{"id":14624,"date":"2024-11-29T08:00:00","date_gmt":"2024-11-29T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=14624"},"modified":"2024-11-29T14:34:30","modified_gmt":"2024-11-29T13:34:30","slug":"pisma-iz-ekvadora-gvajakil-najsareniji-biser-pacifika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-ekvadora-gvajakil-najsareniji-biser-pacifika\/","title":{"rendered":"Pisma iz Ekvadora: Gvajakil, naj\u0161areniji biser Pacifika…"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec \u0107e biti posve\u0107en jednoj neobi\u010dnoj zemlji u srcu Ju\u017ene Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi \u2013 Ekvador. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa \u017eeleo bih da se zahvalim PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, Royaltour DMC turisti\u010dka agenciji<\/a><\/em>,<\/strong> kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz Ekvadora i modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Ako \u017eelite ste kojim slu\u010dajem propustili da pro\u010ditate prethodne postove putopis i modne pri\u010de iz Ekvadora ili \u017eelite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetno\u0161\u0107u i arhitekturom baroka\u2026<\/a><\/em><\/strong> (Putopis)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko ume\u0107e sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom\u2026<\/a>(Modna pri\u010da)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  3. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Ju\u017ene Amerike na sredini sveta\u2026<\/a> (Putopis)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  4. Brett Johnson: Moda za savremenog mu\u0161karca sa istan\u010danim i prefinjenim ukusom\u2026<\/a> (Modna pri\u010da)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  5. Pisma iz Ekvadora: Kuenka, \u017eivahni \u0161armantni kolonijalni dragulj Ju\u017ene Amerike\u2026<\/a> (Putopis)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  6. Appella: Jedinstveni satovi koji spajaju klasi\u010dan dizajn i \u0161vajcarsku funkcionalnost\u2026<\/a> (Modna pri\u010da)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  7. Pisma iz Ekvadora: Ingapirca, Gualaceo i Chordeleg, istra\u017eite lepotu andske kulture…<\/a> (Putopis)<\/em><\/strong><\/li>\n\n\n\n
  8. Brett Johnson: Ameri\u010dki dodir ve\u010dite elegancije…<\/a> (Modna pri\u010da)<\/em><\/strong><\/li>\n<\/ol>\n\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Royaltour<\/a><\/em><\/strong> je specijalizovana DMC turisti\u010dka agencija za putovanja u okviru Ekvadora i Latinske Amerike. Ova izuzetna turisti\u010dka agencija u svojoj ponudi ima posebno dizajnirane pakete putovanja za mladence i porodice, mala krstarenja Galapagos boutique programe, brojne ture za ronjenje, kao i za sportsko pecanje. Na inostranom tr\u017ei\u0161tu fokus Royaltour DMC turisti\u010dke agencije su: Gastronomski turizam, Sportske ture, muzi\u010dke festivale, hodo\u010da\u0161\u0107a (Camino de Santiago i Marian Routes), krstarenja po celom svetu, Disney, brojne ski kampove, Formulu 1, Expo Dubai, teniske turnire, Ligu \u0161ampiona i Svetsko prvenstvo. <\/p>\n\n\n\n

    Osniva\u010d i vlasnik agencije je Erick Andr\u00e9s G\u00e1lvez, koji je na\u0161 boravak u Gvajakilu u\u010dinio posebnim. Ako vas put navede u Gvajakil, moja topla preporuka je da se obratite Royaltour<\/a><\/em><\/strong> turisti\u010dkoj agenciji \u010diji tim \u0107e u\u010diniti va\u0161 boravak, kao i samo iskustvo neverovatnim.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Gvajakil (Guayaquil), zvani\u010dan naziv grada je Santjago de Gvajakil, glavni grad provincije Gvajas i prestonica istoimenog kantona. Nalazi se u ju\u017enom centru priobalnog regiona Ekvadora, na obalama reke Gvajas, oko 20 kilometara od njenog u\u0161\u0107a u Tihi okean. Okru\u017een je Estero Salado u svom jugozapadnom delu i po\u010detkom planinskog lanca Chongon Colonche, lanca planina niske nadmorske visine, na severozapadu. Grad je podeljen na 16 gradskih \u017eupa.<\/p>\n\n\n\n

