{"id":14170,"date":"2024-10-25T08:00:00","date_gmt":"2024-10-25T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=14170"},"modified":"2024-10-25T19:48:37","modified_gmt":"2024-10-25T18:48:37","slug":"pisma-iz-ekvadora-kito-grad-obojen-umetnoscu-i-arhitekturom-baroka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-ekvadora-kito-grad-obojen-umetnoscu-i-arhitekturom-baroka\/","title":{"rendered":"Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetno\u0161\u0107u i arhitekturom baroka\u2026"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Kraj oktobra meseca \u0107e biti posve\u0107en jednoj neobi\u010dnoj zemlji u srcu Ju\u017ene Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi \u2013 Ekvador. Na samom po\u010detku ove serije putopisa \u017eeleo bih da se zahvalim PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, turisti\u010dkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito<\/a><\/em><\/strong>, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM<\/a><\/em><\/strong>, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz Ekvadora i modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Kako do Ekvadora? Najbolji i najbr\u017ei na\u010din da do\u0111ete do Kita je preko Amsterdama uz avio prevoznika KLM<\/a><\/em><\/strong>. KLM grupa, osnovana 2004. godine, sastoji se od tri nezavisne avio-kompanije Air France, KLM Royal Dutch Airlines i Transavia. KLM grupa ima jedan program lojalnosti FLYING BLUE<\/a><\/em><\/strong> koji je od izuzetne va\u017enosti za sve \u010deste putnike KLM i Air France avio-kompanija. Kada postanete \u010dlan ovog programa lojalnosti i po\u010dnete sa sakupljanjem milja svaki put kada letite kompanijama Air France i KLM ili \u010dlanicama Sky Team alijanse imate priliku da ostvarite brojne pogodnosti, a kako va\u0161 status raste, sa njim se pove\u0107avaju i va\u0161i benefiti. \u010clanstvo je potpuno besplatno, a milje koje zaradite mo\u017eete tro\u0161iti kao novac i njima pla\u0107ati dodatne usluge na letu, na zemlji, usluge mnogobrojnih partnera poput hotela i rent-a-car agencija, ali i same avio-karte, za vi\u0161e informacija o ovom programu lojalnosti pro\u010ditajte na LINKU<\/a><\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Putovanje u Premium Comfort ekonomskoj klasi je za one putnike koji tra\u017ee malo vi\u0161e slobode i mogu\u0107nosti izbora, komfora i udobnosti. Svako putovanje u KLM Premium Comfort klasi je posebno i po kvalitetu usluga nalazite se izme\u0111u standardne ekonomske klase i biznis klase, \u0161to je odli\u010dno za vrednost ulo\u017eenog novca jer cena karte u Premium Comfort klasi nije previ\u0161e skuplja od odnosu na kartu u standardnoj ekonomskoj klasi, ali dobijate zna\u010dajne pogodnosti koje vam mogu zna\u010diti vi\u0161e prostora u zasebnoj kabini na interkontinentalnim letovima.<\/p>\n\n\n\n

Republika Ekvador je dr\u017eava na severozapadu Ju\u017ene Amerike, grani\u010di se sa Kolumbijom na severu, Peruom na istoku i jugu i Tihim okeanom na zapadu. Tako\u0111e uklju\u010duje ostrva Galapagos u Pacifiku, oko 1.000 kilometara zapadno od kopna. Glavni grad zemlje je Kito, a najve\u0107i grad Gvajakil.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Teritorije savremenog Ekvadora su nekada bile dom raznim domoroda\u010dkim narodima koji su postepeno uklju\u010deni u Carstvo Inka tokom 15. veka. Teritoriju je kolonizovalo \u0160pansko carstvo tokom 16. veka, postigav\u0161i nezavisnost 1820. godine, kao deo Velike Kolumbije, iz koje je nastala kao suverena dr\u017eava 1830. godine. Nasle\u0111e obe imperije ogleda se u etni\u010dki raznolikom stanovni\u0161tvu Ekvadora, sa ve\u0107inom njegovog 17,8 miliona ljudi su metisi, a slede velike manjine Evropljana, Indijanaca, Afrikanaca i azijskih potomaka. \u0160panski je zvani\u010dni jezik kojim govori ve\u0107ina stanovni\u0161tva, iako je tako\u0111e priznato 13 maternjih jezika, uklju\u010duju\u0107i ke\u010dua i \u0161uar.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Op\u0161tinska palata na Plaza Grande<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kito, formalni zvani\u010dni naziv grada je San Francisko de Quito, je glavni grad Ekvadora, sa procenjenim brojem stanovnika od skoro 3 miliona u njegovoj metropolitanskoj oblasti. Tako\u0111e je glavni grad provincije Pi\u010din\u010da. Kito se nalazi u dolini na isto\u010dnim padinama Pi\u010din\u010de, aktivnog stratovulkana u Andima.<\/p>\n\n\n\n

Grad je sme\u0161ten na nadmorskoj visini od 2.850 m \u010dini ga najvi\u0161im ili drugim najvi\u0161im glavnim gradom na svetu. Ova razli\u010dita pozicija je zato \u0161to je Bolivija zemlja sa vi\u0161e glavnih gradova, ako se La Paz smatra nacionalnom prestonicom Bolivije, on je na vrhu liste najvi\u0161ih prestonica, ali ako je Sukre naveden kao glavni grad, onda je on drugi po visini, iza Kita.<\/p>\n\n\n\n

