki odevni komad ili modni dodaci, nemojte očajavati kad tad ćete pronaći tu stvar na nekom velikom sniženju ili pak u outletu. Koliko puta sam zatekao sebe kako žalim za nekom dobrom jaknom, nakon par dana zaboravim da sam je uopšte i želeo… Posle nekog vremena naiđem na istu ili sličnu jaknu na sniženju i tek onda kupim. Ne možete nikad kupiti sve stvari koje želite u određenom trenutku…

Prvi outfit koji ste imali priliku da vidite na prethodnim slikama je odlična kombinacija za svakog modernog muškarca. Ležerna, ulična elegancija koja je upotpunjena elementima klasične muške mode kao što je to jedna obična košulja na pruge, koja je prosto komad koji svaki muškarac bi trebao imati u svom ormaru. Jakna je izuzetno bitan odevan komad za svakog muškarca, jakna predstavlja ogledalo svakog muškarca.

Zbog toga je uvek bitno izabrati komad koji će biti odmeren i da može poslužiti za više prilika, u većini slučajeva za neku svakodnevnu upotrebu tipa odlaska na posao do nekih malo svečanijih prilika. Muškarac može malo da uštedi na drugim komadima, ali kada je reč o jakni tu bi muškarac trebao biti malo “lakše” ruke i dobro razmisliti prilikom kupovine.

OUTFIT

Jakna: Paul & Shark

Košulja: Paul & Shark

Farmerke: Dsqared2

Čizme su iz lične kolekcije.

Lokacija: Noventa Di Piave Designer Outlet

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

 

Sa druge strane imamo svakodnevni ulični stil, iskoristio sam iste farmerke iz prethodne modne kombinacije. Iste farmerke, dve potpuno različite modne krajnosti. Na jednoj strani imamo sportsku-eleganciju koja je zbog košulje i čizama poseduje određenu dozu klasike i ozbiljnosti. Drugi outfit je malo drugačiji i primeren je za mlađe muškarce koji žele da prate najnovije trendove koje zadaje muška ulična moda.

OUTFIT

Jakna: Guess

Majica: Guess

Farmerke: Dsquared2

Patike su iz lične kolekcije.

Lokacija: Noventa Di Piave Designer Outlet

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Dragi moji ljubitelji mode došli smo do kraja ovog drugog, ujedno i poslednjeg specijalnog outfit posta iz Italije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu na Kipru.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijateljima iz Noventa Di Piave Designer Outleta i brendovima koji su pružili podršku u ovom našem malom modnom projektu. Iskreno se nadam da vam se dopadaju ovi outfiti i da ste možda dobili neku ideju za svoju idealnu modnu kombinaciju.

Kako su se vama svidele ove moje modne kombinacije? Da li ste vi inače ljubitelji klasične mode ili ulične svakodnevne ležerne mode? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane McArthurGlen grupe outleta i outleta Noventa Di Piave iz istoimene grupe. Ovom prilikom želim da se zahvalim brendovima Paul & Shark, Dsquared2 i Guess na ukazanom poverenju i lepoj saradnji.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Korkeasaari, ostrvsko carstvo životinja

Zdravo svima! Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Došlo je vreme da vam predstavim najneobičniji zološki vrt na svetu, to nije običan zološki vrt, već pravo životinjsko carstvo. Korkeasaari, reč koji ni dan danas ne umem da izgovorim, ali sam bio presrećan kada sam je pročitao na tabli autobusa broj 16, koji vas direktno može odvesti sa centralne autobuske/železničke stanice – žile kucavice grada Helsinkija do samog ostrva gde se nalazi zološki vrt.

Mislim da sam tog jutra na stanici bio najstarije dete u autobusu, dobro iskreno nisam ni mario za to samo sam hteo da dođem do svog zacrtanog cilja. Moja malenkost je mislila skoro na sve, ali je zaboravila da se zološki vrt nalazi na ostrvu, potpuno sam smetnuo sa uma da je tamo vetrovito i da sam trebao poneti svoju kapicu koju sam zaboravio u stanu.

Zološki vrt u Helsinkiju se nalazi u blizini centra, par minuta vožnje autobusom i za par minuta možete napustiti užurbanu zonu Helsinkija i uživati u lepoti prirodnog i životinjskog sveta. Zbog jačine vetra nisam bio u mogućnosti da slikam sam prilaz ostrvu, pogled je neverovatan. Slika iznad je nastala kada smo prešli most, pri samom ulazu u zološki vrt. Pogled je očaravajuć, prosto sam ostao bez reči!

Ovaj ostrvski raj je dom za preko 150 životinjskih vrsta i sa bogatim biljni svetom koji broji preko 1000 vrsta biljaka. Postoji malo ovakvih oaza da su locirane na ostrvima, zato je zološki vrt u Helsinkiju poseban. Takođe je jedan od najstarijih vrtova na svetu, svoja vrata je otvorio 1889. godine. Zološki vrt radi tokom cele godine, samo je prilaz ostrvu u zavisnosti od sezone i vremenskih uslova drugačiji. Tokom proleća, leta i rane jeseni do Korkeasaari zološkog vrta možete doći posebnim brodićima – feribot, dok tokom kasne jeseni i zimskog perioda do zološkog vrta dolazite autobusom broj 16, kao što smo mi to uradili.

Vrt je podeljen u više celina. Svaka celina je posebna priča za sebe i nebitno je da li ste dete ili dete zarobljeno u telu odraslog čoveka uveren sam da ćete uživati. U celom vrtu postoje posebni objekti u kojima možete da osetite način života u Finskoj. Drvene kolibice kraj vode, mesto za logorsku vatru i objekti koji su izgrađeni u svrhu edukovanja dece i odraslih čini ovaj zološki vrt jedinstvenim kako u Evropi, tako i u svetu.

Malo je bilo teže doći do majmuna jer su deca školskog i predškolskog uzrasta prosto bila opčinjena harizmom ovih preslatkih životinjica. Tih dana je bio poseban raspust za decu u Finskoj koji je trajao nedelju dana i poseban je zbog toga jer je to aktivni odmor za decu. Deca imaju isplanirane aktivnosti svakog dana, da upoznaju svet oko sebe i nauče nešto novo.

Ovaj zološki vrt je odlično mesto za sve ljubitelje prirode, osim što ćete biti u prilici da provedete vreme i vidite neke svoje omiljene životinje, takođe možete uživati u prirodi. Modni znalci su rekli da je zlatna boja u trendu ove sezone, izgleda da i priroda u Finskoj prati najnovije trendove! 😉

Zanimljivo je bilo videti kako treneri i ljudi koji brinu o životinjama hrane životinje. Medvedi nisu bili nešto raspoloženi za slikanje pošto smo mi do njih došli kada je bilo vreme za popodnevnu dremku, pa možda zato nisu želeli da sarađuju sa nama ovaj put…

Razlog zbog kojeg sam ja želeo da posetim ovaj zološki vrt je Bela Sova. Bela Zimska Sova je mene uvek asocirala na poznate holivudske filmove o dečaku čarobnjaku Hari Poteru. Ne znam koliko ste upoznati sa tim neobičnim filmskim junakom, ali sam siguran da ste bar negde čuli ili neko od vaših bližnjih, obično su to mlađe osobe koje vole ovog magičnog junaka. Pošto su teme u filmovima o Hari Poteru vezane za paranormalne stvari poput magije, oni ne koriste “normalne” usluge pošte. Sve pošiljke – pisma i pakete šalju uz pomoć belih velikih sova. U Evropi nisam primetio da zološki vrtovi imaju ovu vrstu sove, ali kada sam video na reklamnom flajeru belu sovu ja sam morao da odem i da je vidim. Da su mi dali da je ponesem kući ja bi je rado poneo i zamišljao da sam Hari Poter svaki dan! 🙂

Zbog vremenskig uslova koji su malo hladniji nego u drugim delovima Evrope, zološki vrt u Helsinkiju se potrudio da u svom malom porodičnom carstvu ima samo životinje koje mogu da žive u ovim uslovima, ovde nema puno tropskih životinja, možda mali broj vrsta ptica iz Afrike, ali one se nalaze u posebnim zatvorenim zgradama koje su prilagođene njihovim potrebama.


U ovoj maloj životinjskom carstvu možete pronaći različite polarne vrste sisara, koji su karakteristični za ovaj deo Evrope. Jeleni, Irvasi i ostali četvoronožni prijatelji su stanovnici ovog neobičnog zološkog vrta. Ja sam bio opčinjen prirodnim lepotama ovog raja da mi je bilo puno srce jer sam bio u prilici da bar na par sati osetim sve prirodne lepote i čari ove prirodne oaze koja se nalazi nedaleko od samog centra Helsinkija.

Ovaj momak nije isto bio raspoložen za slikanje, ali smo se potrudili da ga “uhvatimo” u najboljoj pozi pošto smo čekali skoro 15 minuta da se okrene! Jako je tvrdoglav! Na kraju smo nekako uspeli da uslikamo i ovog lepotana.