    Sa populacijom od skoro 3 miliona stanovnika, to je najnaseljeniji grad u zemlji i peti u Andskoj zajednici. Me\u0111utim, njegovo urbano jezgro prevazilazi urbane \u017eupe, okupljaju\u0107i obli\u017enje gradove i \u017eupe; tako, konurbacija Gvajakila pokriva populaciju od skoro 4 miliona stanovnika, \u0161to je najmnogoljudnija urbana aglomeracija u dr\u017eavi i tako\u0111e peta u Andskoj zajednici. Kao najmnogoljudniji grad, on je jedan od dva razvojna centra zemlje – zajedno sa Kitom (Quito), nacionalnom prestonicom u kojem se nalaze glavni poslovni, finansijski, kulturni i sportski subjekti Ekvadora.<\/p>\n\n\n\n

    Posle nekoliko poku\u0161aja osnivanja grada, definitivno je osnovan 1547. godine pod imenom \u201eSantjago de Gvajakil\u201c, kao brodogradili\u0161te i trgova\u010dka luka u slu\u017ebi \u0161panske krune; od tog trenutka slu\u017eio je kao glavna ta\u010dka u privredi \u0161panske kolonije, a zatim i nacije. Gvajakil je bio dom velikih revolucija i ustanaka tokom istorije, kao prvi ekvadorski grad koji je dobio definitivnu nezavisnost od \u0160panije 1820. Tada je to bio glavni grad Slobodne provincije Gvajakil, koja je kasnije pripojena Velikoj Kolumbiji. Od 1830. godine postaje deo Republike Ekvador kao va\u017ena ekonomska i politi\u010dka osovina.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Gvajakil je glavni ekonomski centar, kulturni i finansijski resursi Ekvadora. Ovaj grad se isti\u010de me\u0111u gradovima Ekvadora po velikoj upotrebi masovnog saobra\u0107aja, kao i po ukupnoj gustini i raznovrsnosti stanovni\u0161tva. Gradska luka je jedna od najva\u017enijih na isto\u010dnoj obali Pacifika jer skoro 70% privatnog izvoza zemlje ide preko njenih objekata, donose\u0107i 83% uvoza.<\/p>\n\n\n\n

    Kako je ovaj naj\u0161areniji biser Pacifika dobio svoje ime? Za ime grada Santjago de Gvajakil vezuju se nekoliko teorija za koje se istori\u010dari sla\u017eu da ima pre-hispansko poreklo. Od kada je zapo\u010deo proces osnivanja 1534. godine, vezuje se za ime Santjaga u znak se\u0107anja na svog sveca za\u0161titnika, Santjaga Starijeg, apostola Isusa Hrista, koji je i svetac za\u0161titnik nekoliko gradova u Latinskoj Americi osnovanih u kolonijalnom periodu. , kao \u0161to je grad Santjago u \u010cileu, kao i u Kraljevinini \u0160paniji.<\/p>\n\n\n\n

    Jedna od teorija zasniva se na romanti\u010dnoj legendi, koja se prenosi usmenim putem s generacije na generaciju, koja etimolo\u0161ko poreklo pripisuje spoju imena poglavice po imenu Guaias i njegove supruge Kuil, simbola domoroda\u010dkog otpora koji \u2013 prema narodnoj tradiciji – izabrali da se bore do smrti (i na kraju da spale selo) radije nego da se podvrgnu vazalstvu koje su nametnuli \u0161panski osvaja\u010di.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Postojanje grada sli\u010dnog imena Gvajakilu, koji se nalazi u blizini grada Durana, bio je uzrok istra\u017eivanja arheologa i istori\u010dara, koji su se slo\u017eili da je u vreme osvajanjem, upravljao je poglavica Gvajakile. Ako se otkrije pravo poreklo, jedina sumnja koja bi opstajala bila bi da li je re\u010deno da je poglavica koji je dao ime gradu i reci ili obrnuto. Ali istra\u017eiva\u010d Anhel Veliz Mendoza u svojoj knjizi “el cacique Guayaquile” navodi da se naziv grada pominje najmanje sedam puta u dokumentima pre 1543. godine. Veruje se da je ime Gvajakil posledica poslednjeg naseljavanja stanovni\u0161tva, u zemljama poglavica Gvajakila. Ovo podru\u010dje je zauzela nacija Chonos, grupa naroda koja se sa arheolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta naziva kultura Milagro-Kevedo.<\/p>\n\n\n\n