Kito je politi\u010dki i kulturni centar Ekvadora jer se u gradu nalaze glavne vladine, administrativne i kulturne institucije zemlje. To je tako\u0111e jedan od dva glavna industrijska centra zemlje – lu\u010dki grad Gvajakil je drugi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Metropolitanska katedrala Kita<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Datum njegovog prvog naseljavanja nije poznat, ali arheolo\u0161ki dokazi sugeri\u0161u da su ga prvi put naselila sedela\u010dka populacija izme\u0111u 4400. i 1600. godine pre nove ere. U kasnom petnaestom veku, car Inka Huaina Capac je pobedio Kuitu, prvobitne stanovnike regiona i uklju\u010dio Kito u Carstvo Inka, odrediv\u0161i ga kao glavni grad severnog regiona Carstva Inka. \u0160pansko osvajanje grada 1534. godine je zvani\u010dna godina koji se naj\u010de\u0161\u0107e navodi kao osnivanje grada, \u010dime je Kito postao najstarija prestonica Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n\n\n\n

Istorijski deo grada Kita je me\u0111u najve\u0107im i najbolje o\u010duvanim u Americi. Zanimljivo je da su 1978. godine Kito i Krakov bili prva mesta svetske kulturne ba\u0161tine koja je UNESCO proglasio. Kito je glavni grad najbli\u017ei ekvatoru, koji prolazi kroz severni deo gradskog podru\u010dja u \u017eupi San Antonio.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Palasio de Karondelet<\/strong> (Predsedni\u010dka palata u srcu Starog grada Kita)<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najstarije tragove ljudskog prisustva u Kitu iskopao je ameri\u010dki arheolog Robert Bel 1960. godine, na obroncima vulkana Ilalo, koji se nalazi izme\u0111u isto\u010dnih dolina Los \u010cilos i Tumbako. Lovci-sakuplja\u010di su ostavili oru\u0111e od opsidijanskog stakla, datirano u 8000 godina pre nove ere. Na ovo arheolo\u0161ko nalazi\u0161te, nazvano EI Inga, pa\u017enju Roberta Bela skrenuo je Alen Grafham. Kao geolog u Ekvadoru, Graffham se bavio amaterskim interesovanjem za arheologiju. On je napravio povr\u0161inske zbirke na lokalitetu tokom 1956. godine. Otkri\u0107e \u0161iljaka projektila, posebno primeraka sa bazalnim \u017elebovima, podstaklo je njegovo interesovanje, pa je nekoliko puta posetio lokaciju radi prikupljanja povr\u0161inskog materijala. Grafhamovo prethodno interesovanje za paleoindijske ostatke, i njegovo iskustvo sa ranim materijalima koje je napravio \u010dovek u Kanzasu i Nebraski u centralnim ravnicama Sjedinjenih Dr\u017eava, navelo ga je da veruje da je ovo mesto va\u017eno otkri\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Drugi va\u017ean trag ljudskog naselja prona\u0111en je u sada\u0161njem kraju Kotokolao (1500 pne), severozapadno od Kita. Praistorijsko selo se prostiralo na preko 26 hektara u oblasti koju navodnjavaju mnogi potoci. U blizini anti\u010dkih pravougaonih ku\u0107a nalaze se sahrane sa grn\u010darskim i kamenim prinosima. Narod Cotocollao je vadio i izvozio opsidijan u priobalni region.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sve\u0161tenik Huan de Velasko je pisao o kraljevstvu Kito. Njegov izvor je bilo izgubljeno delo Markosa de Nize, \u010dije postojanje nije potvr\u0111eno. Njegov izve\u0161taj ka\u017ee da je drugi narod, poznat kao Cara ili Schiris, do\u0161ao sa obale i preuzeo ceo region do 890. godine nove ere. On nastavlja da je ovo kraljevstvo trajalo sve dok Inke nisu preuzele teritoriju u 15. veku. Me\u0111utim, arheolo\u0161ki dokazi ne ukazuju na jedinstvo me\u0111u razli\u010ditim etni\u010dkim grupama u regionu. Lokalno pleme Kuitu ili Kuillaco razlikuje se po svojoj umetnosti i arhitekturi od svojih suseda.<\/p>\n\n\n\n

Do 20. veka, mnogi istaknuti istori\u010dari koji su zapo\u010deli vi\u0161e akademskih studija, posumnjali su u izve\u0161taj o kraljevstvu Kitu-Kara. Oni misle da je to bio legendarni pred-Hispanski prikaz visoravni.<\/p>\n\n\n\n

Ovih dana ve\u0107ina istori\u010dara pori\u010de postojanje kraljevstva Kito u korist fragmentiranijeg regiona. Kuitu je vladao Kitom u vreme invazije Inka od strane Topa Inka Jupankija pod vladavinom njegovog oca. Po\u010detkom 21. veka, bilo je novih spektakularnih otkri\u0107a grobnica dubokih 20 metara u naselju La Florida u Kitu. Datiraju iz 800. godine nove ere, oni pru\u017eaju dokaz o visokom kvalitetu zanatstva me\u0111u Kuituima, kao io slo\u017eenom i slo\u017eenom karakteru njihovih pogrebnih obreda. Godine 2010. otvoren je Museo de Sitio La Florida da sa\u010duva neke od artefakata iz grobnica i objasni ovu slo\u017eenu kulturu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ustanak Inka protiv \u0160panaca nastavljen je tokom 1534. godine, Konkvistador Dijego de Almagro je osnovao Santjago de Kito 15. avgusta 1534. godine, preimenovan u San Francisko de Kito 28. avgusta 1534. godine. Grad je kasnije ponovo osnovan u svoju sada\u0161nju lokaciju 6. decembra 1534. godine od strane 204 doseljenika predvo\u0111enih Sebastijanom de Benalkazarom, koji je zarobio vo\u0111u Ruminjahuija, \u010dime je prakti\u010dno okon\u010dan svaki organizovani otpor. Ruminjahui je pogubljen 10. januara 1535. godine.<\/p>\n\n\n\n

Dana 28. marta 1541. godine, Kito je progla\u0161en gradom. Dalje, 23. februara 1556. dobio je naslov Mui Noble i Mui Leal Ciudad de San Francisco de Kuito (\u201eVeoma plemenit i odan grad San Francisko od Kita\u201c), \u0161to je ozna\u010dilo po\u010detak njegove slede\u0107e faze urbanog razvoja. Godine 1563. Kito je postao sedi\u0161te Real Audiencia (administrativnog okruga) \u0160panije. Bila je klasifikovana kao deo vicekraljevstva Perua do 1717. godine, nakon \u010dega je Audiensija bila deo novog vicekraljevstva Nova Granada. Pod oba vicekraljevstva, distriktom se upravljalo iz Kita.<\/p>\n\n\n\n

