{"id":16028,"date":"2025-05-09T08:00:00","date_gmt":"2025-05-09T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=16028"},"modified":"2025-04-18T21:50:53","modified_gmt":"2025-04-18T20:50:53","slug":"pisma-iz-argentine-groblje-la-recoleta-setnja-kroz-bogatu-argentinsku-istoriju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-argentine-groblje-la-recoleta-setnja-kroz-bogatu-argentinsku-istoriju\/","title":{"rendered":"Pisma iz Argentine: Groblje La Recoleta, \u0161etnja kroz bogatu argentinsku istoriju\u2026"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram lepotu argentinske istorije jednom \u0161etnjom kroz najlep\u0161e groblje na svetu La Recoleta, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong> (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>),<\/strong> lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turisti\u010dkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Postovi iz Argentine su nastali uz nesebi\u010dnu pomo\u0107 Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijata za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Da bismo nekada razumeli sada\u0161njost, moramo razumeti pro\u0161lost. Groblje ne mora nu\u017eno da bude mesto gde preovladava ose\u0107aj tuge, ve\u0107 mo\u017ee da bude mesto gde mo\u017eete nau\u010diti ne\u0161to o istoriji naroda, kulture jedne zemlje i u\u017eivati u arhitekturi.<\/p>\n\n\n\n

Groblje La Rekoleta<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Cementerio de la Recoleta) je groblje koje se nalazi u presti\u017enom naselju Rekoleta u Buenos Ajresu. U njemu se nalaze grobovi zna\u010dajnih eminentnih ljudi, uklju\u010duju\u0107i Evu Peron, predsednike Argentine, dobitnike Nobelove nagrade, osniva\u010da argentinske mornarice i vojnih komandanta kao \u0161to je Hulio Argentino Roka. BBC ga je 2011. godine proglasio jednim od najboljih svetskih groblja, a 2013. godine CNN ga je uvrstio me\u0111u 10 najlep\u0161ih groblja na svetu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Groblje se prostire na povr\u0161ini od 5,5 hektara,a sadr\u017ei 4691 grobnice, sve su izgra\u0111ene iznad zemlje, od kojih je 94 argentinska vlada proglasila nacionalnim istorijskim spomenicima i za\u0161ti\u0107ena su od strane dr\u017eave. Ulaz u groblje je kroz neoklasi\u010dne kapije sa visokim dorskim stubovima. Groblje sadr\u017ei mnogo slo\u017eenih mermernih mauzoleja, ukra\u0161enih statuama, u \u0161irokom spektru arhitektonskih stilova kao \u0161to su Art Deco, Art Nouveau, Barok i Neogotika, a ve\u0107ina materijala kori\u0161\u0107enih izme\u0111u 1880. i 1930. godine u izgradnji grobnica je uvezena iz Pariza i Milana.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Fratri iz reda franjeva\u010dkih rekolekta su po\u010detkom 18. veka stigli bosi u podru\u010dje gde se trenutno nalazi groblje Rekoleta, tada na periferiji Buenos Ajresa. Na tom mestu su 1732. godine podigli manastir i crkvu koju su stavili pod pokroviteljstvo Bogorodice Pilar. Trenutno je bazilika Gospe od Pilara nacionalni istorijski spomenik. Me\u0161tani su crkvu Recolects nazvali jednostavno La Recoleta, ime koje se pro\u0161irilo na celo podru\u010dje.<\/p>\n\n\n\n

Kada je orden raspu\u0161ten 1822. godine, 17. novembra te godine, ba\u0161ta manastira je pretvorena u prvo javno groblje u gradu Buenos Ajresu. Zaslu\u017eni za njegovo stvaranje bili su tada\u0161nji guverner provincije Buenos Ajres, Martin Rodrigez (njegovi ostaci po\u010divaju na groblju) i njegov ministar vlade Bernardino Rivadavia. Njegova prva dva stanara bili su oslobo\u0111eni crni de\u010dak Huan Benito i mlada Marija Dolores Masijel.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

La Recoleta groblje je 1863. godine izgubilo je status groblja zbog sukoba sa masonima, po\u0161to je te godine je umro mason Blas Aguero, koji je odbio da primi svete sakramenta, pa mu je crkva uskratila sahranu, ali mu je na zahtev njegovog ne\u0107aka, predsednik Bartolome Mitre dao dozvolu, na \u0161ta je nadbiskupski status groblja se nije ugasio.<\/p>\n\n\n\n