Sa druge strane imamo ovu vremešnu gospođicu, kojoj godine nisu mogle ništa pa je ona poprilično brza i veoma aktivna za svoje godine. Za manje od 10 minuta, ona je napravila puna 3 kruga bez pauza, pozdravila se nama i nastavila svoje svakodnevne aktivnosti. Ona se naravno nalazi u posebnim uslovima i koliko smo mogli videti ima bogami i dobar apetit! Do skoro je imala svog životnog druga, ali je pre par meseci preminuo pa je ona na žalost ostala sama.

Dragi moji došli smo do kraja drugog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture.

Peti dan u Helsinkiju se završio, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture. U narednom postu ću vas upoznati sa jednim poznatim finskim modnim brendom Turo i saznaćete nešto novo o neprolaznoj klasici koja je dobila neko novo moderno ruho. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija i prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom životinjskom carstvu u Helsinkiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Helsinki? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Zološkog vrta KorkeasaariAallonkoti Hotela, kompanije Marimekko i uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

SHARE THIS POST

Razglednica iz Estonije: Talin, srednjovekovni dragulj Baltika

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post! Danas je prvi dan Novembra i mislim da je to i više nego dovoljan razlog da nastavimo našu avanturu u Severnoj Evropi i na taj način započnemo ovaj mesec sa jednim lepim putopisom, pored toga saznaćete nešto više o glavnom gradu najmanje Baltičke države – Talinu.

Estonija je jedna tri Baltičke države koje se nalaze na severoistoku Evrope. Termin Baltičke države označava tri bivše sovjetske republike, sada nezavisne republike države Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ova godina je izuzetno posebna za Republiku Estoniju jer ona predstavlja tačno 100 godina od osnivanja države. Sad mogu zvanično da vam poželim dobrodošlicu u Estoniju!

Osvanulo je novo jutro u Helsinkiju, bolje odmah da vam priznam da uopšte nismo ni stigli da spavamo jer nas je očekivala plovidba do Talina u ranim jutarnjim satima. Ja sam odlučio da je bolje da nešto gricnem i da završim dodatno uređivanje slika pa mi tih par sati nespavanja nije teško palo.

Uz priču, smeh, grickalice i rad dočekali smo rane jutarnje sate pa zamalo da zakasnimo i na prvi jutarnji tramvaj koji direktno vodi do luke, srećom sve smo na kraju stigli! Kada smo stigli u luku, nisam uopšte stekao utisak da se nalazim ispred luke već sam pomislio da se nalazim na aerodromu. Moderna, ravnih linija izrađena od stakla i metala glavna putnička luka u Helsinkiju u pola 6 ujutru je sijala u svom punom sjaju.

Prijavili smo se na šalteru prevoznika Tallink koji je jedan od prijatelja ovog projekta i drago mi je da su pružili svoju podršku i omogućili realizaciju ovog projekta.

Dva sata plovidbe, koliko inače traje ovo putovanje između ova dva “bratska” grada je prošlo brzo, prvo ovo je moje prvo putovanje kruzerom i samim ulaskom na modernu verziju Titanika shvatio sam da će to biti ludo i nezaboravno. Prva stvar koju smo primetili na mapi broda je da na samom brodu postoji mini tržni centar i supermarket. Fotograf i ja smo ostali u čudu pa sam čak ja morao da izvadim svoje naočare da se uverim da sam dobro pročitao.

Da, ispostavilo se da sam dobro video i bez naočara… Star, jedan od prvih kruzera koji ima prodavnice i supermarket… Nismo mogli da sačekamo doručak već smo odmah otišli da tražimo prodavnice, da se ipak ja uverim da je to istina. Propustio sam doručak, ali sam kupio čokoladu u supermartu! Kao što sam rekao malopre, vreme je proletelo i mali Marko je stigao u Talin. Brzo sam stigao na glavni trg i možete videti moju prvu reakciju i fasciniranost ovim srednjovekovnim gradom u modernom 21. veku!

Naš prvi zadatak je bio da pronađemo kancelariju Turističke organizacije grada Talina da bismo preuzeli specijalne Talin kartice koje će nam pomoći da obiđemo znamenistosti. To smo obavili brzinom svetlosti i pošto nismo imali dosta vremena na raspolaganju, krenuli smo odmah u oblizak grada.

Kako upoznati Talin? Odakle krenuti? – To su pitanja koja se skoro svim turistima vrzmaju po glavi!

Ja kada upoznajem grad prvo pronađem na mapi označene znamenitosti i izaberem onu koja po opisu sadržaja najbolje može “ispričati” priču o gradu. Talin je jedan neobičan grad, jezgro grada ima neku posebnu energiju, koja zrači nekim vrednostima koje su se više cenile u srednjem veku, dok je periferija potpuno moderna i urbana. Neverovatno kako jedna vožnja autobusom može da bude zanimljiva! Moja topla preporuka je da obilazak Talina započnete u Estonijskom Istorijskom muzeju, koji se nalazi u samom srcu grada.

Putovanje kroz vreme ne može nikom naškoditi, ko zna možda naučite nešto novo i zanimljivo što do sad niste znali. Muzej je podeljen u više celina, meni kao modnom blogeru siguran sam da ste odmah svi pretpostavili da je najomiljeniji deo bio onaj istorijski modni kutak. U specijalnoj izložbi odevnih predmeta možete videti kako se razvijala moda u Estoniji od pocetka 20. veka pa do danas.

Samo ću reći da sam oduševljen razvojem mode u Estoniji, mnogi ljudi smatraju da oni i nisu imali svoju kulturu i da su im drugi sve nametnuli i da su samo znali da žive po njihovim pravilima i da su samo tako nastavili. Istina je malo drugačija, oni su imali svoju kulturu, način života, čak i svoju arhitekturu koja je postojala mnogo i pre uticaja sile iz neposrednog komšiluka.

U Muzeju Estonijske Istorije nećete provesti dosta vremena, ali ćete naučiti dosta novih informacija koje niste znali o Estoniji. Nakon muzeja, predlažem vam da posetite gradsku skupštinu, koja je inače najstarija gradska skupština u baltičkom regionu. Zbog svoje jedinstvenosti, ona se nalazi na UNESCO-voj listi zaštićene kulturne baštine kao i celo gradsko jezgro grada. Ako ste kao i ja ljubitelj arhitekture, otkrijte sve tajne koje kriju fasade u Talinu (priča je na engleskom jeziku).

Šetnja glavnim ulicama Talina će vam ispričati svoju priču, uživaćete u lepoti kaldrme i muzici uličnih izvođača. Prodavnice suvenira, restorani sa tematikom srednjeg veka su samo mali deo slagalice koji čini ovaj grad tako bajkovitim. Verujte mi, jedan grad u ovom gradu je malo, ali na žalost ja nisam imao više vremena.

Dok smo šetali ulicama, moj fotograf je čuo da dosta turista pita lokalno stanovništvo za crkvu Aleksandra Nevskog, nisam bio lenj pa sam se potrudio da se priključim na WiFi internet mrežu obližnjeg kafića i shvatio sam da tu lepotu ne smemo propustiti. Crkva se nalazi na brdu, u početku ćete imati utisak da je daleko i da je prilaz crkvi otežan, ali nije. Ako vas put navede u ovaj gradić obavezno posetite ovu duhovnu lepotu.

U sledećem postu ćete videti moju modnu kombinaciju koju sam nosio prilikom posete ovom gradu. Nadam se da ćete uživati u mojoj modnoj priči, neke od najlepših slika su nastale u blizini ovog hrama.

Fotograf me je podsetio da nam nije ostalo još puno vremena i da je vreme da se polako vratimo u grad da ne zakasnimo za autobus koji nas direktno vozi do luke. Moram priznati, vreme mi je baš proletelo i nije mi bilo lako da se tek tako oprostim sa gradom, ali što se mora, mora se!

Dok smo se spuštali niz kaldrmu, ne znam kako, ali u jednom trenutku spazio sam poveću reklamu sa slikom predivnog ordena koji je bio optočen draguljima. Prvo sam proverio koliko ima sati, fotograf je samo rekao: “Nema šanse! Zakasnićemo, znaš koliko moramo biti ranije za ukrcavanje na brod, ponavljam nema šanse!”. Ne bi ja, bio ja da nisam gledao na reklami da li mogu da iskoristim Talin karticu za ulazak u ovaj muzej, kada sam video mali crveni znak sa belim slovima kojima je ispisano Tallinn, znao sam da je to to!

