![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/Pismo-iz-Engleske-London-metropola-velikih-snova-Mr.M-by-Marko-Tadic-mrmbymarkotadic11.jpg\")
<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\nVerujem da svi ljubitelji putovanja koji godinama prate moj blog znaju za moju neopisivu ljubav prema ovom evropskom gradu, koja se prosto ne mo\u017ee opisati re\u010dima, ali sam se potrudio da kroz brojne putopise na Mr.M blogu prenesem bar deli\u0107 atmosfere koja svakodnevno vlada u Londonu. Ovaj grad je poseban, ima milion lica, ali sam siguran da svako ko poseti London se definitivno zaljubi u neko od brojnih lica ove britanske metropole i da prona\u0111e dodatni razlog da zavoli ovaj grad.<\/p>\n\n\n\n
London je grad gde je apsolutno sve mogu\u0107e i svaki san mo\u017ee da postane java, grad koji je tako tradicionalan, verno odr\u017eava sliku svog nasle\u0111a i tradicije, ali opet tako moderan i napredan. Mnogi su prognozirali da \u0107e ovaj grad nakon Bregzita izgubiti na svojoj popularnosti me\u0111u turistima i da \u0107e se zna\u010dajno smanjiti pose\u0107enost, ali to se nije obistinilo, zbog \u010dega mi je izuzetno drago. U ovom postu poku\u0161a\u0107u jo\u0161 jednom da vam opi\u0161em ovaj grad, ali i dam neke korisne savete za obilazak turisti\u010dkih atrakcija koje pre nisam spominjao na svom blogu.<\/p>\n\n\n
<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\nLondon je glavni, a ujedno i najve\u0107i grad Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva, sa populacijom od skoro 9 miliona stanovnika prema podacima iz poslednjeg popisa iz 2022. godine. Zanimljiv podatak je da je upravo London sa svojim \u0161irim metropolitensko podru\u010djem je najve\u0107e u zapadnoj Evropi, sa populacijom od skoro 15 miliona stanovnika. London se nalazi na reci Temzi u jugoisto\u010dnoj Engleskoj, na skoro 80 km plimnog u\u0161\u0107a do Severnog mora i ovaj prostor je bio veliko naselje skoro 2.000 godina. Njegovo drevno jezgro i finansijski centar, grad London, osnovali su Rimljani kao Londinium i zadr\u017eao je svoje srednjovekovne granice. <\/p>\n\n\n\n
Grad Vestminster, zapadno od londonskog grada (Sitija), bio je vekovima doma\u0107in nacionalne vlade i parlamenta. London je rapidno rastao u 19. veku, postav\u0161i najve\u0107i grad na svetu u to vreme. Od 19. veka, naziv \u201eLondon\u201c se odnosio na metropolu oko londonskog Sitija, istorijski podeljenu izme\u0111u okruga Midlseks, Eseks, Sari, Kent i Hertford\u0161ir, koji od 1965. godine u velikoj meri obuhvata administrativnu oblast kojom upravlja Uprava Velikog Londona (GLA), kolokvijalno poznata pod metonimom Gradska Op\u0161tina grada Londona.<\/p>\n\n\n
<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\nKao jedan od najve\u0107ih svetskih gradova, London vr\u0161i sna\u017ean uticaj na svetsku umetnost, zabavu, modu, trgovinu, finansije, obrazovanje, zdravstvenu za\u0161titu, medije, nauku, tehnologiju, turizam, transport i komunikacije. Uprkos egzodusu listinga akcija sa Londonske berze nakon Bregzita, London je i dalje evropska ekonomska sila i jedan od najve\u0107ih svetskih finansijskih centara. U njemu se nalazi najve\u0107a koncentracija visoko\u0161kolskih ustanova u Evropi, od kojih su neke akademske institucije najvi\u0161eg ranga na svetu: Imperial College London u prirodnim i primenjenim naukama, London School of Economics u dru\u0161tvenim naukama i sveobuhvatni Univerzitetski koled\u017e u Londonu. To je najpose\u0107eniji grad u Evropi i ima najprometniji sistem gradskih aerodroma na svetu. Londonska podzemna \u017eeleznica je najstariji sistem brzog tranzita na svetu.<\/p>\n\n\n\n
Razli\u010dite kulture Londona obuhvataju preko 300 jezika. Stanovni\u0161tvo Velikog Londona iz 2023. godine od ne\u0161to manje od 10 miliona u\u010dinilo ga je tre\u0107im gradom po broju stanovnika u Evropi, \u0161to \u010dini 14% stanovni\u0161tva Ujedinjenog Kraljevstva i preko 16% stanovni\u0161tva Engleske. Izgra\u0111eno podru\u010dje Velikog Londona je \u010detvrto po broju stanovnika u Evropi, sa oko 9,8 miliona stanovnika od 2011. godine. Metropolitansko podru\u010dje Londona je tre\u0107e po broju stanovnika u Evropi, sa oko 14 miliona stanovnika od 2016. godine, \u0161to London \u010dini megagradom.<\/p>\n\n\n
<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\nOno \u0161to je zanimljivo za ovaj grad je to da se \u010detiri lokaliteta svetske ba\u0161tine se nalaze ba\u0161 u Londonu: Kev Gardens; Londonski toranj, lokalitet koji sadr\u017ei Vestminstersku palatu, crkva Svete Margarete i Vestminstersku opatiju, kao i istorijsko naselje u Grini\u010du gde Kraljevska opservatorija defini\u0161e po\u010detni meridijan (0\u00b0 geografske du\u017eine) i srednje vreme po Grini\u010du. Ostale znamenitosti uklju\u010duju Bakingemsku palatu, London Eye, Piccadilly Circus, Katedralu Svetog Pavla, Tower Bridge i Trafalgar Square. Grad ima najvi\u0161e muzeja, umetni\u010dkih galerija, biblioteka i kulturnih objekata u Velikoj Britaniji, uklju\u010duju\u0107i Britanski muzej, Nacionalnu galeriju, Prirodnja\u010dki muzej, Tate Modern, Britansku biblioteku i brojna pozori\u0161ta na West End-u. Va\u017eni sportski doga\u0111aji koji se odr\u017eavaju u Londonu uklju\u010duju finale FA kupa, tenisko prvenstvo u Vimbldonu i Londonski maraton. Postao je prvi grad koji je bio doma\u0107in tri letnje olimpijske igre nakon \u0161to je bio doma\u0107in Letnjih olimpijskih igara 2012. godine.<\/p>\n\n\n