Tokom 1870-ih godina, kao rezultat epidemije \u017eute groznice koja je poharala grad, mnogi porteni iz vi\u0161e klase napustili su \u010detvrti San Telmo i Monserat i preselili se u severni deo grada u Rekoletu. Kada je postalo naselje vi\u0161e klase, groblje je postalo poslednje po\u010divali\u0161te najpresti\u017enijih i najmo\u0107nijih porodica Buenos Ajresa. Istovremeno je sve\u010dano otvoreno groblje Chacarita ili Zapadno groblje, za razliku od Severnog groblja, manje uobi\u010dajenog naziva Recoleta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na samom ulazu u groblje na podu su uklesana tri datuma: 1822. godina, kada je nastalo La Recoleta groblje, 1881. godina kada je izvr\u0161eno prvo preure\u0111enje groblja i 2003. godina, kao godina drugog preure\u0111enja groblja. Groblje Recoleta je amblematski pogrebni spomenik u Buenos Ajresu, prepoznat po svojoj umetni\u010dkoj i istorijskoj vrednosti. Njegov glavni ulaz ima portik formiran od \u010detiri gr\u010dka dorska stuba, zavr\u0161en tokom renoviranja 1881. godine pod nadzorom gradona\u010delnika Torkuata de Alveara. Spoljne i unutra\u0161nje fasade ukra\u0161ene su latinskim natpisima: \u201eRequiescant in pace<\/em>\u201c (Po\u010divaj u miru) spolja, a \u201eExpectamus Dominum\u201c (\u010cekamo Gospoda) iznutra, simbolizuju\u0107i dijalog izme\u0111u \u017eivih i mrtvih.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na prednjoj strani, iznad stubova, ispisani su prvi simboli \u017eivota i smrti, predstavljeni u jedanaest alegorija: vreteno i makaze: nit \u017eivota koja se mo\u017ee prese\u0107i svakog trenutka. Krst i slovo P: mir Hristov na grobljima. Kruna: zavet trajnog se\u0107anja. Sfera i krila: proces \u017eivota i smrti koji se neprestano vrti kao sfera. Krst i kruna: smrt i se\u0107anje. P\u010dela: marljivost. Zmija grize rep: po\u010detak i kraj. Pla\u0161t nad urnom: napu\u0161tanje i smrt. Baklje sa plamenom usmerenim nadole: smrt. Sova: \u010duvar, a prema nekim verovanjima, najavljuje smrt. Vodeni sat ili Klepsidra: prolazak vremena ili prolazak \u017eivota.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Groblje ima 4.780 grobnica raspore\u0111enih na 54.843 kvadratna metra, od kojih je 80 progla\u0161eno nacionalnim istorijskim spomenicima. Na groblju se nalazi nekoliko mermernih mauzoleja, ukra\u0161enih statuama, u \u0161irokom spektru arhitektonskih stilova. La Recoleta groblje je organizovano u vidu blokova, zami\u0161ljeno kao jedan mali grad, sa \u0161irokim drvoredima koji vode do sporednih aleja oivi\u010denih mauzolejima i svodovima. Tu je veliki centralni kru\u017eni tok od kojeg polaze glavne avenije, sa skulpturom Hrista koju je uradio vajar Pedro Zonca Briano, 1914. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Mauzoleji, izgra\u0111eni u razli\u010ditim arhitektonskim stilovima, obi\u010dno su ozna\u010deni prezimenom na fasadi, a \u010desto sadr\u017ee bronzane plo\u010de sa imenima sahranjenih pojedinaca. Me\u0111u poznatim li\u010dnostima sahranjenim na ovom groblju su li\u010dnosti iz argentinske politike, kulture i dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Pisac Horhe Luis Borhes je u jednoj od svojih pesama izrazio \u017eelju da bude sahranjen na ovom mestu, iako je kona\u010dno sahranjen u \u017denevi. Groblje Recoleta se mo\u017ee smatrati \u201egradom u gradu\u201c, jer ga njegova arhitektonska konfiguracija, raspored i skulpture \u010dine jednim od najpoznatijih mesta u Buenos Ajresu. Ovo groblje je jedinstven prostor koji svojim urbanim rasporedom odra\u017eava organizaciju sli\u010dnu gradskoj.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Njegov raspored karakteri\u0161u ortogonalne ulice koje dele zemlji\u0161te na pravilne parcele, stvaraju\u0107i avenije, sokake i dijagonale. Ove karakteristike strukturiraju prostor tako da svaki deo groblja ima svoj identitet, dok skulpture koje su naru\u010dile porodice koje su vlasnici svodova vizuelno oboga\u0107uju okru\u017eenje, razli\u010ditim umetni\u010dkim prikazima \u017eivota i smrti.<\/p>\n\n\n\n