Samo sam izvadio karticu i krenuo ka ulazu muzeja, fotograf je negodovao… Mislio sam da me je ostavio, ali se ipak pojavio posle 5 minuta sa rečima: “Imaš 20 minuta, ni minutu više!”. Ja sam bio srećan među kraljevskim ordenjem, oduvek sam voleo stvari koje svetlucaju pa makar to bila i providna plastika, mene sam sjaj fascinira! 🙂

Kustos muzeja je videla moju ljubav prema sjajnim stvarima pa mi je sa velikim ponosom pokazala Kraljevski orden najvišeg stepena za vreme uspona kraljevine Rusije… Moram priznati da su i Rusi, pored Španaca i Italijana imali smisla za estetiku… i sjaj!

Gospođa je ponosno pričala o njihovoj kolekciji kraljevskog ordenja, koja broji oko 700 originalnih primearaka. Nakon kratke pričice o muzeju, gospođa me je upitala odakle smo i kada sam spomenuo reč “Serbia”, ona me je odvela do druge prostorije gde mi je pokazala orden Svetog Save. Setio sam se priče mog oca da je to orden najvišeg reda i da se davao samo izuzetno istaknutim ličnostima.

Fotograf je okolo sve strpljivo slikao, pokušavao je da bude nemi posmatrač, ali je mimikom navodio koliko mi je vremena još ostalo… Ne volim jednodnevna putovanja, nikada ne mogu sve jednostavno da postignem… Naravno, od sjaja ordenja ja sam zaboravio na vreme, pa sam opet “probio” satnicu našeg rasporeda i sad je stvarno bilo vreme da se krene nazad u Helsinki.

Ubrzanim koracima kroz glavne ulice Talina smo došli do stanice autobusa koji nas je odveo do luke. Ovo je poslednja slika koju sam uspeo da uslikam u toj žurbi jer su mi bili zanimljivi svi ti suveniri koje su izradili od drveta, pa sam hteo da to podelim sa vama. Da sam imao vremena možda bih kupio novu dasku za sečenje, ali umalo da zbog dijamanata ostanem u Talinu bez prenoćišta! To bi tek bila avantura!

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog drugog posta iz Severne Evrope, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Ova jednodnevna eskurzija u Talinu se uspešno završila, ušao sam na brod i mahnuo sam tajno mom Talinu sa željom da ćemo se uskoro opet videti i obavezno na više dana! Umorni, ali srećni Tallink Megastar brod nas je odveo “kući” u Helsinki.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju sa Star i Megastar kruzera koje je učinilo naš boravak prijatnim na brodu, iako nisam plivač i imam blag strah od vode preživeo sam, bio je tu supermarket! Da je brod ne daj Bože potonuo mene bi pronašli u marketu kako strasno držim teglu Nutele od 5 kilograma… Ako se kojim slučajem odlučite da posetite Helsinki, obavezno iskoristite priliku da posetite Talin, za više informacija o brodovima, polascima i cenama posetite njihov sajt.

Takođe, ako ste ljubitelj muzeja i želite da posetite veći broj znamenitosti u Talinu iskoritite pogodnosti specijalne Talin kartice za turiste koju možete kupiti u svakom informacionom centru Turističke organizacije grada Talina. Kupovinom kartice stičete pravo ulaska u određene muzeje potpuno besplatno i za vreme trajanja kartice, u zavisnosti da li kupujete Talin Karticu za period od 24, 48 ili 72h imate pravo korišćenja prevoza potpuno besplatno. Kao ekonomista, ja uvek sve gledam da što više uštedim, kartica se isplati ako uzmete u obzie samo jedan ulazak u muzej i vožnja prevozom, još ako posetite dva ili tri muzeja ili još neku znamenitost shvatićete pravu uštedu koju vam ta kartica pruža.

Kako se vama dopala ova moja priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj srednjovekovni grad? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Talina, Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije Republike Finske i partnera projekta #MyHelsinkiResidence. Zahvaljujem se i kompaniji Tallink na izuzetnoj saradnji i prilici da osetim lepotu njihovih Star i Megastar kruzera. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Zimska idila u Helsinkiju

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste mudro iskoristili ovu moju malu pauzu i da ste spremi za nove avanture. Danas vas vodim u zemlju najomiljenijeg deke na svetu, mesto gde se najfinije čokolade prave od morske soli. Dobro došli u Finsku. Mnogi od vas su sigurno bar jednom u životu čuli ili negde pročitali dobro poznatu izreku: “Baš si fin, kao da si iz Finske!”.

Ko je bio u prilici da poseti ovu čarobnu zemlju, shvatio je da to zapravo i nije šala! Finci su inače poznati po svojoj srdačnosti i ulozi dobrih domaćina. Uvek se trude da vas dočekaju sa osmehom na licu i da vam pomognu iako možda ne govorite engleski ili finski jezik. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim od srca Turističkoj organizaciji grada Helsinkija na ovoj izuzetnoj prilici da osetim sve lepote prestonice Finske. Takođe, zahvaljujem se i ostalim njihovim partnerima koji su pružili svoju nesebičnu podršku ovom projektu. Još jednom, hvala od srca!

Pre samog puta potrudio sam se da nešto više saznam o ovoj neobičnoj zemlji Severne Evrope, kao i neke osnovne informacije o samom gradu. Jedine asocijacije koje su mi pre ovog putovanja bile u mislima su: Deda Mraz i čuvena hladnoća, koja štipa za obraze…

Finska je ujedno bila i moja prva “stanica” u Severnoj Evropi, tako da nisam znao tačno šta me tamo očekuje. Uz malu pomoć mojih koleginica i dobrih prijateljica, blogerke Suzane Sab i jutjuberke Tamare Pavičević koja inače tamo provodi dosta vremena jer je njen otac – košarkaški as Mihailo Pavičević, više puta odveo Finsku do državnog prvenstva! Ove dve zlatne devojke su mi bile od velike pomoći i jedine su imale strpljenja da odgovaraju na sva moja “dosadna” pitanja!

Prvi dan je bio poprilično uzbudljiv jer je sam put trajao par sati jer na žalost ne postoje direktni letovi između Srbije i Finske. Nekako je mali Marko uspeo i da odspava koji sat na letovima, pa me umor nije odmah sustigao kako to inače zna da bude kod mene na putovanjima. Brzo smo ugledali svetla Helsinkija, prestonice Finske.

Brzo sam utonuo u san jer sam znao da mog fotografa i mene čeka jedan uzbudljiv dan. Ujutru sam ustao mnogo ranije nego što znam da to radim na putovanjima, pa sam počeo da skačem po glavi fotografu već od ranog jutra – oko 5 sati…

Čim sam video prve sunčeve zrake, sačekao sam još koji sat da bih u neko normalno vreme izašao napolje da istražujem Helsinki. Prva stanica – Katedrala u Helsinkiju (Luteranska katedrala). To je ona bela građevina koju svi vidite na skoro svakoj razglednici kako iz Helsinkija, tako i iz Finske. Kada pretražujete osnovne informacije o Helsinkiju na internetu, prva slika koju ćete imati priliku da vidite je upravo slika Helsinške katedrale.

Moja prva misija tog jutra je bila da posetim znamenitost koja označava Helsinki. Lutanje gradom je kratko trajalo, ljubazna i nasmejana lica Finaca tog jutra su mi samo rekli da pratim tramvajske šine i da ću u jednom momentu ugledati čuvenu belu katedralu. Kao što možete i sami primetiti na slikama iznad, nismo mi bili jedini tog jutra koji smo želeli da posetimo mesto koje tokom godine privlači veliki broj turista u Helsinki.

Ulice ovog grada su neobične, fasade koje su izrađene delimično u crvenoj cigli, naravno poneku građevinu krase detalji koji vas na tren mogu “prevariti” da se nalazite u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Lutanje nije dugo trajalo, ali smo morali i malo da odmorimo pa smo napravili jednu malu slatku pauzu u kafeu Karl Frazer. Jedan od najstarijih kafea u Helsinkiju. Njihovi slatki proizvodi se prodaju širom cele Finske i stvarno su njihove čokolade zbog neobičnih ukusa osvojile moje srce. Ako vas put navede u Helsinki, obavezno da posetite ovaj mali slatki hedonistički raj.

Nakon kratke i slatke pauze došlo je vreme da se mali Marko malo kulturno uzdigne pa sam rešio da posetim nacionalnu galeriju Ateneum. Mnogi turisti ga nazivaju i “Finskim Luvrom”, ali mislim da je ovaj muzej malo drugačiji. Sam muzej je dosta manji, ali prostor je odlično iskorišćen i ima neki logičan raspored, jer se stalno događa u Luvru da se izgubim i da ne vidim određene slike zbog kojih sam došao.

Zanimljiva je priča kako je ovaj muzej nastao. Ateneum muzej je otvoren za javnost davne 1888. godine, pod jednim krovom su bile dve umetničke škole. Jedna škola je bila škola likovne umetnosti, dok je druga bila škola primenjenih umetnosti.

Kada je otvoren muzej mnogi ljudi su smatrali da je on isuviše daleko od samog centra grada i to im se nije dopalo. Mislim da su danas svi zadovoljni lokacijom samog muzeja jer se nalazi u samom centru gradskog jezgra. Ko zna možda je umetnost na kraju odlučila gde će biti “srce” grada!