\u0160panci su uspostavili rimokatolicizam u Kitu. Prva crkva (El Belen) izgra\u0111ena je pre nego \u0161to je grad zvani\u010dno osnovan. U Januaru 1535. godine izgra\u0111en je samostan u San Francisku, prvi od oko 20 crkava i samostana izgra\u0111enih tokom kolonijalnog perioda. \u0160panci su preobratili starosedela\u010dko stanovni\u0161tvo u hri\u0161\u0107anstvo i koristili ga kao radnu snagu za gra\u0111evinarstvo.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Bazilika San Franciska (Basilica of San Francisco)<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Zanimljivo je da je 1743. godine, nakon skoro 210 godina \u0161panske kolonizacije, Kito je bio grad sa oko 10.000 stanovnika. Kito je nakratko proglasio svoju de fakto nezavisnost od \u0160panije izme\u0111u 1765. i 1766. godine tokom Pobune u Kitu. Dana 10. avgusta 1809, u Kitu je ponovo pokrenut pokret za osvajanje nezavisnosti od \u0160panije. Tog datuma je predstavljen plan vlade, kojim je Huan Pio Montufar imenovan za predsednika i istaknute li\u010dnosti koje se zala\u017eu za nezavisnost na drugim dr\u017eavnim pozicijama.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj po\u010detni pokret je pora\u017een 2. avgusta 1810. godine, kada su kolonijalne trupe stigle iz Lime u Peruu i ubile vo\u0111e ustanka i oko 200 drugih doseljenika. Lanac sukoba je dostigao vrhunac 24. maja 1822, kada je Antonio Hose de de Sukre, pod komandom Simona Bolivara, poveo je trupe u bitku kod Pi\u010din\u010de, na obroncima vulkana. Njihovom pobedom utvr\u0111ena je nezavisnost Kita i okolnih oblasti.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kito je najve\u0107i grad po doprinosu nacionalnom BDP-u i najve\u0107i po prihodu po glavi stanovnika. Najve\u0107e glavne industrije u Kitu obuhvataju tekstil, metale i poljoprivredu, a glavni usevi za izvoz su kafa, \u0161e\u0107er, kakao, pirina\u010d, banane i palmino ulje. Sedi\u0161ta i regionalne kancelarije mnogih nacionalnih i me\u0111unarodnih finansijskih institucija, naftnih korporacija i me\u0111unarodnih preduze\u0107a tako\u0111e se nalaze u Kitu, \u0161to ga \u010dini poslovnim gradom svetske klase.<\/p>\n\n\n\n

U Ekvadoru su kantoni podeljeni na parohije, tako nazvani jer ih je prvobitno koristila katoli\u010dka crkva, ali sekularizacijom i liberalizacijom ekvadorske dr\u017eave, politi\u010dke \u017eupe su izdvojene iz onih koje je koristila crkva. \u017dupe se nazivaju gradskim ako se nalaze u granicama sjedi\u0161ta (glavnog grada) odgovaraju\u0107eg kantona, a seoskim ako su izvan tih granica. Unutar Kita (u samom gradu), podela na urbane parohije zavisi od organizacija koje koriste ove parohije (npr. op\u0161tina, izborni tribunali, po\u0161tanska slu\u017eba, ekvadorski zavod za statistiku). Gradske parohije razli\u010ditih tipova nisu nu\u017eno istovrsne, niti iste po broju ili nazivu.<\/p>\n\n\n\n

Od 2008. godine, op\u0161tina Kito je podelila grad na 32 urbane \u017eupe. Ove parohije, koje op\u0161tina koristi u administrativne svrhe, poznate su i kao cabildos od 2001. godine. Od vremena Metropolitanskog okruga Kito, parohije ovog tipa su tako\u0111e grupisane u ve\u0107e podele poznate kao op\u0161tinske zone.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
crkve La Compania (Church of La Compa\u00f1\u00eda de Jes\u00fas)<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kito ima najve\u0107i, najmanje izmenjen i najbolje o\u010duvan istorijski centar u Americi. Ovaj centar je, zajedno sa istorijskim centrom Krakova u Poljskoj, bio prvi koji je UNESCO proglasio svetskom ba\u0161tinom 18. septembra 1978. godine. Istorijski centar Kita nalazi se ju\u017eno od sada\u0161njeg centra glavnog grada, na povr\u0161ini od 320 ha (790 hektara) i jedno od najva\u017enijih istorijskih podru\u010dja u Latinskoj Americi. Postoji oko 130 monumentalnih gra\u0111evina (koje su doma\u0107ini raznovrsne likovne umetnosti i skulpture, uglavnom religiozno inspirisane, u vi\u0161eslojnom rasponu \u0161kola i stilova) i 5.000 objekata registrovanih u op\u0161tinskom popisu dobara nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Koje su znamenitosti Kita?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Palasio de Karondelet<\/em><\/strong> je sedi\u0161te Vlade Republike Ekvador , sme\u0161teno u istorijskom centru Kita . Palata gleda na u\u017eurbani javni prostor poznat kao Trg nezavisnosti ili Plaza Grande (kolonijalno ime), zajedno sa Nadbiskupskom palatom, op\u0161tinskom palatom, hotelom Plaza Grande i Metropoliten katedralom. Tokom republikanske ere, skoro svi predsednici (ustavni, internirani i diktatori) su vladali iz palate Karondelet. Predsedni\u010dka rezidencija se nalazi na tre\u0107em nivou palate, zajedno sa administrativnim kancelarijama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Monumentalna Basilica del Voto Nacional je najzna\u010dajnija neogoti\u010dka gra\u0111evina u Ekvadoru i jedna od najreprezentativnijih na ameri\u010dkom kontinentu. Nekada je bio najve\u0107a u Novom svetu.<\/p>\n\n\n\n

