Posts tagged Sony Alpha 7r Mark II

Moskva, ruska prestonica ljubavi i mode…

Moda Outfit Post Putovanja 8 Comments

Dobro jutro dragi moji modni pustolovi, kako ste mi danas? Danas ću sa vama podeliti i moju poslednju priču iz Rusije, zemlje koja je veoma draga mom srcu. U prethodnim postovima sa vam pisao o razlozima zbog kojih sam emotivno vezan za Moskvu i razlogu moje posete… Pre nego što počnem sa današnjim postom voleo bih da se zahvalim avio kompaniji Red Wings i lancu hotela Marriott na divnoj saradnji, bez njihove nesebične pomoći ova avantura ne bi bila moguća. Nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti!

Moskva, koja je inače predstavlja dom preko 20 miliona ljudi svojom lepotom i elegancijom privlači svakodnevno hiljade i hiljade novih putnika i naravno povratnika koji se uvek rado vraćaju ovom gradu kada za to imaju prilike.

Moskva je od onih “večnih” gradova u koje se ništa ne menja, već se sve ljubomorno čuva tako da je uvek autentičan i tradicionalan, uvek dosledan sebi i svojim građanima. Obično kažu ljudi da su Rusi izuzetno rezervisan narod i da nisu baš raspoloženi da pomognu turistima, ali istina je drugačija.

Na primer moj fotograf i ja smo rešili da posetimo periferiju zbog kupovine poklona, zamislite kada smo se vozili preko 20 metro stanica i pritom još koristili i autobus ljudi oko nas su bili raspoloženi da nam pomognu i da ćaskaju. Mlađe generacije su htele da odgovore na moja pitanja oko stanice gde treba da siđemo, ako slučajno ne znaju pitaju nepoznatu osobu pored. Sa druge strane starije osobe su imale malo više slobodnog vremena pa su se čak upuštale u detaljniju konverzaciju pa im je bilo drago kada su čuli da sam iz Srbije.

Dosta njih je imalo neku asocijaciju na Srbiju, nekom je prva komšinica bila iz Srbije neki su bili čak u Srbiji, ali iako smo značajno manji od njih čuli su za nas i nemaju neke predrasude o našoj zemlji, valjda je to zbog toga jer smo možda pomalo i slični.

Tokom ovog putovanja imao sam priliku da vidim klasne razlike koje su primetne, kod njih je kao i kod nas srednja klasa izumrla pa su ostali ljudi iz radničke klase koja pred mašinom za kupovinu metro karte traži po džepovima 2,3 rublje koje nedostaju da bi kupili kartu i ljudi koji ne znaju šta će sa viškom novca pa kupuju dijamante i ostale skupocene stvari.

Tako sam odlučio da iskoristim jedno sunčano jutro da pre svih obaveza koje imam slikam i ovu odevnu kombinaciju. U pozadini možete videti onaj prelepi, a ujedno i jedan od najstarijih hotela o kojem sam vam pisao u prethodnom postu – Hotel National. Tu su nastale one lepe slike sa ogledalom za koje sam dobio dosta pitanja.

Voleo bih da vam odgovorim na neka od pitanja koja ste mi slali, prvo nije moguće se slikati sa ogledalom jer se ono nalazi u jednoj od soba hotela. U hotel se može ući ima prelep kafe, ne morate da budete gosti hotela možete prosto samo da uživate u lepoti enterijera ovog istorijskog mesta i popijete kafu i uživate u nekom kolaču ili pak samo da posetite neće se niko ljutiti ako ne koristite njihove usluge, imponovaće im da je neko došao da vidi uživo lepotu ovog hotela.

Smatram da bi slika iznad trebala da uđe u sliku rekorda, sigurno se pitate zašto? Samo ću reći ovo je jedna od retkih slika gde sam uspeo da stanem ceo, pa čak i moja senka. Oprostite na mojoj frizuri “a la gnezdo”, nisam uspeo da sredim frizuru! 🙂

Hram Vasilija Blaženog će mi zauvek ostati u sećanju kao uspomena jednog dvogodišnjaka koji je verovao da je to fabrika sladoleda. Valjda je to bila poslednja nada jedne majke koja je verovala da će jedno takvo ubeđenje smiriti njeno dete bar na par minuta, da bi žena odmorila svoju dušu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog specijalnog posta, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta lancu hotela Marriott, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu i hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

OUTFIT

Kožni kaput-monton: Burberry

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, saznaćete nešto više o Kneževini Monako i gradovima koje sam imao prilike da posetim na Francuskoj Rivijeri, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da se podsetite ili niste stigli da pročitate neku od prethodnih priča o Moskvi na mom blogu, možete to učiniti sad. Nadam se da će vam se svideti!

  1. Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…
  2. Bila je to jedna modna nedelja u Moskvi
  3. Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripadaju hoteli St. Regis Nikolskaya i hotel National.
Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Burberry i Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Avanture Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno je došao vikend, a sa njim i moja nova priča iz Moskve. Uvek se radujem kada imam da podelim neku zanimljivu priču, siguran sam da će vam današnja priča iz Rusije biti interesantna. U prethodnim postovima imali ste priliku da vidite sjaj i raskoš ruske prestonice i da pročitate moju modnu priču. Došlo je vreme da vam ispričam jednu intrigantnu priču o hotelu koji je ujedno jedan od najstarijih hotela u Moskvi.

Hotel National se nalazi u samom srcu grada, u neposrednoj blizini Crvenog trga i samog političkog centra – Kremlja. Zbog svoje lokacije hotel se našao u samom centru borbi tokom Oktobarske Revolucije. Hotel je zvanično otvorio vrata za svoje goste 1903. godine i na samom početku dobio je status luksuza i prestiža. Uprkos visokim cenama, hotel je uvek bio rezervisan par meseci unapred. Poznati glumci, političari, ugledni trgovci, umetnici i diplomate su bili dragi gosti ovog hotela.

Sve se to promenilo sa Oktobarskom Revolucijom i hotel National postaje utočište pobornicima velike revolucije. Posle pobede boljševika, svi hoteli u Moskvi su nacionalizovani. Hotel National je ujedno postao kuća prvog branioca da  bi 1918. godine članovi nove vlade boravili su u sobama ovog hotela.

National hotel je bio rezidencija Centralnog izvršnog ruskog odbora duži vremenski period. U tridesetim godinama prošlog veka, odlučeno je da se ovom objektu vrati prvobitna namena. Rekonstruisana je zgrada hotela, prizemlje je bilo popločano granitnim pločama. Hotel je nakon rekonstrukcije pomalo izgledao kao muzej zbog samog namešaja koji je donet iz palate Aničkov i Palate Kremlja, koji je ujedno uticao i na samu cenu usluga. Smeštaj u to vreme je bio izuzetno skup čak i za strance. Hotel je radio sa velikim gubicima, ali je 60-tih godina uspešno završena prva etapa rekonstrukcije hotela, ali je hotel izgubio slavu koju je imao na samom početku.

1985. godine, glavni odbor hotela je doneo odluku da se Hotel National obnovi u potpunosti. Deo starog nameštaja je poslat u muzeje, drugi deo nameštaja je restauriran. Ciljevi ove rekonstrukcije hotela su bile da se nadogradi zgrada hotela, modernizacija objekta, renoviranje interijera hotela. Dom zdravlja, potkrovlje sa dvadeset dodatnih soba, kafić sa zimskom baštom smešteni su na severnoj strani hotela National.

Deset godina kasnije, hotel je renoviran u potpunosti i bio je spreman da dočeka svoje prve goste. Počeo je novi period njegove istorije. Hotel je nagrađen kategorijom hotela sa pet zvezdica. Sadašnjost i prošlost je uspešno spojena u interijerima National hotela.

Hotel je 2000. godine proslavio 100. godinu svog postojanja, da bi 3 godine kasnije hotel se ponovo našao u centru krvavog događaja. Krajem 2003. godine u hotelu National se dogodio teroristički napad. Zbog eksplozije automobila, parkiranog pored ulaza u hotel, umrlo je šest osoba, uključujući dva bombaša samoubica; više od 12 ljudi je ranjeno. U julu 2005. godine postavljen je spomenik žrtvama.

Ovaj hotel je dočekao mnoge poznate ličnosti poput poznate francuske dive Katrin Denev, poznatog svetskog modnog kreatora Pjer Kardena, sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Kofi Annan-a, poznatog glumca Alena Delona i mnoge druge.

Jedno je sigurno hotel National je svašta preživeo tokom svog postojanja, ožiljci se možda ne vide, ali burna istorija je ostavila traga. Danas je to jedan veličanstveni hotel koji zrači elegancijom i svojom arhitekturom pokazuje raskoš ruske imperije.

Pošto je kraj marta početak turističke sezone u Moskvi, pritom dodajte na sve to da počinje i Nedelja mode jako je teško pronaći smeštaj u Moskvi. Inače ja sam veoma vezan za Moskvu jer je to grad koji je ujedno obeležio moje detinjstvo. Sećam se kako sam napravio svoje prve korake na Crvenom trgu i da moja mama nije mogla sa mnom da izađe na kraj dok smo čekali tatu da završi sa svojim višesatnim sastancima.