Ateneum muzej je mesto koje možete obići za sat, dva vremena bez ikakvog opterećenja. Najvažnija je postavka dela poznatih finskih umetnika i zastupnika klasike koja nije zaobišla ovu bajkovitu zemlju na severu Evrope.

Slika iznad je poznato delo finskog – švedskog slikara Ferdinanda Rajta (Ferdinand von Wright). On je bio poznat publici zbog svoje prevelike ljubavi prema pticama i pejzažima i on je uvek pokazivao stanje u društvu, kroz likove ptica. Njegovo najpoznatije delo pod nazivom “Borba tetreba” možete videti na slici iznad. Postoji više teorija koje pokušavaju da objasne cilj ovog dela, jedno od najlepših priča da je u pitanju velika ljubav. Kao što možete primetiti na slici su dva mužijaka tetreba, koji se bore za ljubav ženke… Siguran sam da ste svi čuli za izraz: “Zaljubljen kao tetreb!”. Ovo je pravi slikoviti prikaz tog izraza.

Ova prava mala umetnička riznica u samom srcu Helsinkija će vam promeniti pogled na umetnost. Narod u Finskoj je inače dosta vezan za prirodu i kult prirode je veoma bitan u njihovom životu. Trude se maksimalno da žive zdrav način života, automobila na ulicama je sve manje… Veliki su ljubitelji bicikla, iako su trenutno njihove temperature izuzetno niske za tu vrstu sportskih aktivnosti (bar za mene!).

Nakon uživanja u umetničkim delima, iskoristio sam svoju priliku da se uverim u lepotu predivnog pogleda koji se pruža iz glavnog hola gde su izložena dela moderne umetnosti. Moram priznati da je ovaj pogled na Helsinki veličanstven, uspeli da pronađemo svoje mesto na klupi dok je moj fotograf pokušavao da malkice pomeri klupu na sredinu… To se zove upornost, nemojte to pokušavati sami… Mog fotografa je nervirala asimetrija, pa smo proveli dodatnih sat vremena dok nismo uspeli da postavimo stvari na svoje mesto… Bolje više da ne pričam! 😀

Vreme u muzeju je prosto proletelo, nisam vam hteo spominjati detalje oko fotografisanja dela sa tetrebima jer je bilo nemoguće prići delu zbog velike zainteresovanosti posetilaca. Što je “Mona Liza” u Luvru to su ovi “Ratoborni Tetrebi” u Ateneumu. Delo koje intrigira svakog posetioca i ovo delo se nalazi na skoro svakom promotivnom materijalu samog muzeja. Sigurno smo u muzeju bili između 4 i 5 sati, a dan je kratak…

Naš prvi dan u Helsinkiju se zvanično završio posetu ovom muzeju. 🙂

Narednog dana smo hteli da proverimo sve one silne mitove o čarobnom gradu na vodi, pa smo se uputili u drugi deo centra koji gleda na Baltičko more. Pošto nas je umor od prethodnog dana sustigao, drugi dan u Helsinkiju nismo baš tako poranili, ali su nam iz turističke organizacije rekli da je uvek pravo vreme da se ide na obalu.

Mahao sam turistima sa drugih brodova dok su se oni silovito trudili da pozdrave Fince, možda nisam Finac, ali oni ljudi sa kruzera to ne znaju, mislim da je njima više značilo da im ljudi sa obale uzvrate istu količinu ljubavi.

Mislio sam da sam jedini koji maše, ali kada sam se okrenuo shvatio da moj fotograf i ja nismo bili sami, tu su bila deca i odrasli ljudi, što se u našem narodu kaže “družina od 7 do 77 godina”. To je bilo zanimljivo videti da su ljudi iz zemalja severne Evrope toplog i otvorenog srca.

Na slici iznad imate priliku da vidite Uspensku sabornu crkvu, koja datira s kraja 19. veka i predstavlja najvažniji pravoslavni hram u Finskoj. Crkva se nalazi na manjem brdu, prilaz crkvi je izuzetno jednostavan. Kada smo bili u poseti ovom hramu on je bio zatvoren.

Pogled ispred hrama je veličanstven i sada imam priliku da to podelim sa svima vama. Helsinki je jedan pravi dragulj Finske koji svake godine dočekuje sve veći broj turista kako iz Evrope, tako i iz ostalih delova sveta.

Bilo da se odlučite da istražujete obalu, dokove i živopisne pijace na kojima možete uživati u ribarskim specijalitetima ili prosto želite da ostanete u samom centru grada, Helsinki je tu da vas dočeka raširenih ruku.

Prestonica zemlje iz koje dolazi najomiljeniji deka na svetu – Deda Mraz i čuvene bele noći, koje možda nećete imati priliku da vidite u potpunost zbog osvetljenja na ulici, to je mnogo izraženije u ruralnim, prirodnijim delovima Finske, poput Laponije. Regija Helsinkija je malo drugačija. 🙂

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Drugi dan u Helsinkiju se završio, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture. U narednom postu ću vas upoznati sa glavnom prestonicom Estonije – Talinom. Saznaćete nešto novo o “bratskom” gradu Helsinkija i zašto je veza između Talina i Helsinkija tako posebna. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja vesla priča o Helsinkiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

P.S. Za kraj sam odlučio sa vama da podelim jednu sliku iz specijalog modnog posta koji sam napravio u saradnji sa poznatim finskim brendom TURO. Više informacija u nekom od narednih postova.

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Aallonkoti Hotela, kompanije Marimekko i uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Ove jeseni svi putevi vode u Noventa Di Piave!

Zdravo svima, dobro došli u novi post. Danas imam nešto specijalno za vas. Ko me prati na društvenim mrežama zna da sam skoro dobio poziv od McArthurGlen grupe outleta da posetim njihov outlet u blizini Venecije – Noventa Di Piave outlet. Poziv sam prihvatio sa velikim zadovoljstvom i usput sam iskoristio priliku da osvežim svoj garderober.

U ovoj specijalnoj seriji postova biće tri posta, današnji u kojem ćete saznati nešto novo o samom outletu i posebnom događaju poznatiji pod imenom #FashionFestival – Festival Mode i dva specijalna outfit posta sa 4 modne kombinacije koje će vam poslužiti da dobijete neke ideje za vašu idealnu modnu kombinaciju. Pre nego što počnem hteo bih da se zahvalim još jednom mojim prijateljima iz McArthurGlen grupe outleta na pozivu i što si mi omogućili da po ko zna koji put posetim outlet koji je drag mom srcu.

Iskreno ne mogu da se setim da li sam vam nekada na blogu ili na društvenim mrežama pisao da sam određeni period svog života proveo u Italij. Živeo sam u oblasti Veneto u gradu koji je poznat kao zaštitnik studenata, dobre zabave i umetnosti – Padovi. Kakve sad veze to ima sa ovim outletom? Možda vam na prvi pogled nema ama baš nikakve veze, ali ako vam kažem da je Padova udaljena tridesetak minuta vožnje od Venecije možda ćete povezati da je mali Marko nebrojeno puta išao u večiti grad na vodi poznatiji pod imenom Venecija. 🙂

Kada ste student, naravno da želite da se lepo i pristojno obučete a pritom nemate puno para u džepu logično je da se okrećete kupovini stvari u radnjama polovne garderobe, kupovini na pijaci ili outletima. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, ali kada nemate puno novčanih sredstava, a veliki ste zaljubljenik u modu kao što sam ja morate na razne načine da se dovijate i da zadovoljite svoje modne apetite.

Jednom prilikom kada sam išao do prodavnice da kupim nešto za jelo primetio sam reklamu za Noventa Di Piave outlet. Zapisao sam u svom telefonu naziv outleta i čim sam došao kući bacio se na posao, vodio sam se činjenicom ako se taj outlet reklamira u Padovi mora da je tu negde u blizini…

Nakon kratkog istraživanja na internetu odlučio sam da prvi slobodni vikend odvojim jedan dan za posetu Veneciji i da odem do tog outleta. Napisao sam spisak šta mi je potrebno od novih stvari u garderoberu i ostavio spisak dok ne dođe vreme da se krene put Venecije. Šta bih dao da mi se vrate ti bezbrižni studentski dani kada sam morao da brinem samo o učenju…

Došao je i taj vikend, svež, odmoran i pun elana sam ušao u voz i započeo svoju avanturu sa 130 evra u džepu. Te prve posete se sećam kao da je juče bilo, taj strah da neću baciti pare na prevoz do outleta i da možda neću pronaći stvari koje su mi potrebne, ali sam rešio da okušam svoju sreću.