<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\u0160ta biste trebali posetiti od turisti\u010dkih atrakcija ako vas put navede u London? Na prethodnim slikama imali ste priliku da vidite najprepoznatljiviji simbol Londona – Big Ben. Big Ben<\/em><\/strong> je nadimak za Veliko zvono Velikog sata u Vestminsteru i za sam toranj sa satom, koji se nalazi na severnom kraju Vestminsterske palate. Prvobitno poznat jednostavno kao Kula sa satom, preimenovan je u Elizabetin toranj 2012. godine kako bi obele\u017eio dijamantski jubilej Elizabete II. Sat je udarni sat sa pet zvona.<\/p>\n\n\n\n Vestminsterska palata<\/em><\/strong> je mesto sastanka parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Obi\u010dno se naziva Domom parlamenta po Donjem domu i Domu lordova, dva zakonodavna doma koja zauzimaju zgradu. Palata je jedan od centara politi\u010dkog \u017eivota Ujedinjenog Kraljevstva. Re\u010d \u201eWestminster\u201c je postao metonim za britanski parlament i britansku vladu, a vestminsterski sistem vlasti obele\u017eava ime palate. Palata je od 1970. godine za\u0161ti\u0107eni objekat I stepena, a od 1987. deo je UNESCO-ve Svetske ba\u0161tine.<\/p>\n\n\n Horse Guards<\/em><\/strong> je istorijska zgrada u Vestminsteru, izme\u0111u Vajthola i Parade konjske garde. Sagra\u0111ena je sredinom 18. veka, zamenjuju\u0107i raniji objekat, kao kasarna i \u0161tala za ku\u0107nu konjicu. Sada\u0161nje i prethodne zgrade bile su, izme\u0111u ranog 18. veka i 1858. godine, glavni vojni \u0161tab Britanske imperije. Konjska garda je prvobitno formirala ulaz u palatu Vajthol i kasnije u palatu Svetog D\u017eejmsa; zbog toga ga i danas sve\u010dano brani Kraljeva lajb-garda.<\/p>\n\n\n\n Iako je jo\u0161 uvek u vojnoj upotrebi, u delu zgrade nalazi se Muzej konjice<\/em><\/strong> koji je otvoren za javnost. Tako\u0111e funkcioni\u0161e kao kapija izme\u0111u Vajthola i parka Sent D\u017eejms. To je tako\u0111e veoma pose\u0107ena turisti\u010dka atrakcija zbog vojnika stra\u017eara na konjima i svi turisti se slikaju sa konjima i poku\u0161avaju da pomaze konje, to nije preporu\u010dljivo jer veliki broj ljudi unervozi \u017eivotinje. Moj savet vam je da napravite sliku stra\u017eara na konju sa bezbedne daljine bez prilaska konjima i nastavite sa obilaskom grada.<\/p>\n\n\n Svakog jutra, konjska Kraljeva spasila\u010dka garda ja\u0161e iz kasarne u Hajd parku u Najtsbrid\u017eu, preko Hajd park kornera, Konstitucijalnog Brda i tr\u017enog centra, da bi preuzela du\u017enosti \u010duvara na ceremoniji u 11:00 \u010dasova radnim danima ili 10:00 \u010dasova nedeljom. Stra\u017eu obi\u010dno obezbe\u0111uje Doma\u0107i konji\u010dki puk, koji se sastoji od eskadrona iz svakog puka ku\u0107ne konjice, spasioci koji nose crvene tunike i bele perjanice za \u0161lemove, i plavi i kraljevski koji nose plave tunike i crvene perjanice. Me\u0111utim, neke druge konji\u010dke jedinice iz Britanije i drugih kraljevstava Komonvelta povremeno postavljaju stra\u017eu; Kraljevska trupa, Kraljevska konjska artiljerija i Kraljevska kanadska konji\u010dka policija su primeri.<\/p>\n\n\n\n Kada je monarh u Londonu, garda se sastoji od jednog oficira i dvanaest drugih \u010dinova, uklju\u010duju\u0107i truba\u010da i zastavono\u0161u; poznat kao Duga stra\u017ea. Kada monarh nije u Londonu, stra\u017ea se svodi na dva podoficira i deset vojnika; poznat kao kratka stra\u017ea.<\/p>\n\n\n\n Ceremonija promene kraljeve spasila\u010dke garde odr\u017eava se na paradi konjske garde pored zgrade konjske garde. Dva stra\u017eara na konjima \u010duvaju ulaz u Konjsku gardu na Vajtholu od 10:00 do 16:00 i smenjuju se svakih sat vremena. U 16:00 \u010dasova je parada sa konjima i dva stra\u017eara ostaju na du\u017enosti do 20:00 \u010dasova.<\/p>\n\n\n Kada zavr\u0161ite sa obilaskom ove turisti\u010dke znamenitosti, toplo vam preporu\u010dujem da posetite najpose\u0107eniji park u Londonu – Sent D\u017eejms park<\/em><\/strong>. Ovaj neobi\u010dni park ima malo jezero, Sent D\u017eejms Park jezero sa dva ostrva poznatije kao Zapadno ostrvo i Pa\u010dje ostrvo, ovo drugo je nazvano po naseljenicima vodenih ptica koje \u017eive u jezeru. Krajem devetnaestog veka Pa\u010dje ostrvo se smatralo dovoljno udaljenom lokacijom za Skotland Jard da tamo uspostavi postrojenje za uklanjanje bombi; stalni \u010duvar ptica je dobio odgovornost da se brine o alatima koji se \u010duvaju za demonta\u017eu ure\u0111aja. Sada se u njemu nalaze pumpe i ma\u0161ine za pre\u010di\u0161\u0107avanje vode za jezero i fontane.