{"id":15958,"date":"2025-05-06T08:00:00","date_gmt":"2025-05-06T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=15958"},"modified":"2025-04-18T21:51:28","modified_gmt":"2025-04-18T20:51:28","slug":"pisma-iz-argentine-buenos-ajres-grad-umetnosti-tanga-i-evropske-arhitekture","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-argentine-buenos-ajres-grad-umetnosti-tanga-i-evropske-arhitekture\/","title":{"rendered":"Pisma iz Argentine: Buenos Ajres, grad umetnosti, tanga i evropske arhitekture"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram prestonicu Argentine – Buenos Ajres, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong> (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>),<\/strong> lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turisti\u010dkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Postovi iz Argentine su nastali uz nesebi\u010dnu pomo\u0107 Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijata za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Argentina, zvani\u010dni naziv Republika Argentina je dr\u017eava u ju\u017enoj polovini Ju\u017ene Amerike. Pokriva povr\u0161inu od pribli\u017eno 2.800.000 km2, \u0161to je \u010dini drugom po veli\u010dini zemljom u Ju\u017enoj Americi posle Brazila, a \u010detvrtom zemljom u Americi i osmom zemljom na svetu. Argentina deli najve\u0107i deo Ju\u017enog konusa sa \u010cileom na zapadu, a tako\u0111e se grani\u010di sa Bolivijom i Paragvajem na severu, Brazilom na severoistoku, Urugvajem i Ju\u017enim Atlantskim okeanom na istoku i Drejkovom prolazom na jugu. <\/p>\n\n\n\n

Argentina je savezna dr\u017eava podeljena na 23 provincije i jedan autonomni grad, koji je savezna prestonica i najve\u0107i grad nacije, Buenos Ajres. Pokrajine i glavni grad imaju svoje ustave, ali postoje pod federalnim sistemom. Argentina pola\u017ee pravo na suverenitet nad Foklandskim ostrvima, Ju\u017enom D\u017eord\u017eijom i Ju\u017enim Sendvi\u010d ostrvima, ledenim poljem ju\u017ene Patagonije i delom Antarktika.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najranije zabele\u017eeno ljudsko prisustvo u savremenoj Argentini datira iz perioda paleolita. Carstvo Inka pro\u0161irilo se na severozapad zemlje u predkolumbovsko doba. Zemlja ima svoje korene u \u0161panskoj kolonizaciji regiona tokom 16. veka. Argentina se uzdigla kao dr\u017eava naslednica Vicekraljevstva Rio de la Plate, \u0161panskog prekomorskog vicekraljevstva osnovanog 1776. godine. Deklaraciju od 9. jula 1816. godine i borbu za nezavisnost (u periodu od 1810. godine do 1825. godine) pratio je produ\u017eeni gra\u0111anski rat koji je trajao do 1880. godine do reorganizacije kao federacija. Zemlja je nakon toga u\u017eivala relativan mir i stabilnost, sa nekoliko talasa evropske imigracije, uglavnom Italijana i \u0160panaca, koji su uticali na njenu kulturu i demografiju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nacionalna autonomisti\u010dka partija je dominirala nacionalnom politikom u periodu zvanom Konzervativna republika, od 1880. godine do izbora 1916. godine. Velika depresija dovela je do prvog dr\u017eavnog udara 1930. godine koji je predvodio Hoze Feliks Uriburu, \u010dime je zapo\u010dela takozvana \u201eZloglasna decenija\u201c (1930\u20131943). Nakon tog pu\u010da, usledila su jo\u0161 \u010detiri 1943, 1955, 1962. i 1966. godine. Nakon smrti predsednika Huana Perona 1974. godine, njegova udovica i potpredsednica, Izabel Peron, popela se na mesto predsednika, pre nego \u0161to je svrgnuta u kona\u010dnom pu\u010du 1976. godine. gde je ubijeno hiljade politi\u010dkih kriti\u010dara, aktivista i levi\u010dara u Prljavom ratu, periodu dr\u017eavnog terorizma i gra\u0111anskih nemira koji su trajali do izbora Raula Alfonsina za predsednika 1983. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Argentina je regionalna sila i zadr\u017eava svoj istorijski status srednje sile u me\u0111unarodnim poslovima. Ova zemlja je glavni saveznik Sjedinjenih Dr\u017eava izvan NATO-a. Argentina je zemlja u razvoju sa drugim najve\u0107im HDI (indeksom ljudskog razvoja) u Latinskoj Americi, posle \u010cilea. Odr\u017eava drugu po veli\u010dini ekonomiju u Ju\u017enoj Americi i \u010dlan je G-15 i G20. Argentina je tako\u0111e jedan od osniva\u010da Ujedinjenih nacija, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, Merkosura, Zajednice latinoameri\u010dkih i karipskih dr\u017eava i Organizacije iberoameri\u010dkih dr\u017eava.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Buenos Ajres, koji kontroli\u0161e vlada Autonomnog grada Buenos Ajresa je glavni i najve\u0107i grad Argentinske Republike. Nalazi se na jugozapadu Rio de la Plate. Buenos Ajres je klasifikovan kao Alfa- globalni grad, prema rangiranju Globalizacije i Svetske mre\u017ee za istra\u017eivanje gradova (GaVC) za 2024. godinu. Sam grad ima populaciju od skoro 3,1 miliona stanovnika, a urbano podru\u010dje 16,7 miliona, \u0161to ga \u010dini 20. najve\u0107im gradskim podru\u010djem na svetu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grad Buenos Ajres nije ni deo provincije Buenos Ajres niti njen glavni grad, to je autonomni okrug. Nakon gra\u0111anskog rata u Argentini, 1880. godine Buenos Ajres je federalizovan i odvojen od Provincije Buenos Ajres. Granice grada su pro\u0161irene da bi uklju\u010dile gradove Belgrano i Flores, oba sada gradska naselja. Ustavnim amandmanom iz 1994. godine, grad je dobio autonomiju, pa otuda i njegovo formalno ime Autonomni grad Buenos Ajres. Tako su gra\u0111ani 1996. godine izabrali svog prvog \u0161efa vlade, prethodno je gradona\u010delnika direktno imenovao predsednik Argentine.<\/p>\n\n\n\n