Nekako sam ja pronašao put do specijalnog autobusa koji vozi do samog outleta, outlet je relativno blizu nekih tridesetak minuta vožnje od Venecije. Prvi put je malo komplikovano pronaći stajalište autobusa koji ide direktno do outleta, jer se koristi specijalni voz – žičara koji prevozi putnike do luke gde se svakodnevno usidravaju kruzeri. Ako želite da saznate na koje sve načine možete doći do ovog outleta, pročitajte na linku.

McArthurGlen outleti mi nisu bili nepoznati, obišao sam sa svojim roditeljima i sestrom par outleta u drugim evropskim zemljama, ali mi je ovo bio prvi da sam sam otkrio i zbog toga sam najviše bio ponosan u tom trenutku.

U njihovim outletima uvek možete pronaći svoje omiljene brendove sa stalnim sniženim cenama od 30% do 70% tokom cele godine. Noventa Outlet je poseban zbog svoje prekrasne arhitektonske lepote koja je obogaćenom mozaicima i freskama inspirisanim venecijanskim palatama. U Noventa Di Piave outletu imate preko 150 prodavnica u ponudi i siguran sam da uvek možete pronaći nešto posebno za sebe ili sebi drage osobe.

Noventa Di Piave outlet se dosta razvio od moje poslednje posete, dosta novih i zanimljivih radnji su otvorile svoja vrata u ovom raju za kupoholičare. Moja prva poseta je bila uspešna u prodavnici Guess sam uspeo da uhvatim dobru akciju i kupio sam farmerke, duks i dve majice za 60-70 evra, a u Nike prodavnici sam kupio lepe patike za 60 evra, sudbina je htela da ostane samo moj broj. Nakon kupovine sam seo i napisao na papir i izračunao koliko bih ja to sve platio u Srbiji i došao sam do računice da bez 300 evra ne bih mogao kupiti sve te stvari u Srbiji. Dosta ljudi u Srbiji ima različite predrasude o outletima i kakva je tamo inače ponuda i sam kvalitet stvari.

Ovaj put sam svoju sreću pronašao u prodavnici Cezare Paćoti-ja (Cesare Paciotti) i uspeo da pronađem nekoliko pari cipela koje je moguće kupiti po značajnije jeftinijim cenama nego što su to kod nas u Srbiji.

Pokušaću da vam malo bolje objasnim koncept prodaje u outletima. Kakva roba se prodaje u outletima? U outletima se zvanično prodaje roba koja je preostala iz prethodnih sezona, ona se sortira i u odnosu na sezonu koja je trenutno aktuelna bilo da je proleće/leto ili jesen/zima kolekcija. Cene u outletima su zvanično snižene od 30% do 70%, u pojedinim slučajevima roba može biti snižena 80% i 90% ako se radi o zadnjem komadu garderobe ili zadnjem paru obuće ili ako je roba sa greškom.

Skoro sve modne kuće imaju svoje fabričke outlet prodavnice, od luksuznih modnih brendova kao što su Prada, Salvatore Feragamo, Dsquared2, Fendi, Burberry i mnogi drugi luskuzni brendovi imaju svoju fabričku prodavnicu odnosno outlet kanal prodaje.

Mantil i ranac: brend Coach – Noventa Di Piave outlet

Pored njih i brendovi srednje klase i ulične masovne mode imaju takođe svoje fabričke outlet prodavnice, tako da je postignut odličan balans i da uvek u outletu svako može da pronađe nešto lepo za sebe.

Postoji mišljenje da su luksuzni brendovi skupi i u outletu… Naravno, nisu jeftini , ali postoje i određeni slučajevi kada možete pronaći neke stvari izuzetno jeftino. Za to sam ja lično pravi modni “lovac”. Ispričaću vam moja dva najbolja iskustva, neću navoditi brendove, ali ću vam navesti cene da možete da imate u vidu odnos cene , kvaliteta i same dobiti, koristi od kupovine.

Mantil i ranac: Coach; Majica i pantalone: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

Prvi primer – jakna. Jednom prilikom sam kupio zimsku perjanu jaknu u jednom od McArthurGlen outleta, firmiranu za 150 evra, uzeo sam i tax free (oslobađanje od poreza) i jakna je na kraju me koštala oko 130-135 evra. Početna cena jakne iz prodavnice je bila oko 2000 – 2200 evra (znam tu informaciju jer znam okvirno cene), kada je došla u outletu njena cena je bila oko 1000 evra, ostala jedna veličina plus na sve to pokvaren rajfšlus. Pukla je kukica koja nam pomaže da zatvorimo jaknu, ali je ostao klizač. Jakna je bila prelepa, boja, model, moja veličina, ali malkice pokvarena…

Sedneš i razmisliš… Lepa i kvalitetna zimska jakna u Srbiji sa paperjem, finom vunom i kašmirom i krznom na kapuljači košta mnogooo… Ova jakna košta oko 15.000 dinara, materijal je kvalitetan, a rajfšlus zna svaki dobar majstor da popravi. Rizikovao sam i kupio, čim sam došao u Srbiju popravio sam jaknu i nosio redovno 3,4 sezone i dalje je povremeno nosim. Imam je u garderoberu već nekih 8,9 godina…

Drugi primer… Rukavice od najfinije kože, firmirane, unutra obložene, cena oko 250 – 275 evra u prodavnici… Ja sam ih platio 15 evra, da dobro ste pročitali 15 evra i kupio sam dva para, dve različite boje. Cipele, kožne za zimu, firmirane cena oko 600-650 evra u redovnoj prodaji u outletu sam pronašao neodgovarajući broj za 100 evra. Obućar je uradio svoju magiju i dan danas rado nosim te cipele kada je baš hladno i klizavo na ovim našim beogradskim ulicama.

Volim lepe stvari i uvek se trudim da ih lepo održavam i čuvam da bih ih mogao nositi par sezona, niko nije pronašao novac na putu da bi mogao stalno kupovati nove stvari.

Ja sam ovom prilikom došao u Noventa Di Piave outlet da proslavimo 10-ti rođendan outleta i da još jednom sa svojim prijateljima iz McArthurGlen grupe dočekam Festival Mode (#FashionFestival). Šta je tačno Modni Festival? Modni Festival je poseban događaj kada određene prodavnice u McArthurGlen outletima na teritoriji Italije daju specijalne dodatne popuste do 70%. To je prava prilika koju možete iskoristiti da malo osvežite svoj garderober i iznenadite sebe ili sebi drage osobe zanimljivim modnim komadima ili pak nekim modnim dodacima: cipele, kožna galanterija, obuća, nakit i ostale modne đakonije.

Kompletna odevna kombinacija – Philipp Plein brend, Noventa Di Piave outlet.

Ove godine sam pozvan da budem ambasador za Modni Festival u Noventa Di Piave outletu i da vam bar malo pomognem u odabiru stvarčica, zbog toga sam se potrudio da vam dam malo inspiracije pa sam odabrao 4 odevne kombinacije za koje smatram da biste trebali imati u garderoberu ove sezone.

Nadam se da sam vam bar malo pomogao i da ćete možda dobiti ideje za neku vašu savršenu modnu kombinaciju za ovu jesen/zimu.

Jakna i košulja: Paul & Shark; Farmerke: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

Dragi moji došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Italije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Noventa Outletu. Pokazaću vam koje modne kombinacije smo vam moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i moja malenkost spremili i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

Kako vam se dopala ova modna priča iz Novente Di Piave? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jakna i košulja: Paul & Shark; Farmerke: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

 

Ovaj post je sponzorisan od strane McArthurGlen grupe outleta i outleta Noventa Di Piave iz istoimene grupe. Ovom prilikom želim da se zahvalim brendovima Cesare Paciotti, Paul & Shark, Guess, Philipp Plein, Dsquared2 i Coach na ukazanom poverenju i lepoj saradnji.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST

Minhen: Jedna bavarska priča o gradu pereca

Zdravo svima! Dragi moji pustolovi vreme je za novi post! Siguran sam da su vam pomalo nedostajale moje priče sa putovanja zato sam vam danas spremio jednu malu zanimljivu pričicu o gradu pereca (i dobrog piva) za koji sam siguran da ste svi čuli. Dobro došli u Mihen! Minhen je glavni grad savezne pokrajine Bavarske. Nakon Berlina i Hamburga, Minhen je treći grad po veličini u Nemačkoj. Šta mislite koliko stanovnika uživa svakodnevno u slasnim đakonijama poput pereca i popije koju čašu više piva? Ne znate? Niste sigurni? Razmislite malo… Dobro, dao sam vam šansu da pogađate, sad budite iskreni da recite da li ste bili blizu – 1,45 hajde priznaćemo odgovor 1,5 miliona, ali ako gledamo sa okolinom grad Minhen broji skoro 2 miliona duša.

 

 

Ko su stanovnici Minhena? Neke statistike kažu da trećinu stanovništva čine stranci, neke statistike sa druge strane pokazuju da polovinu stanovništva ovog živopisnog grada u Bavarskoj čine stranci. Ne morate da puno da razmišljate o strukturi stanovništva jer većinu čine Turci, Jugosloveni i Italijani. Slična je struktura u Berlinu, samo ruku na srce Jugoslovena je tamo mnogo, mnogo manje.