Hotel National mi je ostao u sećanju zbog jednog kafe poslastičarnice koja je uvek imala lepe, šarene kolače. Bili su to lepi trenuci kada se umažem voćnim kolačima i uprljam novu odeću pa dobijem par vaspitnih. Dobro, bar sam se i najeo. Nakon kritika uvek dolazi tata spasilac da me vodi na fontanu bajki, taman toliko da se moja mama odmori i ode da obavi kupovinu.

Boravak u ovom hotelu je bio predivan! Napolju je možda bilo hladno, ali doček je bio dovoljno topao od srca da čuvena ruska hladnoća nije uspela da pobedi… Bar ne tog jutra! Bilo mi je neobično kako je gospodin na vratima znao moje ime i poželeo mi dobrodošlicu u hotel.

Gospodin Viktor, nije samo obični vratar koji već skoro više od 20 godina radi u ovom hotel, on je živa legenda. Viktor je prvo nasmejano lice koje će vas dočekati u ovom čuvenom hotelu i rado ispričati istoriju ovog hotela kao što je to uspeo za manje od 20 minuta da ispriča uzbudljivu priču o ovom hotelu.

Nakon rutinske obrade podataka dobio sam informaciju da ćemo dobiti najzanimljiviju sobu u hotelu. Ja sam proveravao svoju poštu, divio se brzini interneta i u tom me prekinu gospođa sa recepcije: “Gospodine, spremili smo za vas sobu 101, želimo vam prijatan boravak u našem hotelu!”. Dobro, mislim se ja u sebi soba ko soba sigurno je lepa kada je u ovom hotelu.

Dolazim do lifta i dalje mi nije jasno zašto imamo posebnu pratnju do sobe, fotograf me ismejava da sam postao blogerska zvezda da pazim da me ne sačekaju novinari ispred hotela da za svaki slučaj spremim crne naočare. Lako je mene ismejavati, ja sam svim mojim saradnicima Bogu dušu dao za zbijanje šala… Valjda je to zato što u našem timu imamo izgrađen odnos kao jedna mala porodica koja je uvek tu da pomogne svojim članovima. Zajedno se radujemo našim uspesima na Mr.M, zajedno se šalimo, a bogami zajedno i kukamo i brišemo suze blogerske kada ne ide baš onako kako smo planirali.

Dobili smo upustva i kroz par minuta saznali da je prvobitni dogovor promenjen i da smo dobili predsednički apartman. Ja od šoka nisam mogao da saslušam celu priču, samo sam zapamtio da ogledalu ne sme ništa da zafali… Gospodin koji nas je uveo u sobu je otišao i ostavio mene u šoku. Prvo sam pomislio da su možda nešto pomešali na recepciji, ali nemoguće je da baš postoje dve rezervacije sa istim prezimenom.

Hteli smo da iskoristimo ovo sunčano jutro za slikanje jer ko zna kakvo će vreme biti posle. Naravno, sve poklone sam otvorio i dobio sam na poklon čuvenu babušku lutku.

Najzanimljivi poklon je bila knjiga u kožnom povezu i jedno malo pismo. Pošto sam dobio više pisama, možete da pretpostavite da sam sve odmah otvorio jer hvala Bogu kod mene ne važi izreka “Radoznalost je ubila mačku!”. Bilo mi je čudno što sam dobio i malu kovertu, ali sam je otvorio. Malo pisma, mala i ceduljica na kojoj piše: “Ako hoćeš da saznaš zašto sam poseban otvori stranu 101!”. Prvo što sa uočio na naznačenoj strani je slika ogledala. To je bila priča o sobi 101 i ovom neobičnom ogledalu.

Na svetu postoje dva ovakva ogledala, jedno se nalazi u Veneciji, a drugo je igrom slučaja završilo u sobi ovog legendarnog hotela. O ogledalu nema puno podataka, ali se smatra da je staro koliko i sam hotel, ako nije i starije od njega.

Naše slikanje je prekinulo kucanje batlera koji nas je podsetio da se doručak završava za manje od pola sata i da bi bilo dobro da odemo u salu za doručak. Čim spomente mom fotografu reč hrana, tada prestaje svaki rad. Sreća moja pa smo imali dovoljno fotografija za blog.

Po prvi put u svom životu sam napravio sliku u sali za ručavanje. Sigurno se pitate zašto? Hteo sam da uslikam mladi par koji su ozbiljno shvatili pojam “Doručak i šampanjac”. Ona je bila predivno obučena, vidi se da je haljina ručni rad sa biserima i kristalima. Nakon par minuta sam se oslobodio i dok sam išao da uzmem desert, sreo sam mladu damu i upitao sam je za brend haljine. Toliko sam se mučio da zapamtim ime dizajnera dok ne stignem da pitam fotografa za cenu da sam zaboravio da uzmem čokoladni kolač.

Fotograf je nakon kraćeg pretraživanja na internetu pokazao telefon i na ekranu sam video haljinu koja je bila na mladoj dami i cena koja me naterala po prvi put u životu da pitam da li je to cena u dinarima ili evrima?! Bilo mi je drago da postoje osobe koje mogu da priušte sebi takve stvari i da ih nose tokom odlaska na doručak.

Konačno smo nakon doručka imali par sati da malo obiđemo grad pre početka revija na kojima smo trebali prisustvovati taj dan. Moja fontana bajki nije radila, valjda je još bilo hladno da puste vodu u fontane. Kao što možete primetiti vreme je bilo predivno pa smo iskoristili da napravimo i drugi outfit post. Više slika ovog outfita videćete tokom sledeće nedelje.

Ovaj dan smo iskoristili da posetimo znamenitosti. Prvo sam želeo da posetim Hram Vasilija Blaženog koji mi je ostao u mom pamćenju kao deteta od 3,4 godine kao jedna velika fabrika sladoleda. Detetu ne možeš možda objasniti da je to jedan verski objekat, ali moja mama je rešila da je najlakši način da me umiri ako mi taj objekat u mojim očima prikaže kao fabriku sladoleda.

Moskva se pomalo izmenila, naravno šta je dete moglo da razume da je Moskva jedna velika metropola koja danas broji više od 20 miliona ljudi. Jedan grad ima skoro 3 puta više ljudi nego naša cela zemlja. Mali Marko to i dan danas ne može da razume, šta zna dete od 27 leta šta je 20 miliona?!

Moskva je jedan izuzetan grad i uvek mi je jako drago kada čujem da je neko otišao da poseti ovaj velelepni grad. April 2019. godine je bio moj red da osetim čari i lepote ovog grada, ali se nadam da će neko od vas uskoro posetiti rusku prestonicu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i trećeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Paparazzo momenat! Ovako izgleda Mr.M dok stvara sadržaj za blog. 😀

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel National. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Bila je to jedna modna nedelja u Moskvi

Moda Outfit Post 6 Comments

Pozdrav svim mojim dragim ljubiteljima mode i putovanja! Kao što ste navikli na Mr.M blogu postovi se objavljuju petkom ili za vikend. Idealno vreme, taman dok stignu svima vama mejlovi sa obaveštenjem da je novi post na blogu imate više vremena za uživanje i da se posvetite sebi. Primetio sam da volite da čitate postove u kojima se lepo ispričam sam sa sobom bez nekih uputstava, pa ću se potruditi i ovaj put da bude tako.

Pre nekoliko dana smo započeli rusku avanturu na blogu, razlog moje posete je bio poprilično jasan – Nedelja mode u Moskvi. Nisam dugo pisao modne postove na blogu, pa mi je teško da se vratim u formu nadam se da mi nećete zameriti. Do sada sam par puta dobijao poziv za ovo dešavanje, ali kao što u mom životu biva ja se razbolim ili neko od mojih životinjica pa ne bih da mrdam baš od kuće u tim trenucima… Ovaj put nisam imao neke posebne prepreke osim što sam se malo zaigrao.

Ja sam veliki avanturista, pa sam ovaj put sebi zadao zadatak da u 9:30 uspem da izađem sa aerodroma, uhvatim moju čuvenu limuzinu A1 koja me odveze do Slavije pa trk do kuće da se spakujem i vratim do 12 sati na aerodrom. Da, tako je to bilo! Imao sam manje od dva sata da se prepakujem i da idem na važno dešavanje kao što je to nedelja mode.

Za samo nešto manje od 2 sata uspešno sam uspeo da spakujem skoro 26 kilograma stvari, a totalno sam zaboravio na odeću koja me tamo čekala. Ja uvek kada putujem na modna dešavanja ponesem sve pa se na kraju ispostavi da sam uzalud sve poneo! Ovaj put nisam baš napravio toliku grešku jer je tamo bilo tako zima da ja ne znam šta bih radio od muke. Hvala bogu pa sam poneo moje omiljene rolke da me greju, iako me je moja majka osuđivala gde da nosim rolke u sred proleća po Moskvi. Nekad i ja da ispadnem pametna glavica u porodici!