<\/p>\n\n\n Stalna kolonija pelikana bila je karakteristika parka otkako ih je ruski ambasador poklonio Karlu II 1664. godine. Dok je ve\u0107ini ptica podrezana krila, postoji pelikan koji se mo\u017ee videti kako leti, povremeno izvan granica parka. Pored ptica, ovo je dom i brojnim drugim \u017eivotinja, a najpoznatije su simpati\u010dne veverice koje izazivaju pozitivne reakcije kod ljudi. Ovaj park mnogi turisti nepravedno me\u0161aju sa Hajd Parkom, ali to uop\u0161te nisu isti parkovi i tamo nema \u010duvenih labudova i veverica, ve\u0107 samo staze za \u0161etnju i vo\u017enju bicikla.<\/p>\n\n\n Plavi most preko jezera pru\u017ea pogled uokviren drvetom na zapad prema Bakingemskoj palati. Gledaju\u0107i na istok, pogled uklju\u010duje fontanu Svire na severu Pa\u010djeg ostrva i pored jezera se nalazi teren za Paradu konjske garde, sa konjskom gardom, Starom ratnom kancelarijom i Vajthol sudom iza. Ju\u017eno od ostrva Duk je fontana Tifani na steni Pelikana; a pored jezera je Kancelarija za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj, sa London Eye, Shell Toverom i Shardom iza. U parku se nalazi de\u010dje igrali\u0161te sa velikim igrali\u0161tem u pesku.<\/p>\n\n\n\n U parku postoje brojni znakovi koji poru\u010duju turistima i posetiocima parka da nije dozvoljeno hraniti \u017eivotinje, ali 99% ljudi ih hrani i \u017eivotinje su navikle. Ako \u017eelite da napravite lepu uspomenu i \u010duvenu sliku sa vevericama u Sent D\u017eejms parku, ponesite malu kesicu le\u0161nika i naoru\u017eajte se strpljenjem i budite brzi, veverice jesu navikle na prisustvo ljudi, ali nisu u potpunosti pripitomljene. Imajte obzira prema \u017eivotinjama u parku i nemojte ih uznemiravati.<\/p>\n\n\n Lagana \u0161etnja kroz ovaj park vas vodi do slede\u0107e veoma va\u017ene znamenitosti Londona, a to je \u010duvena Bakingamska palata<\/em><\/strong>. Ova palata je kraljevska rezidencija u Londonu i administrativno sedi\u0161te monarha Ujedinjenog Kraljevstva. Sme\u0161tena u gradu Vestminster, palata je \u010desto u centru dr\u017eavnih prilika i kraljevskog gostoprimstva. Ovo mesto je bilo je \u017eari\u0161te britanskog naroda u vremenima nacionalnog veselja i \u017ealosti.<\/p>\n\n\n Prvobitno poznata kao Bakingemska ku\u0107a, zgrada u jezgru dana\u0161nje palate bila je velika gradska ku\u0107a izgra\u0111ena za vojvodu od Bakingema i Normanbija 1703. godine na mestu koje je bilo u privatnom vlasni\u0161tvu najmanje 150 godina. Kupio ju je D\u017eord\u017e III 1761. godine kao privatnu rezidenciju kraljice \u0160arlote i postao je poznat kao Kralji\u010dina ku\u0107a. Tokom 19. veka pro\u0161irili su ga arhitekte D\u017eon Ne\u0161 i Edvard Blor, koji su izgradili tri krila oko centralnog dvori\u0161ta. Bakingemska palata je postala londonska rezidencija britanskog monarha na ulazak kraljice Viktorije 1837. godine. Danas ova palata je poznata turisti\u010dka atrakcija Londona.<\/p>\n\n\n London je izuzetno veliki grad i za obilazak turisti\u010dkih atrakcija mo\u017eete se \u0161etati gradom, ali u tom slu\u010daju nosite udobnu obu\u0107u. Ako niste ljubitelj obilaska grada na nogama, tu je raznovrstan sistem prevoza sa\u010dinjen od autobusa i metro linija, moja preporuka je autobus – jeftiniji je i na bolji na\u010din mo\u017eete upoznati grad.<\/p>\n\n\n\n Naravno, tu je i \u010duveni taksi, ali verujte mi da su njihove usluge preskupe. Par puta sam se vozio taksijem po velikom pljusku i ne \u017eelite da znate koliko su iznosili ra\u010duni njihove vo\u017enje.<\/p>\n\n\n Ako se umorite od obilaska ovih atrkacija, savetujem vam da koristite prevoz da bi ste posetili \u010duveni Kensingtonsku palatu koja je na\u0161a slede\u0107a stanica. Kensingtonska palata<\/em><\/strong> je kraljevska rezidencija koja se nalazi u Kensington Gardensu u Kraljevskoj op\u0161tini Kensington i \u010celsi u Londonu. Od 17. veka slu\u017eila je kao rezidencija britanske kraljevske porodice i trenutno je zvani\u010dna londonska rezidencija nekoliko kraljevskih porodica, uklju\u010duju\u0107i princa i princezu od Velsa – Vilijama i Kejt Midlton, vojvodu i vojvotkinju od Glostera, vojvodu i vojvotkinju od Kenta, princa i princezu Majkla od Kenta, i princezu Eugenie, njihova dva sina D\u017eeka Brooksa i njenog supruga, dva sina D\u017eeka i Benka. Izraz “Kensingtonska palata” se \u010desto koristi kao metonim za kancelarije kraljevske porodice koji tamo borave.<\/p>\n\n\n Danas su Dr\u017eavne sobe Kensingtonske palate otvorene za javnost i njima upravljaju Historic Royal Palaces, nezavisna dobrotvorna organizacija koja radi bez javnog finansiranja. Kancelarije i privatni stambeni prostori palate ostaju u nadle\u017enosti Kraljevskog doma. Pored toga, Kensingtonska palata prikazuje brojne slike i druge artefakte iz Kraljevske kolekcije.