    Nakon nekoliko transfera i po\u017eara, grad je definitivno osnovan 1547. godine pod nazivom \u201eVeoma plemenit i veoma odan grad Santjago de Gvajakil\u201c. Nakon sticanja nezavisnosti grada 1820. godine, termin \u201eVeoma plemenit i veoma odan\u201c je nestao zbog njegovog odvajanja od \u0160panskog carstva. Trenutno se ime za\u0161titnika Santjago de Gvajakila ne koristi redovno, iako je to zvani\u010dno ime grada.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    U pretkolumbovsko doba, region Gvajakila je bio naseljen sa nekoliko autohtonih sela. One su se sastojale od politi\u010dke organizacije, ratnih akcija i komercijalne razmene sa drugim narodima koji se nalaze na jugu u dana\u0161njem Peruu i na severu u dana\u0161njem Meksiku, plovidbom splavovima, oslanjaju\u0107i se na re\u010dnu strukturu reke Gvajas. narodi koji su se naselili u blizini reke bili su proizvod migracije koja je nastala iz kulture Mantena, a poznati su kao \u201eMantenos del Sur\u201c ili kao Huancavilca kulture. U poslednjem periodu pre-hispanske ere, periodu integracije, Huancavilcas su pokrivali ve\u0107inu sada\u0161nje provincije Guaias i drugih okolnih provincija, u kojima su se razvijale i druge kulture. Ove kulture su se razvijale nezavisno od drugih sve do \u0161panskog osvajanja.<\/p>\n\n\n\n

    Ubrzo nakon \u0161to je Fransisko Pizaro zapo\u010deo osvajanje Perua, a da bi kolonizovao i pro\u0161irio \u0161pansku dominaciju na sever drevnog carstva Inka, naredio je da se 15. avgusta 1534. godine osnuje Vila Santijago de Kito, u blizini sada\u0161njeg grada. Riobamba, ali je nakon kratkog vremena nare\u0111eno da se prebaci na mesto unutar teritorije Inka, zbog toga odlaze dve ekspedicije. Jedna od ekspedicija krenula je na sever, koja \u0107e kasnije osnovati grad San Francisko de Kito. U me\u0111uvremenu, druga ekspedicija je krenula na jugozapad i stigla do priobalnog podru\u010dja, sa kojim su se naselili u nekoliko sektora, ali ih je doma\u0107i otpor izbacio iz njih.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Osnivanje grada je bio proces u kojem je nekoliko \u0161panskih ekspedicija poku\u0161alo da nasele kolonijalni grad, ali zbog otpora domorodaca to je bio prete\u017eak zadatak. Prvo naselje napravio je Sebastijan od Benalkazara 1534. godine, koji je stigao iz Paite sa nekoliko ekspedicija i osnovao grad isto\u010dno od reke Guaias, ali su \u010conosi uni\u0161tili grad i ubili skoro polovinu stanovnika.<\/p>\n\n\n\n

    Godine 1536, po Pizarovom nare\u0111enju, Ernando de Zaera je preselio grad blizu mesta zvanog \u201eJahual\u201c, ali po\u0161to je \u0161panskim vojskama bila potrebna podr\u0161ka sa juga, Zaera i njegova vojska su oti\u0161li \u200b\u200bu Peru. Pizaro je ponovo naredio preno\u0161enje i rekonstrukciju alkapitanski grad Francisco de Orellana i 1537. grad se nastanio u Kulati, sada\u0161njem sektoru La Puntilje u Samborondon, a zatim Oreljana ponovo odlazi u Limu, ostavljaju\u0107i Huana Porsela na mestu gradona\u010delnika. Godine 1541. savez izme\u0111u \u010conosa i Punaesa opsedao je grad u sukobima koji su trajali \u0161est meseci. <\/p>\n\n\n\n

    U maju 1542. godine, kapetan Dijego de Urbina ponovo je preselio grad i sklonio se blizu Huancavilcasa, zapadno od reke Guaias, me\u0111utim, 1543. godine Huancavilcas je potpuno uni\u0161tio grad i jo\u0161 jednom je grad morao biti preme\u0161ten na isto mesto gde je Belalkazar. izgra\u0111ena 1534. Kona\u010dno, nakon \u0161to je izbio gra\u0111anski rat izme\u0111u Pizara i Almagra, grad je preme\u0161ten na svoju sada\u0161nju lokaciju 25. jula 1547. godine pod nazivom Veoma plemenit i veoma odan grad Santjago de Gvajakil.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    U kolonijalnom periodu, Santiago de Gvajakil je po\u010deo da raste sa brda Santa Ana i nakon kratkog vremena postaje va\u017ean trgova\u010dki centar, sa kojim je Audiensija odr\u017eavala komercijalne veze sa ostalim delovima \u010ditavog ju\u017enopacifi\u010dkog regiona, a ovo je doprinelo obilju korisne \u0161ume za gradnju, postojanju velikog broja pojedinaca koji tra\u017ee posao (\u0161to je pojeftinilo radnu snagu) i strate\u0161ka lokacija luke omogu\u0107ila je Gvajakilu da postane glavno brodogradili\u0161te Mornarice Ju\u017enog mora i jedno od velikih i va\u017enih u Americi u sedamnaestom veku.<\/p>\n\n\n\n