Konurbacija Velikog Buenos Ajresa obuhvata nekoliko okolnih gradova, koji se nalaze u susednim okruzima provincije Buenos Ajres. Ona predstavlja \u010detvrtu najnaseljeniju metropolitansku oblast u Americi. To je tako\u0111e drugi po veli\u010dini grad ju\u017eno od Tropika Jarca. Buenos Ajres ima najve\u0107i ljudski razvoj od svih argentinskih administrativnih podela i njegov kvalitet \u017eivota je rangiran na 91. mestu u svetu 2018. godine, kao jedan od najboljih u Latinskoj Americi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Buenos Ajres je poznat po o\u010duvanoj eklekti\u010dnoj evropskoj arhitekturi i bogatom kulturnom \u017eivotu. To je multikulturalni grad koji je dom vi\u0161e etni\u010dkih i verskih grupa, doprinose\u0107i njegovoj kulturi, kao i dijalektu koji se govori u gradu i nekim drugim delovima zemlje. To je zato \u0161to je od 19. veka, grad, i dr\u017eava uop\u0161te, bio glavni primalac miliona imigranata iz celog sveta, \u0161to ga \u010dini lonac za topljenje u kome nekoliko etni\u010dkih grupa \u017eivi zajedno. Dakle, Buenos Ajres se smatra jednim od najraznovrsnijih gradova u Americi.<\/p>\n\n\n\n

Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, turizam u glavnom gradu Argentine raste neprekidno od 2002. godine. U istra\u017eivanju koje je sprovela publikacija za putovanja i turizam Travel + Leisure Magazine, posetioci su izglasali da je Buenos Ajres drugi najpo\u017eeljniji grad za posetu posle Firence u Italiji. Buenos Ajres je me\u0111unarodno sredi\u0161te veoma aktivnog i raznolikog no\u0107nog \u017eivota sa barovima, plesnim barovima i no\u0107nim klubovima koji ostaju otvoreni daleko iza pono\u0107i.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Posetioci imaju mnogo opcija za putovanja kao \u0161to su odlazak na tango \u0161ou, estanciju u provinciji Buenos Ajres ili u\u017eivanje u tradicionalnom asadu. Nedavno su se razvili novi turisti\u010dki krugovi, posve\u0107eni Argentincima kao \u0161to su Karlos Gardel, Eva Peron ili Horhe Luis Borhes. Pre 2011. godine, zbog povoljnog kursa argentinskog pezosa, tr\u017ene centre kao \u0161to su Alto Palermo, Paseo Alkorta, Patio Bulrih, Abasto de Buenos Ajres i Galerijas Pasifiko su \u010desto pose\u0107ivali turisti. Danas kurs zna\u010dajno ometa turizam i posebno kupovinu. U stvari, zna\u010dajni modni brendovi kao \u0161to su Burberry i Louis Vuitton napustili su zemlju zbog deviznog kursa i ograni\u010denja uvoza. Grad je tako\u0111e doma\u0107in muzi\u010dkih festivala, od kojih su neki od najve\u0107ih Kuilmes Rock, Creamfields BA, Ultra Music Festival (Buenos Aires) i Buenos Aires Jazz Festival.<\/p>\n\n\n\n