Ja sam imao priliku da uživam u ovom gradu uz nesebičnu mojih prijatelja iz Turističke organizacije grada Minhena i nacionalne železnice iz Nemačke – Deutche Bahn, koji su pomogli da se mali Marko transportuje iz Ciriha nazad do Nemačke, pa je rešio pre nego što se vrati kući svrati malo i uživa u bavarskom peciju. Hvala vam dragi moji prijatelja od srca i hvala mojim vodičima koji su istrpeli sva moja pitanja, nadam se da vam nisam bio previše naporan! 🙂

 

 

Minhen je idealan grad za istraživanje ako ste veliki ljubitelj obilaska grada peške jer je većina grada pretvoreno u pešačku zonu. Ja sam bio tamo u Avgustu i bile su velike vrućine i još veće rasprodaje pa se moj fotograf stalno žalio na loše uslove rada i “zlostavljanja” u Zarinim prodavnicama. Zahvaljujem se na strpljenju i moram priznati da sam presrećan što sam zadržao fotografa! 😀

Minhen je pravi grad hedonizma, sigurno se pitate zašto? Malopre sam vam pomenuo strukturu stanovništva, sa jedne strane imamo ljude iz Nemačke koji osvajaju turiste sa čuvenim bavarskim pecivom, bilo slano ili slatko sve se u slast pojede! Sa druge strane imamo mnogobrojne ljude iz Turske koji su sa sobom doneli preukusne bakvalve, bureke i druge turske specijalitete. Ako volite sve ove specijalitete, možete slobodno da se oprostite od lepe i vitke linije.

 

 

Po prvi put sam pronašao inspiraciju u slučajnim prolaznicima – turistima koji sede na stepenicama i odmaraju svoju napaćenu istraživačku dušu. Razumem ih u potpunosti i ja imam sliku sa ovih stepenica, ali sam bilo toliko lep na 37 stepeni, mokar i svež da to nije baš bilo reprezentativno pa se nismo trudili da sredimo tu sliku! 😀

U vreme moje posete Minhenu, grad se ranovirao jer su se ubrzano spremali za novu turističku sezonu. Grad nije bio pust, naprotiv bio je pun pustolova koji su iskoristili svoj godišnji odmor da posete ovaj neobični grad.

 

 

Ako imate priliku da posetite Minhen, bez ikakvog razmišljanja učinite to jer sam siguran da će ovaj grad ispuniti sva vaša očekivanja. Prave ljubitelje arhitekture, oduševiće raskoš fasada i savršeno uklopljeni tonovi fasada koju nadopunjuje kaldrma. Ako ste kao ja veliki ljubitelj hrane i slatkih zadovoljstava ovo je savršen grad za vas! Hrana je na svakom koraku, potrošićete možda koji dinar, evro više, ali pamtićete slatku perecu koju ste jeli na glavnom trgu u Minhenu. Mene umalo da napadnu gladni golubovi, iskreno volim životinje i hoću da ih nahranim, ali onaj gladni bloger u meni kada “proradi” bolje da ne ratuju sa mnom! 🙂

 

 

Što se tiče kupovine, lako je pronaći sve prodavnice samo što ja nisam imao puno sreće pa su se neke prodavnice zatvorile ili su ih preselili zbog renoviranja fasada zgrada u kojima su se trenutno radnje nalazile. Pošto sam ja jadan celo leto jurio Zaru po Nemačkoj i njihova čuvena sniženja fotograf mi je očigledno pogrešno čitao mapu pa smo išli nekim “specijalnim” putevima do Zarinih radnji i prošli pored skoro svih znamenitosti u gradu pa smo našli samo JEDNU Zarinu radnju. Ja radim po principu pamti, pa vrati sada kada krene nova sezona putovanja mislim da će fotograf prvi utrčavati u radnje da se ogreje. Dođe na kraju i mojih “pet minuta”! 🙂

 

 

Minhen je takođe poznat i po čuvenom Oktoberfestu koji tradicionalno počinje krajem Septembra i traje do kraja prve nedelje Oktobra. Ja nisam imao prilike da posetim taj događaj, ali sam čuo iskustva drugih ljudi koji su oduševljeni duhom samog događaja i legenda kaže da tih dana umesto vode, pivo teče ulicama Minhena i da sve fasade postaju ukusne poput pereca. Voleo bih da mi neko potvrdi ovaj mit! Ko je iskusio Oktoberfest u Minhenu neka slobodno napiše svoje iskustvo u komentarima. Voleo bih da čujem sve o toj magiji koju taj događaj nosi sa sobom.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Za kraj ovog posta bih želeo da vas obavestim da je ovo zvanično i zadnji putopis na mom blogu za ovu letnju sezonu i da sa postovima iz Italije otvaramo novu sezonu na Mr.M by Marko Tadić blogu.

Kako se vama dopala ova moja vesla priča o gradu pereca i gde ulicama za vreme Oktober festa ulicama teče dragocena tečnost koju svi mi muškarci obožavamo – pivo? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Mihena i Nacionalnog nemačkog prevoznika kompanija Deutsche Bahn. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Jedna poruka može promeniti sve…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Konačno je lepo vreme posetilo i ovu našu Srbiju. Hladnoća je prisutna, ali kada su tu sunčevi zraci onda je malkice lakše. Iskreno se nadam da vam je ovo lepo vreme izmamilo osmeh na lice i da ste iskoristili za neke zanimljive aktivnosti. Došlo je vreme da po ko zna koji put pričamo o važnosti pozitivne energije, kako se pripremiti za novu sezonu. Nadam se da niste kao ja i da ste bar uspeli da promenite garderobu u ormanu. Jesen je uveliko stigla i moramo se potruditi, teška srca, ali što se mora nije teško da spakujemo letnju garderobu i iznesemo neke svoje omiljene jesenje komade.

 

 

Dobro, moram ovde prekinuti sa praktičnim savetima, ali obećavam da ću napisati novi post kako se pravilno odložiti staru garderobu. Dosta vas me je to pitalo putem mejla i društvenih mreža pošto se nakon nekog vremena u vašem oranu pojave nezvani gosti – moljci. Toj temi ću posvetiti pažnju tokom ovog meseca, obećavam!

Slike za ovaj post su nastale sasvim neočekivano krajem septembra, ali sam odlučio da to objavim baš 1. Oktobra i da se ovim postom oprostim od letnje sezone. Nema više kratkih rukava za ovu godinu, moramo da sačekamo maj sledeće godine i da opet uživamo u čaroliji majica kratkih rukava.

Dobro se sećam da su ove slike nastale 19. septembra, sreda znam jer je to bio naporan dan te nedelje zbog silnih obaveza koje sam imao. Pošto uvek sa sobom nosim ranac i kompjuter jer želim da iskoristim svoje pauze na najbolji mogući način, nekad se dogodi da budem veoma produktivan i da mi prosto inspiracija “proradi” da uspem da napišem tekst za novi post.

 

 

Taj dan sam imao 3 važne obaveze i određene “rupice” u vremenu koje mogu da iskoristim za odmor i relaksaciju – pisanje novih tekstova. Napisao sam par tekstova koje sam trebao da pošaljem svojim klijentima i mislio sam da je gotovo za danas, međutim… Pre nego što sam rešio da završim sa svojim čokoladnim napitkom hteo sam po poslednji put da osvežim svoje mejl sanduče. Novo obavešenje – Imate 1 novu poruku, pomislio sam opet mi sigurno neki brend šalje da je izašla nova kolekcija i ja hoću da se pojedem živ jer nemam pare da kupim sve što tamo vidim…

Prevario sam se! Naslov je bio: “Mr.M da li si spreman za novi Festival kupovine?”, dobro video sam po zaglavlju mejla da je u pitanju outlet iz McArthurGlen grupe outleta koji se nalazi u blizini Venecije. Onda mi je palo na pamet da sam sigurno bio u nekoj njihovoj bazi kupaca jer sam sigurno ostavio moj mejl prilikom neke kupovine. Pošto sam imao vremena otvorim poruku i nakon teksta vidim pozivnicu, avionsku kartu i vaučer za hotel. Ja i dalje ne verujem… Čitam ponovo tekst i tek onda shvatam da sam izabran da budem ambasador Festivala kupovine u Noventa Di Piave outletu. Moram priznati da je to velika čast i da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio svoj dolazak.

 

 

Nije prošlo ni 2 minuta, uzeo sam telefon i pozvao svog fotografa podelim sa nekim ove divne vesti. Samo je usledilo kratko pitanje: “Gde si? Hoćeš da se slikaš?!”. Za desetak minuta došao je i moj fotograf i slike za ovaj post smo uradili veoma brzo jer sam shvatio da za manje od pola sata imam sastanak koji može promeniti dosta stvari u mom blogerskom životu. Slike su ispale fenomenalno, moja neopisiva radost i sreća se može primetiti na skoro svim slikama na blogu, ali ovaj dan je bio poseban.