    Zbog komercijalnog procvata koji je grad odr\u017eavao tokom svojih ranih godina, Santiago de Gvajakil je morao da pretrpi nekoliko piratskih napada. Engleski privatnik Tomas Kevendi\u0161 je 1586. godine napao grad, a Holan\u0111anin \u017dak L’Eremitski slu\u017ebenik u\u010dinio je isto 1624. godine, dok se naredni napad dogodio 1684. godine, kada je Vilijam Dampjer zajedno sa drugim piratima uni\u0161tio ve\u0107i deo grada zbog po\u017eara koji su nastali njihovim napadima. Francuski pirati D’Hout, Picard i Groignet su 1687. godine zapo\u010deli napade, ostavljaju\u0107i grad delimi\u010dno uni\u0161ten, oplja\u010dkan, a glavne zgrade spaljene do temelja. Iz ovih doga\u0111aja odlu\u010deno je da se grad preseli, \u0161to je dovelo do odvajanja grada na stari deo grada i novog dela grada u procesu koji je trajao izme\u0111u 1690. i 1696. godine. Usled stalnih transfera, brojni javljaju se po\u017eari i kuge koje bi pogodile grad ostavljaju\u0107i stotine mrtvih. Kao preventivna mera protiv napada, na brdima su se stvarale utvrde i vojska je rasla, dok su piratski napadi postepeno slabili do potpunog nestajanja.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Corregimiento iz Gvajakila je 1763. godine transformisan u vladu Gvajakila i pre\u0161ao je iz sastava vicekraljevstva Perua u vicekraljevstvo Nove Granade. Dok je 10. novembra 1764. po\u017ear pod nazivom Fuego Grande uni\u0161tio je veliki deo novog grada , koji je trenutno na listi jedne od najve\u0107ih katastrofa u Gvajakilu. Nakon nesre\u0107e, kroz napore pred kraljem, zatra\u017eeno je osloba\u0111anje od pla\u0107anja alkabala na ograni\u010deno vreme, a uz zajam od dvesta hiljada pezosa, grad je po\u010deo brzo da se obnavlja. Sa kraljevskom potvrdom iz 1803. godine, Vlada Gvajakila vra\u0107a da zavisi od vicekraljevstva Perua, zbog postoje\u0107eg velikog komercijalnog toka i kako bi se pobolj\u0161ala vojna odbrana od privatnika i oja\u010dala brodogradili\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