Najpopularnije turisti\u010dke lokacije nalaze se u istorijskom jezgru grada, ta\u010dnije u \u010detvrtima Montserrat i San Telmo. Buenos Ajres je zami\u0161ljen oko Plaza de Mayo, administrativnog centra kolonije. Isto\u010dno od trga je Casa Rosada, zvani\u010dno sedi\u0161te izvr\u0161nog ogranka vlade Argentine. Na severu, Katedrala Metropolitana koja je stajala na istoj lokaciji od kolonijalnih vremena, i zgrada Banco de la Nacion Argentina, parcela zemlji\u0161ta prvobitno u vlasni\u0161tvu Huana de Garaja. Druge va\u017ene kolonijalne institucije bile su Kabildo, na zapadu, koji je renoviran tokom izgradnje Avenida de Mayo i Hulija A. Roka. Na jugu je Congreso de la Nacion (Nacionalni kongres), u kojem se trenutno nalazi Academia Nacional de la Historia (Nacionalna istorijska akademija). Na kraju, na severozapadu je Gradska ku\u0107a.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Buenos Ajres je postao poznat i po LGBT turizmu, legalizacije istopolnih brakova 15. jula 2010. godine, \u010dime je postao prva zemlja u Latinskoj Americi, druga u Americi i deseta u svetu koja je to u\u010dinila. Njegov Zakon o rodnom identitetu, usvojen 2012. godine, u\u010dinio je Argentinu \u201ejedinom zemljom koja dozvoljava ljudima da promene svoj rodni identitet bez suo\u010davanja sa preprekama kao \u0161to su hormonska terapija, operacija ili psihijatrijska dijagnoza koja ih ozna\u010dava kao da imaju abnormalnost\u201c. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine navela Argentinu kao zemlju za primer za pru\u017eanje prava transrodnih osoba. Uprkos ovim pravnim napretcima, me\u0111utim, homofobija i dalje predstavlja \u017eestoko sporno dru\u0161tveno pitanje u gradu i zemlji.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Buenos Ajres ima razli\u010dite vrste sme\u0161taja u rasponu od luksuznih hotela sa pet zvezdica u centru grada do jeftinih hotela koji se nalaze u prigradskim naseljima. Bez obzira na to, gradski transportni sistem omogu\u0107ava lak i jeftin pristup gradu. Ve\u0107ina hotela nalazi se u centralnom delu grada, u neposrednoj blizini ve\u0107ine glavnih turisti\u010dkih atrakcija.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta biste trebali posetiti od turisti\u010dkih atrakcija u Buenos Ajresu?<\/em><\/strong> Teatro Kolon<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Teatro Col\u00f3n<\/em><\/em>) je istorijska operska ku\u0107a u Buenos Ajresu. National Geographic smatra je jednom od deset najboljih operskih ku\u0107a na svetu. Prema anketi koju je sproveo stru\u010dnjak za akustiku Leo Beranek me\u0111u vode\u0107im me\u0111unarodnim direktorima opera i orkestara, Teatro Kolon ima sobu sa najboljom akustikom za operu i drugu najbolju za koncerte u svetu. Sada\u0161nji Kolon je zamenio originalno pozori\u0161te koje je otvoreno 1857. godine. Krajem veka postalo je jasno da je potrebno novo pozori\u0161te, i nakon 20-godi\u0161njeg procesa, sada\u0161nje pozori\u0161te je otvoreno 25. maja 1908. godine sa operom Aidom od \u0110uzepea Verdija.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Teatro Kolon su pose\u0107ivali najistaknutiji peva\u010di i operske trupe tog vremena, koji su ponekad odlazili u druge gradove uklju\u010duju\u0107i Montevideo, Rio de \u017daneiro i Sao Paulo. Posle ovog perioda ogromnog me\u0111unarodnog uspeha, propadanje pozori\u0161ta postalo je jasno i napravljeni su planovi za masovno renoviranje. Nakon po\u010detnog po\u010detka radova na restauraciji znamenitosti 2005. godine, pozori\u0161te je bilo zatvoreno zbog renoviranja od oktobra 2006. do maja 2010. godine. Ponovo je otvoreno 24. maja 2010. godine sa programom za sezonu 2010. godine. Pozori\u0161te je 1991. godine progla\u0161eno nacionalnim istorijskim spomenikom.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Groblje La Rekoleta<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Cementerio de la Recoleta) je groblje koje se nalazi u presti\u017enom naselju Rekoleta u Buenos Ajresu. U njemu se nalaze grobovi zna\u010dajnih eminentnih ljudi, uklju\u010duju\u0107i Evu Peron, predsednike Argentine, dobitnike Nobelove nagrade, osniva\u010da argentinske mornarice i vojnih komandanta kao \u0161to je Hulio Argentino Roka. BBC ga je 2011. godine proglasio jednim od najboljih svetskih groblja, a 2013. godine CNN ga je uvrstio me\u0111u 10 najlep\u0161ih groblja na svetu.<\/p>\n\n\n\n