Metropolitanska katedrala Kita, jedan je od najve\u0107ih verskih simbola duhovne vrednosti za katoli\u010dku zajednicu u gradu. Izgradnja ove crkve po\u010dela je 1535. godine, sedamnaest godina nakon \u0161to je 1545. godine stvorena Eparhija u Kitu. Zgrada crkve je zavr\u0161ena 1799. godine, za vreme administracije predsednika Real Audiencia, barona Ektora de Karondeleta.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od najve\u0107ih doga\u0111aja koji se dogodio u ovoj katedrali bilo je ubistvo biskupa Kita, Hozea Ignasija \u010ceka i Barbe, koji je tokom mise Velikog petka 30. marta 1877. godine bio otrovan strihninom rastvorenim u osve\u0107enom vinu. Katedrala je tako\u0111e mesto sahrane posmrtnih ostataka velikog mar\u0161ala Antonija Hozea de Sukrea i nekoliko predsednika Republike, kao i biskupa i sve\u0161tenika koji su umrli u biskupiji. Katedrala se nalazi na ju\u017enoj strani Plaza de La Independencia.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Izgradnja crkve La Compania po\u010dela je 1605. Gradnja je trajala 160 godina. Izgradnjom fasade radovi su zavr\u0161eni 1765. godine. To su uradili Indijanci koji su pa\u017eljivo oblikovali kamenje za izgradnju fasade u kitnjastom baroknom stilu, \u0161to je jedan od najboljih primera ove umetnosti u Americi.<\/p>\n\n\n\n

Bazilika San Franciska je najve\u0107a od postoje\u0107ih arhitektonskih celina u istorijskim centrima gradova u Latinskoj Americi. Izgradnja crkve po\u010dela je 1550. godine, na zemlji\u0161tu pored trga gde su se Indijanci bavili razmenom proizvoda.<\/p>\n\n\n\n

U kolonijalnim vremenima, crkva El Sagrario bila je jedno od najve\u0107ih arhitektonskih \u010duda Kita. Konstrukcija je u stilu italijanske renesanse i podignuta je krajem 17. veka. Ima ekran koji podr\u017eava njegove skulpture i ukrase. Ovu strukturu je izgradio Bernardo de Legarda. Njegov centralni luk vodi do kupole ukra\u0161ene freskama biblijskih scena sa arhan\u0111elima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Iako su u Kito stigli 1541. godine, dominikanci su 1580. godine po\u010deli da grade sopstveni hram – Crkva Santo Domingo, koriste\u0107i planove Fransiska Besere, i pod njegovom upravom. Radovi su zavr\u0161eni u prvoj polovini 17. veka. Unutar crkve nalaze se vredne gra\u0111evine, kao \u0161to je neogoti\u010dki glavni oltar. Ovo su postavili italijanski dominikanci krajem 19. veka. Na krovu crkve u stilu Mudehar nalaze se slike mu\u010denika Reda Svetog Dominika. Krov naosa je oslonjen na ram sa parom i zglobom, iznutra ukra\u0161en ornamentima. U muzeju na severnoj strani donjeg manastira nalaze se divni komadi velikih vajara iz Kita kao \u0161to su Sveti Dominik de Guzman oca Karlosa, Sveti Jovan Bo\u017eji od Kaspicare i Sveti Toma Akvinski od Legarde. Jo\u0161 jedno barokno remek-delo koje i danas stoji je kapela Nuestra Senora del Rosario, prepoznatljiva arhitektonska ikona Kita. Ova kapela je podignuta pored crkve. U ovoj kapeli osnovano je najve\u0107e bratstvo u gradu Kitu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Toplo vam preporu\u010dujem da istra\u017eite Stari grad Kita sa njegovom predivnom me\u0161avinom kolonijalne i republi\u010dke\/nezavisne arhitekture sa neobi\u010dnim trgovima i zapanjuju\u0107im brojem crkava. Ako se na\u0111ete tamo tokom Bo\u017ei\u0107a ili Uskrsa, bi\u0107ete zapanjeni brojem doga\u0111aja, misa i procesija koji izazivaju gu\u017evu. U ovom delu grada prona\u0107i \u0107ete brojne zanatske radnje, kafi\u0107e, restorane i hotele.
Besplatna pe\u0161a\u010dka tura Kito je jedina besplatna pe\u0161a\u010dka tura koja prilago\u0111ava svoje obilaske onome \u0161to \u017eelite da vidite i ima male grupe tako da ne morate da se mu\u010dite da slu\u0161ate vodi\u010da, oni mogu da fokusiraju obilazak na ono \u0161to \u017eelite da vidite i nau\u010diti o. tako\u0111e je lako rezervisati,
Preporu\u010dena pe\u0161a\u010dka tura koja bi mogla da pobolj\u0161a va\u0161u viziju istorijskog centra, zapo\u010dnite svoju avanturu u ulici Maldonado. <\/p>\n\n\n\n

Tamo \u0107ete imati impresivan pogled na ono \u0161to je nekada bila \u201eJerusalimska\u201d jaruga, koja se nalazi izme\u0111u Pane\u010dila i jezgra. Pro\u0111ite severno pored stajali\u0161ta za trolejbuse i spustite se niz usko stepeni\u0161te koje vas vodi do ulice La Ronda, pretkolumbijskog porekla. Pro\u0161etajte slikovitom La Rondom dok ne stignete do Av. 24 de Maio. Ovaj bulevar je izgra\u0111en na vrhu ovog dela Jerusalimske jaruge da bi povezao dve strane grada. <\/p>\n\n\n\n

U ulici Garcia Moreno skrenite na sever i sti\u0107i \u0107ete do Museo de la Ciudad, koji pru\u017ea laku i interaktivnu istoriju Kita. Zatim hodajte ulicom Garcia Moreno do Sucrea, koja je pe\u0161a\u010dka ulica. La Compania je na uglu i ako krenete ulicom Sucre sti\u0107i \u0107ete do San Franciska. Ako nastavite na Garcia Moreno sti\u0107i \u0107ete do Glavnog (nezavisnosti) trga. Ako idete u San Francisko, onda pro\u0161etajte do La Merceda i dole do Glavnog trga. Ovaj itinerar prati hronolo\u0161ki i logi\u010dki redosled lokacija. Ve\u0107ina ljudi to radi unazad, pretvaraju\u0107i La Rondu i Museo de la Ciudad kao udaljene ta\u010dke na kojima ste obi\u010dno istro\u0161eni dok stignete tamo. U svakom slu\u010daju, Istorijski centar je toliko ogroman da vam je potrebno vi\u0161e od jedne posete da biste sve videli. Preporu\u010dena \u0161etnja vam pru\u017ea dobar pregled ako nemate vremena ili \u017eelite da vidite \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e prvog dana.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U prestonici Ekvadora ima mnogo zanatlija koji rade na jedinstvenim zanatima. Tu spadaju proizvo\u0111a\u010di gitara, sve\u0107ari, ko\u017eari i ko\u017eari, srebrari, kerami\u010dari i drvorezbari. Mo\u017eete ih prona\u0107i na njihovim radionicama, objavljenim u vodi\u010du Biroa za posetioce.<\/p>\n\n\n\n

U Kitu tako\u0111e postoji nekoliko prodavnica fer trgovine koje obe\u0107avaju da \u0107e zanatlije po\u0161teno platiti za svoje proizvode. Oni u Tianguez (Plaza San Francisko), El Kuinde (Plaza Grande) i Museo Mindalae su svi veoma dobri.<\/p>\n\n\n\n

U Kitu ima mnogo tr\u017enih centara kao \u0161to su Kuicentro, Mall el Jardin, CCI, CC. El Boskue, Megamaki, Ventura Mall, Ciudad Comercial el Recreo, San Luis itd. i svaki \u0107o\u0161ak ulice ima nekoliko malih \u201eMama i Pop\u201c radnji ili \u0161tandova na kojima se prodaje samo par artikala. Ako je va\u0161a lista za kupovinu veoma duga, mo\u017eete provesti ceo dan tra\u017ee\u0107i prodavnice koje imaju artikle na va\u0161oj listi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Postoji mnogo prodavnica le\u017eerne ode\u0107e kao \u0161to su MNG, Benetton, Lacoste, Guess, Fossil, Bohno, Diesel, NrgiBlast ili Pura+. Dakle, ako vam trebaju neki predmeti, Kito je u stvari veoma dobro mesto za kupovinu lepe ode\u0107e po relativno niskim cenama.<\/p>\n\n\n\n

Autohtoni narodi Ekvadora uklju\u010duju mnoge visoko kvalifikovane tkalje. Skoro svako ko ode u Ekvador pre ili kasnije kupi d\u017eemper, \u0161al ili tapiseriju. U Kitu prodavci se nalaze du\u017e trotoara turisti\u010dkih naselja. Tako\u0111e biste trebali razmisliti o direktnom putovanju na neke od zanatskih tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to je \u010duveno u Otavalu. Ako nemate vremena za Otavalo, mo\u017eete prona\u0107i gotovo istu opremu u Mercado Artesanal La Mariscal na Horhe Vashingtonu i Huan Leon Mera u okrugu Mariscal. Mariscal je prepun desetina prodavnica suvenira, rukotvorina i majica koje olak\u0161avaju kupovinu poklona.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bazilika i samostan San Franciska, poznatiji kao el San Francisco, katoli\u010dka je bazilika koja se nalazi u srcu istorijskog centra Kita. To je najstariji i najzna\u010dajniji verski objekat u Ekvadoru. Objekat je najve\u0107i arhitektonski kompleks u istorijskim centrima cele Ju\u017ene Amerike, i zbog toga je bio poznat kao \u201eEl Eskorijal Novog sveta\u201c. San Francisko se smatra draguljem kontinentalne arhitekture zbog me\u0161avine razli\u010ditih stilova kombinovanih tokom vi\u0161e od 150 godina izgradnje. San Francisko je deo UNESCO-ve Svetske ba\u0161tine \u201eGrad Kito\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Na njegovih tri i po hektara povr\u0161ine izgra\u0111eno je trinaest manastira (od toga \u0161est velikih), tri hrama, veliki Atrijum, koji je dodao oko 40.000 kvadratnih metara gra\u0111evine. Tamo se trenutno obavljaju brojne aktivnosti: samostanska i verska, javna briga u oblastima zdravstva, komunikacije, obrazovanja i druge popularne prirode koje odr\u017eavaju zgradu aktivnom.<\/p>\n\n\n\n

Unutar crkve nalazi se vi\u0161e od 3.500 dela kolonijalne umetnosti, vi\u0161estrukih umetni\u010dkih manifestacija i razli\u010ditih tehnika, posebno onih koje odgovaraju kolonijalnoj \u0161koli umetnosti u Kitu, koja je ro\u0111ena upravo u ovom mestu. Tako\u0111e ima franjeva\u010dku biblioteku, opisanu u 17. veku kao najbolju u vicekraljevstvu Perua.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kompleksu prethodi Plaza de San Francisko koji je godinama snabdevao grad vodom iz svoje centralne fontane, a koji je funkcionisao kao popularna pijaca, kao prostor za vojne i politi\u010dke koncentracije, kao i kao mesto susreta i dru\u0161tvene rekreacije. Konkavno-konveksno stepeni\u0161te koje povezuje trg sa Atrijumom, koje isti\u010de maniristi\u010dko-baroknu fasadu glavne zgrade, smatra se od velikog arhitektonskog zna\u010daja u kolonijalnoj Americi.<\/p>\n\n\n\n

U prekolumbovskom Kitu, sada\u0161nje zemlje bazilike i samostana San Franciska zauzela je kraljevska palata Inka Huaina Capac, pre napredovanja armija kojima su \u0160panci komandovali sa juga i nemogu\u0107nosti odbrane grad je autohtoni general Ruminjahui naredio njegovo potpuno uni\u0161tenje. U gradskom po\u017earu palata je uni\u0161tena i zatrpana pod ogromnom koli\u010dinom ru\u0161evina i sme\u0107a. Jedan od Ruminjahuijevih vojnika bio je pradeda domorodca Kantunje, koji je, kao o\u010devidac doga\u0111aja, imao puno saznanja o tome \u0161ta je tamo zakopano. Izgradnja bazilike i samostana San Franciska po\u010dela je oko 1537. godine, samo tri godine nakon \u0161panskog osnivanja grada, zavr\u0161etkom privremene crkve koja je ostala do 1550. godine, kada je po\u010dela izgradnja sada\u0161nje zgrade i koja je zavr\u0161ena oko 1680. Iako je zgrada zvani\u010dno sve\u010dano otvorena 1705. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Uz podr\u0161ku Evropske franjeva\u010dke kongregacije, klirici iz Genta Jodoko Rike i Pedro Gosel, koji su bili ro\u0111aci Karla V, cara Svetog rimskog carstva, koji su stigli u grad dve godine nakon njegovog osnivanja, uspeli su da pribave neke parcele na jugozapadnoj strani Plasa Maior de Kito, na istom mestu gde su jednog dana bila vojna sedi\u0161ta stare\u0161ina carskih trupa: Chalcuchimac i Kuizkuiz. To jest, mesto je imalo ogroman istorijski i strate\u0161ki zna\u010daj za starosedeoce koje su franjevci \u017eeleli da evangelizuju. Teza o mestu kao centru kulture Inka i Karankija u\u010dvr\u0161\u0107ena je nakon arheolo\u0161kih studija sprovedenih u bazilici povodom njene obnove, izme\u0111u 1983. i 1990. godine, u kojima su prona\u0111eni zna\u010dajni kerami\u010dki komadi koji pripadaju onima pre- Kolumbijske kulture (a tako\u0111e i panzaleje) ispod naosa, manastira, vo\u0107njaka, atrijuma i trga.<\/p>\n\n\n\n

Kabildo nedavno stvorenog grada San Francisko de Kito, na osnovu fizi\u010dkog ure\u0111enja grada, prvobitno je dodelio franjevcima povr\u0161inu zemlje koja je bila ekvivalentna dva bloka, svaki od 220 stopa u du\u017einu. Me\u0111utim, 1538. godine, nakon uzastopnih presuda istog Kabilda, do\u0161lo je do povr\u0161ine od vi\u0161e od tri hektara. Godine 1533, njene granice, kako na severu tako i na jugu, poklapale su se sa onim Plasa de San Francisco, tako da je parcela bila okrenuta ka Plasi, ne prelaze\u0107i nijednu od njenih strana (na zapadu bi trebalo da se\u017ee do coristado).<\/p>\n\n\n\n

Kada je 1537. godine fra Jodoco Ricke zatra\u017eio od Kabilda da preda, s jedne strane, ne\u0161to zemlje za starosedeoce Janakuna koji su slu\u017eili bazilici i, s druge strane, jo\u0161 jedan komad zemlje za nju, \u0161to je izvedeno iz coristado do sada\u0161nje Calle Imbabura. Godine 1538. parcela je pro\u0161irena na sever; odnosno od Glavnog klaustra do sada\u0161njih zavisnih jedinica policije; Ovom prilikom, fra Pedro Gosel je zamolio \u201egospoda iz Kabilda da mu daju komad zemlje za ba\u0161tu da ga stavi u ku\u0107u u San Francisku zato \u0161to \u010dini skretanje zemlje i zato \u0161to ide pravo\u201c. Ulica od istoka ka zapadu, koja je zadr\u017eala ritam mre\u017ee \u0161ahovnice i produ\u017eetak sada\u0161nje Calle Sucre, delila je manastir od vrta; ova ulica je morala biti definitivno zatvorena sredinom 17. veka, zbog izgradnje dva klaustra koji su se grani\u010dili sa glavnim manastirom.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ako se izvr\u0161i konkretna analiza njegovog arhitektonskog okru\u017eenja, primeti\u0107e se da je u San Francisku opstala klasi\u010dna tipologija srednjovekovnih manastira. Pri tome je prostorni raspored po\u010dinjao od crkve, njene ose vodilje, a odatle su se otvarale manastirske galerije gde su normalno bile raspore\u0111ene \u0107elije, trpezarija, kaptol, podrum i priprata. Kona\u010dna forma je bila \u010detvorougaona avlija, sa svoje \u010detiri galerije; doprinose\u0107i, glavnim, da imenuju svoju galeriju: galerija kaptola, galerija trpezarije, galerija konvertita, galerija mandatuma.<\/p>\n\n\n\n

Crkva je, u slu\u010daju San Franciska, tako\u0111e centar tog poretka. Polaze\u0107i od nje, projektovane su \u010detiri manastirske galerije, sve iste veli\u010dine, u kojima su sa\u010duvana najmanje dva elementa srednjovekovnih manastira: trpezarija i spava\u0107a soba. Me\u0111utim, nijedna galerija nije dodeljena kaptoli, koja nikada nije postojala u San Francisku. U stvarnosti, nije mogu\u0107e ta\u010dno znati koje su druge prostorije bile raspore\u0111ene oko \u010detiri klaustarske uvale i gde su se one nalazile, a prema fra Fernandu de Kozaru, kasnije (1647.) u manastiru se nalazila Soba. Profundisa, trpezarija, biblioteka pored likovne i teolo\u0161ke u\u010dionice, kapija i mala crkva sa sakristijom. Susedna galerija crkve, mandatum, morala je imati klupe za \u010ditanje u skladu sa drevnim normama prostorne organizacije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Prvobitni planovi bazilike bili su podvrgnuti raznim promenama tokom skoro 150 godina koliko je trajala njena izgradnja. Mnogo puta su ove promene bile \u201enasilne i pogre\u0161ne\u201d zbog o\u0161te\u0107enja od zemljotresa i evolucije umetnosti i kulture da bi kona\u010dno dostigle skoro eklekti\u010dan oblik kakav danas poznajemo; Zbog toga je San Francisko jedna od najva\u017enijih gra\u0111evina kolonijalne hispanoameri\u010dke arhitekture.<\/p>\n\n\n\n