    Nakon neuspe\u0161nih poku\u0161aja emancipacije u drugim delovima Kraljevske publike Kita, ali motivisani oslobodila\u010dkom strujom i dolaskom generala Hozea de San Martina sa Oslobodila\u010dkom ekspedicijom Perua na sever Perua i kontrolom \u0161panske pomorske mo\u0107i u Pacifik u kampanji Tomasa Kokrejna, 9. oktobra 1820. godine grad Gvajakil je proglasio nezavisnost od \u0160panaca Carstva, pridru\u017euju\u0107i se na taj na\u010din emancipatorskom cilju ostalih regiona na kontinentu. Sa osamostaljenjem grada, Hose Hoakin de Olmedo, koji je bio zadu\u017een za privremenu vladu, sazvao je skup\u0161tinu 8. novembra te godine na kojoj je Slobodni Stvorena je provincija Gvajakil i njen izborni statut i ustav za dr\u017eavu u nastajanju. Pored toga, obezbedila suverenitet Gvajakila i njegovu nezavisnost, stvorena je Za\u0161titna divizija Kita, preko koje je trebalo da se osamostali ostatak Predsedni\u0161tva Kita, \u010dime je ustupio mesto po\u010detku rata za nezavisnost u regionu.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Vojska Gvajakila je vodila niz bitaka kako bi osigurala nezavisnost grada i njegove provincije, me\u0111utim, rojalisti\u010dke vojske su nastavile da se ujedinjuju u planinama. Predsednik Olmedo je odlu\u010dio da zatra\u017ei pomo\u0107 od ostalih oslobodilaca Ju\u017ene Amerike, uz pomo\u0107 \u010dega je dobio pomo\u0107 Simona Bolivara, koji je poslao Antonija Hosea de Sukrea sa zna\u010dajnom vojskom u korist emancipatorskog cilja. I u slanju Hosea de Sana Martin iz peruansko-argentinske divizije koja je komandovala Santa Kruzom. Od toga su se oslobodila\u010dke armije konsolidovale na obali, u\u0161ao me\u0111uandskom uli\u010dicom gde su krenuli na sever, odr\u017eavaju\u0107i nekoliko bitaka i kona\u010dno 24. maja 1822. godine, porazili su rojalisti\u010dke snage u bici kod Pi\u010din\u010de koja je u\u010dvrstila nezavisnost teritorija stare kraljevske publike Kita.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Nakon postizanja nezavisnosti, Kito i Kuenka su brzo pripojeni Velikoj Kolumbiji, dok je Bolivar poku\u0161ao da pripoji i Slobodnu provinciju Gvajakil. Me\u0111utim, u Gvajakilu se tako\u0111e sna\u017eno razmatrala opcija pridru\u017eivanja Peruu ili ostanka nezavisnosti. Hose de San Martin je tako\u0111e pokazao \u017eelju da se ovaj grad pridru\u017ei Peruu, zbog \u010dega Bolivar odlu\u010duje da u\u0111e u grad sa vojskom, ne poznaje lokalnu vlast pod protestom naroda i \u010deka San Martin, kao rezultat, Olmedo samoizgnan u Limu. Sastanak oslobodilaca, nazvan Gvajakil intervju, odr\u017ean je 26. jula 1822. godine i rezultirao je sporazumima o definiciji peruanske nezavisnosti, gde \u0107e San Martin dati slobodan put Bolivaru da ga zaklju\u010di i pripajanje Gvajakila Granu. Kolumbija. Od 31. jula 1822. godine slobodna provincija Gvajakil je postala departman Gvajakil, koji je zauzvrat bio deo ju\u017enog okruga Gran Kolumbije. Nedugo zatim, 1829. godine na grad je izvr\u0161ila invazija peruanske vojske koja ga je okupirala na period od sedam meseci.<\/p>\n\n\n\n

    Naredne godine, Ju\u017eni distrikt je odvojen od Velike Kolumbije i stvorena je Republika Ekvador, a Gvajakil je postao njen deo 19. maja 1930. godine. Za prvog predsednika je izabran Venecuelanac Huan Hose Flores, koji je tu funkciju obavljao u tri mandata koja su se pokazala kao biti poguban za mladu naciju. Kasnije, 1845. godine sastala se narodna skup\u0161tina koja je izradila novi ustav kojim su Floresu pripisana prevelika ovla\u0161\u0107enja, pored njegovog trenutnog reizbora i produ\u017eenja perioda vladavine. Zbog toga je 6. marta 1845. u Gvajakilu izbila markisti\u010dka revolucija koju su predvodili Hose Hoakin de Olmedo, Visente Rokafuerte, Visente Ramon Roka, Dijego Noboa, izme\u0111u ostalih; koji je zbacio Floresa i uspostavio novu liniju vlasti nazvanu markisti\u010dki period.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Posle nekoliko godina, Marcismo je ostao na vlasti sve do 1859. godine, kada je Francisko Robles podneo ostavku na mesto predsednika Ekvadora. Nakon \u0161to je Robles napustio vlast, u zemlji je formirano nekoliko vrhovnih poglavarstva. U Gvajakilu se general Giljermo Franko Erera proglasio za vrhovnog \u0161efa Gvajasa, dok je u Kitu formirana privremena vlada pod komandom Gabriela Garsije Morena, a u Kuenki se Jeronimo Karion proglasio za vrhovnog poglavara tog regiona. Pored unutra\u0161nje politi\u010dke krize, Peru je tako\u0111e morao da se nosi sa diplomatskim i teritorijalnim problemima. Franko je pregovarao o sporazumima sa predsednikom Perua Ramonom Kastiljom, sa kojim je potpisao ugovor iz Mapasingue, nakon \u0161to su peruanske trupe zauzele grad. <\/p>\n\n\n\n