<\/p>\n\n\n Ovde mo\u017eete prona\u0107i i Statuu Dajane, princeze od Velsa nalazi se u Potopljenom vrtu Kensingtonske palate. Po narud\u017ebini dvojice sinova prin\u010deva Vilijama i Harija na 20. godi\u0161njicu njene smrti, statuu je dizajnirao i izveo vajar Ijan Rank-Brodli i postavio je u novo redizajniranu ba\u0161tu Pip Morison pre nego \u0161to je otkrivena kao spomenik Dajani 1. jula 2021. godine, \u0161to bi trebalo da bude na njen 60.-ti jubilarni ro\u0111endan.<\/p>\n\n\n Kensingtonski vrtovi<\/em><\/strong>, nekada privatni vrtovi Kensingtonske palate, spadaju u kraljevske parkove Londona. Ba\u0161te dele grad Vestminster i Kraljevska op\u0161tina Kensington i \u010celsi i nalaze se odmah zapadno od Hajd parka, u zapadnom centralnom Londonu poznatom kao Vest End. Ba\u0161te se prostiru na povr\u0161ini od 107 hektara. Otvoreni prostori Kensington Gardensa, Hajd parka, Grin parka i Sent D\u017eejms parka zajedno \u010dine gotovo neprekidna \u201ezelena plu\u0107a\u201c u srcu Londona. Kensingtonski vrtovi su rangirani sa visokim prvim stepenom va\u017enosti u Registru istorijskih parkova i vrtova.<\/p>\n\n\n Ako ste odlu\u010dili da posetite Kensingtonske vrtove i Kensington palatu subotom, onda da vam pomognem da upotpunite vreme na pravi na\u010din! Vodim vas u oblast Londona koja je postala neverovatno poznata zbog jednog istoimenog holivudskog ostvarenja sa glumicom koja pleni svojom pojavom, harizmom i zbog svog osmeha osvojila svet – D\u017eulija Roberts. Vodim vas na Nothing Hill<\/em><\/strong>! Ova oblast se nalazi u neposrednoj blizini Kensigtonskih vrtova, tako da smatram da ne biste trebali da presko\u010dite posetu ovoj zanimljivoj \u010detvrti.<\/p>\n\n\n Sigurno se pitate za\u0161to sam ba\u0161 savetovao da dan posete bude ba\u0161 subota, to je zbog \u010duvene uli\u010dne pijace koja se odr\u017eava subotom od jutarnjih sati pa do popodnevnih sati, svake subote u mesecu. Tada su ulice \u017eivahne i ima dosta posetilaca, zbog toga \u0107ete imati bolju uspomenu na Nothing Hill. Ka\u017eem vam ovo iz svog iskustva jer sam nekoliko puta posetio Nothing Hill radnim danima i nije bilo \u017eive du\u0161e na ulici, pa nemate taj utisak da je \u010detvrt pose\u0107ena. Ovaj deo grada je \u017eivahan samo subotom i tokom praznika ba\u0161 zbog uli\u010dnog marketa.<\/p>\n\n\n\n Da vas odmah razo\u010daram ovde ne\u0107ete prona\u0107i \u010duvenu Nothing Hill knji\u017earu i nema plavih vrata, ali mo\u017eete prona\u0107i zanimljive komade ode\u0107e, antikviteta i raznih poklona za koje niste ni znali da su vam potrebni u va\u0161em \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n Glavni dan pijace za antikvitete je subota, jedini dan kada je otvoreno svih pet sekcija: polovna roba, ode\u0107a i modni dodaci, potrep\u0161tine za doma\u0107instvo, vo\u0107e, povr\u0107e i druga vrsta hrane, antikviteti. Upamtite subota je idealno vreme za Portobello Road i za \u010duveni market na Nothing Hill-u koji ne smete propustiti.<\/p>\n\n\n Royal Albert Hall<\/em><\/strong> je koncertna dvorana na severnoj ivici Ju\u017enog Kensingtona. Ima kapacitet od 5.272 sedi\u0161ta. Od kada je dvoranu otvorila kraljica Viktorija 1871. godine, na njenoj bini su se pojavili vode\u0107i svetski umetnici iz mnogih \u017eanrova performansa. To je mesto odr\u017eavanja koncerata BBC Proms, koji se tamo odr\u017eavaju svakog leta od 1941. godine. U njemu se odr\u017eava vi\u0161e od 390 doga\u0111aja u glavnoj sali godi\u0161nje, uklju\u010duju\u0107i klasi\u010dne, rok i pop koncerte, balet, operu, filmske projekcije sa \u017eivom orkestralnom pratnjom, sportski doga\u0111aji, ceremonije dodele nagrada, brojni \u0161kolski i dru\u0161tveni nastupe i banketi. Dodatnih 400 doga\u0111aja odr\u017eava se svake godine u prostorima koji nisu za javnost. Tokom svoje 153-godi\u0161nje istorije, sala je ugostila ljude iz razli\u010ditih sfera, uklju\u010duju\u0107i sastanke koje su odr\u017eavale sufra\u017eetkinje, govore Vinstona \u010cer\u010dila, \u0160arla de Gola i Alberta Ajn\u0161tajna, borbe Lenoksa Luisa, egzibicione borbe Muhameda Alija i koncerte redovnih izvo\u0111a\u010da na mestu kao \u0161to su Erik Klepton i Shirlei Bassei.<\/p>\n\n\n Sala je prvobitno trebalo da se zove Centralna sala umetnosti i nauke, ali je ime promenila u Kraljevski Albert Hall umetnosti i nauke od strane kraljice Viktorije nakon polaganja kamena temeljca za salu 1867. godine, u znak se\u0107anja na njenog supruga, princa Alberta, koji je umro \u0161est godina ranije. Ona \u010dini prakti\u010dni deo spomen obele\u017eja princu, dekorativni deo je Albertov Memorijal direktno na severu u Kensington Gardens, sada odvojen od Hola Kensington Gorom.