U centru groblja kao referentna ta\u010dka slu\u017ei veliki centralni kru\u017eni tok od kojeg se odvajaju glavne avenije. U ovom prostoru nalazi se skulptura Hrista koju je izradio vajar Pedro Zonca Briano 1914. godine, koja \u010dini veliki krst, simbol svetosti mesta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grobljanski prostor od samog po\u010detka ima i pro\u0161irenja, zna\u010dajne i referentne elemente, koji zgu\u0161njavaju do\u017eivljaj mesta. Groblje odr\u017eava prakti\u010dan odnos identifikacije sa samim gradom: prostorni raspored u mre\u017eama, iz kojih proizilaze blokovi izgra\u0111eni na zemlji\u0161tu Recoleta, geometrijski dizajn sa ulicama, avenijama i dijagonalama. Zidovi ga sadr\u017ee, defini\u0161u i \u0161tite kao sakralni prostor.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Plan je zatra\u017een od direktora Departmana za in\u017eenjere arhitekture provincije Buenos Ajres, in\u017e. Prospero Catelin. Sa planom koji je odobren i koji je ve\u0107 u izvr\u0161enju, izdata je uredba vlade od 3. septembra 1823. godine, kojom se odre\u0111uje skala cena prema lokaciji parcela i koja je interesantna za cilj ovog rada, jer odre\u0111uje da \u201enajpo\u017eeljnije grobove zauzimaju tela onih ljudi \u010dije su vrline ili relevantne usluge dru\u0161tvu zaslu\u017eile da im je vlast i zapa\u017eeno mesto zauvek u dru\u0161tvu gra\u0111ana. du\u017enost da ovekove\u010di uspomenu na takve dostojne gra\u0111ane odlaganjem njihovog pepela.<\/p>\n\n\n\n

Zna\u010dajno je da Vlada, prate\u0107i ton obrazlo\u017eenja uredbe, zadr\u017eava za sebe \u201eneke grobove da ih zvani\u010dno dodeli onim ljudima koji se isti\u010du po zaslugama ugovorenim u bilo kojoj grani javne slu\u017ebe\u201c, \u010dime je rezervisao prostor za grobne parcele za panteon zaslu\u017enih gra\u0111ana, desno od glavne ulazne ulice na groblje.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

La Recoleta groblje je ve\u010dna ku\u0107a brojnim eminentnim li\u010dnostima koji su na neki na\u010din ostavili trag u argentinskoj istoriji. Neki od njih su:<\/p>\n\n\n\n

Bartolome Mitre
<\/em><\/strong>Mauzolej generala Bartolomea Mitre nalazi se preko puta stare ulazne kapije u ulici Junin 1720. Izvedene u mermeru, njegove skulpture je napravio Eduardo Rubino, ro\u0111en u Torinu, i predstavljaju \u201eSlobodu\u201c, \u201eDu\u017enost\u201c i \u201ePravdu\u201c. Danas je, na njegovom vrhu, ime junaka uokvireno izme\u0111u krilatih figura. Mitre je bio vojni \u010dovek, novinar, pesnik i istori\u010dar, koji je krunisao svoju karijeru kao predsednik ujedinjene nacije u periodu 1862-1868. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Eva Duarte de Peron
<\/em><\/strong>Na jednoj od ulica u delu 16 nalazi se porodi\u010dni svod Duarte, u stilu art dekoa, poznat po tretmanu pilastra i zabada koji uokviruje bronzana vrata, bogato ukra\u0161enih festonima, cve\u0107em i stilizovanim li\u0161\u0107em. Zgrada je krunisana upaljenim mangalom, simbolom ve\u010dnosti. Eva Duarte de Peron, koja je obavljala opse\u017ean socijalni rad za siroma\u0161ne tokom prvog predsedni\u0161tva svog supruga, generala Huana Dominga Perona, umrla je 1952. godine u dobi od 33 godine. Posle dr\u017eavnog udara 1955. godine, njegovi posmrtni ostaci su ukradeni i sakriveni od strane Oslobodila\u010dke revolucije do ove restitucije i kona\u010dnog preno\u0161enja 1976. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Hulio Argentino Roka (Julio Argentino Roca<\/strong><\/em><\/strong>)
<\/em><\/strong>Njegov svod je izgra\u0111en na uglu koji formira jedna od dijagonala ove nekropole i jedna od njenih glavnih ulica, lokacija koja omogu\u0107ava njeno izdvajanje sa razli\u010ditih mesta. Vojnik i dr\u017eavnik ro\u0111en u Tukumanu 1843. i poginuo u Buenos Ajresu 1914. godine, borio se u pohodu na Paragvaj i izveo osvajanje pustinje. Predsednik Republike u dva mandata: 1880-1886 i 1898-1904. Svod ima maniristi\u010dke karakteristike, a njegovi zidovi i ograda koja ga okru\u017euje bogato su ukra\u0161eni arabeskama, an\u0111elima i palim bakljama. Privla\u010di pa\u017enju doma\u0107i karakter njenih glavnih vrata, kojima prethodi mali atrijum; Ima bogatu dekoraciju klasi\u010dnog repertoara.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Huan Manuel de Rosas (Juan Manuel de Rosas<\/strong><\/em><\/strong>)
<\/em><\/strong>Junak po\u010diva u porodi\u010dnoj kripti Ortiza de Rozasa pored svoje supruge Enkarnasion Eskure, koja je umrla 1838. godine i tako\u0111e tamo sahranjena. Svod, prekriven granitom, izgra\u0111en je 1845. godine nakon smrti Agustine Lopez Osorio, Rosasove majke, i preure\u0111en u prvoj deceniji 20. veka, kada su jedna od ulaznih vrata zatvorena da bi se napravio prostor za oltar. Rosas je umro u egzilu u Engleskoj 1877. godine, nakon poraza u bici kod Kazerosa, a njegovi posmrtni ostaci su vra\u0107eni i sahranjeni u ovom mauzoleju 30. septembra 1989. za vreme vlade Karlosa Menema, nakon godina napora vo\u0111enih sektorima istorijskog revizionizma.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Manuel Dorrego
<\/em><\/strong>Ostaci Manuela Dorega po\u010divaju u trezoru koji se nalazi na glavnoj ulici groblja, u blizini Centralnog Hrista. Njegova grobnica je skra\u0107ena piramida sa akropterom na uglovima i umetni\u010dki izra\u0111enim gvozdenim vratima, koja omogu\u0107avaju da se vidi unutar urne od belog mermera gde le\u017ei junak. Dorego, guverner Buenos Ajresa, bio je vatreni branilac federalizma. Zba\u010den od strane Huana Lavale 1828. godine, streljan je po nalogu ovog poslednjeg u blizini Navara. Njegovi posmrtni ostaci su preneti u Rekoletu u decembru 1829. po nalogu Huana Manuela de Rosasa.<\/p>\n\n\n\n

Facundo Kuiroga (Facundo Quiroga<\/strong><\/em><\/strong>)
<\/em><\/strong>Grobnica Huana Fakunda Kiroge je okru\u017eena niskim gvozdenim ogradama koje se zavr\u0161avaju vrhom koplja. U njegovom sredi\u0161tu, na \u010detvorougaonom stubu, stoji \u201eDolorosa\u201c od kararskog mermera, rad italijanskog vajara Antonija Tantardinija (1829-1879), koji se smatra prvim umetni\u010dkim delom na groblju. Kiroga, ro\u0111en 1788. u Ljanos de La Riohi, bio je guverner te provincije i borio se protiv unitarista, pobediv\u0161i Lamadrida kod ‘El Tale’ i Hosea Mariju Paza kod ‘La Tablade’. Njegov \u017eivot se zavr\u0161io tragi\u010dno 1835. godine, kada je ubijen u Baranca Iacou. Njegovi posmrtni ostaci su prvobitno bili sme\u0161teni na Groblju kanonika, pored katedrale u Kordobi, a slede\u0107e godine preba\u010deni u ovu grobnicu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Rufina Cambaceres
<\/em><\/strong>U uglu odeljka 13 nalazi se trezor Rufine Kambaseres pored njene porodice, koji nosi ime Antonija Kambaseresa, Rufininog ujaka, u odnosu na gospodina Kambaseresa, zemljoposednika i \u010doveka velikog bogatstva koji je bio na poziciji direktora pokrajinske banke Buenos Ajresa i \u017eeleznice. Rufinin otac, Eugenio, bio je istaknuti pisac koji je iza sebe ostavio zanimljiva dela. Njena \u0107erka je umrla 31.05.1902. godine, njen 19. ro\u0111endan, verovatno sahranjena pod katalepti\u010dkim napadom. Njena majka je odlu\u010dila da sagradi grobnicu za svoju \u0107erku pored porodi\u010dnog trezora. Rezultat je bio va\u017ean spomenik secesije sa stilizacijom zakrivljenih linija i obiljem stabljika, listova i cve\u0107a. To je delo Nemca Riharda Ajgnera. Rufina je prikazana kako stoji ispred vrata, dr\u017ee\u0107i kvaku kao da ih otvara. Ova umetni\u010dka predstava, upotpunjena okolnostima njegove iznenadne smrti.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Domingo Faustino Sarmiento
<\/em><\/strong>Grobnica ovog heroja nalazi se u jednoj od unutra\u0161njih ulica 17. dela ove nekropole. Na podijumu sa \u010detvorougaonom osnovom prekrivenom mozaikom stoji obelisk oven\u010dan bronzanim kondorom, u \u010dijem je dnu natpis \u201eCivilizacija i varvarstvo\u201c. Sarmijento je bio prosvetitelj, pisac i vojnik. Bio je guverner svoje pokrajine i predsednik nacije u periodu 1868-1874.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Federico Leloir
<\/em><\/strong>Mo\u017eemo re\u0107i da je to jedan od najupe\u010datljivijih svodova na ovom groblju, koji je projektovao francuski arhitekta A. Guilbert. Leloari su poreklom iz francuskih niskih Pirineja, a stigli su u ove zemlje oko 1820. godine. Ovde po\u010diva dr Luis Federiko Leloar. Nobelova nagrada za hemiju 1970. Spomenik se sastoji iz tri karakteristi\u010dna dela. Velika kubi\u010dna osnova, oblo\u017eena ugla\u010danim granitom: srednji deo; sastavljen od bubnja od bronze, koji podr\u017eava kupolu, element pretvoren u svetlarnik kroz koji svetlost dopire do prefinjene kapele. Ovom predsedava Hristos, delo Italijana Leonarda Bistolfija (1859-1933). Celu strukturu kruni\u0161e mali hram okru\u017een jonskim stubovima, na kome po\u010diva velika kupola unutar koje je u plo\u010dicama razli\u010ditih boja predstavljen Iskupitelj.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Carlos Pellegrini
<\/em><\/strong>Mauzolej dr Pelegrinija nalazi se na centralnoj stazi, zatvaraju\u0107i ulicu koja po\u010dinje kod Peristila. Ova okolnost mu daje divnu perspektivu, dodatno nagla\u0161avaju\u0107i inherentne vrednosti dela. Naru\u010dio ga je D\u017eokej klub za sme\u0161taj posmrtnih ostataka njegovog osniva\u010da i prvog predsednika. To je delo francuskog vajara Marins Jean Antonin Mercie.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Doktor Salvador Marija del Karil (Doctor Salvador Mar\u00eda del Carril<\/strong><\/em><\/strong>)
<\/em><\/strong>Ovaj svod predstavlja monumentalnu konstrukciju u kojoj je najistaknutiji deo igli\u010dasti nadstre\u0161nica oven\u010dana likom Krona \u2013 Boga vremena. Unutar paviljona je statua pravnika, a iznad ulaza u kriptu je bista Da Tibursije Domingeza, njegove supruge. Grobnicu je napravio Kamilo Romairon Del Karil (1798-1883) koji je bio guverner svoje rodne provincije San Huan: ministar vlade i spoljnih poslova tokom guvernera Lavale.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

General Huan Lavalle
<\/em><\/strong>Bronzani grenadir bdi nad snom hrabrog vojnika \u010cakabuka, Maipua, Riobambe, Pi\u010din\u010de i Ituzainga, izme\u0111u ostalih vojnih akcija. Re\u010d je o trezvenom svodu od crnog granita, sa prefinjenim vratima koje se isti\u010du. Bio je guverner provincije Buenos Ajres i kao \u0161ef jedinice intervenisao je u Navarovoj akciji.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grobnica \u017dozea Klementea Paza<\/em><\/strong> (1842-1912) jedan je od spomenika izuzetne skulpturalne grupe Francuza \u017dila Feliksa Kutana (1848-1939), koji je izveo radove u ime porodice Paz, u \u010dast njihovog pokojnog sina, Hozea Jakoba Paza, godine kasnije u Eightu Gainza Paz4. 1912. u ovom trezoru je sahranjen predsednik lista La Prensa Hoze Klemente Paz.<\/p>\n\n\n\n

Feliks Kutan je bio poznati francuski vajar svog vremena. Njegovi radovi se isti\u010du po svojoj pa\u017enji prema detaljima i radu nabora. Stvorio je skulpture u bronzi i mermeru sa neoklasi\u010dnim pristupom i uredio ih tako da se gledaju sa prednje strane, sadr\u017eane u zadnjim osloncima, \u010dine\u0107i ih delom arhitekture.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grobnica ima kubi\u010dni volumen prekriven crnim granitom, bronzana vrata koja slu\u017ee kao postolje za dva velika an\u0111ela, postavljena s desna na levo od vrata, jedan na sidru, a drugi sa krunom kod nogu. Druga skulptorska grupa od tri figure obnavlja dramu: poluprigu\u0161ena \u017eena, skoro se onesvestila, pu\u0161taju\u0107i uga\u0161enu lampu. <\/p>\n\n\n\n

U rastu\u0107em redosledu, u istoj liniji, vidimo urnu sa poluotvorenim poklopcem nazvanom sarkofag, iz koje se pojavljuje \u017eenska figura koja predstavlja ljudsku du\u0161u, koja se kre\u0107e ka an\u0111elu ra\u0161irenih krila i ka\u017eiprstom pokazuje ka beskona\u010dnosti, ve\u010dnosti. Ceo rad je napravljen od belog mermera, sa pedantnim detaljima i velikom dinamikom. Grobnica porodice Paz je skulpturalno delo koje se mo\u017ee posmatrati kao \u201espomenik, a ne amajlija\u201c, po\u0161to je cenjeno po onome \u0161to je prvobitno bilo namenjeno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grob Olivere De Pinjeto<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ova grobnica se nalazi u sekciji 9, a napravio ju je Luis Perloti 1946. godine. Bitno je napomenuti da su i plo\u010de i reljef su napravljeni od dolomitskog kamena koji je mogao da poti\u010de iz kamenoloma Olavaria, provincija Buenos Ajres, a osnova je napravljena od granita. Prikazuje sliku \u017eene sa podignutim rukama u kojoj se vidi jednostavnost, \u010distota i trezvenost. Zbog ju\u017ene orijentacije prednjeg dela grobnice i njegovog razgrani\u010denja susednim zidom, grobnica je zatvorena, stvaraju\u0107i veoma vla\u017enu mikroklimu koja pogoduje razvoju mikroorganizama, \u0161to ote\u017eava \u010ditanje dela. Uo\u010den je razvoj biljaka na spoju plo\u010de i reljefa. Mikro pukotine su identifikovane u ve\u0107ini kamenja. Erozija je tako\u0111e bila evidentna u obliku agresivnih agenasa kao \u0161to su ki\u0161a i vetar, \u0161to je dovelo do nedostatka povr\u0161inske kohezije i gubitka zavr\u0161ne obrade povr\u0161ine. Zbog svih ovih propusta bilo je neophodno izvr\u0161iti restauraciju grobnice. Va\u017eno je napomenuti da je reljef, iako izlo\u017een, nakon restauracije integrisan u ukupnu kompoziciju grobnice.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Mauzolej doktora Nikolasa de Avelanede<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovaj mauzolej se nalazi u sekciji 20, a kreirao ga je pariski vajar \u017dil Kutan 1910. Ovaj spomenik je u potpunosti napravljen od kararskog mermera rezbarenjem i sklapanjem plo\u010da. Njegove dimenzije su 3m visine, 2,50m \u0161irine i 2,3m dubine. Sastoji se od visokog stuba sa alegorijskom figurom \u017eene u molitvenom \u010dinu na svom vratilu, kapitela sa portretom junaka i postolja sa ornamentalnom dekoracijom. Ovaj spomenik je prethodnu restauraciju 1968. godine, zbog \u010dinjenice da je delo izlo\u017eeno bez ikakve za\u0161tite i pati od op\u0161te povr\u0161inske erozije. Samo u sektorima za\u0161ti\u0107enim od ki\u0161e svojom orijentacijom (severoistok) i morfologijom, mogao se uo\u010diti zapis prvobitnog poliranja. <\/p>\n\n\n\n

U desnom profilu skulptura ima tanak crni sloj proizveden biolo\u0161kim agensima koji pokriva skoro celu povr\u0161inu i ugra\u0111en je u strukturu kamena. Tako\u0111e na licu alegorije prime\u0107ena je erozija sa gubitkom zavr\u0161ne obrade, kao i lepljenjem crne kore. Konstruktivno je uo\u010deno pomeranje stuba koji zatvara mauzolej. Uo\u010den je i nedostatak metalnog lanca pri\u010dvr\u0161\u0107enog za stubove kao zatvaranja spomenika. Intervencija je omogu\u0107ila brzu interpretaciju spomenika s obzirom na njegovu lokaciju na kraju jedne od grobljanskih ulica. Stoje\u0107i u blizini skulpture, jasno se mogu uo\u010diti razli\u010diti tretmani na istom materijalu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Mauzolej pukovnika Federika Brandasena<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovaj mauzolej se nalazi u sekciji 9, a sagradio ga je Karlos Romairone 1905. godine. Nosivi materijal spomenika je kararski mermer sa venama, osim biste, koja je napravljena od otkrivenog kararskog mermera. Spomen-plo\u010de i ornamentika postavljeni na otvaranju spomenika izliveni su u bronzi. Dimenzija je visoka 5m, sa osnovom 2m sa 2m. Vizuelno pore\u0111enje izme\u0111u istorijske dokumentacije i sada\u0161njeg stanja spomenika otkrilo je neke razlike, kao \u0161to je dodavanje stepenika na prednjoj strani spomenika. I alegorija i portret pukovnika predstavljaju zna\u010dajnu akumulaciju povr\u0161inskog dru\u0161tva i promenu granulometrije. <\/p>\n\n\n\n

Ovo je prime\u0107eno u oblastima izlo\u017eenim tamjanu ki\u0161e i prote\u017ee se du\u017e linija oticanja koje generi\u0161e morfologija. Ovome je pridodat i mehani\u010dki efekat peskarenja ura\u0111en u prethodnim izmenama. Mermer predstavlja zna\u010dajne pukotine kao i film oksida od metalnih dekorativnih elemenata. Uo\u010dene su i pukotine i pukotine, neke od njih sa nano\u0161enjem cementnih maltera proizvoda prethodnih intervencija. Kriterijumi za intervenciju podrazumevali su izme\u0161tanje spomen-plo\u010da, koje su postavljene ispred spomenika, \u0161to zbog blizine ulaza u groblje omogu\u0107ava brz pregled.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grobnica Marije San\u010dez de Tompson i Mendevil<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ova grobnica se nalazi u odeljku 3, a napravio ju je anonimni umetnik 1870. godine koriste\u0107i tehniku okretanja, sa kararskim mermerom sastavljenim u delovima. Njegove dimenzije su 2m visine i 2m \u0161irine i dubine 1,7m. Najve\u0107a zabrinutost u vezi sa ovim radom, kada je u pitanju njegova konzervacija, bilo je njegovo propadanje strukture, rezultat pomeranja tla pod uticajem rasta drve\u0107a u blizini. Njegova kvadratna osnova i orijentacija stvaraju zna\u010dajnu razliku u habanju izme\u0111u prednjeg dela sa direktnom izlo\u017eeno\u0161\u0107u ki\u0161nici i vetru u pore\u0111enju sa profilima koji imaju manje habanja. Ornamenti i plo\u010de pokazuju izra\u017eenu eroziju, \u010diji napredak reljefno otkriva \u017eile mermera. Na prednjoj strani grobnice uo\u010dava se visok procenat oksidacije, \u0161to je brzo vidljivo. Konstruktivno odr\u017eavanje grobnice je rezultat tehni\u010dke dostupnosti vezane za njen istorijski trenutak, koji je vremenom revalorizovan.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Od po\u010detka 19. veka, politi\u010dke prilike koje su se odvijale na obe obale River Plate, od engleskih invazija pa nadalje u\u010dvrstile su posebnu posve\u0107enost vojni\u010dkoj slavi, a posebno posthumnim po\u010dastima koje su date herojima rekonkviste i ulaska u eru nezavisnosti vojnim herojima nezavisnosti. Ovo priznanje se ogledalo u zna\u010dajnim pogrebnim proslavama, sa komemorativnim ritualima koji podse\u0107aju na kraljevske opse\u0107e tokom kolonijalnog perioda i efemernim arhitektonskim i umetni\u010dkim objektima od materijala i umetni\u010dkih ulaganja vrednog divljenja. Oni su dopunjeni pogrebnim spomenicima postavljenim na javnom groblju po\u010dev\u0161i od kasnih 1820-ih.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U narednom postu obradova\u0107u vas recenzijom Loi Suites Recoleta Hotela<\/a><\/em><\/strong>, tako da \u0107ete mo\u0107i da saznate vi\u0161e o ovom fantasti\u010dnom hotelu u Buenos Ajresu i da razmotrite da ba\u0161 odsednete ovde tokom va\u0161eg boravka u prestonici Argentine.<\/p>\n\n\n\n

Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa iz Argentine gde smo saznali ne\u0161to vi\u0161e o argentinskoj istoriji i pro\u0161etali kroz jedno od najlep\u0161ih sakralnih mesta u svetu. Ovo je drugi post u seriji putopisa Argentine gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijata za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong> hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog \u017eivota u Buenos Ajresu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Argentine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

\u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i \u017eeleo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim\u00a0Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong>\u00a0(UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijatu za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dkoj organizaciji i kongresnom birou grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i\u00a0Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong>\u00a0hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne argentinske kulture i osetim lepote svakodnevnog \u017eivota u Buenos Ajresu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o La Recoleta groblju i predstavljanje argentinske istorije na ovakav na\u010din? Da li ste imali priliku do sada da posetite Buenos Ajres i prelepu Argentinu?<\/p>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav iz Buenos Ajresa,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Sekretarijata za turizam, \u017eivotnu sredinu i sport<\/a><\/em><\/strong>, Turisti\u010dke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa<\/a><\/em><\/strong> i Loi Suites Recoleta<\/a><\/em><\/strong><\/em><\/strong><\/em><\/strong> hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram lepotu argentinske istorije jednom \u0161etnjom kroz najlep\u0161e groblje na svetu La Recoleta, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":16077,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[8931,8940,1684,3221,8933,8932,5292,8941,8939,8818,8937,8938,3769,8934,4711,56,54,55,2331,3862,8491,2307,77,3394,8936,8913,4799],"class_list":["post-16028","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-argentina","tag-argentinska-istorija","tag-avantura","tag-avanture","tag-buenos-aires","tag-buenos-ajres","tag-daleka-putovanja","tag-eva-peron","tag-groblje-la-recoleta","tag-juzna-amerika","tag-la-recoleta","tag-la-recoleta-groblje","tag-lepota-putovanja","tag-loi-suites-recoleta-hotel","tag-luksuzna-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-neobicna-putovanja","tag-putopis","tag-putovanja","tag-putovanje","tag-recoleta","tag-svetska-turisticka-organizacija","tag-turizam"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16028","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16028"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16028\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16102,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16028\/revisions\/16102"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16077"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16028"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16028"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16028"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}