Elem, uspeo sam da se spakujem da zaboravim kablove od punjača telefona jer mi je glava bila u oblacima i mama mi je javila da su silni kablovi ostali kod kuće taman dok sam ja sedeo u čekanici sa ostalim putnicima i čekao svoj let. Promrmljao sam sebi u bradu da će biti veselo i da ću bar pronaći negde da kupim zamenske punjače nepoznatih proizvođača samo da mi oprema preživi put…

Po prvi put sam pomislio da pitam na recepciji hotela da nemaju možda punjače, pomislio sam možda da im se sigurno dešava da je gostima potreban punjač za telefon ili računar i da su nekim čudom ili nepažnjom kao ja u brzini zaboravili da ponesu. Pitao sam bojažljivo što sam tiše mogao da li imaju možda punjače, moj fotograf je to malo glasnije ponovio pošto je mene pojeo živi blam… Prijatna mlada devojka sa recepcije me je zamolila da napišem na papiru koji punjači su mi potrebni i da će mi u najkraćem vremenskom roku biti isporučeni u sobu, probaće da pronađu!

Mislim da je to bio onaj sveti trenutak spašenja Sv. Marka blogerskog da ne mora da kupuje punjače pošto su mi sve lađe potonule kada sam usput u samom putu do hotela bio iznenađen cenama sitnica, očekivao sam da je Moskva skupa, ali ovo je prevazišlo sva moja očekivanja.

Mali Marko je nakon pola sata dobio sve punjače i mogao je da krene u nove radne pobede. To prvo veče u Moskvi mi je prošlo radno trebalo je raspremiti 26 kilograma prtljaga, izvaditi iz paketa nove stvari koje su stigle. Inače kada idem na ovakva putovanja prvo što radim je raspakivanje mog kofera i paketa koje sam dobio od kompanija jer posle mi je lakše da ih opeglam jer se manje izgužvaju!

Uspeo sam da “odmorim” malo oči na 2,3 sata i onaj moj nesrećni alarm je počeo da zvoni… Nije on jadan kriv što ja želim da radim 100 stvari istovremeno, pa mi nekad i dan ako bi kojim slučajem bio 30 sati (volim da zaokružim na okrugle brojeve) ne bi bio dovoljan da pozavršavam sve što sam planirao.

Morao sam požurim sa spremanjem jer je taj dan bio i ujedno prvi dan Nedelje mode i u prepodnevnim časovima se organizuje neki sastanak za medije, blogere ima i neka klopa. Naravno fotograf me je napustio i otišao da jede, meni nije bilo do jela umalo da zaspim od umora, ali sam uspeo da se održim.

Jedan od brojnih razloga moje iscrpljenosti bilo je i ovo slikanje koje sam hteo da obavim pre odlaska na dešavanja jer smo ujutru svi lepi i sveži (osim mene!) pa sam odlučio da uradim slike za outfit post.

Moj fotograf je nazvao ovu sliku “Španska sapunica moment”, ruku na srce meni je ova slika draga. Po prvi put u svom životu jasno vidim svoje oči na slici. Ti trenuci su retki, ali ih kao što vidite ima ih! 🙂 Boravak u St. Regis hotelu pamtiću po prijatnom ambijentu i klasičnoj muzici koju obožavam da slušam i tada mi inspiracija na vrhuncu. Idealno vreme za pisanje tekstova!

Kako opisati ovaj outfit? Pokušaću sa samo četiri reči, a vi me ispravite ako grešim: Savršena Harmonija Braon Boja. Zahvaljujući mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana imao sam priliku da osetim mekoću njihovog kašmira koji je najpoznatiji u svetu. Mama kada je videla ove slike rekla je dete smrsnućeš se napolju je 6 stepeni, moram priznati da nisam osetio hladnoću jer sam imao organizovan prevoz, a i bio sam neizmerno uzbuđen zbog Moskve jer sam konačno posle par godina ponovo došao u ovaj predivni grad.


Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i drugog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro! Naravno veliko hvala i mojim dragim prijateljima iz kompanije Loro Piana koji su učinili da se osećam kao pravi modni kralj. 🙂

Kako se vama dopala ova moja modna priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…

Avanture Moda Outfit Post Putovanja 8 Comments

Dobro jutro dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Prošle nedelje smo završili našu avanturu u Istočnoj Turskoj i vreme je da mali Marko krene dalje. Isti dan, samo nekoliko sati nakon povratka iz Istanbula, ponovo sam se vratio na aerodrom i uputio se u prestonicu Rusije – Moskvu. Razlog moje posete je bila Nedelja mode u Moskvi koja inače svake godine okuplja najveće ljubitelje mode jer je inače Rusija poznata kao najbolje, a ujedno i najveće tržište u Istočnoj Evropi.

Ovo putovanje ne bi bilo moguće bez nesebične pomoći avio kompanije Red Wings, ruske avio kompanije koja odnedavno u svojoj ponudi ima i direktne letove za Moskvu iz naše prestonice. Kompanija Red Wings je osnovana 1999. godine u Moskvi sa namerom da gradove iz Centralne Rusije povežu sa zanimljivim turističkim destinacijama u Rusiji i inostranstvu.

Red Wings u svojoj letačkoj floti imaju avione koji poseduju isključivo ekonomsku klasu, ne postoji biznis klasa. Osnovni ciljevi kompanije su komfornost putnika i cene koje su pristupačne većini putnika koji žele da otkriju neke nove destinacije. Prilikom kupovine karata možete izabrati jednu od 3 ponuđene tarife, jedna od njih je LIGHT u kojoj imate mogućnost putovanja samo sa ručnim prtljagom.

Letovi na relaciji Beograd – Moskva kompanija Red Wings obavlja nešto manje od godinu dana što je novitet na našem tržištu. Od sada možete leteti 4 puta nedeljno sa aerodroma Nikola Tesla do Domodedova i za oko 3 sata dođete u prestonicu modernog Ruskog Carstva.

Hrana na letu je izuzetna, izbor jela je odličan, porcije su i više nego dovoljne, verujte mi nisam osetio potrebu da večeram nakon leta. Sve pohvale za osoblje, po prvi put u životu sam doživeo da me lično pozdrave piloti i čitava posada što je bilo za mene jedno izuzetno iskustvo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa kompanijom kao što je Red Wings i nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti.

Moja prva slika iz Moskve, moram priznati da je bilo hladno ako se uzme u obzir da je zvanično kalendarski proleće već bilo u toku, ali u Moskvi je sve kao što vidite… promenljivo! Bila je vedra, ali hladna noć moj fotograf hoće da izludi zbog mojih kofera, ali dobro trudimo se da ih vučemo kao da to nije ništa… Fotograf me je ubeđivao da sam poneo sa sobom i svoje “blogerske dijamante” pošto je kofer bio toliko težak da nismo mogli da pronađemo neki bolji izgovor za moju ludu glavu što je uspela za samo dva sata da spakuje…

Kao što možete primetiti rasveta u Moskvi je i dalje na ulicama i mogu vam reći da to i nije tako loše jer imate osećaj da vam milion zvezdica sa neba osvetljava put. Umoran od prethodne avanture i još jednog leta uspevam nekako da se otkotrljam do hotela…

Osvanuo je i taj 30. mart koji je označavao moj prvi zvanični dan u Moskvi i prvi dan Mercedes Benz Nedelje Mode u Moskvi. Nisam nešto iskreno ni spavao, skoro sam celu noć proveo čitajući upustva i raspored revija da ni sam nisam znao gde treba da idem… Pošto sam se dovoljno istraumirao upustvima, tešio sam sebe da se najverovatnije neću izgubiti u metropoli kao što je Moskva, koja je inače poznata kao grad sa preko 20 miliona stanovnika… Čoveče skoro kao tri Srbije!

Naravno, ne bih ja bio ja da nisam otvorio sve pakete koje sam dobio pa sam morao i da probam sve stvari koje sam dobio od raznih brendova da bih mogao da odem k’o čovek na revije. Iskreno kada sam dobio informaciju da je Loro Piana, inače jedan od najpoznatijih italijanskih brendova pokazao interesovanje da sarađuje sa mojim blogom ja nisam mogao prosto da poverujem da ću konačno osetiti mekoću njihovog čuvenog kašmira i posebne hladno valjane vune.

Pokušao sam da kopiram neke svetske blogere, ono haos mi je u sobi, ali ja ne marim za to… Nije mi uspelo, zadatak je propao, ali smo dobili simpatičnu sliku gde ja konačno nemam izražene butine, ali sam zato se svojski potrudio da izgužvam pantalone za sve pare. Razmišljao sam da ih opeglam nakon doručka, ali sam primetio da su se nakon nekog vremena “ispravile”, pa nije ni bilo potrebe da ih peglam.

Fotograf me je podsetio na jednu moju neispunjenu želju, pošto sam stalno pričao o filmovima i serijama gde ono glavni glumci silaze niz stepenice pa imaju sjajne fotografije kao u fazonu “Dobrodošli u moj divan skromni dom!”. Ova slika mi je jako draga iz jednog prostog razloga – konačno ljudi mogu da vide da imam oči, pošto mi to mnogi zameraju… Jeste da mi ovde glava okrugla i široka kao sunce, ali nema veze jer je moj najveći kritičar (mama), dao silne komplimente za ovu sliku pa je čak završila na pozadini njenog telefona… Sestra je bila ljubomorna danima, ne znam da li je prebolela do sad.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Moskva je izuzetno veliki grad i znam kako je teško pronaći idealan hotel u samom centru grada, još ako uzmete u obzir da ste došli u grad koji se nalazi na listi gradova koji su najskuplji u svetu onda vam je jasno da je tamo sve skupo.