<\/p>\n\n\n Prirodnja\u010dki muzej u Londonu<\/em><\/strong> je muzej koji izla\u017ee \u0161irok spektar primeraka iz razli\u010ditih segmenata prirodne istorije. To je jedan od tri glavna muzeja na Ekhibition Roadu u Ju\u017enom Kensingtonu, a ostali su Muzej nauke i Muzej Viktorije i Alberta. Me\u0111utim, glavno pro\u010delje Prirodnja\u010dkog muzeja je na Kromvel putu. U muzeju se nalaze primerci nauke o \u017eivotu i Zemlji koji obuhvataju oko 80 miliona predmeta u pet glavnih zbirki: botanika, entomologija, mineralogija, paleontologija i zoologija. Muzej je centar istra\u017eivanja specijalizovan za taksonomiju, identifikaciju i konzervaciju. <\/p>\n\n\n S obzirom na starost institucije, mnoge zbirke imaju veliku istorijsku i nau\u010dnu vrednost, kao \u0161to su primerci koje je sakupio \u010carls Darvin. Muzej je posebno poznat po izlo\u017ebi skeleta dinosaurusa i kitnjastoj arhitekturi – koja se ponekad naziva i katedralom prirode – \u0161to je ilustrovano velikim diplodokusom koji je dominirao nadsvo\u0111enom centralnom dvoranom pre nego \u0161to je 2017. godine, zamenjen skeletom plavog kita koji visi sa plafona. Biblioteka Prirodnja\u010dkog muzeja sadr\u017ei obimnu kolekciju knjiga, \u010dasopisa, rukopisa i umetni\u010dkih dela povezanih sa radom i istra\u017eivanjem nau\u010dnih odeljenja; pristup biblioteci je samo po dogovoru. Muzej je prepoznat kao eminentni centar prirodne istorije i istra\u017eivanja srodnih oblasti u svetu.<\/p>\n\n\n Iako se obi\u010dno naziva Prirodnja\u010dkim muzejom, bio je zvani\u010dno poznat kao Britanski muzej (prirodne istorija) do 1992. godine, uprkos zakonskom odvajanju od samog Britanskog muzeja 1963. Poti\u010du\u0107i iz zbirki u okviru Britanskog muzeja, znamenita zgrada Alfreda Voterhausa izgra\u0111ena je i otvorena do 1881. godine, a kasnije je inkorporirala Geolo\u0161ki muzej. Darvinov centar je noviji dodatak, delimi\u010dno dizajniran kao moderan objekat za \u010duvanje vrednih kolekcija.<\/p>\n\n\n\n Kao i drugi nacionalni muzeji u Ujedinjenom Kraljevstvu koji se finansiraju iz javnih fondova, Prirodnja\u010dki muzej ne napla\u0107uje ulaznicu. Muzej je oslobo\u0111ena dobrotvorna organizacija i neresorno javno telo pod pokroviteljstvom Odeljenja za kulturu, medije i sport. Va\u017eno je napomenuti da je Princeza od Velsa pokrovitelj muzeja.<\/p>\n\n\n Jedan od najpoznatijih i svakako najistaknutijih eksponata \u2014 pod nadimkom \u201eDippi\u201c je 32 metara duga replika skeleta Diplodocus carnegii koji je godinama bio izlo\u017een u centralnoj dvorani. Gluma\u010dku postavu je poklonio \u0161kotsko-ameri\u010dki industrijalac Endru Karnegi, nakon razgovora sa kraljem Edvardom VII, tada zagri\u017eenim poverenikom Britanskog muzeja. Karnegi je platio 2.000 funti (\u0161to je ekvivalentno 272.185 dana\u0161njih funti) za odlivanje, kopiraju\u0107i original koji se \u010duva u Prirodnja\u010dkom muzeju Karnegi. Dela su poslata u London u 36 sanduka, a 12. maja 1905. godine, izlo\u017eba je predstavljena uz veliko interesovanje javnosti i medija. Pravi fosil tek je trebalo da bude montiran, jer se Karnegijev muzej u Pitsburgu jo\u0161 uvek gradio da bi ga smestio. <\/p>\n\n\n\n Kako se vest o Dipiju \u0161irila, Karnegi je platio da napravi dodatne kopije za izlaganje u ve\u0107ini velikih evropskih prestonica i u Centralnoj i Ju\u017enoj Americi, \u010dime je Dipi postao najgledaniji skelet dinosaurusa na svetu. Dinosaurus je brzo postao ikona muzeja i pojavio se u mnogim crtanim filmovima i drugim medijima. Nakon 112 godina izlo\u017eene u muzeju, replika dinosaurusa je uklonjena po\u010detkom 2017. godine da bi je zamenio stvarni skelet mladog plavog kita, 128-godi\u0161nji skelet sa nadimkom \u201eNada\u201c. Dipi je krenuo u obilazak raznih britanskih muzeja po\u010dev\u0161i od 2018. godine i zaklju\u010dno sa 2020. godinom u katedrali u Norvichu.<\/p>\n\n\n Skelet plavog kita, Hope, koji je zamenio Dipija je jo\u0161 jedan istaknuti eksponat u muzeju. Prikaz skeleta, duga\u010dak oko 25 m i te\u017eak 4,5 tone, omogu\u0107en je tek 1934. godine izgradnjom Nove dvorane kitova (danas se zove galerija Sisari (u posebnoj prostoriji gde se nalazi model plavog kita)). Kit je bio u skladi\u0161tu 42 godine od kada se nasukao na pe\u0161\u010dane sprudove na u\u0161\u0107u luke Veksford u Irskoj u martu 1891. godine, nakon \u0161to su ga povredili kitolovci. U to vreme, prvi put je bio izlo\u017een u galeriji Sisari (model plavog kita), ali sada zauzima ponosno mesto u muzejskoj dvorani Hintze. <\/p>\n\n\n\n Diskusija o ideji o modelu u prirodnoj veli\u010dini tako\u0111e je po\u010dela oko 1934. godine, a rad je vo\u0111en u samoj Dvorani kitova. Po\u0161to je uzimanje gipsa tako velike \u017eivotinje smatrano pretjerano skupim, kori\u0161\u0107eni su modeli za pa\u017eljivo spajanje strukture. Tokom izgradnje, radnici su ostavili otvor u kitovom stomaku, koji bi koristili za prikrivene pauze za cigarete. Pre nego \u0161to su vrata zatvorena i zauvek zape\u010da\u0107ena, unutra su stavljeni neki nov\u010di\u0107i i telefonski imenik – \u0161to je ubrzo preraslo u urbani mit da je unutra ostala vremenska kapsula. Radovi su zavr\u0161eni u potpunosti u sali i pred o\u010dima javnosti 1938. godine. U to vreme to je bio najve\u0107i takav model na svetu, sa du\u017einom od 28 metara. Detalje o izgradnji kasnije je pozajmilo nekoliko ameri\u010dkih muzeja, koji su dodatno pro\u0161irili planove. Rad u vezi sa uklanjanjem Dipija i njegovom zamenom Houpom dokumentovan je u specijalu televizije BBC, dan pre nego \u0161to je Hope predstavljena javnosti.<\/p>\n\n\n Darvin centar je doma\u0107in Ar\u010diju, d\u017einovskoj lignji duga\u010dkoj 8,62 metra koja je \u017eiva uhva\u0107ena u ribarskoj mre\u017ei u blizini Foklandskih ostrva 2004. godine. Lignja nije izlo\u017eena, ve\u0107 je uskladi\u0161tena u velikoj prostoriji za rezervoar u podrumu zgrade. Za javnost su omogu\u0107ene posebne posete i pogledaju neizlo\u017eene predmete iza kulisa uz posebnu naknadu tako \u0161to \u0107e rezervisati jednu od nekoliko tura koje se mogu prona\u0107i u njihovoj svakodnevnoj ponudi. Po dolasku u muzej, primerak je odmah zamrznut i po\u010dele su pripreme za njegovo trajno skladi\u0161tenje. Po\u0161to postoji nekoliko potpunih i relativno sve\u017eih primera vrste, izabrano je \u201emokro skladi\u0161tenje\u201c, ostavljaju\u0107i lignje nesecirane. Konstruisan je akrilni rezervoar od 9,45 metara, a telo je sa\u010duvano me\u0161avinom formalina i fiziolo\u0161kog rastvora.<\/p>\n\n\n\n U muzeju se nalaze ostaci i kosti “kita reke Temze”, severnog dobrog kita koji je izgubio put 20. januara 2006. godine i zaplivao u Temzu. Iako se prvenstveno koristi u istra\u017eiva\u010dke svrhe i \u010duva se u skladi\u0161tu muzeja u Vandsvortu. Dinocochlea, jedna od dugotrajnijih misterija paleontologije (prvobitno se smatralo da je to d\u017einovska \u0161koljka gastropoda, zatim koprolit, a sada beton tunela crva), deo je kolekcije od njenog otkri\u0107a 1921. godine.<\/p>\n\n\n Trafalgarski trg<\/em><\/strong> je javni trg u Vestminsterskom gradu u centralnom Londonu, osnovan po\u010detkom 19. veka oko oblasti ranije poznate kao \u010caring Kros. Ime trga je u znak se\u0107anja na bitku kod Trafalgara, britansku pomorsku pobedu u Napoleonovim ratovima nad Francuskom i \u0160panijom koja se odigrala 21. oktobra 1805. godine kod obale rta Trafalgar. <\/p>\n\n\n\n Lokacija oko Trafalgar skvera je postala zna\u010dajna znamenitost Londona od 1200-ih godina. Vekovima su udaljenosti merene od \u010cering Krosa slu\u017eile kao markeri lokacije. Na mestu dana\u0161njeg trga ranije se nalazilo detaljno dizajnirano, zatvoreno dvori\u0161te, King’s Mews. Nakon \u0161to je D\u017eord\u017e IV premestio mevove u Bakingemsku palatu, D\u017eon Ne\u0161 je obnovio ovo podru\u010dje, ali je napredak bio spor nakon njegove smrti, a trg je otvoren tek 1844. godine. <\/p>\n\n\n Nelsonov stub visine od 52 metara u njegovom centru \u010duvaju \u010detiri statue lava. Brojne komemorativne statue i skulpture zauzimaju trg, ali \u010cetvrto postolje, ostavljeno prazno od 1840. godine, je doma\u0107in savremene umetnosti od 1999. godine Istaknute zgrade koje gledaju na trg uklju\u010duju Nacionalnu galeriju, St Martin-in-the-Fields, Kanadsku ku\u0107u i Ju\u017enoafri\u010dku ku\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Trg je kori\u0161\u0107en za okupljanja zajednice i politi\u010dke demonstracije, uklju\u010duju\u0107i Krvavu nedelju 1887. godine, kulminaciju prvog Aldermastonskog mar\u0161a, antiratne proteste i kampanje protiv klimatskih promena. Od 1947. godine Norve\u0161ka daruje jelku trgu i postavlja se dvanaest dana pre i posle Bo\u017ei\u0107a. Trg je centar godi\u0161njih proslava Nove godine u Londonu. Bio je poznat po svojim divljim golubovima sve do njihovog uklanjanja po\u010detkom 21. veka.<\/p>\n\n\n Piccadilly Circus<\/em><\/strong> je raskrsnica i javni prostor londonskog Vest Enda u Vestminsteru. Izgra\u0111ena je 1819. godine da bi povezala Rid\u017eent ulicu sa Pikadilijem. Naziv poti\u010de od latinske re\u010di koja zna\u010di \u201ekrug\u201c, je okrugli otvoreni prostor na raskrsnici ulice.<\/p>\n\n\n\n Piccadilly Circus sada povezuje Pikadili, Rid\u017eent ulicu, \u0160eftsberi aveniju, Hejmarket, Koventri ulicu (nadalje do Lester skvera) i Glasshaus ulicu. Nalazi se u blizini glavnih trgova\u010dkih i zona za zabavu u West Endu. Njegov status glavne saobra\u0107ajne raskrsnice u\u010dinio je Piccadilli Circus u\u017eurbanim sastajali\u0161tem i turisti\u010dkom atrakcijom. Cirkus je posebno poznat po svom video displeju i neonskim reklamama postavljenim na ugaonoj zgradi na severnoj strani, kao i Memorijalnoj fontani \u0160eftsberi i statui Anterosa (za koju se popularno smatra, iako je pogre\u0161no verovanje da je od statusa Erosa). Okru\u017eena je sa nekoliko zna\u010dajnih zgrada, uklju\u010duju\u0107i Londonski paviljon i pozori\u0161te Kriterion. Ispod trga nalazi se stanica Piccadilly Circus, koja je deo sistema londonskog metroa.<\/p>\n\n\n E sada bih \u017eeleo da vam predstavim jednu londonsku \u010detvrt koja je meni posebno draga zbog svoje neobi\u010dnosti. Kovent Garden<\/em><\/strong> je okrug u Londonu, na isto\u010dnoj ivici Vest Enda, izme\u0111u St Martin’s Lane i Druri Lane. Povezuje se sa nekada\u0161njom pijacom vo\u0107a i povr\u0107a na centralnom trgu, sada popularnom \u0161oping i turisti\u010dkom zonom i sa Kraljevskom operom, koja je i sama poznata kao \u201eKovent Garden\u201c. Okrug je podeljen glavnom saobra\u0107ajnicom Long Acre, severno od koje je prepu\u0161teno nezavisnim prodavnicama usredsre\u0111enim na Neal’s Iard i Seven Dials, dok se na jugu nalazi centralni trg sa svojim uli\u010dnim izvo\u0111a\u010dima i ve\u0107ina istorijskih zgrada, pozori\u0161ta i zabavnih sadr\u017eaja, uklju\u010duju\u0107i Londonski muzej transporta i Theatre Royal, Drury Lane.<\/p>\n\n\n Oblast je bila poljana sve dok se nakratko nije naselila u 7. veku kada je postala srce anglosaksonskog trgova\u010dkog grada Lundenvik, a zatim napu\u0161tena krajem 9. veka nakon \u010dega se vratila na poljanu. Do 1200. godine, ovaj deo dana\u0161njeg grada je ogradio opat Vestminsterske opatije da bi se koristio kao obradivo zemlji\u0161te i vo\u0107njake, koji su kasnije nazvani \u201eba\u0161ta opatije i samostana\u201c, a kasnije \u201eSamostanska ba\u0161ta\u201c. Nakon raspu\u0161tanja manastira, mladi kralj Edvard VI ga je 1552. godine dodelio D\u017eonu Raselu, prvom grofu od Bedforda, poverljivom savetniku njegovog oca kralja Henrija VIII. \u010cetvrti grof je naru\u010dio Iniga D\u017eonsa da izgradi neke lepe ku\u0107e kako bi privukao bogate stanare u ovom kraju. D\u017eons je dizajnirao italijanski arkadni trg zajedno sa crkvom Svetog Pavla. Dizajn trga je bio nov za London i imao je zna\u010dajan uticaj na moderno planiranje grada, deluju\u0107i kao prototip za nova imanja kako je London rastao.<\/p>\n\n\n Do 1654. godine na ju\u017enoj strani modernog trga razvila se mala pijaca vo\u0107a i povr\u0107a na otvorenom. Postepeno, i pijaca i okolina su bili na lo\u0161em glasu, kako su se otvarale taverne, pozori\u0161ta, kafane i javne ku\u0107e. Do 18. veka postao je ozlogla\u0161en po obilju javnih ku\u0107a. Akt parlamenta koji je sastavljen da kontroli\u0161e ovu oblast, podigao je neoklasi\u010dnu zgradu \u010carlsa Faulera je 1830. godine da pokrije sve aktuelne nedostatke i pomogne u organizovanju tr\u017ei\u0161ta. <\/p>\n\n\n\n Pijaca je postepeno rasla i dodavane su nove zgrade: Cvetna sala, Charter Market, a 1904. godine je otvorena i Jubilarna pijaca. Do kraja 1960-ih zagu\u0161enja u saobra\u0107aju su stvarala probleme, a 1974. godine pijaca se preselila u New Covent Garden Market oko 5 kilometara jugozapadno kod Nine Elms. Centralna zgrada je ponovo otvorena kao tr\u017eni centar 1980. godine i sada je turisti\u010dka lokacija koja sadr\u017ei kafi\u0107e, pabove, male prodavnice i malu zanimljivu zanatsku pijacu pod nazivom Apple Market, zajedno sa jo\u0161 jednom pijacom koja se odr\u017eava u Jubilarnoj dvorani.<\/p>\n\n\n Kineska \u010detvrt<\/em><\/strong> je etni\u010dka enklava u gradu Vestminsteru u centralnom Londonu, koja se grani\u010di sa Sohoom na severu i zapadu, teatrlendom na jugu i istoku. Enklava trenutno zauzima podru\u010dje u ulici Gerrard i oko nje. Sadr\u017ei niz kineskih restorana, pekara, supermarketa, prodavnica suvenira i drugih kineskih preduze\u0107a. Prva kineska \u010detvrt nalazila se u Limehouseu u East Endu.<\/p>\n\n\n\n Prva oblast u Londonu poznata kao Kineska \u010detvrt nalazila se u oblasti Lajmhaus u isto\u010dnom delu Londona. Po\u010detkom 20. veka, kinesko stanovni\u0161tvo Londona bilo je koncentrisano u toj oblasti, otvaraju\u0107i poslove koji su slu\u017eili kineskim mornarima koji su \u010desto dolazili u Doklends. Oblast je bila poznata po preteranim izve\u0161tajima i pri\u010dama o ku\u0107ama u sirotinjskim \u010detvrtima i (tada legalnim) opijumskim jazbinama, pre nego po kineskim restoranima i supermarketima sada\u0161nje Kineske \u010detvrti. Me\u0111utim, veliki deo oblasti je o\u0161te\u0107en vazdu\u0161nim bombardovanjem tokom Blica u Drugom svetskom ratu, iako se odre\u0111eni broj starijih Kineza i dalje odlu\u010duje da \u017eivi u ovoj oblasti. Posle Drugog svetskog rata, me\u0111utim, rastu\u0107a popularnost kineske kuhinje i priliv imigranata iz Hong Konga doveli su do otvaranja sve ve\u0107eg broja kineskih restorana na drugim mestima.<\/p>\n\n\n Sada\u0161nja Kineska \u010detvrt, koja se nalazi pored avenije Shaftesburi, nije po\u010dela da se uspostavlja sve do 1970-ih. Ranije je to bila obi\u010dna oblast Sohoa, zapu\u0161tena, sa ulicom D\u017eerard kao glavnom saobra\u0107ajnicom. Njime je dominirala po\u0161ta, okrenuta prema ulici Maklsfild, a druge velike ustanove bile su The Tailor & Cutter House, sada kineski supermarket i restoran, restoran Boulogne, blizu kraja ulice Vardor i restoran Peter Mario na drugom kraju. Drugi poslovni objekti bili su pekara, Sari centar, francuska kafana Lesgrain, Glamour Studio Harrisona Marksa, indijski restoran i razne javne ku\u0107e. Mnogi pretpostavljaju da su prvi kineski restorani otvoreni u ulici Lisle, paralelno sa ulicom Gerrard, a postepeno su se otvarali u ve\u0107em broju, a jedan od prvih restorana bio je restoran Kovloon. Ova oblast sada ima vi\u0161e od 80 restorana.