Groblje se prostire na povr\u0161ini od 5,5 hektara,a sadr\u017ei 4691 grobnice, sve su izgra\u0111ene iznad zemlje, od kojih je 94 argentinska vlada proglasila nacionalnim istorijskim spomenicima i za\u0161ti\u0107ena su od strane dr\u017eave. Ulaz u groblje je kroz neoklasi\u010dne kapije sa visokim dorskim stubovima. Groblje sadr\u017ei mnogo slo\u017eenih mermernih mauzoleja, ukra\u0161enih statuama, u \u0161irokom spektru arhitektonskih stilova kao \u0161to su Art Deco, Art Nouveau, Barok i Neogotika, a ve\u0107ina materijala kori\u0161\u0107enih izme\u0111u 1880. i 1930. godine u izgradnji grobnica je uvezena iz Pariza i Milana. U narednom blog postu koji \u0107e biti potpuno posve\u0107en ovo lokalitetu potrudi\u0107u se da vam pru\u017eim neke dodatne detalje u vezi ovog lokaliteta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Obelisk Buenos Ajresa<\/em><\/strong> je istorijski spomenik, koji se smatra ikonom Buenos Ajresa, glavnog grada Argentine. Izgra\u0111en je 1936. godine u znak se\u0107anja na \u010detvrtu godi\u0161njicu prvog osnivanja Buenos Ajresa od strane Pedra de Mendoze. Delo je dizajnirao argentinski arhitekta Alberto Prebi\u0161, a izgradio ga je nema\u010dki konzorcijum GEOPE-Siemens Bauunion-Grun & Bilfinger. Obelisk ima visinu od 67,5 metara, \u0161to kulminira ta\u010dkom u rimskom stilu od oko 40 cm. Ima jednostruka ulazna vrata i na njegovom vrhu se nalaze \u010detiri prozora. Nalazi se na Plaza de la Republica, na raskrsnici avenije Korijentes i 9 de Julio u naselju San Nikolas u Buenos Ajresu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ateneo Grand Splendid<\/em><\/strong> je knji\u017eara koja se nalazi u naselju Recoleta. Isti\u010de se po tome \u0161to se nalazi na mestu gde se nekada nalazilo pozori\u0161te Grand Splendid, po\u0161to je sa\u010duvalo originalnu arhitekturu pomenutog pozori\u0161ta, ali je u isto vreme ponovo adaptirano da funkcioni\u0161e kao knji\u017eara. Britanski list Gardijan ju je 2008. godine izabrao za drugu najlep\u0161u knji\u017earu na svetu, a 2019. godine National Geographic ju je proglasio najlep\u0161om na svetu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sme\u0161tena na aveniji Santa Fe u Bario Norteu, zgradu su projektovali arhitekti Pero i Tores Armengol za impresarija Maksa Gliksmana, a otvorena je kao pozori\u0161te pod nazivom Teatro Gran Splendid u maju 1919. godine. Zgrada eklekti\u010dne arhitekture sadr\u017ei freske na plafonu koje je naslikao italijanski umetnik Nazareno Orlandi i karijatide koje je izvajao Trojano Trojani, \u010diji rad tako\u0111e krasi venac du\u017e Palacio de la Legislatura de la Ciudad de Buenos Aires.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pozori\u0161te je imalo kapacitet od 1.050 sede\u0107ih mesta i prire\u0111ivalo je razne predstave, uklju\u010duju\u0107i i nastupe tango umetnika Karlosa Gardela, Fransiska Kanaroa, Roberta Firpa i Ignasija Korsinija. Glucksmann je 1924. godine pokrenuo sopstvenu radio stanicu (Radio Splendid), koja je emitovala iz zgrade u kojoj je njegova izdava\u010dka ku\u0107a, Nacional Odeon, napravila neke od ranih snimaka velikih tango peva\u010da tog vremena. Krajem dvadesetih godina pozori\u0161te je pretvoreno u bioskop, a 1929. godine prikazani su prvi zvu\u010dni filmovi prikazani u Argentini.<\/p>\n\n\n\n

Danas ovo je jedna od najlep\u0161ih biblioteka koje sam video u svom \u017eivotu i iskoristio sam priliku da kupim knjigu na \u0161panskom od pisca kojeg tra\u017eim du\u017ee vreme jer sam po\u017eeleo da se vratim u\u010denju \u0161panskog jezika.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ru\u017ei\u010dasta ku\u0107a<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Casa Rosada) je predsedni\u010dka radna palata prvog \u010doveka Argentinske Republike, koja se nalazi u samo srcu Buenos Ajresa. Palata je zvani\u010dno poznata kao Casa de Gobierno (\u201eKu\u0107a vlade\u201c). Obi\u010dno predsednik \u017eivi u Kuinta de Olivos, predsedniku zvani\u010dne rezidencije Argentine, koja se nalazi u Olivosu, u Velikom Buenos Ajresu. Karakteristi\u010dna boja Casa Rosada je bebi roze i smatra se jednom od najamblemati\u010dnijih zgrada u Buenos Ajresu. U zgradi se tako\u0111e nalazi muzej, koji sadr\u017ei predmete koji se odnose na biv\u0161e predsednike Argentine. Progla\u0161ena je nacionalnim istorijskim spomenikom Argentine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Metropolitanska katedrala Presvete Trojice<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Catedral Metropolitana de la Santisima Trinidad) je rimokatoli\u010dka katedrala u Buenos Ajresu. Nalazi se u centru grada, sa pogledom na Plaza de Mayo, na uglu ulica San Martin i Rivadavia u naselju San Nicolas. To je mati\u010dna crkva Arhiepiskopije Buenos Ajresa i imala je rang prvenstvene crkve Argentine od 1822. godine do 2024. godine. Katedrala je progla\u0161ena nacionalnim istorijskim spomenikom 1942. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Plaza de Mayo<\/em><\/strong> je trg koji se nalazi ispred Casa Rosada, sedi\u0161ta Nacionalne izvr\u0161ne vlasti. Nastao je 1884. godine, kao rezultat ujedinjenja Plaza de la Victoria i Plaza del Fuerte, ru\u0161enjem gra\u0111evine pod nazivom Recova Vieja, koja ih je razdvajala. Nalazi se na mestu gde je 1580. godine do\u0161lo do drugog osnivanja Grada. Nalazi se u \u010detvrti Monserat, ta\u010dnije, u takozvanom centru Buenos Ajresa, okru\u017eenom ulicama Hipolita Irigojena, Balkarse, Avenida Rivadavija i Bolivar u kvartu Monserrat. Sa njegove zapadne strane poti\u010du tri va\u017ene avenije: Predsednik Hulio A. Roka, predsednik Roke Saenz Penja i Avenida de Majo. U njegovoj okolini nalazi se nekoliko glavnih spomenika i zanimljivih mesta: istorijski Kabildo, Casa Rosada (gde se nalazi izvr\u0161ni ogranak nacije), Metropolitenska katedrala, zgrada gradske vlade Buenos Ajresa, sedi\u0161te Banco Nacion i sedi\u0161te Agencije za prikupljanje i kontrolu carina.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kabildo Buenos Ajresa<\/em><\/strong> (Na \u0161panskom: Cabildo de Buenos Aires) je javna zgrada u gradu Buenos Ajresu, koja je kori\u0161\u0107ena kao sedi\u0161te gradskog ve\u0107a tokom kolonijalne ere i vladina ku\u0107a vicekraljevstva Rio de la Plate. Zgrada je bila i sedi\u0161te drugih institucija, kao \u0161to je Kraljevska publika Buenos Ajresa, najvi\u0161i drugostepeni sud na toj teritoriji, koji je radio od 6. aprila 1661. godine do 23. januara 1812. godine, kada ju je zamenilo \u017dalbeno ve\u0107e. Posle, tokom 1810. godine, Primera Junta je stvorila Javnu biblioteku u Buenos Ajresu, koja je Kabildo bila njena prva lokacija za dve godine. Ipak, ustanova koja je du\u017ee radila u toj zgradi bio je zatvor u Buenos Airesu, od 1608. do 1877. godine, kada su njihovi zatvorenici preba\u010deni u nestalu nacionalnu kaznionicu u ulici Las Heras, kada je ona sve\u010dano otvorena. Kabildo je progla\u0161en nacionalnim istorijskim spomenikom 1933. godine i otvoren je za javnost kao muzej 1938. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ono \u0161to ne smete da propustite ako vas put navede u Buenos Ajres je \u010duvena Kaminito ulica, \u0161to na \u0161panskom zna\u010di \u201emala staza\u201c. Caminito je uli\u010dni muzej i tradicionalna uli\u010dica, koji se nalazi u La Boci, \u010detvrti Buenos Ajresa. Mesto je dobilo kulturni zna\u010daj jer je inspirisalo muziku za \u010duveni tango \u201eCaminito” iz 1926. godine, koji je komponovao Huan de Dios Filiberto.<\/p>\n\n\n\n

Tokom 1800-ih, mali potok koji se uliva u reku Ria\u010duelo tekao je istom rutom gde je sada Kaminito. Kasnije, ovo podru\u010dje potoka postalo je poznato kao Puntin, \u0111enovljanski umanjeni izraz za mali most koji je omogu\u0107avao ljudima da tamo prelaze potok. Kada je potok presu\u0161io, na tom mestu su postavljene staze za Ferrocarril Buenos Aires i Puerto de la Ensenada. Napu\u0161tene staze ostaju na kraju Kaminita, du\u017e ulice Garibaldi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Godine 1954. godine, pruga je zatvorena, a oblast u kojoj se nalazio Kaminito postala je deponija i ujedno ruglo od kom\u0161iluka. Tokom naredne tri godine, argentinski umetnik Benito Kuinkuela Martin, koji je \u017eiveo u blizini, mukotrpno je pripremao zidove koji gledaju na napu\u0161tenu ulicu, primenjuju\u0107i pastelne boje i do 1960. godine postavio binu na ju\u017enom kraju, scena od drvene daske zamenjena je obli\u017enjom pozori\u0161nom ku\u0107om 1972. godine. Umetnik je bio li\u010dni prijatelj argentinskog tango kompozitora Huana de Diosa Filiberta, koji je stvorio poznatu istoimenu melodiju iz 1926. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

La Boka<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: La Boca, \u0161to zna\u010di \u201eU\u0161\u0107e\u201c, verovatno reke Matanza) je naselje (bario) Buenos Ajresa. Njegova lokacija u blizini luke Buenos Ajres zna\u010dila je da je ovaj kraj postao lonac za topljenje razli\u010ditih kultura tokom 20. veka, kada su milioni imigranata iz Evrope i Azije stigli u Argentinu. Konkretno, mnogi od njegovih doseljenika su poreklom iz italijanske regije Ligurija. Susedstvo je postalo kamen temeljac portenjo kulture, budu\u0107i da je va\u017eno mesto tokom ranog razvoja tanga. Danas je uglavnom poznat po tome \u0161to je dom Boke Juniors, jednog od dva najve\u0107a fudbalska tima u Argentini.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nakon dugotrajnog generalnog \u0161trajka 1882. godine La Boka se otcepila od Argentine, a pobunjenici su podigli zastavu \u0110enove, koju je odmah li\u010dno sru\u0161io tada\u0161nji predsednik Hulio Argentino Roka. Me\u0111u ljubiteljima sporta, Boka je najpoznatija po tome \u0161to je dom svetski poznatog fudbalskog kluba Boka Juniors. Klub igra svoje doma\u0107e utakmice na stadionu Alberto J. Armando, popularno poznatom kao La Bombonera (na \u0161panskom: “kutija bombona”).<\/p>\n\n\n\n

La Boca je bila dom Garre ili borbenog duha koji je bio predstavljen u vrednim, bez gluposti ljudi iz Barija i koji se ogledao u najpopularnijem klubu Boca Juniors na terenu. Tokom prve polovine 20. veka, gra\u0111ani La Boke su bili okarakterisani po odbacivanju \u201eumetnosti radi umetnosti\u201c i usvajanju radni\u010dkog odnosa prema poslu i \u017eivotu, za razliku od bogatijih gra\u0111ana na severu, \u010desto predstavljenih kroz njihov klub River Plate. La Boka je 1907. godine postala sopstvena mikronacionalna republika. Njihov prvi poku\u0161aj bio je kratkog daha, ali su dva kasnija poku\u0161aja bila uspe\u0161nija. Prvi je trajao od 1923. do 1972. godine, a drugi je uspostavljen od 1986. godine. Republi\u010dki grafiti su jo\u0161 uvek bili prisutni u bariju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Jo\u0161 jedan od najpopularnijih argentinskih klubova, River Plate, prvobitno je po\u010deo u La Boci. Me\u0111utim, 1938. godine klub se preselio u kvart Nunjez na severnom obodu grada i postao prepoznatljiviji sa elitom Buenos Ajresa nego sa gra\u0111anima ni\u017ee klase La Boke. Zemlji\u0161te u i oko La Boke je \u010desto kontrolisano od strane dr\u017eave ili bogatih korporacija u prvoj polovini 20. veka, zbog svoje lokacije u blizini dokova, zbog \u010dega je gra\u0111anima bilo te\u0161ko do\u0107i do fudbalskih terena.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

La Boka je popularna destinacija za turiste koji pose\u0107uju Argentinu, sa svojim \u017eivopisnim ku\u0107ama i pe\u0161a\u010dkom ulicom Kaminito, gde tango plesa\u010di nastupaju i gde se prodaju memorabilije vezane za tango. Ostale atrakcije uklju\u010duju pozori\u0161te La Ribera, mnoge tango muzi\u010dke klubove i italijanske taverne. Podru\u010dje koje pose\u0107uju turisti duga\u010dko je samo nekoliko blokova i veoma je aktivno izgra\u0111eno za turizam u poslednjih nekoliko godina, sa mnogim pijacama i restoranima koji slu\u017ee turistima. Izvan ovog turisti\u010dkog podru\u010dja, to je prili\u010dno siroma\u0161an kraj u kojem se redovno prijavljuju sitni zlo\u010dini.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Japanski vrtovi u Buenos Ajresu<\/em><\/strong> (\u0161panski: Jardin Japones de Buenos Aires) su javni prostor kojim upravlja neprofitna Japanska argentinska kulturna fondacija u Buenos Airesu. Ovi vrtovi su me\u0111u najve\u0107im japanskim vrtovima na svetu van granica Japana.<\/p>\n\n\n\n

Nakon ru\u0161enja sli\u010dne, manje ba\u0161te u oblasti Retiro, japanska argentinska kulturna fondacija obezbedila je vlasni\u0161tvo nad 2 hektara na severoisto\u010dnom uglu velikog gradskog parka Tres de Febrero u svrhu stvaranja zamenskog parka. Zavr\u0161ene 1967. godine, ba\u0161te su sve\u010dano otvorene povodom dr\u017eavne posete tada\u0161njeg prestolonaslednika Akihita i japanske princeze Mi\u010diko Argentini.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Jedan od ulaza ba\u0161ta koji vodi na aveniju Figueroa Alcorta vodio je do kulturnog centra ba\u0161ti, restorana, staklenika poznatog po svojoj kolekciji bonsai drve\u0107a i suvenirnice sa velikim izborom azijskih vrtnih semena, kao i zanatskih radova koje su napravili zanatlije na terenu. Centralno jezero prelazi Bo\u017eanski most, koji tradicionalno predstavlja ulazak u raj i Krnji most, koji vodi do ostrva na kome se uzgaja japansko lekovito bilje.<\/p>\n\n\n\n

Jezero je okru\u017eeno florom Japana, kao \u0161to su sakura, katsura, momiji i azaleja. U parku se me\u0111utim, nalaze i komplementarne vrste koje poti\u010du iz Ju\u017ene Amerike, posebno drve\u0107e tipa i svilena stabla. Samo jezero je naseljeno \u0161aranom. Mo\u017ee se videti mali broj epifitskih bromelija iz roda Tillandsia, kao i jedna orhideja rasprostranjenog i raznovrsnog roda Oncidium. Park krase i japansko zvono mira i veliki i\u0161idoro, kao i brojne druge granitne skulpture. Japanski budisti\u010dki hram se odr\u017eava na terenu, a Institut je tako\u0111e doma\u0107in redovnih kulturnih aktivnosti za \u0161iru javnost. Alfred Zucker dizajnirao je pozori\u0161te na otvorenom za park.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Argentinski tango je muzi\u010dki \u017eanr i prate\u0107i dru\u0161tveni ples nastao krajem 19. veka u predgra\u0111u Buenos Ajresa. Obi\u010dno ima 2\/4 ili 4\/4 ritmi\u010dka takta i dva ili tri dela koja se ponavljaju u obrascima kao \u0161to su ABAB ili ABCAC. Njegovi tekstovi su obele\u017eeni nostalgijom, tugom i jadikovanjem za izgubljenom ljubavlju. Tipi\u010dan orkestar ima nekoliko melodijskih instrumenata i bandoneon mu daje poseban izgled. Nastavio je da raste u popularnosti i \u0161iri se na me\u0111unarodnom nivou, dodaju\u0107i moderne elemente bez zamene starijih. Me\u0111u njegovim vode\u0107im li\u010dnostima su peva\u010d i tekstopisac Karlos Gardel i kompozitori\/izvo\u0111a\u010di Fransisko Kanaro, Huan D’Arijenco, Karlos Di Sarli, Osvaldo Puljeze, Elvira Santamarija i Astor Pjacola.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Poreklo Argentinskog tanga je nejasno jer postoji malo istorijskih dokumenata iz tog doba. Poslednjih godina, nekoliko ljubitelja tanga je preduzelo temeljno istra\u017eivanje te istorije, tako da je danas manje misteriozan nego ranije. Uop\u0161teno se smatra da se ples razvio krajem 19. veka u radni\u010dkim \u010detvrtima Buenos Ajresa u Argentini i da su ga praktikovali argentinski plesa\u010di, muzi\u010dari i radnici imigranti. Kao i druge latinoameri\u010dke zemlje, argentinske elite su odbacile rasnu me\u0161avinu sa Argentincima tamnije boje ko\u017ee. Argentinci su ponovili stereotipe koji su bili uobi\u010dajeni u Evropi u kolonijalnoj eri: ljudi koji nisu belci bili primorani da \u017eive u getu. Tango se praktikovao na ulicama i u dvori\u0161tima, posebno u mra\u010dnim uglovima ulica. Pored toga, Afro-Argentinci su igrali va\u017enu ulogu u evoluciji i muzi\u010dki i koreografski u ranoj fazi tanga. Termin “tango” je nastao iz afro-argentinskih plesnih formi, a crnci su jo\u0161 uvek povezani sa tangom sve do 20. veka. Tango se razvio kao izraz politi\u010dke borbe crna\u010dke zajednice i voleli su ga mnogi imigranti koji su \u017eiveli u siroma\u0161tvu i \u017eeleli su da promene svoju socio-ekonomsku situaciju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Argentinske elite su na tango gledale kao na opasno udru\u017eenje ljudi i mesto okupljanja ljudi ni\u017ee klase. Me\u0111utim, kako su poznate tango zvezde kao \u0161to je Alberto Kastiljo stekle popularnost u Argentini, pozitivna slika crnila u vezi sa tangom po\u010dela je da se \u0161iri u argentinskoj masovnoj kulturi tokom 1930-ih do 1950-ih. Tango tekstovi \u010desto osporavaju slike Argentine koje su napravili stranci: Prava Argentina je bila zemlja sa crnim i belim ljudima koji su nastali tango, a ne bogatim ljudima koji su plesali fokstrot. Pored toga, tekstovi argentinskog tanga predstavili su poniznost kao glavnu temu, a masovna kultura je promovisala tango da podstakne poniznost kao nacionalni identitet.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za kraj ovog putopisa \u017eeleo bih da vam dam iskrenu preporuku i recenziju za hotel u kojem mo\u017eete boraviti u Buenos Ajresu. Tokom putovanja svima nama je vrlo va\u017ean hotel gde odsedamo, jer je hotel na\u0161 dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo va\u017eno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u Buenos Ajresu, Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> hotel je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u elegantnom srcu Buenos Ajresa.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Buenos Ajres je nesumnjivo idealna destinacija u bilo koje doba godine. Ako se pitate koja je najbolja oblast za pronala\u017eenje hotela u Buenos Ajresu, moja iskrena preporuka je Recoleta oblast. Ona je idealna ako ste u potrazi za hotelom jer vam je olak\u0161ano istra\u017eivanje grada, poseta muzejima i otkrivanje kulturnih atrakcija u samom srcu grada. Doga\u0111aji, pozori\u0161ni predstave, koncerti i \u017eivahni no\u0107ni \u017eivot u Buenos Ajresu prosto pozivaju posetioce da u\u017eivaju u raznovrsnom i prijatnom kulinarske programu. Bez sumnje, odabir prave lokacije pobolj\u0161a\u0107e va\u0161e iskustvo dok obilazite gradske kvartove Buenos Ajresa i obezbedi najbolje mogu\u0107e vreme tokom putovanja ispunjenog aktivnostima. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> je savr\u0161en izbor za najbolji do\u017eivljaj grada. Sa kvalitetom uslugom koji nude hoteli Loi Suites, njihov tim dosledno uvek nudi vrhunsku uslugu, najbolju lokaciju i objekte prilago\u0111ene potrebama svih gostiju, bilo da putujute iz turisti\u010dkih ili poslovnih razloga. Sme\u0161ten u srcu jednog najpresti\u017eniji kvartova Buenos Ajresa – Recoleta, Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> je samo nekoliko koraka od istorijskog groblja Recoleta, okru\u017eenog izuzetnim francuskim stilom arhitekture. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini je najboljih gradskih restorana, barova, umetni\u010dkih galerija i istorijskih trgova.<\/p>\n\n\n\n

U jednom od narednih postova iz Argentine, podeli\u0107u sa vama moju li\u010dnu recenziju hotela, kao i kvaliteta usluge Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> hotela, tako da mo\u017eete razmotriti ovaj hotel, ako vas put navede u Buenos Ajres.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U narednom postu obradova\u0107u vas putopisom o Recoleta groblju, tako da \u0107emo nastaviti na\u0161e istra\u017eivanje prestonice Argentine – Buenos Ajresa. <\/p>\n\n\n\n

Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa iz Argentine gde smo u\u017eivali u lepotama Buenos Ajresa u seriji putopisa Argentine gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijata za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog \u017eivota u Buenos Ajresu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Argentine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

\u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i \u017eeleo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim\u00a0Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong>\u00a0(UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijatu za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dkoj organizaciji i kongresnom birou grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i\u00a0Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong>\u00a0hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne argentinske kulture i osetim lepote svakodnevnog \u017eivota u Buenos Ajresu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Buenos Ajresu i predstavljanje grada umetnosti, tanga i evropske arhitekture? Da li ste imali priliku do sada da posetite Buenos Ajres i prelepu Argentinu?<\/p>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav iz Buenos Ajresa,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijata za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong><\/em><\/strong><\/em><\/strong> hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram prestonicu Argentine – Buenos Ajres, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turisti\u010dkim organizacijama, kao i… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":15992,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[8931,1684,3221,8933,8932,5292,8818,3769,8934,4711,56,54,55,2331,3862,8491,2307,77,3394,8936,8935,8913,4799,8912],"class_list":["post-15958","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-argentina","tag-avantura","tag-avanture","tag-buenos-aires","tag-buenos-ajres","tag-daleka-putovanja","tag-juzna-amerika","tag-lepota-putovanja","tag-loi-suites-recoleta-hotel","tag-luksuzna-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-neobicna-putovanja","tag-putopis","tag-putovanja","tag-putovanje","tag-recoleta","tag-rekoleta","tag-svetska-turisticka-organizacija","tag-turizam","tag-un-tourism"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15958","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15958"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15958\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16103,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15958\/revisions\/16103"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15992"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}