To je bio jedan uzbudljiv dan u Septembru, koji ću zasigurno pamtiti dugo. Sastanci su prošli, nove saradnje su ugovorene i mali Marko će i ovu zimu provesti aktivno sa nekim novim pričama…

 

 

Nekada je potrebno samo malo verovati u sebe, svoj rad i truditi se maksimalno da se sve realizuje po nekom planu. Vera, nada i moć pozitivnog razmišljanja će uraditi svoj deo posla, ali i karte koje nam sudbina sprema iz nekog svog špila će nas staviti na test istrajnosti. Nije uzalud ona izreka: “Na muci se poznaju junaci!”. To je jedna velika istina…

Treba uvek verovati u sebe i ono što radiš jer ako nema te pokretačke snage, sve je uzalud. Ma koliko god vaša ideja bila neizvodljiva i suluda, to je vaša ideja i moj savet je da budete istrajni do samog kraja. Ako ne probate nećete nikada znati, a one priče šta bi bilo, kad bi bilo su nepotrebne. Budite pisac svog romana koji se zove život i nemojte da zalazite u tuđe živote samo da biste bili nekom smetnja. Ako ne želite nekom da pomognete, to ne znači da niste dobar čovek nego jednostavno to ne želite, sve je za ljude. Živi svoj život i pusti druge da žive, pomozi ako možeš, ne sputavaj jer je život karma i sve se na kraju vraća…

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Massimo Dutti

Mokasine: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog našeg Beograda? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Na samom kraju ovog posta hteo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Apple Deutschland koji su me obradovali ovim divnim MacBook Pro novim računarom koji mi pomaže u svakodnevnom radu kako bih mogao nesmetano raditi na svom blogu. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Inditex Grupe , kompanije Tod’s Group s.p.a. i kompanije Apple Deutschland.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Umetnost će promeniti svet…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post! Par dana mi stižu poruke kada ću nastaviti avanturu u Lincu i došlo je vreme da se napiše i poslednji post iz ove specijalne serije postova iz Linca. Današnji post ću posvetiti ljudima koji žive u ovom prelepom gradu i umetnosti koja ih okružuje. Iz prethodnih postova se saznali nešto novo o ovom gradu, što možda niste imali priliku da pročitate do sad, današnji post će biti malo drugačiji. Pre nego što počnem hteo bih da se zahvalim na nesebičnoj pomoći Turističke organizacije grada Linca koja je omogućila da upoznam ovaj predivni grad.

 

 

Grad koji je uspeo za veoma kratko vreme da objedini lepotu umetnosti sa lepotom življenja ubrzanog tempa je upravo Linc. Veliki procvat umetnosti i razvoj kulture su pomogli samom uzdizanju grada na društveno-političkim lestvicima i grad Linc se nalazi na drugom mestu nakon Beča po brojnosti svih najbitnijih kulturno umetničkih dešavanja koje se održavaju na prostoru Austrije. U jednom od prethodnih postova se imali priliku da pročitate da je Linc pre par godina bio Evropska prestonica kulture.

 

 

Ne znam da li ste nekada imali priliku da pročitate, čujete od nekog ili pak da se sami uverite o jednoj akciji pod imenom ” Klavir za sve” (eng: Open Piano). To je jedna specijalna akcija koja je sprovedena širom Evrope i sveta, gde se u samom centru grada nalazi klavir koji je dostupan svima. Cilj ove akcije je skupljanje pomoći svim izbeglicama kojima je potrebna pomoć uz malu i nesebičnu pomoć muzike. Medicina je dokazala da muzika pozitivno utiče na zdravlje i da može dosta da pomogne u lečenju raznih vrsta bolesti. Ovde je muzika dobila jednu prenosnu ulogu spasitelja, koji može da pomogne nemoćnima da dođu do ispunjenja osnovnih ljudskih prava koje bi inače trebala biti zagarantovama svima na ovoj planeti.

Kako se sprovodi ova akcija? Slogan ove akcije svuda u svetu je: ” Svako je dobro došao da svira, svako je dobro došao da sluša, svaka donacija od srca je i više nego dobro došla!”. Svi koji žele mogu da sviraju na klaviru, znanje nije od presudnog značaja, ovde je bitna samo dobra volja i jaka želja. Fotograf i ja smo tokom ove posete bar dva sata dnevno presedeli na klupi da bismo uživali u nastupima. Bilo je tu izuzetno talentovanih ljudi koji su pored talenta za sviranje pokazali i svoje neverovatne vokalne sposobnosti. Jedna devojka je toliko bila talentovana da sam pomislio da se nalazim na nastupu Adel ili Selin Dion. Zanimljiv koncept koji mi je povratio neka moja sećanja iz detinjstva kada sam učio da sviram klavir. Nisam imao sluha, ali sam bio izuzetno uporan… Nisam završio osnovnu muzičku školu, ali nosim u srcu lepe uspomene.

 

 

Linc je grad čije ulice odišu umetnošću i nekom posebnom elegancijom. Turisti dolaze iz raznih krajeva Evrope i sveta da istraže ovaj dragulj na severu Austrije. Svako će poneti sa sobom neki deo priče o Lincu, gradu koji je nadahnuo mnoge poznate istorijske ličnosti i neke ličnosti koje su inspiracija u ovom 21. veku.

Ovaj grad mi je prosto “zapao” za srce, ne znam da li je to zbog izuzetne lepote i šarma ili zbog neposredne blizine Dunava ili pak prelepog letnjeg vremena koje sam uspeo da na trenutak uhvatim u ovom austrijskom gradiću. Nisam siguran, nemam konkretan odgovor! Možda je to neka kombinacija svega navedenog, ali to ću ostaviti vama da prosudite. Voleo bih da mi kažete vaše mišljenje o Lincu? Kako ste ga vi doživeli kroz moje priče? Pogotovo bih voleo da čujem mišljenja osoba koje su već imale priliku da posete ovaj grad. Jednostavno, uvek volim da čujem utiske drugih ljudi da bih znao koliko sam bio uspešan u predstavljanju ovog grada.

 

 

Linc je poznat i pod imenom “Grad mira”. Glavno Gradsko veće je 1986. godine proglasio glavni grad Gornje Austrije kao „Linc Grad Mira“. Cilj ove odredbe je bila isključivo podizanje društvene odgovornosti čija je bila glavna uloga održavanja mira. Uz proglašenje „Grada mira“ u oktobru 1986. godine, grad Linc je preuzeo obavezu da održava „čežnju za mirom i posvećenost mira ljudi u gradu i da tim putem se održava osnovni princip budućnosti lokalne politike i stabilnosti odnosa u zajednici“.

 

 

U razgovoru sa par ljudi koji su već četvrta ili peta generacija koja je odrasla u Lincu saznao sam par zanimljivih stvari o načinu života u lokalnoj zajednici grada Linca. Linz je sam po sebi inovativni centar Gornje Austrije i predstavlja grad novih mogućnosti.

Kvalitet života u svim sferama života i širok raspon usluga čine glavni grad Gornje Austrije traženim mestom za život. Trenutno je u Linzu preko 100.000 stanova na raspolaganju – ponuda stanova koja stalno raste. Primarni cilj je da se stvori za što više ljudi optimalno stambeno i životno okruženje po povoljnim cenama. Izuzetno se vodi računa o ljudima koje žive sa minimalnim primanjima i njima je uvek obezbeđen osnovni paket socijalne pomoći svakog meseca.

 

 

Njihov zdrastveni sistem je vrlo uređen i svi troškovi zdrastvenih usluga su pokriveni u zavisnosti od zdrastvenog fonda koji izaberete: državni ili privatni. Sličan je kao zdrastveni sistem Nemačke, ali je malo fleksibilniji i ima više pogodnosti. Bilo mi je zabavno da razgovaram sa ljudima koji žive i rade u ovom gradu i kada su čuli da sam bloger koji će predstaviti Linc na svom blogu hteli su da odgovore na sva pitanja. Bilo mi je drago što sam imao priliku da upoznam divne ljude koji su pokazali da je Linc grad otvorenog srca. Stvarno jedno predivno iskustvo, koje ću zasigurno pamtiti dugo, dugo.

 

 

Umalo da propustimo avion zbog moje pričljivosti, hvala Bogu da uvek imam neku odgovornu osobu pored sebe pošto bih ja mogao slušati priče satima. Sunce je polako zalazilo, a  i naša poseta u ovom zanimljivom gradiću se završila. Bilo je to jedno kratko, ali slatko putovanje. Linc će uvek imati posebno mesto u mom srcu i iskreno se nadam da ću se uskoro vratiti da nastavim svoju započetu blogersku avanturu.

 

 

Na kraju smo morali malo i da potrčimo inače bi propustili naš prevoz za aerodrom! Moj fotograf je našao pravi trenutak da napravi savršenu poslednju fotografiju sa ovog putovanja… Ne volim rastanke, teško mi je da se oprostim od nekog grada, ali sam rekao “Ćao dragi moj Lincu, vidimo se mi opet uskoro!”. Tim rečima sam se oprostio i ušao u automobil. Vožnja do aerodroma je bila mnogo kraća nego kada smo dolazili u grad. Valjda je bio preveliki umor prisutan i vreme mi je prosto proletelo.

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog poslednjeg posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na nekom drugom mestu. Ko nije stigao da pročita moj prethodni post, možete pročitati ovde.

Voleo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Linca na predivnom iskustvu i hotelu Schwärzer Bar na gostoprimstvu. Bilo je to putovanje za pamćenje i nadam se da sam vam dočarao ovu malu austrijsku avanturu na najbolji mogući način. Nekada su reči suvišne, zato ću vam reći da pogledate zadnju fotografiju u ovom postu i moj osmeh će vam reći sve one reči hvale koje nisam stigao da napišem u postovima.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca i Schwarzer Bär Hotela u Lincu.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

 

SHARE THIS POST

Priča iz Ciriha: Moja definicija hedonizma

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu. Danas vas vodim u Cirih, rajski grad gde caruje čist hedonizam. Putovanja su tu da obogate naš život i da pored razonode upoznate svet i neke nove kulture. Švajcarska je najbolji primer gde imamo priliku da na relativno malom prostoru spoznamo razlike između najpoznatijih jezika sveta kao što su nemački, italijanski i francuski. Svaki kanton u Švajcarskoj je jedinstven, svaki od njih poseduje neku posebnu draž koja ga izdvaja od ostalih.

Ja sam imao priliku da ovog leta posetim društveno-politički i ekonomski centar nemackog kantona u Švajcarskoj – Cirih. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim na nesebičnoj podršci mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Ciriha. Bilo je to zanimljivo putovanje i prisetio sam se nekih uspomena iz detinjstva koje me vežu za ovaj grad.

 

 

Kada pomislimo na Cirih, prva asocijacija je Ciriško jezero i beli labudovi koje se sunčaju na travi. Naravno, neki od nas pomisle i na one lepe vile koje se nalaze na obali jezera, ali to je za neki naš prosečni balkanski džep blago rečeno nedostižno. Ostaje nam samo da uživamo u lepoti jezera kao posetioci grada. Sa druge strane nikad se ne zna, ja sam od onih ljudi koji veruju u snove i nemoguće pa se posle ne iznenadim ako se neka stvar o kojoj sam dugo maštao jednostavno ostvari.

To je pozitivna stvar kod nas večitih sanjara, ne gubimo nadu i zbog toga nikad ne padamo u depresiju i očaj zbog neispunjenja snova već nastavljamo dalje da verujemo u čuda.

 

 

Kada bih imao priliku da živim u ovom gradu, siguran sam da bih svako jutro pre posla uživao u jutarnjem suncu i hranjenju labudova. Kao što sam rekao u nekom od prethodnih postova, postoji neka posebna veza između vode i mene iako na moju žalost ne znam da plivam.

 

 

Staze koje okružuju jezero su veoma sređene tako da možete nesmetano da uživate u lepoti jezera i da se ne brinete da li će vas “zakačiti” neki biciklista. Posebnu draž daju kamene klupe koje se nalaze uz samo jezero i imate osećaj da ćete svakog trenutka ući u jezero. Koliko je zastrašujuće, toliko i adrenalin uradi svoje pa samo uzbuđenje raste. Ceo taj doživljaj pojačavaju zanimljivi kristalno beli labudovi i predivno cveće i bilje koje se nalazi uz samo jezero što čini ovo jezero pravom oazom.

 

 

Proveo sam dobrih dva sata u šetnji oko samog jezera, bio sam relaksiran i opušten valjda je to zbog uticaja vode na moj um. Dok pišem ovaj post i gledam ove slike prisećam se onog mirisa vode koji opušta sva čula. Znam da sam se previše zadržao, zato sam naterao sebe da krenem dalje Cirih me zove treba otkriti sve lepote grada.

 

 

Dok sam se polako vraćao u samo srce grada, primećujem ljude na biciklima koji užurbano okreću pedale svojih dvotočkaša ne bi li na vreme stigli na posao. To je ta organizovanost o kojoj stalno slušamo! Siguran sam da ste negde čuli izraz: “Tačan si k’o švajcarski sat!”. Ljudi koji su prolazili pred mene na biciklima u odelima su me podsetili na značenje tog izraza i sa blagim osmehom na licu nastavio sam svoje istraživanje grada.

 

 

Polako ulazim u jezgro grada, glavna ulica, izlozi koji te prosto prizivaju da baciš pogled na najnovije kolekcije svetskih dizajner i  brendova koji prosto zrače luksuzom, ali kao što sam malopre napisao naš prosečan balkanski džep nije dosrastao toj misiji pa nam ostaje da sa osmehom na licu ispratimo u izlogu najnovije trendove.

 

 

Prema nekim istraživanjima ulica Banhöfstrasse je jedna od najlepših i ujedno i najskupljih ulica u svetu. Cirih je manji grad i ako posmatramo grad kao celinu ova ulica je dugačka i prelepa, zbog arhitekture zgrada koje krase ovu ulicu luksuza. Pošto sam se umorio od šetnje, seo sam ispred jedne prodavnice, uzeo kroasan koji sam kupio u prodavnici i posmatrao ljude oko sebe.

Prosečna žena u Švajcarskoj zastane pored izloga, duboko uzdahne i trepne par puta dok se oprašta sa preskupom Hermes torbom u izlogu. Izgleda da ni tamo ne teče med i mleko kako nam mediji predstavljaju. Sa manjom dozom tuge u očima, žene nastavljaju svojim putem i užurbanim korakom žure da uhvate tramvaj da ne zakasne na posao.

Sa druge strane imamo žene koje su vrlo doterane, sređene, imaju na sebi aktuelne prepoznatljive simbole luksuza, luksuzna tašna, lepe cipele, parfem koji se oseća bar dvesta metara niz ulicu i sa potpunim drugačijim smeškom posmatraju tu istu skupocenu torbu. Jedna gospođa je čak i imala u ruci i njen pogled je prosto govorio: “Kupujem sutra i u ovoj boji, neka se nađe!”. To je Cirih, grad kontrasta!

 

 

Pošto sam analizirao skoro sve prolaznike, požurio sam da završim sa jelom i da napravim što bolje slike jer kada “upekne” sunce slike nisu baš najbolje. Iskren da budem da sam hteo da se izgubim ne bih uspeo da pronađem ovaj simpatični trgić sa zanimljivim prodavničicama. Niz ulicu se nalazi ulica sa restoranima koja je slična našoj Skadarliji, jedino što nas razlikuje je cena. 🙂

 

 

Ljudi danas kada žele da Cirih porede sa nekim drugim evropskim gradom i dalje ne mogu da se odluče da li je Cirih švajcarska verzija Venecije ili švajcarska verzija Amsterdama. Istini za volju ni ja sam ne znam koje poređenje bi više odgovaralo ovom gradu, ali jedno je sigurno – ovaj grad živi na vodi! Uzane uličice, arhitektura, kaldrma, mostovi sve nekako podseća na nešto, a sa druge strane izgleda kao nešto sasvim novo i originalno.

 

 

 

Cirih je grad koji ima da ponudi dosta toga i grad u kome caruje hedonizam. Razne internacionalne kuhinje, gurmanski specijaliteti, zanimljive slatke poslastice i predivni pejzaži su dovoljni razlozi da posetite Cirih. Siguran sam da Cirih za svakog ima po nešto da ponudi.

 

 

Morao sam da se malo osvežim, kupio sam neki čokoladni sladoled na akciji i mogu vam reći da je bio odličan! 🙂 Pošto sam završio sa svojom poslasticom, malo se odmorio u hladu nastavio sam svoje “krstarenje” ovim švajcarskim gradom.

Šarm koji poseduje ovaj grad će svakog od vas privući i pokazati vam ono najlepše. Cirih je pravi svet u malom, ljudi sa naših prosota Cirih nazivaju “Juga u malom” zato se nemojte začuditi kada shvatite koliko ustvari ljudi ima sa naših prostora. Život tamo nije čist sjaj i raskoš, ali ljudi lepo i pristojno žive od svog rada.

 

 

Lutajući gradom naišao sam na crkvu svetog Petra koja ima toranj sa satom. Moja mene je mene uvek vodila drugim putem, još kad sam bio dete izgledalo je mnogo drugačije i veće.

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Švajcarske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na nekom drugom mestu.

 

Voleo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Ciriha na predivnom iskustvu. Kako vam se dopala moja današnja priča o Cirihu? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Ciriha.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST