{"id":14380,"date":"2024-11-08T08:00:00","date_gmt":"2024-11-08T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=14380"},"modified":"2025-06-03T07:20:09","modified_gmt":"2025-06-03T06:20:09","slug":"pisma-iz-ekvadora-kuenka-zivahni-sarmantni-kolonijalni-dragulj-juzne-amerike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-ekvadora-kuenka-zivahni-sarmantni-kolonijalni-dragulj-juzne-amerike\/","title":{"rendered":"Pisma iz Ekvadora: Kuenka, \u017eivahni \u0161armantni kolonijalni dragulj Ju\u017ene Amerike\u2026"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec \u0107e biti posve\u0107en jednoj neobi\u010dnoj zemlji u srcu Ju\u017ene Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi \u2013 Ekvador. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa \u017eeleo bih da se zahvalim PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dkoj Fondaciji Op\u0161tine Kuenka<\/a><\/em><\/strong>, Turoperatoru Cuenca BesTours<\/a><\/em><\/strong> i Hotelu Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz Ekvadora i modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Ako \u017eelite ste kojim slu\u010dajem propustili da pro\u010ditate prethodne postove putopis i modne pri\u010de iz Ekvadora ili \u017eelite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetno\u0161\u0107u i arhitekturom baroka\u2026<\/a><\/em><\/strong> (Putopis)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko ume\u0107e sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom\u2026<\/a>(Modna pri\u010da)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  3. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Ju\u017ene Amerike na sredini sveta\u2026<\/a> (Putopis)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  4. Brett Johnson: Moda za savremenog mu\u0161karca sa istan\u010danim i prefinjenim ukusom\u2026<\/a> (Modna pri\u010da)<\/em><\/strong><\/li>\n<\/ol>\n\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Turisti\u010dka Fondacije Op\u0161tine Kuenka<\/a><\/em><\/strong> je dr\u017eavni organ koji ima misiju da razvija i promovi\u0161e Kuenku kao turisti\u010dki proizvod-destinaciju na kvalitetan na\u010din kako na nacionalnom, tako i na me\u0111unarodnom nivou. Ova fondacije je prepoznata kao institucija na nacionalnom nivou u upravljenju odgovornim i odr\u017eivim turizmom, pokazaju\u0107i da je turizam klju\u010dni deo ekonomskog razvoja Kuenke.<\/p>\n\n\n\n

    Sa druge strane Cuenca BesTours<\/a><\/em><\/strong> je vode\u0107i turoperator i turisti\u010dka agencija sa sedi\u0161tem u Kuenki. Njihov tim je specijalizovan za organizovanje i prilago\u0111avanje kulturnih i avanturisti\u010dkih tura i aktivnosti za parove, porodice i grupe u Kuenki i Ekvadoru. Sa vi\u0161e od deset godina iskustva, stekli smo reputaciju za pru\u017eanje personalizovanih i nezaboravnih iskustava za na\u0161e goste. Tim Cuenca BesTours lokalnih stru\u010dnjaka za putovanja nastoji da ve\u0161to dovede svaki detalj svakog putovanja do savr\u0161enstva kako bi stvorili dodatnu vrednost koja iskustvo turista \u010dini jedinstvenim i nezaboravnim.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a>
    Kupole Nove katedrale u Kuenki.<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kuenka, zvani\u010dno poznata kao Santa Ana de los Rios de Kuenka je ekvadorski grad, prestonica istoimenog kantona i glavni grad provincije Azuaj, kao i njen najve\u0107i i najnaseljeniji grad. Kroz grad prolaze reke Tomebamba, Tarki, Janunkaj i Ma\u010dangara. Grad se nalazi u centru-jugu me\u0111uandskog regiona Ekvadora u koritu reke Paute, na nadmorskoj visini od 2550 metara.<\/p>\n\n\n\n

    Ovaj grad je dobio svoj epitet \u201eEkvadorska Atina\u201d zbog svoje neverovatne kolonijalne arhitekture, kulturne raznolikosti, doprinosa ekvadorskoj umetnosti, nauci i pismu, kao i zbog toga \u0161to je mesto ro\u0111enja mnogih slavnih li\u010dnosti u ekvadorskom dru\u0161tvu. Kuenka ima oko 400.000 stanovnika, \u0161to ga \u010dini tre\u0107im gradom na listi po broju stanovnika u Ekvadoru, odmah iza Gvajakila i Kita. Grad je jezgro metropolitanske oblasti Kuenka, koju tako\u0111e \u010dine obli\u017enji ruralni gradovi i parohije. Ovaj konglomerat je naseljen sa nepunih 800.000 stanovnika, a tako\u0111e zauzima tre\u0107u poziciju me\u0111u konurbacijama Ekvadora.<\/p>\n\n\n\n

    Grad je osnovan od strane Gil Ramirez Davalos 12. aprila 1557. godine na ru\u0161evinama grada Inka Tomebamba i grada Kanarija Guapondelig, po nare\u0111enju vicekralja Perua Andresa Hurtada de Mendose. Tokom dvadesetog veka grad je zadr\u017eao svoj rast, promovi\u0161u\u0107i obrazovanje i kulturu, a 1999. godine njegov istorijski centar je progla\u0161en kulturnim nasle\u0111em \u010dove\u010danstva. To je jedan od najva\u017enijih administrativnih, ekonomskih, finansijskih i komercijalnih centara Ekvadora. Glavne delatnosti grada su trgovina i industrija, dok je poslednjih godina Kuenka postala me\u0111unarodna turisti\u010dka atrakcija od izuzetne va\u017enosti.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kako je grad dobio svoje ime? Grad je nazvan Santa Ana de los Rios de Kuenka u \u010dast grada Kuenke u \u0160paniji, rodnog mesta \u0161panskog vicekralja Perua Andresa Hurtada de Mendose, koji je poslao gospodina Gila Ramireza Davalosa da osnuje grad i \u010dinjenica da je ovo mesto po svojim geografskim karakteristikama veoma sli\u010dno \u0161panskom gradu. Pored toga, ime uklju\u010duje i \u010dinjenicu da ga prelaze reke: Tomebamba, Tarki, Januncaj i Ma\u010dangara. Ostatak imena poti\u010de iz \u0161panske tradicije posve\u0107enja novih gradova svecu Katoli\u010dke crkve, u ovom slu\u010daju Svetoj Ani (Santa Ana).<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a>
    Primer republi\u010dke arhitekture u istorijskom centru Kuenke.<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Koja je istorijska pozadina ovog grada i gde je nastao? Prema brojnim arheolo\u0161kim i antropolo\u0161kim ostacima, prona\u0111enim u \u010cob\u0161iju i Kubilanu, poznato je da prvi stanovnici ovog podru\u010dja datiraju iz 8060. godine pre nove ere, koji su bili nomadski lovci i sakuplja\u010di. Oni su naseljavali ovo podru\u010dje otprilike do 5580. godine pre nove ere. Nakon tog perioda ljudska naselja nestaju i tek 2000. godine pre nove ere, po\u010dinje ponovno naseljavanje ovog podru\u010dja. Ovaj period se naziva Kulturom Cerro Narrio koja traje od 2000. godine p.n.e. do 500 godine p.n.e., ovaj period mnogi nazivaju Chaullabamba. Ova kultura predstavlja mala naselja organizacije koja odgovara formativnoj kulturi, po\u010detnu podelu dru\u0161tvenih klasa, tako\u0111e se karakteri\u0161e prisustvom poljoprivrede i masovnom proizvodnjom keramike.<\/p>\n\n\n\n

    Nakon ovog perioda, po\u010dinje novi period koji je poznat kao Regionalni razvoj (500. p. C.-500. g. n. e.), razvijaju se kulture Tuncahuana, kao i prve faze faza Tacalshapa (Azuai) i Cashaloma (Canar), faza koje odgovaraju Canari Kulturi. Ovu etapu karakteri\u0161u dru\u0161tva sa podelom rada i savr\u0161eno hijerarhijska, koriste intenzivnu poljoprivredu i njihova keramika ima odre\u0111ene antropomorfne figure. Najreprezentativnija ova faza je upotreba metala kao \u0161to su zlato, srebro i bakar.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    U periodu integracije (500. godine – 1500. godine) ovo podru\u010dje karakteri\u0161u osvajanja i savezni\u0161tva, pa \u0107e nuklearni deo kulture Kanarija biti integrisan u diarhiju \u010diji su glavni gradovi bili \u0160abalula (Sigsig) i Hatun Kanar (grad Kanar), dok su spoljni delovi teritorije Kanara ostali samo konfederisani nuklearnom delu, zbog \u010dega su bili politi\u010dki nezavisni. Dinastija Duma je vladala iz glavnog grada \u0160abalule, ali loza vladara Hatun Kanara nije poznata. Sredinom devetnaestog veka, u kantonima Gualaceo, \u010cordeleg i Sigsig, prona\u0111eno je niz grobnica, vladara iz Kanarisa, bogatih plemenitim metalima i keramikom, na\u017ealost ve\u0107ina prona\u0111enog je oplja\u010dkana i prodata, na sre\u0107u Mar\u0161al Savil je napisao knjiga o izva\u0111enim komadima, knjiga se zvala \u201eZlatno blago Sigsiga, Ekvador\u201c, kao i druge knjige koje govore o huakama \u010cordelega.<\/p>\n\n\n\n

    Ono \u0161to je sada Kuenka bilo je va\u017eno dr\u017eavno sredi\u0161te diarhije Kanarija, ova oblast se zvala Guapondelig na kanarskom jeziku, \u0161to je zna\u010dilo \u201e\u0161iroka ravnica poput neba\u201c i okarakterisano je poljoprivredom, kao Kanari region nije ba\u0161 pogodan za ovu praksu, \u0161to je Guapondelig u\u010dinilo jednim od najva\u017enijih oblasti Kanarisa.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Manje od pola veka pre dolaska Kastiljana, Inke su posle te\u0161ke borbe, masakrima osvojile Kanarije i zauzele Guapondelig i okolinu. Inke su zamenile arhitekturu Kanarija svojom, potiskuju\u0107i Kanarije i zasenile njihova impresivna dostignu\u0107a u astronomiji i poljoprivredi. Kao \u0161to je bilo uobi\u010dajeno za Inke, oni su apsorbovali korisna dostignu\u0107a u svojoj kulturi. Promenili su ime grada Guapondelig u Tumipampa ili Tomebamba. Grad je postao poznat kao administrativni centar severnog carstva Inka.<\/p>\n\n\n\n

    Tomebamba se smatra kandidatom za mitski grad zlata koji su \u0160panci nazvali El Dorado. \u0160panci su mislili da su El Dorado spalili stanovnici nakon \u0161to su saznali za \u0161panska osvajanja. Uni\u0161tenje Tomebambe od strane njenih stanovnika pre dolaska \u0160panaca sugeri\u0161e da je to moglo biti ono \u0161to su \u0160panci zvali El Dorado.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Gra\u0111anski rat je dobio Atahualpa i dok je i\u0161ao u Kusko da ratifikuje svoj suverenitet zarobio ga je i ubio Fransisko Pizaro u Kahamarki. Kanari su se, zbog svoje mr\u017enje prema Atahualpi i kao reakcija na masakre koje su po\u010dinili Inke prilikom osvajanja, udru\u017eili sa \u0160pancima i pomogli, uz u\u010de\u0161\u0107e drugih etni\u010dkih grupa, da poraze i osvoje Carstvo Inka. Sebastijan de Benalkazar, ube\u0111en od kanarija, oti\u0161ao je u osvajanje Kita, pro\u0161ao kroz ru\u0161evine Tomebambe i tamo je dobio jo\u0161 poja\u010danja. Tako je uz pomo\u0107 11.000 kanarija Benalkazar pobedio Ruminjahuija i osvojio Kito.<\/p>\n\n\n\n

    Kanari zbog smrtnosti izazvane Atahualpom i evropskim bolestima, kao i zbog \u010dinjenice da su se godinama borili u korist osvaja\u010da, uslovili su da je do 1547. godine, kada je hroni\u010dar Pedro Sijesa de Leon pro\u0161ao kroz Tomebamba, bio jedan \u010dovek za svakih petnaest \u017eena. Isto tako, Sijeza je potvrdio da su kanjari hristijanizovani. Kada je pro\u0161ao kroz grad i pokrajinu video je ru\u0161evine mnogih hramova i palata Inka.<\/p>\n\n\n\n

    U sada\u0161njem gradu Kuenka mo\u017eete videti ostatke njegove pro\u0161losti Inka, kao \u0161to je palata Pumapungo.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kako izgleda Kuenka koju danas poznajemo? Do 2000. godine grad je imao vi\u0161e od 270.000 stanovnika \u0161irom kantona i tokom decenije je zapo\u010deo proces oporavka svog nasle\u0111a, posebno u starom delu grada, a tako\u0111e je zapo\u010det i proces modernizacije. Doznake koje \u0161alju imigranti tako\u0111e su imale sna\u017ean uticaj, kako pozitivan tako i negativan u gradu, posebno u ruralnom delu.<\/p>\n\n\n\n

    Tokom narednih godina, Kuenka se tako\u0111e konsolidovala kao me\u0111unarodna turisti\u010dka atrakcija. Pored toga, u januaru 2011. godine, Nacionalna skup\u0161tina Ekvadora proglasila je Kuenku kao najbolji univerzitetski grad.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Katedrala Bezgre\u0161nog za\u010de\u0107a (na \u0161panskom jeziku: Catedral de la Inmaculada Concepcion), koja se obi\u010dno naziva Nova katedrala Kuenke (\u0161panski: Nueva Catedral de Cuenca) je katedralna crkva u Kuenki. Nalazi se ispred Parka Calderon.<\/p>\n\n\n\n

    Plan katedrale izradio je Huan Bautista Stiehle, fratar nema\u010dkog porekla koji je stigao u Kuenku iz Alzasa 1873. godine, na predlog biskupa Leona Garida. Saborna crkva je preuzela funkciju obli\u017enje Stare katedrale koja je postala premala. Gra\u0111evinski radovi zapo\u010deti su 1885. godine i trajali su skoro jedan vek. Ova zgrada kombinuje mnoge arhitektonske stilove, ali preovladava romani\u010dki preporod. Katedrala je nadvi\u0161ena sa tri d\u017einovske kupole prekrivene upadljivom plavo-belom glaziranom plo\u010dicom iz \u010cehoslova\u010dke. Njegove vitra\u017ee izradio je \u0161panski umetnik Guillermo Larrazabal.<\/p>\n\n\n\n

    Njegove kule su skra\u0107ene zbog gre\u0161ke u prora\u010dunu arhitekte. Da su podignuti na planiranu visinu, temelj ove crkve ne bi mogao da izdr\u017ei te\u017einu. Uprkos ogromnoj gre\u0161ci arhitekte, obris njegovih kupola postao je simbol grada. Fasada mu je izra\u0111ena od alabastera i lokalnog mermera, dok je pod oblo\u017een ru\u017ei\u010dastim mermerom, donetim iz Italije. Kada je katedrala prvi put izgra\u0111ena, 9.000 od ukupnih 10.000 stanovnika Kuenke moglo je da stane u ovaj verski objekat.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kripta katedrale se nalazi ispod centralnog broda i ima tri ulaza: jedan kroz Calle Aguirre, drugi kroz Sakristiju i tre\u0107i u ulici Mariscal Sucre. Oblik ove kripte je oblik duga\u010dke uli\u010dice sa pogrebnim svodovima na svakoj strani.<\/p>\n\n\n\n

    U kripti su sahranjene neke od slavnih li\u010dnosti grada Kuenke kao: Remi\u0111o Krespo Toral, Gral. Antonio Vega, Fraj Visente Solano; kao i biskupi grada: Migel Leon, Manuel Marija Politika, Danijel Ermida, monsinjor Manuel Serano Abad i graditelj katedrale: Luis Antonio \u010cikaiza. Kripta ima 11 malih mauzoleja, 192 trezora i 210 urni za posmrtne ostatke.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Katedrala u Kuenki ima \u0161est kupola koje se nalaze na predministuri i centralnom brodu. Podijeljeni su na tri uspona i tri najni\u017ee razine koji su isprepleteni na njihovoj lokaciji. Sve kupole imaju baterijsku lampu unutra. Tri visoke kupole i jedna niska su prekrivene plo\u010dicama, dok ostale odr\u017eavaju strukturu od cigle. Visoke kupole imaju renesansni stil, najve\u0107a je na Cruiseru i ima unutra\u0161nji pre\u010dnik od 12 metara i visinu od 53 metra.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Sada \u0107u vas upoznati sa jednom \u0161armantnom ulicom koja obuhvata su\u0161tinu ovog istorijskog ekvadorskog grada. Dok \u0161etate ovom slikovitom ulicom, do\u017eive\u0107ete putovanje kroz vreme i otputova\u0107ete u pro\u0161lost, okru\u017eeni kolonijalnom arhitekturom, \u017eivopisnom lokalnom kulturom i opipljivim ose\u0107ajem istorije.<\/p>\n\n\n\n

    Ulica Santa Ana nije samo turisti\u010dka atrakcija, to je pravo iskustvo koje prosto \u010deka da bude otkriveno. Bilo da ste ljubitelj istorije, arhitekture ili jednostavno radoznali putnik, ova ulica ima svakom pone\u0161to da ponudi. Ova uli\u010dica krije brojne legendarne tajne pro\u0161losti do dana\u0161nje moderne privla\u010dnosti, ima mnogo toga za nau\u010diti i istra\u017eiti.<\/p>\n\n\n\n

    Ulica Santa Ana, koja se nalazi u srcu Kuenke, satkana je od istorije koja datira jo\u0161 iz kolonijalne ere. Prvobitno planirana od strane \u0161panskih doseljenika, ova \u0161armantna ulica je tokom vekova bila svedok mnogih zna\u010dajnih doga\u0111aja i transformacija u ovom istorijskom gradu u Ekvadoru.<\/p>\n\n\n\n

    Istorija ulice se\u017ee do sredine 16. veka kada su \u0161panski doseljenici pomno planirali izgled Kuenke. Ova era je ozna\u010dila po\u010detak putovanja ulice Santa Ana kroz istoriju, putovanja koje \u0107e je videti kao vitalni deo gradskog kulturnog i arhitektonskog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a>
    Ulica Svete Ane u samom srcu Kuenke.<\/em><\/strong><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ulica Santa Ana je osnovana 1557. godine, u skladu sa smernicama za urbanisti\u010dko planiranje koje je izdao \u0161panski kralj Karlo V. Ulica je bila deo napora da se stvori dobro organizovan kolonijalni grad u Novom svetu. Ortogonalni re\u0161etkasti obrazac, obele\u017eje renesansnog urbanisti\u010dkog planiranja, kori\u0161\u0107en je da bi se obezbedio uredan razvoj.<\/p>\n\n\n\n

    Tokom kolonijalnog perioda, ulica Santa Ana postala je u\u017eurbana saobra\u0107ajnica, oivi\u010dena zgradama u kolonijalnom stilu koje su pokazivale arhitektonsku snagu tog vremena. Mnoge od ovih objekata su i danas prisutni, kao verni svedoci istorije. Zna\u010dajne zgrade iz ovog perioda uklju\u010duju Staru katedralu i Guvernerov dom, a obe su vrhunski primeri kolonijalne arhitekture.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kako kao turista mo\u017eete posetiti znamenitosti u Kuenki? Za obilazak Kuenka mo\u017eete koristiti gradski prevoz, taksi ili \u010dak i po centralnom delu grada mo\u017eete obi\u0107i znamenitosti pe\u0161ke. Kuenka je grad veoma pogodan za bicikliste. Postoje sjajne biciklisti\u010dke staze du\u017e Rio Tomebamba, i \u010detvrtkom uve\u010de dvo\u010dasovna vo\u017enja biciklom kroz grad koja kre\u0107e u 20 \u010dasova iz Parka de la Madre. Bicikli se mogu lako iznajmiti u hostelu Mallki ili u kafeu Casa do Brasil.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ako \u017eelite da upoznate srce Kuenke, trebali biste da posetite Park Abdon Kalderon, poznatiji kao Abdon Kalderon Major Park, a od ranije poznat i kao Plaza Republica ili Plaza de Armas. Oko parka se nalazi crkva El Sagrario, poznatija kao Stara katedrala i crkva Bezgre\u0161nog za\u010de\u0107a ili Nova katedrala. Tu su i zgrade Vlade, Op\u0161tine, Stara Bogoslovija i Palata Pokrajinskog suda pravde. Nalazi se izme\u0111u ulica Beninjo Malo, Mariskal Sukre, Luisa Kordera i Simona Bolivara. Vlada Eloja Alfara je parku dala ime Plaza Luis Vargas Tores, ali je kasnije tokom 1920. godine promenjeno u Abdon Kalderon.<\/p>\n\n\n\n

    U parku se nalazi kru\u017ena raskrsnica, spomenik Abdonu Kalderonu koji je sve\u010dano otvoren 24. maja 1931. godine i ima \u010detiri polucikla. Park je danas postao centar raznih doga\u0111aja od zna\u010daja za grad, kao \u0161to je Corpus Christi ili komemoracija nezavisnosti Kuenke.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    \u0160ta biste trebali posetiti u ovom \u0161armantnom gradu? Postoje brojne znamenistosti u Kuenki koje bi svaki turista trebao posetiti, neke od njih se nalaze u samom gradu, dok se neke va\u017ene znamenitosti nalaze van grada.<\/p>\n\n\n\n

    Ingapirca<\/em><\/strong> – Najzna\u010dajnije severne ru\u0161evine biv\u0161eg Carstva Inka koje se nalaze na UNESCO-voj listi svetske ba\u0161tine u Ekvadoru, spajaju\u0107i kulture Inka i Kanara. Ovo je moj predlog za fantasti\u010dan jednodnevni izlet koji mo\u017eete organizovati sa Cuenca BesTours. Ja sam imao priliku da posetim ove ru\u0161evine, ali vi\u0161e o njima \u0107u vam pisati u narednom blog postu.<\/p>\n\n\n\n

    Ba\u00f1os<\/strong><\/em><\/strong> – Prelepo mesto nedaleko od Kuenke, ovo mesto ne treba me\u0161ati sa Banosom koji se nalazi provinciji Tungurahua, grad koji se nalazi na samom ulazu u pra\u0161umu. U ovom mestu nedaleko od Kuenke postoje termalne kupke dostupne u hotelskom kompleksu koji uklju\u010duje nekoliko toplih bazena na 36 stepeni celzijusa i turska kupatila. Mnogi ljudi dolaze ovde da se opuste u toplim saunama, plivaju u toploj ili hladnoj vodi bazena i opuste se sa porodicom i prijateljima. Najnoviji dodatak termalnim odmarali\u0161tima je prelepa Piedra de Agua . Samo 40 minuta udaljen od centra Kuenke.<\/p>\n\n\n\n

    Turi<\/em><\/strong> – Odli\u010dan vidikovac na kojem mo\u017eete u\u017eivati u pogledu na Kuenku koji se nalazi ju\u017eno od grada. Ima odli\u010dan pogled na grad i danju i no\u0107u.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Baranko<\/em><\/strong> – Reka Tomebamba (jedna od \u010detiri reke Kuenke) proti\u010de kroz srce grada, stvaraju\u0107i podru\u010dje reke poznato kao Baranko. Sama \u0161etnja je lepa, sa poplo\u010danim stazama sa obe strane povezanih brojnim mostovima. Stepenice vode uz strme obale u stariji deo grada na severnoj strani, povezuju\u0107i se sa restoranima i klubovima Calle Larga. Puente Roto, bukvalno ‘Slomljeni most’, tako\u0111e se nalazi na severnoj strani i popularno je mesto okupljanja. Razni klubovi, barovi, tr\u017eni centar i Park de la Madre pore\u0111ani su du\u017e ju\u017ene strane.<\/p>\n\n\n\n

    El Sagrario<\/em><\/strong> (\u201estara katedrala\u201c) – Gradnja ovog verskog objekta je zapo\u010deta 1557. godine. Danas se vi\u0161e ne koristi kao crkva i pretvorena je u muzej. Nedavno je zavr\u0161en projekat restauracije i originalna boja i stari murali sada se mogu videti u odre\u0111enim delovima.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Museo del Banco Central i Pumapungo<\/em><\/strong> – Sjajan muzej sa etnografskim odeljcima (posebno zanimljiv odeljak o \u0160uaru plemenu i sme\u017euranim glavama) i starim ekvadorskim novcem uuz dobro obja\u0161njenje istorije, dodu\u0161e samo na \u0161panskom jeziku. Pumapungo je stara lokacija odmah iza muzeja koja zahteva malo ma\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

    Zoolo\u0161ki vrt Amaru<\/em><\/strong> – Zoolo\u0161ki vrt, a tako\u0111e i mesto gde borave spa\u0161ene \u017eivotinje, kao i one koje su na rehabilitaciji. Ovo je veoma zabavno mesto sa ogromnim brojem \u017eivotinja iz Ekvadora, Ju\u017ene Amerike i Amerike. Njihov tim je spasio \u017eivotinje poput lavova, fazana i krokodila. Veoma je zeleno i mo\u017eete na kvalitetan i zanimljiv na\u010din da ispunite svoje vreme jer izgleda kao da planinarite du\u017e planine u velikom \u0161umarku eukaliptusa.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ako imate vi\u0161ka vremena toplo vam preporu\u010dujem da posetite muzej \u010duvenih “Panama” \u0161e\u0161ira – Museo del Sombrero de Paja Toquilla. Panama \u0161e\u0161iri ne vode svoje pravo originalno poreklo iz Paname, to su ekvadorski \u0161e\u0161iri. Verujem da se onda svima nama javlja pitanje na koji na\u010din su dobili ovo ime? Jedna od legendi glasi da je panamski \u0161e\u0161ir dobio ime ranih 1900-ih godina kada su radnici u Panamskom kanalu nosili ove \u0161e\u0161ire dok su radili na izgradnji kanala.<\/p>\n\n\n\n

    Ovi \u0161e\u0161iri su napravljeni od prirodnog vlakna zvanog Paia Tokuilla, biljke nalik palmi koja mo\u017ee da raste samo na velikim nadmorskim visinama, domoroci u Andima su ove \u0161e\u0161ire nosili hiljadama godina unazad. Pored Paia Tokuilla, stanovnici Anda koriste Carludovica Palmata, drugu vrstu andske slame za svoje panamske \u0161e\u0161ire.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Prva fabrika panamskih \u0161e\u0161ira otvorena je u Kuenki 1836. godine kada je do\u0161lo do pove\u0107anja potra\u017enje za ovim \u0161e\u0161irima. Ovi lagani \u0161e\u0161iri sa ivicama su zaisra dobri za za\u0161titu o\u010diju i lica od sunca. Nekoliko godina kasnije, ta\u010dnije 1855. godine panamski \u0161e\u0161iri su privukli pa\u017enju sveta kada su se pojavili na Svetskom sajmu u Parizu. Doga\u0111aj koji je pretvorio ovaj \u0161e\u0161ir i na\u010dinio ga legendarnim je trenutak kada ga je predsednik Ruzvelt nosio dok je pregledao Panamski kanal 1904. godine, kona\u010dno je postao vrtoglavo poznat i zvani\u010dno se na\u0161ao na listi vredne ekvadorske robe za izvoz.<\/p>\n\n\n\n

    Casa Paredes Roldan je ku\u0107a koja se nalazi na reci Tomebamba i danas je lokacija Muzeja panamskih \u0161e\u0161ira – Museo del Sombrero de Paja Toquilla. To je tako\u0111e mesto gde je 1942. godine osnovana Fabrika \u0161e\u0161ira Barranco.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    \u0160e\u0161iri se i dan danas ru\u010dno izra\u0111uju. U muzeju je dostupna demonstracija izrade \u0161e\u0161ira u\u017eivo. Mo\u017eete kupiti \u0161e\u0161ir prikazan u prodavnici ili naru\u010diti panama \u0161e\u0161ir po meri. Postoji razli\u010ditih vrsta kvaliteta \u0161e\u0161ira od bazi\u010dnih jeftinih verzija koje su dobre kao suvenir do \u0161e\u0161ira srednjeg kvaliteta izrade (semi-fine kvalitet) i deluxe fine. Cena ovih \u0161e\u0161ira mo\u017ee da varira od 40-tak ameri\u010dkih dolara za najjeftiniji \u0161e\u0161ir pa do nekoliko stotina do nekoliko hiljada ameri\u010dkih dolara ako \u017eelite da u svojoj kolekciji \u0161e\u0161ira imate neki zaista poseban i kvalitetan panamski \u0161e\u0161ir.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kada zavr\u0161ite posetu ovom zanimljivom muzeju \u0161e\u0161ira, toplo vam savetujem da se uputite u obli\u017enju pijacu gde \u0107ete u\u017eivati u bogatoj i raznovrsnoj ponudi egzoti\u010dnog vo\u0107a i povr\u0107a koje nemamo prilike da vidimo u Srbiji, na\u0161em regionu ili u Evropi. <\/p>\n\n\n\n

    Jedna od najboljih stvari u Kuenki je poseta tradicionalnom ekvadorskoj pijaci. Jedna od najautenti\u010dnijih pijaca u celom gradu je Mercado 10 de Agosto. Ova u\u017eurbana pijaca Kuenka je odredi\u0161te doma\u0107ina iz okolnih sela, a me\u0161tani Kuenke vole da kupuju sve\u017ee povr\u0107e i vo\u0107e sa polja, meso od svog omiljenog lokalnog mesara ili da kupe prelepo cve\u0107e. Ne samo da postoje neverovatni \u0161tandovi sa proizvodima, ve\u0107 ovde prona\u0107i i nekoliko neobi\u010dnih usluga. <\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ljudi u Ekvadoru \u010dvrsto veruju u narodnu biljnu medicinu i na pijacama mo\u017eete prona\u0107i \u017eene koje se profesionalno bave le\u010denje pomo\u0107u biljaka i to je pravi do\u017eivljaj da vidite i prisustvujete procesu le\u010denja na pijaci gde \u017eene u poznijim godinama blagim pokretima biljakama dodiruju deo tela gde imate problem. Pored toga, imaju brojne tinkture, biljne me\u0161avine i \u010dajeve koje mogu izle\u010diti razli\u010dite medicinske probleme. Ovo je zaista posebno iskustvo i moram priznati da to nisam imao prilike videti u drugim krajevima sveta. Zbog po\u0161tovanja prema ljudima koji su zbog svog problema do\u0161li na javno mesto zbog le\u010denja nisam \u017eeleo da slikam ili snimam isceljiteljski proces kod brojnih travarki na ovoj \u010duvenoj pijaci.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Pored bogate i izvrsne ponude vo\u0107a, povr\u0107a, biljaka, mesa i cve\u0107a, na ovoj neobi\u010dnoj pijaci mo\u017eete prona\u0107i i kakao, kao i slatki\u0161e koji se prave u Ekvadoru. Moram priznati da su slatki\u0161i u Ekvadoru zdraviji jer se ve\u0107ina njih ru\u010dno pravi i koriste se lokalni proizvodi. Samo poku\u0161ajte da zamislite da mo\u017eete kupiti \u010dokoladne kuglice koje su ru\u010dno pravljene od kvalitetnog 70% kakaa. Cene su zaista pristupa\u010dne za ovakvu vrstu proizvoda i prose\u010dno se kre\u0107e izme\u0111u 6 i 8 ameri\u010dkih dolara za pakovanje od 500g do 1kg.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Nakon 10 godina rada na Mr.M blogu, bio sam u prilici da posetim razne krajeve sveta i da se upoznam sa brojnim kulturama. Uvek se iznova fasciniram kada pro\u0161irim svoje vidike i shvatim koliko sam zaista jedan sre\u0107an i bogat \u010dovek u du\u0161i koji je uspeo da spozna lepotu razli\u010ditih kultura. Ovo iskustvo u Kuenki, kao i u Ekvadoru uop\u0161te mi je zaista impresivno i neverovatno.<\/p>\n\n\n\n

    Kuenka je zaista jedan neobi\u010dan i \u0161armantan gradi\u0107 koji svojom arhitekturom, uzbudljivom istorijom impresionira turiste. Lokalci su izuzetno srda\u010dni i ljubazni, nema ko me nije ponudio da probam njihove proizvode i takvu toplinu do\u010deka i istinskog gostoprimstva mo\u017eete samo osetiti u Ju\u017enoj Americi.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Nacionalni park El Kahas je nacionalni park u visoravni Ekvadora, nalazi se oko 30 km zapadno od Kuenke. Podru\u010dje od 285,44 km2 se nalazi izme\u0111u 3100m i 4450m nadmorske visine karakteri\u0161e paramo vegetacija na nazubljenom pejza\u017eu brda i dolina. Progla\u0161en je nacionalnim parkom 5. novembra 1996. godine.<\/p>\n\n\n\n

    Kako je ovaj nacionalni park dobio svoje ime? Ime \u201eCajas\u201c poti\u010de od re\u010di \u201ecassa\u201c na kvi\u010duanskom jeziku, \u0161to zna\u010di \u201ekapija u sne\u017ene planine\u201c ili “caka” (Kuichua: hladno). Tako\u0111e je povezan sa \u0161panskom re\u010dju “cajas” (kutije).<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Park je poznat po svom neravnom reljefnom terenu koji karakteri\u0161e pejza\u017ee koje karakteri\u0161u doline sme\u0161tene izme\u0111u planina i brda. Park se nalazi na nadmorskoj visini preko 3100 m, \u0161to rezultira vegetacijom tundre koja pokriva ovo podru\u010dje.<\/p>\n\n\n\n

    Vegetacija tundre je dominantna vrsta flore; me\u0111utim, postoji prisustvo obla\u010dnih \u0161uma i vi\u0161egodi\u0161njih visokoplaninskih \u0161uma koje prate reke u ni\u017eim kotama. Drvo Polilepis, tako\u0111e nazvano Papirno drvo, je zimzeleno sa kratkim, gustim listovima, jedna je od vrsta flore po kojoj je ovaj nacionalni park poznat.<\/p>\n\n\n\n

    Jezera i lagune su ra\u0161trkane po granicama parka, \u0161to ih \u010dini uobi\u010dajenim susretima za posetioce koji istra\u017euju nacionalni park. Luspa je glacijalno jezero i najve\u0107e je od skoro 700 vodenih povr\u0161ina raspore\u0111enih me\u0111u dolinama.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Park se prostire preko kontinentalne podele, \u0161to zna\u010di da dve reke teku na zapad prema Tihom okeanu, a dve na istok prema reci Amazon i u reku. Kombinovana stani\u0161ta ustupaju mesto raznim vrstama divljih \u017eivotinja.<\/p>\n\n\n\n

    Ovde se mogu videti popularne vrste divljih \u017eivotinja poput planinski vuk, lisica, tvor, jelen, lama i druge. Park je tako\u0111e poznat po tome \u0161to je dom i ugro\u017eenim endemskim vrstama ptica. Ju\u017enoameri\u010dki kondor i Curikuinga su dva velika grabljivica koja su podlo\u017ena izumiranju iz Ekvadora. D\u017einovski kolibri je jo\u0161 jedno vi\u0111enje me\u0111u vrstama ptica koje daje nadu.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Dos Chorreras<\/a><\/em><\/strong> je ro\u0111en iz inspiracije prirode, strasti prema gostoprimstvu i harmonije izme\u0111u prirode i po\u0161tovanju o\u010duvanja okoline. Kompleks rustikalnih bungalove, dizajniranih za udobnost i blagostanje, nalazi se na samo 4 km od srca Nacionalnog parka Cajas. Dos Choreras je stabilna, efikasna, bezbedna kompanija posve\u0107ena odr\u017eivosti i zajednici. Njih posve\u0107eni tim se trudi da ispuni o\u010dekivanja svojih gostiju kako bi njihov boravak bio nezaboravan.<\/p>\n\n\n\n

    Hotel Hacienda Hosteria Dos Chorreras<\/a><\/em><\/strong> sa restoranom, barom i vrtom nudi sme\u0161taj sa panoramskim pogledom na planine i besplatnim WiFi internetom. Istorijski centar Kuenke udaljen je 30 minuta vo\u017enje.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Hacienda Hosteria Dos Chorreras<\/a><\/em><\/strong> ima sobe i bungalove sa sopstvenim kupatilom, LCD satelitskim TV-om i prostorom za sedenje. Postoji 24-\u010dasovna recepcija koja mo\u017ee organizovati usluge pranja ve\u0161a i iznajmljivanje bicikala. Gosti mogu u\u017eivati u aktivnostima u okolini kao \u0161to su pecanje, vo\u017enja kanuom i jahanje.<\/p>\n\n\n\n

    Ono \u0161to je mene odu\u0161evilo u ovom kompleksu je Chocolateria koja se nalazi u sklopu kompleksa gostionice Dos Chorreras je magi\u010dno mesto, koje vam omogu\u0107ava da osve\u017eite ne samo telo ve\u0107 i du\u0161u. Sve sa njihovog menija deluje prili\u010dno ukusno, usluga je veoma dobra, a sam objekat je prepun gostiju jer je ovo mesto ba\u0161 pose\u0107eno.<\/p>\n\n\n\n

    Ovde mo\u017eete kupiti brojne zanimljive suvenire, slatki\u0161e, kafu, suhomesnate proizvode i sireve. Cene su prilago\u0111ene turisti\u010dkom mestu i tokom moje posete ovaj kompleks je bio izuzetno pose\u0107en i bila je velika gu\u017eva. Dopada mi se usluga njihovog restorana, usluga je kvalitetna i brza, a hrana je bila ukusna.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Za kraj ovog putopisa \u017eeleo bih da vam dam iskrenu preporuku i recenziju za hotel u kojem mo\u017eete boraviti u Kuenki. Tokom putovanja svima nama je vrlo va\u017ean hotel gde odsedamo, jer je hotel na\u0161 dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo va\u017eno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u Kuenka, moj hotel Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u starom srcu Kuenke.<\/p>\n\n\n\n

    Hotel Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> je uvek bio zgrada puna istorije, umetnosti i kulture. Sme\u0161ten u jednom od prvih gradskih \u010detvrti u neposrednoj blizini spomenika Kruz del Vado, istoimeni hotel je mukotrpno intervenisan spojem tradicionalnih i modernih gra\u0111evinskih tehnika, \u010duvaju\u0107i su\u0161tinu i istoriju ovog kulturnog nasle\u0111a. Fasada hotela je u potpunosti oblo\u017eena ru\u017ei\u010dastim mermerom uvezenim iz Italije, neospornim simbolom luksuznog na\u010dina \u017eivota iz perioda u kojem je izgra\u0111en. <\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Njegov enterijer je tako\u0111e pun jedinstvenih detalja zbog svog republikanskog stila i uticaja francuske arhitekture. Prvobitno, ova nekretnina je bila dom prvih novina Kuenke El Mercurio i ranije je bila poznata kao \u201ePalacio de El Mercurio\u201c. Na fasadi, iznad glavnog ulaza, nosi plo\u010du u \u010dast proslavljenog novinara iz Kuenke, Federika Proanja za kojeg se i danas smatra da je najbolji iz Ekvadora, ultrakonzervativca i \u0161ampiona liberalizma u regionu kojeg je prognao predsednik Garsija Moreno .<\/p>\n\n\n\n

    Menad\u017ement hotela je tokom 2014. godine sklopio ugovor sa porodicom arhitekata Ljoret, poznatim po renoviranju i oporavku patrimonijalnih nekretnina u Kuenki, Art Hotels Ecuador je ugovorio da zapo\u010dne planiranja za projekat rehabilitacije kako bi imovina, koja je od tada pretvorena u objekat za iznajmljivanje, bila slu\u017ee za rad vrhunskog butik hotela.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ovaj hotel nudi bogat sadr\u017eaj usluga i 26 soba su pravi odraz luksuznog gostoprimstva. Objekat nudi sve usluge koje se o\u010dekuju od butik hotela ove kategorije. Sve do poslednjeg sprata gde se nalazi restoran i bar na krovu poznati po tome \u0161to imaju najbolji pogled na grad i odli\u010dnu kuhinju. Tim Hotela Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> je ostao veran konceptu brenda, kao i njihova motivacija da prona\u0111u i restauriraju zgrade od istorijskog zna\u010daja, skre\u0107u\u0107i pa\u017enju i reaktiviraju\u0107i kultne lokacije i tradicionalna naselja Ekvadora.<\/p>\n\n\n\n

    Sobe hotela Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> odr\u017eavaju tradicionalnu tehniku gradnje Kuenke sa zidovima od bahrekuea i krase ih elementi odabrani iz uzvi\u0161ene kolekcije ekskluzivnih umetni\u010dkih dela koji su savr\u0161eno upareni sa finim detaljima kao \u0161to su ru\u010dno izrezbarena uzglavlja kreveta koje su napravili ve\u0161ti majstori. Ja sam imao priliku da boravim u luksuznom apartmanu sa balkonom i \u0111akuzijem. <\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Sve prostrane luksuzne sobe hotela Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> imaju pristup privilegovanom pogledu na reku Tomebamba i moderan deo grada. Visoki plafoni su ispunjeni visokim zidovima od cigle, koji \u010dine deo ekskluzivnog dekora kojem se mo\u017ee diviti tokom kupanja u \u0111akuziju, savr\u0161en detalj za svaki boravak. Svi tipovi kreveta se sastoje od pli\u0161anog du\u0161eka sa jastukom koji je razvio Simmons ekskluzivno za Art Hotels Ecuador. Ekskluzivna ekvadorska organska linija AromaVida kupatilskih proizvoda poma\u017eu u podmla\u0111ivanju tela i du\u0161e. U ovom hotelu uvek mo\u017eete ra\u010dunati na moderno sopstveno kupatilo sa tu\u0161 kabinom i tu\u0161em sa ki\u0161nim tu\u0161em u kojem imate bade mantile i papu\u010de koje vas prosto mame da se opustite.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Svaka soba za goste tako\u0111e uklju\u010duje iHome dvostruko punjenje (priklju\u010dna stanica za brzo punjene i USB port), budilnik\/radio i pristup mnogim me\u0111unarodnim kanalima preko DIRECTV-a sa kristalno jasnim kvalitetom slike na 40\u201d televizorima za savr\u0161eno gostoprimstvo, \u0161tede\u0107i 30% vi\u0161e energije od konvencionalnih televizora. U ormaru se nalazi sef, a ono \u0161to je najva\u017enije da znate da je Wi-Fi uvek besplatan u bilo kom objektu Art Hotels Ecuador grupe hotela.<\/p>\n\n\n\n

    \u017deleo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> na toploj dobrodo\u0161lici i \u0161to su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje \u0107u pamtiti!<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    U narednom postu pisa\u0107u vam o drugim zanimljivim lokalitetima koji se nalaze u neposrednoj blizini Kuenke koje biste trebali posetit, ako se odlu\u010dite da provedete u ovom delu Ekvadora neko vreme. Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog tre\u0107eg specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dkoj Fondaciji Op\u0161tine Kuenka<\/a><\/em><\/strong>, Turoperatoru Cuenca BesTours<\/a><\/em><\/strong> i Hotelu Cruz del Vado<\/a><\/em><\/strong> u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Ekvadora.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

    \u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i \u017eeleo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim Turisti\u010dkoj Fondaciji Op\u0161tine Kuenka<\/a><\/em><\/strong> na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne ekvadorske kulture.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Ekvadoru i predstavljanje Kuenke koja krasi jug ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?<\/p>\n\n\n\n

    Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

    U narednim pri\u010dama iz Ekvadora otkri\u0107emo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!<\/p>\n\n\n\n

    Blogerski pozdrav iz Kuenke,<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dkoj Fondaciji Op\u0161tine Kuenka<\/a><\/em><\/strong>, Turoperatoru Cuenca BesTours<\/a><\/em><\/strong> i<\/em><\/strong> Hotelu Cruz del Vado<\/a> kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec \u0107e biti posve\u0107en jednoj neobi\u010dnoj zemlji u srcu Ju\u017ene Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi \u2013 Ekvador. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa \u017eeleo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, Turisti\u010dkoj Fondaciji Op\u0161tine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz Ekvadora i modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14421,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,8963,9],"tags":[8829,5292,8822,8818,8828,3769,4711,56,54,55,2331,3862,8491,2307,77,3394],"class_list":["post-14380","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-mr-m-hotel-recenzije","category-putovanja","tag-cuenca-bestours","tag-daleka-putovanja","tag-ekvador","tag-juzna-amerika","tag-kuenka","tag-lepota-putovanja","tag-luksuzna-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-neobicna-putovanja","tag-putopis","tag-putovanja","tag-putovanje"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14380","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14380"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14380\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16386,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14380\/revisions\/16386"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14421"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14380"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14380"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14380"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}