Prvi hotel u kojem sam imao priliku da odsednem na ovom putovanju bio je St. Regis Nikolskaya, hotel koji se nalazi na samom Lubjanskom trgu u neposrednoj blizini Crvenog Trga. Ovaj hotel sa 5 zvezdica nudi posebne personalizovane usluge ličnog batlera, naravno internet se podrazumeva! Sve sobe u hotelu su uređene u stilu baroka sa dodatim primesama smeđih tonova koji naglašavaju eleganciju ovog raskošnog raja u samom srcu Moskve.

Ovaj hotel je idealan za sve putnike čija su interesovanja vezana za kulturu, pozorište i istoriju jer Tverskoy deo grada je poznat kao glavno kulturno jezgro grada gde se održavaju razne kulturne manifestacije. Takođe, ovaj hotel je idealan za roditelje sa decom jer je takođe ocenjen sa prosečnom ocenom iznad 9 (od 10) kao najbolji porodični hotel.

E sad onaj deo koji većina nas obožava, hrana! Doručak se svakodnevno servira u italijanskom restoranu A Tavola koji se nalazi u sklopu hotela. Internacionalne kuhinje, prilagođene svima… Moram priznati da sam se ja držao ovog stola sa svežim voćem uz kroasane pošto sam jeo u Turskoj kao da sutra ne postoji, ne smem više kebab u oči pogledati! U Moskvi sam bio na dijeti, gde sam uspeo za 6 dana da smršam 4 kilograma uz moj režim ishrane “Gladuj Marko uz voćke kad si znao lepo da se najedeš!”.

E sad jedna mala zanimljivost! Na slici iz predvorja hotela, možda ste primetili prelepu kupolu od stakla. Ja sam video na nekim slikama predivno dvorište hotela, prva dva dana sam probao samostalno da ga pronađem, ali naravno bilo je bezuspešno… Naravno moj fotograf je došao do informacija, pošto je mene bilo sramota da pitam zbog moje tvrdoglavosti jer sam bio ubeđen da to dvorište mora biti tu negde… Naravno, posetu ovom dvorištu se mora najaviti jer je pristup moguć samo uz nadzor vašeg batlera. Zanimljvo, ali ipak smo uspeli jedno jutro da posetimo i da vidim šta se to krije u tom unutrašnjem dvorištu St. Regis hotela…

Koliko mi je bilo lepo u ovom hotelu, pristao bih čak da budem i inventar u ovom dvorištu, dobrovoljno bih spavao u hodniku hotela u vreći za spavanje uz voćni doručak… Moj predlog im je bio šarmantan, ko zna možda ću jednog dana i uspeti!

Rolka i pantalone su pokloni mojih dragih prijatelja iz kompanije Loro Piana.

Boravak u ovom hotelu ću pamtiti po divnom osoblju, još boljim čokoladicama na jastuku koje sam jeo uveravajući sebe da crna čokolada ne goji… E moj Marko, sve to goji, ali ajde šetaš po 20 kilometara dnevno, valjda se nećeš ugojiti. Ko o čemu, Marko o kilaži!

Pošto nisam mogao da pronađem fotografa, ko zna gde se izgubio po Moskvi ja sam zamolio sobaricu ako je voljna da mi pomogne, pa je slika iznad remek-delo žene koja inače se ne bavi fotografisanjem, ali dvominutni kurs je bio dovoljan da ova gospođa napravi sliku. Hteo sam da vam pokažem kako izgleda tepih na mom spratu, tako je dobar da sam poželeo da nabavim jedan takav za svoju sobu.

Mene je prosto oduševljala ova ulična rasveta, imao sam osećaj zbog temperature da je svako veče doček Nove Godine! Nije naivno kada iz dvorane gde se održavaju revije izađeš napolje na minus 2 ili neki stepen koji je jedva prešao nulu… Skidam kapu Rusima, njima je imunitet najbolji na svetu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Turska u mojim očima: Daljina nas ipak povezuje

Putovanja Turkish Airlines avantura Turska u mojim očima 7 Comments

Dragi moji pustolovi, došlo je vreme da nastavimo našu avanturu u Istočnoj Turskoj. Na samom početku želeo bih da se zahvalim svima vama na divnim porukama koje ste mi uputili putem društvenih mreža i na mejl ovih dana. Vaša podrška i komentari mi zaista puno znače jer mi pomažu da na pravi način usmerim moj dalji rad na blogu.

Danas nastavljamo našu avanturu u Istočnoj Turskoj i došli smo do Karsa… Dogu Ekspresi nam je pomogao da dođemo do Karsa, a od Karsa smo morali nažalost peške… Naravno, malo šale nije na odmet! Ko nije bio u prilici da pročita moj prethodni post iz Turske ili neko jednostavno želi da se podseti nekih detalja, post možete pročitati na ovom linku.

Po planu i programu koji je za nas sastavio Turkish Airlines sledeća znamenitost na listi je bilo nalazište ruševina nekadašnjeg grada Ani. Ani je pre bio simbol raskoša i bogatstva, poznat po velikom broju impozantnih građevina i raskošne arhitekture, grad koji su naseljavali poznati trgovci, bogati veleposednici… Šta se dogodilo? Kao i u svakoj priči, uvek postoji ono ALI, zato u ovom slučaju mogu reći samo da je to mesto u kojem su ostale ruševine koje su ujedno i jedini svedoci zlatnog doba jednog od najvećih i najbogatijih gradova na svetu.

Danas, umesto raskoši ostale su ruševine na prostoru nekadašnjeg grada Ani, pa je zbog toga dobio pogrdan nadimak “Grad Duhova”. Ruševine se nalaze sa samoj granici Turske i Jermenije. Iskreno se nadam da će uz pomoć arheologa, malo sreće, pažljivog i posvećenog rada Ani bar malo povratiti svoj stari sjaj i slavu koju zaslužuje!

Ani je nekada bio poznat kao grad 1001 crkve, a pretpostavlja se da je tokom zlatnog doba u gradu živelo preko 100.000 stanovnika. Nadimak “grad 1001 crkve” je možda prenaglašen, ali istoričari i arheolozi su do sada pronašli nešto manje od 100 verskih objekata, što govori u prilog tome kako su jermenski vladari bili izuzetno pobožni i da su bili posvećeni izgradnji svetinja.

Danas se na ovom nalazištu može pronaći Ani katedrala, tačnije njena ruševina. Izgrađena od crvene cigle, verski objekat koji se nalazi na posebnom uzvišenju i danas privlači pažnju posetilaca. Kupola katedrale je najvećim delom uništena prilikom velikog zemljotresa u 14. veku, to nije nažalost nije bio kraj jer je nakon toga uništen i drugi deo katedrale, ali je ostala ruševina koja nam i dalje može dočarati lepotu ovog verskog objekta.

Sudeći po nekim spisima, Ani katedrala je izgrađena u periodu kada je grad Ani bio na vrhuncu svog uspona, tokom 11. veka. Postoji i crkva Sv.Đorđa koja se i dan danas nalazi u samoj provaliji na granici između Turske i Jermenije. Crkva Svetog Đorđa se smatra jednom od najbolje očuvanih objekata na prostoru nekadašnjeg grada Ani. Svi smatraju da zgrade, objekti nemaju dušu, ali su oni ipak nemi svedoci raznih velikih istojiskih dešavanja, koje su promenile tok istorije.

Nakon dobre šetnje, verujte mi da sam se malo razmrdao i da mi je ova šetnja kroz Ani prijala, možda je temperature bila ispod nule, ali je raspoloženje i lepota pejzaža učinilo da uopšte ne osećam hladnoću, već samo osećaj neke neobične ispunjenosti i ponosa jer sam imao priliku da posetim jedno ovako neobično mesto kao što je grad Ani.

Polako se naša mala blogerska grupica okupljala i bilo je vreme da se krene dalje… Malo smo bili i ogladneli, što je i normalno posle par sati šetnje i istraživanja ruševina. Pre ulaska u autobus, okrenuo sam se još jednom, po poslednji put da pozdravim Ani, jer sam istinski uživao u priči o jednom zlatnom gradu: “Ćao Ani, možda ćemo se videti još koji put, budi mi pozdravljen!”

Blogeri su nastavili svoj put, uzbuđeno smo pokazivali slike jedni drugima, jer svako je na svoj način dočarao iz svog ugla staru slavu nekadašnjeg carskog grada Ani i naši prijatelji iz Turkish Airlines-a su nas odveli na jezero Cildir, gde je ujedno bio organizovan i ručak.

Prizor je bio kao iz bajke, mnogi blogeri su išli sa ribarima da se uvere u istinitost priča kako se inače lovi riba u zaleđenom jezeru, ali moj strah od vode i da će led popustiti i pući pod mojim nogama je pobedio pa sam iskupio trunku hrabrosti i otišao do nekih granica za koje sam smatrao da će biti bezbedne za moje kretanje. Ovaj put sreća nije bila dovoljna da isprati moju hrabrost do kraja! 🙂

Vreme za ručak je prosto proletelo, pa smo morali da požurimo i da se uputimo malo u planinske predele pa je mali Marko potpuno iznenadno stao na snowboard… Dosta vremena je prošlo, dobro je što sam ostao u jednom komadu! Ne brini mama, dobro sam!

Sarikamis! Planina za prave ljubitelje zimskih sportova, ako se dobro sećam cena ski propusnica za žičaru za ceo dan je oko 5 evra, ako kojim slučajem iznajmljujete i opremu za skijanje ili snowboard, mislim da je zajedno sa ski pass propusnicom manje od 20 evra, što je izuzetno jeftino u odnosu na neke evropske planinske centre.

Mi smo bili smešteni u Sarikamis Kayi Hotelu. Ovaj hotel je dobio jedan simpatični epitet od svojih gostiju: “Snežna Palata Sarikamis planine” zbog svoje neobične lokacije. Imali smo vremena malo da se odmorimo, pa smo naredni dan započeli sa našim aktivnostima znatno kasnije nego inače. Nakon doručka, taman što sam pošao do sobe da se spremim za pokret naši prijatelji iz Turkish Airlines-a su nam saopštili da ako kojim slučajem u grupi postoje ljubitelji zimskih sportova imaju pravu poslasticu za nas i da imamo 5,6 sati slobodno da malo uživamo na snegu.

Ja sam od sreće zaboravio ključeve od sobe i telefon pa su me kolege tražile po hotelu jer sam ja hvala Bogu brže bolje otišao po opremu… Kada sam završio sa oblačenjem za sneg dečko koji radi iznajmljivanje opreme me je upitao: “Da li želite skije ili snowboard?”. Pomislio sam, nek ide život na ovoj planini nisu oštre staze, imam ja skije na Divčibarima, ali moj otac se uvek uplaši kada me vidi na snowboardu… Pošto nije bilo mojih stalnih kritičara, ja sam samo pokazao prstom na snowboard I nakon par minuta mali Marko se našao na žičari nakon dužeg vremena! Prvo sam pomislio da sam poludeo, ali idem do kraja pa šta bude na žičari sam, lep je i sunčan dan neće valjda danas nešto poći po zlu!

Bilo je odlično, moram priznati da sam proveo dosta manje vremena na snegu nego što to inače znam kada odem na Divčibare, možda je to bio i umor od puta pa nisam hteo da izazivam sudbinu.

Nakon par sati, blogersko društvance se okupilo i bili smo spremi da krenemo za Erzurum, ujedno i poslednji grad koji je bio planiran da se poseti tokom ove naše avanture u Istočnoj Turskoj.

Erzurum je jedan od najvećih gradova u ovom delu Turske, najveći univerzitetski centar i grad za koji se smatra “kolevkom” dobrog kebaba. Probao sam njihov kebab, ne smem vam priznati koliko sam ražnjića pojeo… Sramota me, kada se setim onih divnih lepinja, srce mi zaigra, pritisak raste! 😀 Samo ću reći da je sve istina! Kebab je fantastičan! U okolini grada se nalaze brojna skijališta i takođe s utu bile organizovane jedne godine i zimske olimpijske igre, onda vam je sigurno jasno i sam kvalitet staza.

Prošlo je i tih fantastičnih 7 dana, došlo je vreme da se rastajemo i da idemo nazad svojim kućama. Uhvatili smo večernji let za Istanbul i u avionu smo sa osmehom na licu sumirali neke naše utiske sa ovog putovanja. Rastanak mi je ovog puta malo teže pao nego inače, ali pošto je 80% blogera bilo iz regiona, obećali smo jedni drugima da ćemo se uskoro sigurno ponovo videti!

Umoran, ali veseo ušao sam i ja na svoj let do Beograda, malo sam uspeo i da odspavam, ali i da pročitam Turkish Airlines časopis u kojem sam video fotografiju katedrale Ani ispod koje je pisalo “Posetite Kars!”. Samo sam se osmehnuo i pomislio: “Marko, bio si tamo, otićeš ti tamo ponovo!”. Stjuardesa mi je donela doručak, a siguran sam da znate kako ide ona klasična priča u avionu. Nedugo nakon doručka sam zaspao…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta o Istočnoj Turskoj u saradnji sa kompanijom Turkish Airlines. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Turskoj obišli smo mnoge interesantne gradove i znamenitosti koje su od velikog kulturnog značaja.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da sam uspeo da pronađem pouzdanog partnera koji će mi pomoći da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Nadam se da sam uspeo bar malo uz pomoć slika da vam dočaram lepotu i jedinstvenog ovog dela Turske, a mogu vam samo reći da bi svako od nas trebao bar jednom u svom životu da poseti Istočnu Tursku. Pogled na svet će vam se definitivno promeniti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines na srdačnom pozivu i na ovom neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelima Crown Plaza Harbiye i Sarikamis Kayi hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o Istočnoj Turskoj? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj neistraženi deo ove neverovatne zemlje? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Turkish Airlines.Predstavništvo avio-kompanije Turkish Airlines se nalazi u Beogradu, Knez Mihailova broj 9, telefon: 011/303-6195. Na toj adresi možete direktno kupiti avionske karte za ceo svet kompanije Turkish Airlines, putem call centra ili online kupovinom putem zvaničnog sajta. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Turska u mojim očima: Avantura koja se ne zaboravlja!

Avanture Putovanja Saveti Turkish Airlines avantura Turska u mojim očima 7 Comments

Dobro jutro dragi moji pustolovi! Kako ste mi od jutros?! Iskreno se nadam da ste mi se lepo naspavali i da ste spremni da danas sa mnom krenete u još jednu novu uzbudljivu avanturu ovog vikenda. Na samom početku bih želeo da vam se zahvalim na divnim porukama koje ste mi pisali proteklih dana i ne mogu da opišem svoju neizmernu sreću koju trenutno osećam! U prethodnom postu sam vam opisao moju kratku, ali slatku avanturu u Londonu, ali sad je došlo vreme da krenemo priču kako dolikuje!

Pa vreme je da počnem polako, kako je došlo do ove neobične saradnje? Krajem marta ove godine dobio sam jedan zanimljiv mejl od predstavništa avio-kompanije Turkish Airlines za Srbiju u kojem sam dobio poziv da osetim čare Istočne Turske. Kada sam video da ću biti u prilici da posetim Kapadokiju, što je inače san svakog blogera da ima sliku sa balonima nisam čekao ni sekunda već sam odgovorio kratko i jasno: MOŽE! (deluje kao ona reč iz reklame za keš kredit, ali verujte mi da nije bilo tako!).

Od prevelikog uzbuđenja nisam znao šta ću dalje da radim, u mislima sam već bio u Kapadokiji zamišljao one lepe, velike, šarene balone i radovao se mojoj novoj avanturi. Nakon par sati, odlučio sam da otvorim program putovanja i tek onda sam shvatio da mene čeka jedna na oko naporna, ali zanimljiva avantura. Moje blogersko oko je privukla reč Dogu Ekpresi, odmah sam shvatio da je u pitanju neki voz pa sam se bacio na jedno malo istraživanje gde sam uvideo da idem na putovanje vozom koje je inače toliko posećeno da ljudi čekaju mesecima da dobiju svoje mesto u vozu koji je dobio epitet turskog Orient Express-a.

Inače pre nego što sam počeo sa blogom i tokom mog rada na blogu, često sam putovao sa ovom avio-kompanijom i svaki put sam bio prezadovoljan uslugom i što je najbitnije letovi su uvek bili na vreme i za moju gladnu dušu hrana je uvek bila izvrsna. Sećam se kada sam išao za Helsinki, stjuardesa je bila tako fina da je videla da sam gladan pa sam dobio dve porcije teletine bio sam i više nego sit. Pozdrav za divnu stjuardesu, živa ti meni bila još 100 godina! 🙂

Do samog prijavljivanja na let (hvala Bogu pa nikad i ne gledam detalje na avio kartama) nisam ni znao kojom klasom ja letim. Kao i uvek došao sam 3 sata ranije na let, tamo gužva čekam ja red i taman da se prijavim meni gospođa na šalteru kaže: “Gospodine, pa vi ste na pogrešnom šalteru sada će vas preuzeti moja koleginica!”. Ja u šoku, kako sad pogrešio imam karte Turkish Airlines-a…

Nakon što je njena koleginica završila sa putnikom zamolila me je da pređem na njen šalter da bih se prijavio na let. Uzmem ja onaj moj kofer i malo se izmaknem da vidim gde ja to idem da se prijavim, kad ono piše tabla “biznis klasa”. Ćutim ja, hajde neću da se mešam, realno ko da se buni na lepe stvari čovek se već navikne, a pošto je već moj mozak otišao na odmor hteo sam samo da se i ja konačno “prenesem” u Tursku.