<\/p>\n\n\n London je grad koji mo\u017eete godinama istra\u017eivati i verujte mi da ga nikada ne\u0107ete u potpunosto otkriti jer ovaj grad je toliko veliki, da je najbolje da se prosto izgubite u ulicama Londona i istra\u017eujete ovaj grad kada posetite sve najva\u017enije turisti\u010dke atrakcije. Verujte mi da biste se prijatno iznenadili \u0161ta biste sve otkrili o ovom gradu da se u potpunosti prepustime njegovim \u010darima.<\/p>\n\n\n\n Po\u0161to sam proveo u Londonu ve\u0107i deo svog \u017eivota, kako zbog moje sestre koja se kao lekar godinama usavr\u0161ala u Londonu, ovaj grad mi je dobro poznat i kada sam u njemu i imam vi\u0161ak slobodnog vremena ja sednem na neku zanimljivu autobusku liniju i iskoristim priliku da razgledam grad. To je moja strategija upoznavanja delova Londona koje nisam uspeo da otkrijem, ali ostavljam vama odluku da izaberete svoj na\u010din otkrivanja ove neobi\u010dne evropske metropole.<\/p>\n\n\n Kada se umorite od razgledanja grada ili \u017eelite da prosto u\u017eivate u \u010darima kupovine, London je centar hedonizma za sve ljubitelje kupovine. Morate imati na umu \u010dinjenicu da je London centar luksuza i vrhunskog hedonizma i da je to mogu\u0107e prona\u0107i apsolutno sve \u0161to je potrebno da zadovolji potrebe i najzahtevnije klijentele. Sa druge strane, postoji i pristupa\u010dna strana Londona gde ljudi sa ograni\u010denim bud\u017eetom mogu da u\u017eivaju u ovom gradu. Zbog ove \u010dinjenice, tj. zbog tog balansne ravnote\u017ee volim ovaj grad jer mo\u017ee da zadovolji sva\u010dije potrebe u zavisnosti od mogu\u0107nosti klijentele.<\/p>\n\n\n\n Tokom ove posete Londonu, moj dom se nalazio u Marylebone \u010detvrti, luksuznoj \u010detvrti koja se nalazi u centralnom Londonu i deo je Vest Enda. Oksfordska ulica \u010dini njegovu ju\u017enu granicu. Drevna \u017eupa, a kasnije i gradska op\u0161tina, spojila se sa op\u0161tinama Vestminster i Padington da bi formirala novi grad Vestminster 1965. godine.<\/p>\n\n\n\n Ovu oblast opslu\u017euju i brojne stanice metroa, kao \u0161to su: Baker Street, Bond Street, Edgvare Road (Linija Bakerloo), Edgvare Road (Linije Circle, District i Hammersmith & Citi), Great Portland Street, Marble Arch, Merilebone, Oksford Circus i Regent’s Park.<\/p>\n\n\n Tokom svakog putovanja svima nama je vrlo va\u017ean hotel gde odsedamo, jer je hotel na\u0161 dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo va\u017eno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u prestonici Engleske ovog puta, hotel The Marylebone<\/a><\/em><\/strong>\u00a0je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u samom srcu Londona.<\/p>\n\n\n\n The Marylebone<\/a><\/em><\/strong> je hotel sa 5 zvezdica, idealno sme\u0161ten u samom srcu engleske prestonice, jednog od najuzbudljivijih gradova u Evropi. Ovaj sjajni hotel nalazi se samo na trenutak hoda od u\u017eurbane Oksford ulice i modernih luksuznih \u010detvrti za kupovinu i zabavu kao \u0161to su: Bond Street, Hajd Park i Soho. Njegova lokacija u \u010detvrti Merilebon \u010dini ga savr\u0161enom bazom za one koji \u017eele da istra\u017ee centar Londona, kupuju ili razgledaju sa lako\u0107om, dok borave u jednom od najkosmopolitskih i najotmjenijih delova Londona.<\/p>\n\n\n \u017divahan \u0161arm \u010detvrti Merilebone ogleda se u stilu i ambijentu Merilebona. Ovaj primamljiv ton po\u010dinje u \u0161ik lobiju hotela i koktel baru, koji karakteri\u0161u privla\u010dni uglovi i elegancija kojom odi\u0161e ovaj hotel. Zatim, tu su uvek popularni 108 Brasserie and Bar, sme\u0161teni na kaldrmi \u017eivopisne Marilebone Lane – \u017eivahni forum za lokalno stanovni\u0161tvo i goste. Elegantno dizajnirane sobe i apartmani za goste The Marylebone Hotela<\/a><\/em><\/strong>, uklju\u010duju\u0107i apartmane na krovnoj terasi, predstavljaju modernu udobnost u srcu Londona. <\/p>\n\n\n The Marylebone hotel<\/a><\/em><\/strong> pripada The Doyle Collection<\/a><\/em><\/strong> grupi luksuznih hotela, gde gosti uvek mogu u\u017eivati u besplatnom pristupu ekskluzivnom klubu zdravlja Third Space, koji izme\u0111u ostalih modernih sadr\u017eaja ima teretanu i bazen od 18 metara. <\/p>\n\n\n\n U narednom postu podeli\u0107u sa vama recenziju ovog hotela, kao i brojne detalje o ovom neverovatnom hotelu. \u017deleo bih da se posebno zahvalim osoblju\u00a0The Marylebone hotela<\/a><\/em><\/strong>\u00a0na toploj dobrodo\u0161lici i \u0161to su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje \u0107u pamtiti!<\/p>\n\n\n Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Londonu gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepotama ove britanske metropole. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i\u00a0The Marylebone hotela<\/a><\/em><\/strong>\u00a0u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu engleske lokalne kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Londona.<\/p>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n