Fasada bazilike odra\u017eava rano prisustvo, i po prvi put u Ju\u017enoj Americi, maniristi\u010dkih elemenata, \u0161to ga je u\u010dinilo referentnom ta\u010dkom za ovaj stil na kontinentu. Renesansna strogost i spolja\u0161nji manirizam su u suprotnosti sa unutra\u0161njom dekoracijom crkve, u kojoj su stilovi mudehara i baroka pome\u0161ani sa zlatnim listi\u0107ima da bi dali neobi\u010dan sjaj.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U svoja tri broda, San Francisko otkriva plafone Mudejar artesonado, rasko\u0161no ukra\u0161ene oltarske slike i stubove razli\u010ditih stilova. U pevnici je ostala netaknuta mudehar dekoracija, originalna s kraja 16. veka, jer se centralni brod sru\u0161io u zemljotresu i zamenjen je baroknim kasetiranim plafonom 1770. Mudehar tavanice na krajevima, barok u centralnom brodu, oltarske slike pune slika, maskarona i heruvima koji gledaju u centar Velikog oltara.<\/p>\n\n\n\n

Kompleks je upotpunjen manastirom u kome se isti\u010de arhitektonska lepota glavnog manastira, raspore\u0111enog oko ogromnog dvori\u0161ta, u dve nadre\u0111ene galerije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Metropolitanska katedrala Kita je katoli\u010dka katedrala u Kitu. Sme\u0161tena na jugozapadnoj strani Plaza de la Independensija (La Plaza Grande), ona (i njena prethodna zgrada) slu\u017eila je kao sedi\u0161te Eparhije Kito od 1545. do 1848. kada je podignuta u nadbiskupije. Godine 1995. podignuta je u Katedralu Ekvadora, \u0161to je \u010dini najvi\u0161om katoli\u010dkom crkvom u zemlji.<\/p>\n\n\n\n

Ubrzo nakon osnivanja grada San Francisko de Kito (6. decembra 1534), cela ju\u017ena strana budu\u0107eg Plaza Grande predata je crkvi. Prva privremena zgrada, koju je iste godine podigao otac Huan Rodrigez, prvi pastor novonastalog grada bila je od \u0107erpi\u0107a sa drvenim okvirom i slamnatim krovom. Osnivanjem parohije Kito (januar 1545), imenovan je biskup Garsija Dijas Arijas, koji je stigao u grad 13. aprila slede\u0107e godine, zajedno sa generalnim vikarom Pedrom Rodrigezom de Aguajoom i planira da izgradi eminentnije zdanje.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Izgradnja je po\u010dela 1535. godine i postala je katedrala stvaranjem biskupije Kito 1545. godine. Od 1562. do 1565. godine, zgrada se uzdizala iz kre\u010dnja\u010dkih temelja pod vo\u0111stvom sada\u0161njeg arhi\u0111akona Rodrigeza de Aguaja, koji je slu\u017eio kao vr\u0161ilac du\u017enosti episkopa, Dijas Arijas je umro. Arhitekta je bio Antonio Garsija. Gradnja je bila od kamena i kori\u0161\u0107en je sistem minga (lokalna tradicionalna praksa zajedni\u010dkog vu\u010denja, rezbarenja i zidanja). Okre\u0107u\u0107i bo\u010dnu stranu prema Plazi, Crkva je pomogla da se defini\u0161e njena veli\u010dina i oblik. Anomalija glavnog ulaza koji ne izlazi na Plazu obja\u0161njava se prisustvom duboke klisure (la kuebrada de Sanguna ili Zanguna) koja je bila prisutna u vreme izgradnje, \u0161to je spre\u010davalo pro\u0161irenje zgrade unazad (prema jugozapadu). Lokacija pored jaruge odabrana je za odbrambene svrhe. Samu jarugu je u 17. veku preplavila Iglesia de El Sagrario. Katedralu je osve\u0161tao drugi biskup Kita, Fraj Pedro de la Penja \u2014 1572. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Katedrala je belo ofarbana monumentalna crkva sa jednim visokim zvonikom pomerenim desno od glavnog ulaza. Izgra\u0111ena po planu sa tri podu\u017ena broda nadvi\u0161ena poluogivalnim lukovima na \u010detvrtastim stubovima, osnovna prostorna struktura katedrale je tipi\u010dna za 16. vek. Na osnovu unutra\u0161njih karakteristika – posebno detalja stubova, lukova i izrezbarenog i kasetiranog plafona – neki stru\u010dnjaci tvrde da bi katedralu trebalo okarakterisati kao goti\u010dko-mudeharski stil. Ima goti\u010dke karakteristike u \u0161iljastim lukovima svojih brodova, kao i u ambulanti koja okru\u017euje prezbiterij.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nacionalni muzej Ekvadora, poznat i pod akronimom MuNa, je nacionalni muzej Republike Ekvadora, koji je osnovala Centralna banka Ekvadora 1969. godine, a od 2010. godine je zadu\u017een za Tehni\u010dki podsekretarijat za dru\u0161tveno pam\u0107enje Ministarstva kulture i kulture. Nasle\u0111e Ekvadora. Muzej se nalazi u gradu Kito, unutar objekata zgrade Ku\u0107e ekvadorske kulture. Pribli\u017eno 1927. godine, za vreme vlade dr Isidra Ajore, u zemlju je stigla ameri\u010dka ekonomska misija Kemerer, koja je istakla zna\u010daj stvaranja nacionalne banke zadu\u017eene za ekonomsku i monetarnu politiku Ekvadora. <\/p>\n\n\n\n

Osnovu zbirki Narodnog muzeja \u010dine dobra nabavljena 1960. godine od \u0160vajcarca Maksa Konanca. Od 1965. zapo\u010dinje oblikovanje umetni\u010dkih kolekcija, oporavljaju\u0107i se od nau\u010dnika i privatnih kolekcionara, kao \u0161to su Luis Felipe Borha, Luis Kordero Davila, Vilhem Baum, Viktor Mena Kamanjo i drugi. Ima najneverovatnija dela kolonijalne i republi\u010dke umetnosti, sa postojanjem od 5.261 dela skulpture, slikarstva, gravure, name\u0161taja, tekstila, zlatarstva i nakita, porcelana, kristala i vi\u0161e kolonijalne i republi\u010dke dekorativne umetnosti koja nastoji da afirmi\u0161e identitet mestiza. zemlje, neuporediv plod evropsko-ameri\u010dkog sinkretizma.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

MUNA-K se smatra najve\u0107om muzejskom institucijom u zemlji, jer odr\u017eava najve\u0107u kolekciju dobara predaka, mno\u0161tvo slika razli\u010ditih umetnika i epoha, pored posuda i ceremonijalnih figura iz razli\u010ditih perioda ekvadorske istorije. Osnovu zbirki Narodnog muzeja \u010dine dobra nabavljena 1960. godine od \u0160vajcarca Maksa Konanca. Od 1965. zapo\u010dinje oblikovanje umetni\u010dkih kolekcija, oporavljaju\u0107i se od nau\u010dnika i privatnih kolekcionara, kao \u0161to su Luis Felipe Borha, Luis Kordero Davila, Vilhem Baum, Viktor Mena Kamanjo i drugi. Ima najneverovatnija dela kolonijalne i republi\u010dke umetnosti, sa postojanjem od 5.261 dela skulpture, slikarstva, gravure, name\u0161taja, tekstila, zlatarstva i nakita, porcelana, kristala i vi\u0161e kolonijalne i republi\u010dke dekorativne umetnosti koja nastoji da afirmi\u0161e identitet mestiza. zemlje, neuporediv plod evropsko-ameri\u010dkog sinkretizma.<\/p>\n\n\n\n

Istovremeno, organizovane su moderne i savremene umetni\u010dke kolekcije koje promovi\u0161u nabavku najodabranije produkcije ekvadorskih plasti\u010dara, sa oko 800 dela skulpture, slike, crte\u017ea, graviranja, fotografije itd., \u0161to omogu\u0107ava da se vizuelizuje trajno dinamika nacionalnog stvaraoca. U tu svrhu je tri godine zaredom organizovano Dr\u017eavno takmi\u010denje plastike (1977, 1978. i 1979.), koje je pomoglo promociji i upoznavanju novih umetni\u010dkih vrednosti. Kolekcija uklju\u010duje neke primere me\u0111unarodne umetnosti, isti\u010du\u0107i veliku izlo\u017ebu koju je poklonio majstor Estuardo Maldonado.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Od 1976. godine po\u010dinje formiranje etnografskih zbirki koje podr\u017eavaju antropolo\u0161ka istra\u017eivanja aborid\u017einskih zajednica razli\u010ditih etni\u010dkih grupa Ekvadora, sa oko 300 predmeta svakodnevne upotrebe, sve\u010dano-sve\u010danih, magijsko-religioznih, rekreativnih, radnih, pogrebnih itd. koji je omogu\u0107io uva\u017eavanje dru\u0161tvenih grupa u zemlji, stalnih \u010duvara tradicije predaka i koji ja\u010daju u Ekvadoru njegovo ve\u0107e multietni\u010dko i multikulturalno bogatstvo. Za \u0161irenje ovog nasle\u0111a, Ustanova je, kao komodato, predala Pokrajinskom savetu Pi\u010din\u010de, zbirke i muzeolo\u0161koj skup\u0161tini Etnografskog muzeja srednjeg sveta. Danas ima Etnografski muzej, u gradu Kuenka.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U narednom postu pisa\u0107u vam o drugim zanimljivim lokalitetima koje mo\u017eete posetiti u prestonici Ekvadora. Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije grada Kita<\/a><\/em><\/strong>, avio kompanije KLM<\/a><\/em><\/strong>\u00a0u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Ekvadora.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

\u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i \u017eeleo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim\u00a0Turisti\u010dkoj organizaciji grada Kita na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne ekvadorske kulture.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Ekvadoru i predstavljanje Kita koja krasi srce ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?<\/p>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

U narednim pri\u010dama iz Ekvadora otkri\u0107emo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav iz Kita,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane turisti\u010dke organizacije grada Kita – Visit Quito<\/a>, PRO ECUADOR, avio prevoznika\u00a0KLM<\/a>\u00a0kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Kraj oktobra meseca \u0107e biti posve\u0107en jednoj neobi\u010dnoj zemlji u srcu Ju\u017ene Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi \u2013 Ekvador. Na samom po\u010detku ove serije putopisa \u017eeleo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, turisti\u010dkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz Ekvadora i modne pri\u010de koje… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14203,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[5292,8822,8818,8820,8819,3769,4711,56,54,55,2331,3862,8491,77,8821],"class_list":["post-14170","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-daleka-putovanja","tag-ekvador","tag-juzna-amerika","tag-kito","tag-klm","tag-lepota-putovanja","tag-luksuzna-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-neobicna-putovanja","tag-putovanja","tag-quito"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14170","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14170"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14170\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14235,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14170\/revisions\/14235"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14203"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14170"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14170"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14170"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}