    Nakon povla\u010denja peruanske ekspedicije; 24. septembra 1860. godine, snage Garsije Morena i Huana Hosea Floresa, koji su pomogli Garsiji Morenu u poku\u0161aju da se pomire sa Ekvadorom, odr\u017eale su sukob poznat kao Bitka kod Gvajakila protiv snaga Giljerma Franka. Kao rezultat Garsije Morena pobedom, Gvajakil je ponovo pripojen Ekvadoru i kasnije je Ugovor iz Mapasingua poni\u0161ten od strane kongresa obe nacije. Pored toga, nakon ovih doga\u0111aja, po\u010deo je period poznat kao Garsijanizam u vladi Ekvadora.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Tokom godina nastavio je sa svojom komercijalnom tradicijom, a trenutno u su\u0161tinski ekonomskom procesu, posve\u0107en je turizmu, ogleda se u promenama u ukrasu grada, uz pobolj\u0161anje samopo\u0161tovanja gra\u0111ana. proces koji je trajao godinama, od poslednje dve op\u0161tinske uprave. Gvajakil se tako razvio u nacionalnu i me\u0111unarodnu turisti\u010dku destinaciju, doma\u0107in me\u0111unarodnih sajmova i doga\u0111aja.<\/p>\n\n\n\n

    Centar grada Gvajakila jedno je od najva\u017enijih mesta za doma\u0107i i strani turizam, jer je najstariji i najkolonijalniji. Podru\u010dje Malekon 2000 je od velikog turisti\u010dkog interesa i nalazi se u blizini centra. Point, koji se nalazi u oblasti Puerto Santa Ana, najve\u0107a je zgrada u Gvajakilu i zemlji. Naselje “Las Penas” je jo\u0161 jedno zanimljivo mesto, ima otprilike 444 stepenika i zavr\u0161ava se vidikovcem sa kojeg mo\u017eete u\u017eivati u najlep\u0161em pogledu na grad.<\/p>\n\n\n\n

    Njegova geografska lokacija postavlja ga kao kapiju ka ostrvima Galapagos i u nekoliko navrata je osvojio nagrade World Travel Adwards. Me\u0111u njima: Vode\u0107a destinacija za gradski odmor u Ju\u017enoj Americi i Vode\u0107a destinacija za poslovno razvijanje i konferencije u Ju\u017enoj Americi.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Gvajakil je grad u kojem se nude razne vrste aktivnosti i doga\u0111aja. Pored ekskurzija ili tura: \u0161oping ture u tr\u017enim centrima, gastronomske ture, verske ture ili ture u agroturisti\u010dkim hacijendama. Dobra alternativa upoznavanju grada su besplatni obilasci koji se nude kroz op\u0161tinu Gvajakil.<\/p>\n\n\n\n

    Jedno od najzna\u010dajnijih mesta za turiste je Malecon 2000, nazvana tako po imenu fondacije koja je izvela radove. Originalno ime je Malekon Simon Bolivar. Ovaj rad je projekat urbane regeneracije stare \u0161etali\u0161ta. Sa du\u017einom od 2,5 km, svojim posetiocima, pored bezbednosti, nudi i sjajne spomenike istorije grada, muzeje, ba\u0161te, fontane, vidikovce, tr\u017ene centre, restorane, barove, restorane, prvi IMAX bioskop u Ekvadoru, pristani\u0161ta, odakle se mo\u017eete ukrcati na \u010damce za dnevne i no\u0107ne \u0161etnje du\u017e reke Gvajas.<\/p>\n\n\n\n