Dobio ja kartu, tamo stvarno piše biznis klasa sedište 4F. Kao internacionalni bloger putovao sam par puta prvom i biznis klasom, ali nikada nisam dobio tako nešto kao domaći bloger i bio sam ponosan na sebe što je neko na našem tržištu podržao rad na mom blogu na jedan tako sofisticiran način. Let do Istanbula je ovaj put trajao u mojoj glavi dosta kraće, kao što vidite imao sam dovoljno mesta da napravim lepe slike i usput da se zabavim uz novi ljubavni film mojih najomiljenijih turskih glumaca, ko je gledao tursku seriju “Iznajmljena Ljubav” (turski: Kiralik Ask) razumeće!

Sleteo sam u moj voljeni Istanbul, mislim da se onaj Ataturk aerodrom pitao što me nema tako dugo, ali eto stigao sam po ko zna koji put u moj voljeni Istanbul – grad koji caruje na dva kontinenta.

Nakon obavljenih aktivnosti kao što je pasoška kontrola i preuzimanje prtljaga, došao je i onaj moj najteži deo koji malo manje volim na putovanjima: traženje svog imena na nekoj od milion tabli, ali dobro ovaj put sam pronašao svoje domaćine u rekordnom kratkom roku! Usput sam upoznao moje kolege blogere i pripadnike medija sa prostora Balkana i Istočne Evrope. Naravno, moja malenkost se odmah raspriča i posle pet minuta pronađem idealno društvo.

Prvi dan u Istanbulu nam je bukvalno proleteo, bili smo na ručku kod Nusreta. Ako postoje ljudi koji su kao ja i nisu znali ko je Nusret to je poznati turski kuvar koji je postao živa legenda i ima restorane širom sveta. Prepoznatljiv je zbog svojih pokreta tokom kuvanja, siguran sam da ste negde u medijima videli muškara sa naočarima za sunčanje koji na jedan sasvim neobičan način prosipa začin, seče meso i napravi spektakl. Da ne objašnjavam dalje i da se ne blamiram pogledajte na linku o kome se to tačno radi! 😉

Hrana zbližava ljude, tako sam ja uspeo da tokom ovog prvog ručka malo bolje upoznam moje kolege i tim iz Turkish Airlines-a koji je krenuo sa nama na ovo putovanje. Po planu smo trebali nakon ručka vratiti se u hotel, ali ne leži vraže mi smo smislili da idemo na Taksim! Mali Marko je podgrejao inicijativu da se ide do Galata Kule, neki blogeri su prvi put bili u Istanbulu i želeli su da vide neku znamenitost. Ja? Ja sam ih samo podržao! 😀

Ljudi iz Turkish Airlines tima su nam više puta napomenuli da treba da krenemo iz hotela u 4 ujutru i to su pokušavali da nam objasne na našim maternjim jezicima, ali mi smo hteli da idemo na Taksim, pošto nam je hotel bio relativno blizu. Sledeća scena, četiri blogera uključujući moju malenkost i jedan član tima TK tima kreću u pohod na Taksim u 9 uveče, realno ionako nema ništa od spavanja…

Hvala Bogu pa smo se vratili u hotel malo posle ponoći, ja nisam spavao gledao sam tursku seriju koju inače pratim pa mi je to došlo kao odličan način da ispunim vreme dok čekam da krenemo iz hotela. U 4 ujutru, to je po našem lokalnom vremenu tada bilo 2 ujutru sve blogerske dušice su se okupile i onako pospane bile spremne za Kapadokiju. Ovo je bio moj drugi put u životu da sam koristio lokalne letove u Turskoj i ja sam samo razmišljao kakvi me baloni čekaju u Kapadokiji.

Let je trajao malo kraće nego na relaciji Beograd – Istanbul, ali nas je na aerodromu u Kapadokiji dočekalo zubato sunce i snažan vetar da sam morao da se presvučem jer nisam očekivao da će mi tako biti hladno. Pošto sam završio sa presvlačenjem i izašao spreman za pravu sibirsku zimu, sam sebi sam izgledao kao morska zvezda koja jedva pokreće krake…

Kapadokija je veoma neobično mesto, doline kroz koje se pruža pogled kao iz bajke. Stene koje je oblikovala priroda i to samo pokazuje kako priroda može sama stvoriti prava dela umetnosti bez ikakvog uticaja ljudske ruke. Zaista zapanjujuće! Moje divljenje su prekinule reči našeg vodiča koji nam je saopštio da zbog jakog vetra danas neće biti balona u dolinama Kapadokije i da nam se unapred izvinjava jer je to bila nepredviđena okolnost.

Znate one scene u meksičkim serijama kada glavni glumac sazna neku šokatnu vest, pa se čuje onaj zvuk lomljenja stakla, e tako je bilo u mojoj glavi u tom trenutku! Nema balonaaa, da me nije bilo sramota mojih 27 godina plakao bih kao malo dete… Plan nam je bio promenjen i krenuli smo na doručak, potom na vožnju motorima i dan nam je bio i više nego ispunjen. Možda nisam video čuvene balone u Kapadokiji, ali sam upoznao novog četvoronožnog prijatelja – Merta.

U Kapadokiji smo posetili dva važna muzeja: Goreme, muzej na otvorenom i Gurey, prvi muzej keramike i grnčarije koji se nalazi pod zemljom!

Gurey, neobičan novootvoreni muzej keramike i grnčarije nalazi se u pećini ispod izložbenog salona keramike Gurey. U ovom muzeju je izložena privatna kolekcija keramičke umetnosti koja se sakupljala godinama, a drevna sala za keramiku sadrži komade još iz doba praistorije.

Muzej na otvorenom Goreme podseća na ogroman manastirski kompleks koji se sastoji od mnoštva manjih manastira smeštenih jedan pored drugog. Obično turisti kada dođu u Kapadokiju ovo je početna “stanica” za početak istraživanja Kapadokije. Imao sam priliku da uživam u neverovatnom pogledu, a moje kolege su napravile odlične slike na stenama. Ja nisam imao hrabrosti da se popnem, ali sam im zato pomogao prilikom slikanja. 🙂

Drugi dan se približavao kraju, napustili smo Kapadokiju i krenuli ka Kajseriju jer je to bila naša stanica za ukrcavanje na Dogu Ekspresi voz. Pomislio sam u sebi: “Jooj, biće ovo još jedna neprospavana noć!”, ali uspeo sam nekako da zaspim oko 2 sata iza ponoći i da prikupim bar malo snage za naredni dan!

Program našeg putovanja je bio detaljan i satnica je bila tačno navedena, kada sam prvi put čitao program u Beogradu uvideo sam da ćemo putovati vozom 18 sati u jednom smeru i plašio sam se kako ću ja to uspeti, ali samo sam se setio Indije i rekao sebi da ja to mogu. Realnost je bila malo drugačija, u vozu smo proveli skoro dvadeset sati, napravili smo neverovatne slike, sklopila su se neka nova prijateljstva i mogu vam iskreno reći da mi je to vreme prošlo kao da sam leteo avionom jer smo se na vozu baš zabavili, čak smo dobili od Turkish Airlines-a rančeve čiji sadržaj treba da nam pomogne da lakše “preživimo” višečasovnu avanturu vozom.

Šta biste trebali znati o ovom vozu? Dogu Ekspresi, poznat pod imenom “Voz Istoka” (eng: Eastern Express) je noćni putnički voz koji je pod upravom turske državne železnice. Dužina rute kojom saobraća ovaj vož je dugačka 1310 km, od železničke stanice u Ankari do železničke stanice u Karsu. Zanimljiva činjenica je ta da je ovo prvi noćni voz koji je pokrenut istočno od Ankare. Karte za ovaj voz možete kupiti na ovom linku, ali imajte na umu da su karte rezervisane već par meseci unapred. Nadam se da ćete pronaći svoj željeni termin! 🙂

Kao što sam rekao vreme je proletelo i 4. dana u večernjim satima smo došli na železničku stanicu u Kars. Doček je bio neverovatan pa su odlučili da ove ogladnele blogerske duše odvedu nešto malo da gricnu. Moram priznati jednu stvar koju najviše volim u turskoj kulturi: hrana! U Turskoj nikad nećeš biti gladan i njihove porcije su toliko velike (bar za mene) da stvarno im treba odati počast i dodeliti titulu najboljih domaćina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u saradnji sa kompanijom Turkish Airlines. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Turskoj obišli smo mnoge interesantne gradove i znamenitosti koje su od velikog kulturnog značaja. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da sam uspeo da pronađem pouzdanog partnera koji će mi pomoći da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Nadam se da sam uspeo bar malo uz pomoć slika da vam dočaram lepotu i jedinstvenog ovog dela Turske, a mogu vam samo reći da u narednom postu ćete biti u prilici da vidite ruševine Ani, svetog mesta koje se nalazi nedaleko og granice sa Jermenijom. Samo ću reći jednu reč: FASCINANTNO!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines na srdačnom pozivu i na ovom neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelima Crown Plaza Harbiye i Radisson Blu Kayseri na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o Istočnoj Turskoj? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj neistraženi deo ove neverovatne zemlje? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Turkish Airlines i Dogu Ekspresi , uz nesebičnu podršku ostalih partnera ovog projekta kao što su hotel Hotel Crown Plaza Harbiye i Hotel Radisson Blu Kayseri. Predstavništvo avio-kompanije Turkish Airlines se nalazi u Beogradu, Knez Mihailova broj 9, telefon: 011/303-6195. Na toj adresi možete direktno kupiti avionske karte za ceo svet kompanije Turkish Airlines, putem call centra ili online kupovinom putem zvaničnog sajta. Takođe se zahvaljujem mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Poslednji voz za Helsinki

Avanture Moda Outfit Post Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, danas sam spremio za vas jednu pravu poslasticu jer sam shvatio da sam propustio da podelim sa vama jednu priču iz Finske. Ovaj post će ujedno biti i pravi završetak moje neverovatne avanture koju sam doživeo u glavnom gradu Finske – Helsinkiju. Za sve one koji prvi put čitaju moj blog i želite da saznate nešto više o Helsinkiju, pročitajte postove na ovom linku, siguran sam da ćete zavoleti ovaj najtopliji grad u Severnoj Evropi i da će otopiti vaše srce.

Neki ljudi kažu da uspomene nisu toliko važne i da će one kad, tad iščeznuti iz našeg sećanja… Ja se sa tim ne slažem jer sam siguran da sve lepe stvari koje su nam se dogodile, sva putovanja i bitne uspomene ostaju u našoj podsvesti i samo je pitanje trenutka kada će naš um ponovo odlučiti da nas na te iste lepe trenutke i podseti! 🙂 Od moje avanture u Finskoj je prošlo par meseci, ali se i dalje sećam ludog vetra koji je duvao tokom našeg poslednjeg dana u Helsinkiju.

Dobro se sećam da smo ovaj isti outfit slikali dva dana zbog vetra i da sam uspeo da “iskrpim” nekako slike i za ovaj post, ali sam u potpunosti zaboravio na ove slike jer sam nakon Finske ubrzo i razboleo, pa je usledio put na Kipar i moja malenkost je zaboravila na ove slike. Pre par dana jedan dečko iz Bosne i Hercegovine mi je poslao mejl da je video u prvom postu iz Helsinkija jednu lepu crnu jaknu, ali da nije našao modni post iz Finske sa tom istom jaknom i poslao je u dodatku moju sliku u jakni.

Nakon što sam pročitao mejl, nisam bio lenj pa sam otvorio svoj blog i krenuo da tražim post sa tom jaknom i tako sam uvideo da sam ja ustvari zaboravio da objavim ove slike… Helsinki, hladni grad sa toplim srcem je bio savršen grad za slikanje ove modne kombinacije.

Ja sam od onih ljudi koji smatraju da crna boja stoji mnogo bolje na drugim osobama nego meni i uvek sam se nekako trudio da izbegavam crnu i sivu boju. Moja mama koja je uvek imala veliki uticaj na moj ukus i stil uvek je govorila jednu te istu rečenicu: “Marko, dete nije za tebe crna boja… Ti si tamnoput, crna boja stoji plavušanima. Jednostavno crno na crno, ne ide!”. Zbog toga uvek sam se trudio da ne nosim crnu odeću, dobro možda sam imao nekad crne pantalone, ali odevne komade koje idu pri licu sam se trudio da budu svetlijih i veselijih boja, da bih izgledao osvežavajuće.

Prijatelji iz kompanije Burberry su želeli da pošalju rane poklone pa sam na svoju kućnu adresu dobio ovu jaknu, kojoj se stvarno nisam nadao jer su hteli da nas obraduju poklonom zbog praznika, a mi smo imali mogućnost posle da kompletiramo odevnu kombinaciju po našoj želji, a da nam taj jedan njihov komad bude odrednica. Pošto sam ja odabrao ove sive pantalone koje vidite na slikama i jedan džemper vedrijih boja, posle sam uvideo da sam napravio veliki kontrast pa sam rešio da džemper slikam neki drugi put, zato ga nisam ni nosio na put u daleku Finsku.

Iskreno, planirao sam da slikam ovu odevnu kombinaciju uz jednu rolku koju sam davno kupio u Zari, pa sam je poneo na put… Kao i sve u mom životu, sve se iskomplikuje pa sam uspeo da izgorim moju omiljenu rolku uz pomoć pegle koju nisam očigledno znao da koristim jer je bila totalno drugačija sa gomilu opcija, nadao sam se da sam uspeo sve lepo da namestim, ali vuna koja se zalepila na grejnu ploču pegle pa je rolka na tom mestu progorela… Bilo mi je krivo, to mi je bio omiljen komad u garderoberu, pošto sam osetljiv na vunu, lako se primeti alergijska reakcija na mojoj koži nekako sam uspeo omekšivačem nakon par pranja da se rolka prilagodi mojoj koži. Sad je ta ista rolka bila uništena, nakon 3 godine čuvanja…

Nakon kukanja od pola sata i pojedene čokolade, fotograf mi je nagovestio da je primetio prethodnih dana da je u izlogu Zare naznačeno neko sniženje pa smo bez doručka izleteli iz stana i zaputili se u Zaru. Tamo sam pronašao ovaj džemper koji se idealno uklopio i za 12 evra sam dobio novu omiljenu stvar iz Zare. Neko će reći da je džemper možda malo “starački”, ali meni se svideo na prvi pogled i mislim da se može lepo ukombinovati zbog ovih pruga pastelnih boja.

Poslednji dan u Helsinkiju se završio, mali Marko umalo da zakasni i na svoj let jer je poslednji voz sa kojim bih mogao stići na vreme otišao, srećom turistička organizacija je imala razumevanja pa su mi pomogli sa prevozom i sve je na kraju bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle. Ja sam hteo da napravim lepe slike, ali nisam razmišljao o vremenu…

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite, uskoro ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo naše nove avanture sa mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines, ova godina će biti veoma uzbudljiva i nadam se da ću ispuniti sva vaša očekivanja i da ćete uživati u pričama i mojim avanturama koje slede na Mr.M blogu uskoro.

OUTFIT

Jakna: Burberry

Džemper: Zara

Pantalone: Burberry

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Burberry i Makia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo da vam ulepšam ove hladne februarske dane! 🙂

Kako se vama dopao ova moja odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! Ostavljam vas da uživate u ovom predivnom pogledu na katedralu u Helsinkiju koja je inače simbol ovog izuzetnog grada.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, kompanije Burberry Limited i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Iz Beograda s Ljubavlju…

Moda Outfit Post 8 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da se opet obave neke pripreme odmora za vikend. Petak je čaroban dan, nema osobe koja se ne raduje ovom danu. Možda se neki ljudi više raduju ovom danu nego praznicima, moram priznati da ih razumem… Čoveku je uvek potrebno određeno vreme za odmor, ali obaveze i svakodnevica nam ne daju baš puno slobodno vremena i možda je baš petak, simbol slobode koji svake nedelje dočekujemo sa osmehom na licu.

Pošto sam morao da izađem iz svoje pećine (kuće) da platim račune i da se vidim sa predstavnicima dve kompanije za saradnju, odlučio sam da napravim slike za novi post. Pozvao sam fotografa i “zauzeo” najinstagramičnije mesto u Beogradu (najpoznatije mesto, gde se ljudi najviše slikaju za Instagram) – raskrsnice Uzun Mirkove i Kralja Petra. Ta raskrsnica je toliko puta slikana i nema influensera koji nije napravio slike ove. Rešio sam da vidim čoveče šta ima tako posebno na toj raskrsnici, da li će i meni to mesto pomoći da se naprave neke nove lepe slike za blog.

Dobro, moram priznati lokacija sama po sebi jeste veoma fotogenična, ali izbegavajte slikanje radnim danima u sred gradske gužve. Dobro, nije bilo loše, ali sa druge strane želeo sam nešto malo drugačije. Fotograf mi je dao ideju da pošto nemamo baš puno vremena da se ipak malo pomerimo u malo manje prometne ulice u gradskom jezgru da bismo napravili slike za ovaj post. Poslušao sam savet i krenuli smo da se slikamo po beogradskim uličicama koje čine srce Beograda jedinstvenim i tako originalnim.

Novogodišnja rasveta je još na ulicama, valjda se vlasti plaše da će narod “upasti” u masovnu epidemiju “postpraznične” depresije pa se trude da rasvetu drže na ulicama Beograda što je duže moguće (čuo sam da je slično stanje i u ostalim gradovima u Srbiji).

Ja sam odlučio da prkosim zimskim temperaturama, pa sam zimsku jaknu zamenio mantilom i uneo sam malo boje u svoju monotonu bež-sivu kombinaciju – crvenu torbu. Kada sam bio u kompaniji Picard, tokom obilaska sam primetio lepe uzorke kože crvene boje, ali nisam video kako izgleda neki proizvod u toj koži. Na moje pitanje da li su izradili neku torbu ili nešto od kožne galanterije u ovoj neobičnoj crvenoj boji, oni su mi pokazali model ranca koji ste videli u jednom od prethodnih postova – LINK i ovu poslovnu torbu, kojoj je inače namena da se nosi laptop.

Pošto sam već izabrao ranac u braon boji, bilo mi je pomalo glupo da uzimam isti model ranca u crvenoj boji, ali sa druge strane šta će mi poslovna torba?! Moje nedoumice je rešila devojka koja mi je pravila društvo tokom obilaska i navela mi je par ključnih razlog zašto bih trebao da imam jednu poslovnu torbu u svom garderoberu.