    Prema studijama koje je sprovelo Op\u0161tinsko javno preduze\u0107e za turizam, gra\u0111ansku promociju i me\u0111unarodne odnose, 54% turista koji dolaze u Gvajakil su stranci, dok 98% turista preporu\u010duje grad kao turisti\u010dku destinaciju.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Na Malecon del Salado mo\u017eete u\u017eivati u porodi\u010dnim \u0161etnjama du\u017e u\u0161\u0107a u malim \u010damcima i diviti se flori i fauni u\u0161\u0107a; tu su i diskoteke, kao i brojni restorani i barovi. Las Penas je najstariji kvart u Gvajakilu. Poslednjih godina transformisan je u jednu od glavnih atrakcija grada. Puerto Santa Ana: to je arhitektonski megaprojekat sli\u010dan Coconut Valk of Miami ili Puerto Madero u Argentini, to je stambeno, poslovno i potencijalno turisti\u010dko mesto koje ima nekoliko zgrada savremene gradnje i luksuzne stanove. Njegova prva faza je sve\u010dano otvorena 2007. godine. Na samo nekoliko metara od Penjasa i brda Santa Ana, nalazi se Guaiakuil Artisan Market (MAG), koja je nastala 1982. godine i od tog trenutka okuplja pod jednim krovom umetnost, kulture i zanate 4 regiona Ekvadora. To je najstarija zanatska pijaca u pokrajini sa vi\u0161e od 100 zanatlija sa obale, planina i Amazonije.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Istorijski park Gvajakil se nalazi izvan urbanog perimetra. Mesto ima mangrovu \u0161umu kojom posetioci mogu putovati drvenom stazom. U mangrovu se nalazi 28 vrsta \u017eivotinja, uklju\u010duju\u0107i belorepanog jelena, rakuna, pekara. Tu su i tigrovi, lenjivci, majmuni i krokodili. Ovde tako\u0111e mo\u017eete videti papagaje, harpiju orla i papagaje. Lokalitet tako\u0111e ima repliku starog Gvajakila, neke od zgrada su originalne i prenete su u park. U parku mo\u017eete otkriti glavnu faunu i istoriju ne samo grada ve\u0107 i stare provincije. <\/p>\n\n\n\n

    Nacionalna rekreativna zona Lake Park je ve\u0161ta\u010dko jezero sa vi\u0161e od 2 500 000 m\u00b3 vode (akumulacija) i gde se mo\u017eete baviti sportovima na vodi kao \u0161to su kajak, veslanje \u010damcem, pecanje na obali, podvodni ribolov, ronjenje, snorkeling i drugim vodenim sportovima, kao i aktivnostima kao \u0161to su biciklizam, kampovanje, piknici i u\u017eivanje u prirodi.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Puerto Hondo je turisti\u010dko mesto za u\u017eivanje u flori i fauni (rezervat mangrova) i bavljenje sportovima na vodi kao \u0161to su plivanje, veslanje \u010damcem, vo\u017enja kajakom, itd. Ima pla\u017eu i tipi\u010dnu i tradicionalnu hranu. Dok u za\u0161ti\u0107enoj \u0161umi Cero Blanco mo\u017eete se diviti flori i fauni suve \u0161ume i mo\u017eete u\u017eivati u avanturisti\u010dkom turizmu u ekolo\u0161kom rezervatu sa mogu\u0107no\u0161\u0107u kampovanja iz dana u dan. Cerro Santa Ana se nalazi se severoisto\u010dno od grada, pored naselja Las Penjas i nekoliko metara od Malekon. To je mesto gde je Gvajakil nastao. \u017divopisno mesto i vrlo zanimljivo za posetu jer morate da se popnete na 456 stepenica, sve dok ne do\u0111ete do njegovog vrha, odakle se vidi sever Gvajakila. Brdo je puno kafi\u0107a, barova, zanatskih radnji.<\/p>\n\n\n\n

    Park Seminario se nalazi se u Rocafuerte delu u samom centru grada. U ovom parku mo\u017eete videti spomenik Simonu Bolivaru, kao i veliki izbor zelenih iguana. Park Seminario se na severu grani\u010di sa ulicom Klemente Balen i Milan, na jugu sa ulicom 10 de Agosto, na istoku sa ulicom \u010cile i na zapadu sa ulicom \u010cimborazo, koja je regenerisana za specifi\u010dnu upotrebu pe\u0161aka, jer povezuje park sa katedralom u Gvajakilu. Plaza de Santo Domingo se nalazi se ispred crkve koja joj daje ime, gde se ulica Rokafuerte nalazi pored platoa izme\u0111u brda Santa Ana i Karmen. <\/p>\n\n\n\n

    Metropolitanska katedrala Gvajakila se nalazi se u srcu Gvajakila, izgra\u0111ena je oko 1547. godine, ima prelepe kule u polugoti\u010dkom stilu, bila je mati\u010dna crkva sredinom \u0161esnaestog veka. Prvobitno je katedrala gra\u0111ena od drveta, 1590. godine zgrada je bila na brdu Santa Ana, pored ku\u0107e Kabildo i Plaza de Armas, zatim je hram uni\u0161ten u stra\u0161nom po\u017earu 1692. godine. Samanes Park se nalazi se severno od grada, ta\u010dno u sektoru Samanes. To je tre\u0107i po veli\u010dini park u Latinskoj Americi, jer se prostire od reke Gvajas do Via a Daule sa oko 851 hektara. Re\u010d je o rekreativnom parku koji ima veliki broj fudbalskih, teniskih, ko\u0161arka\u0161kih i rukometnih terena; tako\u0111e ima lagunu i koncertni prostor sa kapacitetom od 10.000 ljudi. <\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    U ovom parku je izgra\u0111en stadion koji je dobio ime u \u010dast preminulog fudbalera Kristijana Beniteza Betankura, kapaciteta 8.000 ljudi. Na ovom stadionu kod ku\u0107e igra fudbalski klub Gvajakil iz Serije A ekvadorskog fudbala. Ako ste ljubitelj ekstremnih sportova u blizini Gvajakila postoje mali gradovi okru\u017eeni sa dosta prirode koji su idealni za bavljenje ekstremnim sportovima i aktivnostima na otvorenom. Kanjoning koji se sastoji od spu\u0161tanja kroz kanjone ili vodopade jedan je od naj\u010de\u0161\u0107e praktikovanih od strane turista koji stignu u Gvajakil i koji tra\u017ee neku avanturu u blizini, tako\u0111e barsiving i tubing koji se sastoji od jedrenja kroz reke brzih voda je jo\u0161 jedan avanturisti\u010dki sport na otvorenom \u0161iroko praktikovana.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Hilton Colon Guayaquil<\/a><\/em><\/strong> se nalazi u blizini me\u0111unarodnog aerodroma Hose Hoakin de Olmedo, koji vas povezuje sa ostrvima Galapagos. Za samo 10 minuta vo\u017enje, mo\u017eete posetiti \u010duveni Malekon 2000, gradsko \u0161etali\u0161te uz obalu sa brojnim prodavnicama, ba\u0161tama i istorijskim spomenicima. Hilton Colon Guayaquil hotel ima otvoreni bazen sa barom i spa centar sa saunom, parnim kupatilom i sobama za tretmane.<\/p>\n\n\n\n

    \u017deleo bih da se posebno zahvalim osoblju Hilton Colon Guayaquil<\/a><\/em><\/strong><\/em><\/strong> na toploj dobrodo\u0161lici i \u0161to su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje \u0107u pamtiti!<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    U narednom postu pisa\u0107u vam o Hotelu del Parque, koji je predstavnik klasi\u010dnog ekvadorskog luksuza koji se nalazi u osve\u017eavaju\u0107em prirodnom okru\u017eenju. Ovaj izuzetni boutique hotel vam omogu\u0107ava da se opustite u prirodi, koji biste trebali razmotriti, ako se odlu\u010dite da posetite Gvajakil, naj\u0161areniji biser Pacifika. Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog petog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong>, Royaltour DMC turisti\u010dka agenciji<\/a><\/em><\/strong>, Hilton Colon Guayaquil<\/a><\/em><\/strong> u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog \u017eivota u Gvajakilu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Ekvadora.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

    \u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i \u017eeleo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim PRO ECUADOR<\/a><\/em><\/strong> i Royaltour DMC turisti\u010dka agenciji<\/a><\/em><\/strong><\/em><\/strong> na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne ekvadorske kulture i osetim lepote svakodnevnog \u017eivota u Gvajakilu.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Ekvadoru i predstavljanje Gvajakila bisera Pacifika krasi jug ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?<\/p>\n\n\n\n

    Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

    U narednim pri\u010dama iz Ekvadora otkri\u0107emo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!<\/p>\n\n\n\n

    Blogerski pozdrav iz Gvajakila,<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR<\/a>, Royaltour DMC turisti\u010dke agencije<\/a>, <\/em><\/strong>Hilton Colon Guayaquil hotel<\/strong><\/em><\/a> kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec \u0107e biti posve\u0107en jednoj neobi\u010dnoj zemlji u srcu Ju\u017ene Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi \u2013 Ekvador. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa \u017eeleo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, Royaltour DMC turisti\u010dka agenciji, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz Ekvadora i modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14654,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[1684,5292,8841,8840,8818,3769,4711,56,54,55,3862,8491,8826,2307,77,3394,38],"class_list":["post-14624","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-avantura","tag-daleka-putovanja","tag-guayaquil","tag-gvajakil","tag-juzna-amerika","tag-lepota-putovanja","tag-luksuzna-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-neobicna-putovanja","tag-pro-ecuador","tag-putopis","tag-putovanja","tag-putovanje","tag-travel"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14624","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14624"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14624\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14674,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14624\/revisions\/14674"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14654"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14624"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14624"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14624"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}