Dugo je ova torba čekala svoju “šetnju” Beogradom, ali je konačno ugledala svetlost dana kada je mali Marko shvatio da je neozbiljno nositi fascikle i bitne papire onako nesređene u rancu i da je ova poslovna torba idealna da mali Marko zakorači u poslovni svet. Sastanci su prošli u najboljem mogućem redu, čak je ova crvena lepotica dobila pregršt komplimenata, upravo na račun njene neobične boje.

Tako je prošao još jedan petak, torba je doživela svoje vatreno krštenje na beogradskim ulicama i Marko je nakon završenih obaveza i slikanja za ovaj post častio sebe sa par stotina grada suvog keksa Marijane i Srbijanke u “Soko Štarku” i podelio sa svojim fotografom. Naravno, prelepi sunčani petak je iskorišćen na najbolji mogući način – u dobroj priči i šetnji ulicama koje čine ovaj grad tako posebnim.

Da li si i ti spreman za predstojeći vikend dragi moj Beograde? Sigurno te kao i uvek, zanima šta sam obukao pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu verujem u tvoju reč, izvoli!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Džemper: Turo x Ikla

Torba: Picard

Pantalone: Dsquared2

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas ovog petka? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia, finske modne kuće Turo i kompanije Picard.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Lifestyle Moda Outfit Post Priče iz života 6 Comments

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Zimske čarolije u Beogradu

Moda Outfit Post 7 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da malo radi pa sam odlučio sa vama da podelim neke novine i napišem novi post na blogu. Ja sam od onih ljudi koji vole da planiraju i rade mnoge stvari unapred i pred Novu Godinu samo zaželim jednu stvar – da sve što je dogovoreno, bude i realizovano! Ma koliko god ljudi se trudili da šire negativnu energiju, ne treba dozvoliti da nas uvere da se trud i rad ne isplati. Naravno, svako od nas ima neke svoje želje, planove i nebitno je da li su oni mali ili veliki svako ima pravo da teži nečemu što jarko želi.

Pre neki dan sam se baš prisetio jednog razgovora koji sam imao sa svojom prijateljicom pre skoro 4 godine kada me je uveravala da od bloga nema ništa, da je to čisto gubljenje vremena i živaca pa je počela da navodi imena osoba koje su tada bile popularne u ovoj grani posla. Postavio sam pitanje: “A šta ako se dogodi da se igrica preokrene? Da li možeš pronaći mesto za sebe?” ona nije imala odgovor na to pitanje. Tako je počela moja priča o Mr.M kao nekoj vrsti novog izbora, kao dokaz da je sve moguće ako se istinski trudiš i stvarno voliš ono što radiš. Pisanje bloga nije lako, to je veoma težak umni rad, gde se zahteva određena doza kreativnosti. Kada počnem sa pisanjem posta svaki put imam osećaj određene vrste treme, koja nije prošla sa vremenom.

Mnogi od vas me redovno pitaju gde sam naučio ovako da pišem, da li sam bio na nekom kursu stilskog pisanja ili pohađao nastavu neke škole? Odgovor je NE! Nisam išao na kurseve niti bilo kakve škole jer ja u to iskreno ne verujem. Škole prave kalupe, jednostavno navode ljude da razmišljaju slično. Ne pišem ja ozbiljna strukturna dela kao proslavljeni Ivo Andrić, niti pretendujem da to radim ili da postanem osoba koja će biti značajna u književničkim krugovima, ali želim da uvek na pravi i jedinstven način iskažem svoj stav i mišljenje.

Takođe sam dobijao pitanja tipa: “Odlično pišeš za razliku od neke navedene osobe ili određene skupine, šteta što nemaš veći broj čitalaca na svom blogu, kako ti se isplati?” jednom prilikom sam odgovorio na jedan takav mejl jednim dugačkim sastavom, valjda sam bio ljut, a sa druge strane razočaran da li je moguće da neko tek tako ima pravo da na takav jedan način poredi nekoga.

Ja izuzetno cenim i poštujem sve moje kolege, bilo da su u pitanju blogeri ili ljudi koji su influenseri (ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama, ali nemaju svoj blog – sajt) i nema potrebe da se takmičimo ili poredimo. Svako ima pravo da uređuje svoj blog i da brine o svom javnom “imidžu” na društvenim mrežama. Od samog početka sam se trudio da svoj blog vodim na način da može jedna prosečna osoba da me razume, neko ko je sličan meni samom. Ne mora sve u životu da se svodi na zaradu, naravno i mi treba da preživimo i da nešto zaradimo, ali ipak čar našeg posla leži u tome da osetimo reakciju ljudi na naš rad.

Uvek se maksimalno trudim da koristim terminologiju koja je svima poznata ili bar većini ljudi na našim prostorima i drago mi je da su ljudi koji redovno čitaju ove moje kreativne izlive iz mog blogerskog mozga prepoznali i pronašli nešto kvalitetno u celoj Mr.M priči. Blog sam započeo sa idejom da podelim neke svoje priče sa nadom da će zabaviti nekog i ulepšati mu dan. Nakon nekog vremena sam dobijao poruke sa pohvalama da su moje priče poučne i edukativne. Ako je tako onda je to odlično, bar neko nešto da nauči nešto pametno i korisno od mene! 🙂

Sad jedino pitanje koje me najviše muči: Kada će da nestane ovaj sneg? Neka se više ispada kako treba, ne može čovek normalno da funkcioniše, čas ga nema, a par sati kasnije Beograd postane beli Sibir i saobraćaj je u kolapsu pa jadni ljudi ne znaju ni sami šta da rade. Hteo bih malo da vam ispričam nešto zanimljivo o ovoj odevnoj kombinaciji.

Jaknu ste imali prilike prošle godine da vidite na blogu, neki ljudi su se brinuli da bacam stvari, eto čisto da vidite da i mi blogeri ne živimo nekim ekskluzivnim načinom života pa da posle slikanja bacamo stvari i oblačimo svaki dan nove… To je jedna malaaaa slatka laž, ponavljamo mi određene komade dosta puta. Ipak mi živimo u zemlji Srbiji gde je prosečna plata jedna dovoljna za pokrivanje troškova računa i hrane o modi neću da komentarišem!

Džemper sam dobio od mojih prijatelja iz finske modne kuće Turo, imali ste priliku da ga vidite ove zime na blogu, link posta. Crvena boja mi uvek popravlja raspoloženje, a ovaj džemper je toliko topao i mekan da čisto sumnjam da ću se tako lako rastati sa njim ove zime, pošto ovaj sneg može da nas iznenadi i u maju kako stvari stoje…

Farmerke su posebna priča, iskren da bude ne znam ni sam da kažem koliko su koje stare pošto svake godine kupujem i dobijam slične ili iste, tako da neki ljudi misle da imam stalno iste farmerke. Ne dragi moji, ja imam skoro 20 pari sličnih farmerki kojim iskreno ni ja ne vidim razliku, pa vas zato i razumem…

Ranac je posebna priča za sebe i veoma sam ponosan na ovu saradnju sa poznatim nemačkim brendom kožne galanterije Picard. Ne znam koliko ste upoznati sa ovim brendom, možda ste nekad čuli za njega, ali u Nemačkoj je izuzetno popularan i za neki njih prosečan standard spada u srednju klasu proizvoda po cenovnom rangu, ali je kvalitet izuzetan.

Nemci su jako štedljiv narod i kada nešto kupe od odeće ili modnih dodataka uopšteno njima je bitno da to što duže traje i da je kvalitetno, još kada za to plate korektnu cenu niko srećniji od njih. Picard je nemački brend koji je uspeo da uskladi želje i potrebe svojih kupaca. Jednostavan dizajn, neprolazna klasika i kvalitet proizvoda su osnovne karakteristike ovog poznatog nemačkog brenda. Njihova modna priča je započela još davne 1928. godine i od tada olakšavaju svakodnevni život svojim potrošačima.

Zbog svega toga mi je drago da sam dobio priliku da sarađujem sa brendom kao što je Picard i što ću imati prilike da vam u narednim postovima prikažem neke njihove modele torbi koje možete nositi u svim prilikama i da budete primećeni. Takođe, Picard ima odličnu ponudu torbi za žene i na snićenju mogu biti povoljne pa iskoristite priliku da sa vremena na vreme posetite njihove sajt i pogledate njihove sezonske akcije.

Ineče sam veliki ljubitelj pastelnih boja, braon boja je moja najomiljenija boja i ljubav prema toj boji sam nasledio od majke koja inače obožava pa skoro sve modne komade u ovoj boji, samo ću vam reći koliko je ta ljubav prema braon boji velika kada je i njena džezva za kafu braon boje, kao i šoljice za kafu. Toliko o tome! 🙂

Da li ste zapisali sve svoje novogodišnje odluke? Ako niste još nije kasno, ljudi kažu januar je ionako mesec za odmaranje prava godina počinje od februara pa imate još par dana da razmislite o svojim ciljevima za ovu godinu i da polako krenete sa realizacijom istih.

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Jakna-Parka: Burberry

Šal: Burberry

Ranac: Picard

Džemper: Turo x Ikla

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax Shoes

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brenda Picard Lederwaren, modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST