{"id":16162,"date":"2025-05-20T08:00:00","date_gmt":"2025-05-20T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=16162"},"modified":"2025-05-20T09:24:23","modified_gmt":"2025-05-20T08:24:23","slug":"pisma-iz-cilea-santijago-zivahni-grad-ispod-anda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-cilea-santijago-zivahni-grad-ispod-anda\/","title":{"rendered":"Pisma iz \u010cilea: Santijago, \u017eivahni grad ispod Anda\u2026"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram prestonicu \u010cilea \u2013 Santijago, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong> (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>),<\/strong> lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turisti\u010dkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Postovi iz \u010cilea su nastali uz nesebi\u010dnu pomo\u0107 Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Ministarstva ekonomije, razvoja i turizma<\/a><\/em><\/strong>, Nacionalne Turisti\u010dke Organizacije \u010cilea (Chile Travel)<\/a><\/em><\/strong> i Luciano K<\/a><\/em><\/strong> hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010cile, formalni naziv Republika \u010cile je dr\u017eava u zapadnoj Ju\u017enoj Americi. To je najju\u017enija dr\u017eava na svetu i najbli\u017ea Antarktiku, prote\u017eu\u0107i se du\u017e uske trake zemlje izme\u0111u Anda i Tihog okeana. \u010cile je imao populaciju od 17,5 miliona prema poslednjem popisu i ima teritorijalnu povr\u0161inu od 756.102 kvadratna kilometra. Ova zemlja se grani\u010di sa Peruom na severu, Bolivijom na severoistoku, Argentinom na istoku i Drejkovim prolazom na jugu. Zemlja tako\u0111e kontroli\u0161e nekoliko pacifi\u010dkih ostrva, uklju\u010duju\u0107i Huan Fernandez, Isla Salas i Gomez, Desventuradas i Uskr\u0161nje ostrvo i pola\u017ee pravo na oko 1.250.000 kvadratnih kilometara Antarktika kao \u010cileansku antarkti\u010dku teritoriju. Glavni i najve\u0107i grad \u010cilea je Santijago (Santiago), a nacionalni jezik je \u0161panski.<\/p>\n\n\n\n

\u0160panija je osvojila i kolonizovala region sredinom 16. veka, zamenjuju\u0107i vladavinu Inka, me\u0111utim nisu uspeli da osvoje autonomni plemenski narod Mapu\u010de koji je naseljavao ono \u0161to je sada ju\u017eno-centralni \u010cile. \u010cile se pojavio kao relativno stabilna autoritarna republika 1830-ih nakon njihove deklaracije o nezavisnosti od \u0160panije 1818. godine. Tokom 19. veka, \u010cile je do\u017eiveo zna\u010dajan ekonomski i teritorijalni rast, okon\u010dav\u0161i otpor Mapu\u010dea 1880-ih i dobiv\u0161i svoju sada\u0161nju severnu teritoriju u Pacifi\u010dkom ratu, pobedom nad Peruom i Bolivijom. U 20. veku, sve do 1970-ih, \u010cile je pro\u0161ao kroz proces demokratizacije i do\u017eiveo je brz rast stanovni\u0161tva i urbanizaciju, dok se sve vi\u0161e oslanjao na izvoz iz rudarstva bakra kako bi podr\u017eao svoju ekonomiju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tokom 1960-ih i 1970-ih, zemlju je obele\u017eila te\u0161ka levo-desni\u010darska politi\u010dka polarizacija i previranja, koja su kulminirala \u010dileanskim dr\u017eavnim udarom 1973. godine kojim je svrgnuta demokratski izabrana levi\u010darska vlada Salvadora Aljendea. Nakon toga je usledila 16-godi\u0161nja desni\u010darska vojna diktatura pod Augustom Pino\u010deom, u kojoj je \u010dileanski Ustav iz 1980. godine donet uz konsultacije Ortuzar komisije, kao i nekoliko politi\u010dkih i ekonomskih reformi, \u0161to je rezultiralo sa vi\u0161e od 3.000 smrtnih slu\u010dajeva ili nestanaka. Re\u017eim je okon\u010dan 1990. godine, nakon referenduma 1988. godine, a nasledila ga je koalicija levog centra, koja je vladala do 2010. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u010cile ima visoke prihode i jedna je od ekonomski i dru\u0161tveno najstabilnijih zemalja u Ju\u017enoj Americi. \u010cile tako\u0111e dobro posti\u017ee rezultate u regionu u pogledu odr\u017eivosti dr\u017eave i demokratskog razvoja. \u010cile je jedan od osniva\u010da Ujedinjenih nacija, Zajednice latinoameri\u010dkih i karipskih dr\u017eava (CELAC) i Pacifi\u010dkog saveza, a pridru\u017eio se OECD-u 2010. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je \u010cile dobio svoje ime? Postoje razne teorije o poreklu re\u010di \u010cile. Prema \u0161panskom hroni\u010daru iz 17. veka, Dijegu de Rosalesu, Inke su dolinu Akonkagve nazvali \u010cili, iskriviv\u0161i ime plemenskog poglavice Pikun\u010dea po imenu Tili, koji je vladao tim podru\u010djem u vreme inkovskog osvajanja u 15. veku. Dok druga teorija ukazuje na sli\u010dnost doline Akonkagve sa dolinom Kasma u Peruu, gde se nalazio grad i dolina po imenu \u010cili.<\/p>\n\n\n\n

Neki drugi teoreti\u010dari tvrde da \u010cile mo\u017eda poti\u010de od re\u010di ameri\u010dkih starosedelaca koja zna\u010di ili \u201ekrajevi zemlje\u201c ili \u201emorski galebovi\u201c od re\u010di mapu\u010de chilli, koje mogu zna\u010diti \u201egde se zemlja zavr\u0161ava\u201c ili od ke\u010dua chiri \u201ehladno\u201c] ili tchili \u0161to zna\u010di ili \u201esneg\u201c ili \u201enajdublja ta\u010dka Zemlje\u201c. Jo\u0161 jedno poreklo koje se pripisuje \u010diliju je onomatopejsko \u010dile-\u010dile – mapu\u010de imitacija cvrkuta ptice lokalno poznate kao trile.<\/p>\n\n\n\n

\u0160panski konkvistadori su \u010duli za ovo ime od Inka, a nekoliko pre\u017eivelih sa prve \u0161panske ekspedicije Dijega de Almagra na jug iz Perua nazivali su sebe \u201eljudima iz \u010cilija\u201c. Na kraju, Almagru se pripisuje univerzalizacija imena \u010cile, nakon \u0161to je tako nazvao dolinu Mapo\u010do. Stariji pravopis Re\u010d \u201e\u010dili\u201c se koristila u engleskom jeziku do po\u010detka 20. veka pre nego \u0161to je pre\u0161la na \u201e\u010dile\u201c.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Santijago (Santiago), tako\u0111e poznat kao Santijago de \u010cile je glavni i najve\u0107i grad \u010cilea i jedan od najve\u0107ih gradova u Americi. Nalazi se u centralnoj dolini zemlje i centar je metropolitanskog regiona Santijago, koji ima sedam miliona stanovnika, \u0161to predstavlja 40% ukupnog stanovni\u0161tva \u010cilea. Ve\u0107i deo grada nalazi se izme\u0111u 500\u2013650 m nadmorske visine.<\/p>\n\n\n\n

Osnovan 1541. godine od strane \u0161panskog konkvistadora Pedra de Valdivije, Santiago je slu\u017eio kao glavni grad \u010cilea od kolonijalnih vremena. Grad ima centar grada koji karakteri\u0161e neoklasi\u010dna arhitektura 19. veka i krivudave sporedne ulice sa me\u0161avinom art dekoa, neogotike i drugih stilova. Gradski pejza\u017e Santijaga defini\u0161e nekoliko samostalnih brda i brza reka Mapo\u010do, koja je oivi\u010dena parkovima kao \u0161to su Park Bisentenario, Park Forestal i Park de la Familija. Andi su vidljivi iz ve\u0107ine delova grada i doprinose problemu smoga, posebno tokom zime zbog nedostatka ki\u0161e. Periferija grada je okru\u017eena vinogradima, a Santijago je udaljen sat vremena vo\u017enje i od planina i od Tihog okeana.<\/p>\n\n\n\n

Santijago je politi\u010dki i finansijski centar \u010cilea i doma\u0107in je regionalnih sedi\u0161ta mnogih multinacionalnih korporacija i organizacija. Izvr\u0161na i sudska vlast \u010dileanske vlade nalaze se u Santijagu, dok se Kongres uglavnom sastaje u obli\u017enjem Valparaisu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je ovaj grad dobio svoje ime? Ime Santijago je izabrao \u0161panski osvaja\u010d Pedro de Valdivija kada je osnovao grad 1541. godine kao \u201eSantiago del Nuevo Extremo\u201c, kao referencu na njegov rodni region Ekstremadura i kao po\u010dast Jakovu Velikom, za\u0161titniku \u0160panije. Ime sveca se pojavljuje u razli\u010ditim oblicima na \u0161panskom, kao \u0161to su Dijego, Haime, Jakobo ili Santijago, pri \u010demu je ovo drugo izvedeno iz galicijske evolucije vulgarnog latinskog Sanctu Iacobu.[6] Navodno, nije postojalo autohtono ime za podru\u010dje gde se Santijago nalazi, ali jezik Mapu\u010de koristi prilago\u0111eno ime Santiaw.<\/p>\n\n\n\n

U \u010cileu nekoliko entiteta deli ime Santijago, \u0161to \u010desto mo\u017ee dovesti do zabune. Komuna Santijago, tako\u0111e poznata kao Santijago Centar, je administrativna jedinica koja obuhvata podru\u010dje koje je grad zauzimao tokom kolonijalnog doba. Njime upravlja op\u0161tina Santijago, a na \u010delu je gradona\u010delnik. Ova komuna je deo provincije Santijago, na \u010dijem je \u010delu pokrajinski delegat koga imenuje predsednik Republike, a tako\u0111e je deo i metropolitanskog regiona Santijago, kojim upravlja narodno izabrani guverner.<\/p>\n\n\n\n

Kada se termin Santijago koristi bez daljih poja\u0161njenja, obi\u010dno se odnosi na Gran Santiago (Veliki Santijago), metropolitansko podru\u010dje koje karakteri\u0161e kontinuirani urbani razvoj. Ovo podru\u010dje obuhvata komunu Santijago i preko 40 drugih komuna, obuhvataju\u0107i ve\u0107i deo provincije Santijago i delove susednih provincija. Definicija metropolitanskog podru\u010dja se vremenom menjala kako se grad \u0161irio, obuhvataju\u0107i manje gradove i ruralna podru\u010dja. Stanovnici grada i regiona nazivaju se santjaginos (termin za mu\u0161karce) i santjaginas (termin za \u017eene).<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ono \u0161to je zanimljivo je \u010dinjenica da samo nekoliko istorijskih gra\u0111evina iz \u0161panskog kolonijalnog perioda je ostalo u gradu, jer kao i ostatak zemlje Santijago redovno poga\u0111aju zemljotresi. Sa\u010duvane gra\u0111evine uklju\u010duju Casa Kolorada (iz 1769. godine), crkvu San Franciska (iz 1586. godine) i Posada del Korehidor (iz 1750. godine).<\/p>\n\n\n\n

Katedrala na centralnom trgu (Plaza de Armas) je znamenitost koja se rangira kao Palasio de La Moneda, Predsedni\u010dka palata. Originalni verski objekat je izgra\u0111en izme\u0111u 1784. i 1805. godine, a arhitekta Hoakin Toeska je bio zadu\u017een za njenu izgradnju. Druge zgrade koje okru\u017euju Plazu de Armas su zgrada Centralne po\u0161te, koja je zavr\u0161ena 1882. godine i Palasio de la Real Audijensija de Santijago, izgra\u0111ena izme\u0111u 1804. i 1807. godine. U njoj se nalazi \u010cileanski nacionalni istorijski muzej sa 12.000 izlo\u017eenih predmeta. Na jugoisto\u010dnom uglu trga nalazi se zelena zgrada od livenog gvo\u017e\u0111a \u201eKomercijal Edvards\u201c, koja je izgra\u0111ena 1893. godine. Isto\u010dno od nje je kolonijalna zgrada \u201eKasa Kolorada\u201c (1769), u kojoj se nalazi Muzej Santijaga. U blizini se nalazi Op\u0161tinsko pozori\u0161te Santijaga, koje je 1857. godine izgradio francuski arhitekta Brune od Edvarda Bejnsa. Te\u0161ko je o\u0161te\u0107eno u zemljotresu 1906. godine. Nedaleko od pozori\u0161ta nalaze se vila Suberkazo i Nacionalna biblioteka, jedna od najve\u0107ih biblioteka Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Biv\u0161a zgrada Nacionalnog kongresa, Palata pravde i Kraljevska carinska palata (Palacio de la Real Aduana de Santiago) nalaze se blizu jedna drugoj. U ovoj drugoj se nalazi Muzej pretkolumbovske umetnosti. Po\u017ear je uni\u0161tio zgradu Kongresa 1895. godine, koja je potom obnovljena u neoklasi\u010dnom stilu i ponovo otvorena 1901. godine. Kongres je svrgnut pod vojnom diktaturom (1973\u201389) Augusta Pino\u010dea, a nakon toga diktatura je ponovo konstituisana 11. marta 1990. godine u Valparaisu.<\/p>\n\n\n\n

Zgrada Palate pravde (Palacio de Tribunales) nalazi se na ju\u017enoj strani Trga Mont. Projektovao ju je arhitekta Emilio Dojere, a izgra\u0111ena je izme\u0111u 1907. i 1926. godine. U zgradi se nalazi Vrhovni sud \u010cilea. Ve\u0107e od 21 sudije je najvi\u0161a sudska vlast u \u010cileu. Zgrada je tako\u0111e sedi\u0161te Apelacionog suda Santijaga.<\/p>\n\n\n\n

Ulica Bandera vodi ka zgradi Santija\u0161ke berze (Bolsa de Comercio), zavr\u0161enoj 1917. godine, Klubu de la Union (otvorenom 1925. godine), Univerzitetu de \u010cile (1872) i ka najstarijoj crkvenoj ku\u0107i u gradu, crkvi San Francisko (izgra\u0111enoj izme\u0111u 1586. i 1628. godine), sa svojom statuom Marije Virhen del Sokoro (\u201eGospe od pomo\u0107i\u201c), koju je u \u010cile doneo Pedro de Valdivija. Severno od Plaza de Armas (\u201eTrg oru\u017eja\u201c, gde se okupljala kolonijalna milicija) nalaze se Paseo Puente, crkva Santo Domingo (1771) i Centralna pijaca (Mercado Central), ukrasna gvozdena zgrada. Tako\u0111e u centru Santijaga nalazi se Tore Entel, televizijski toranj visok 127,4 metra sa vidikovcem, zavr\u0161en 1974. godine; toranj slu\u017ei kao komunikacioni centar za komunikacionu kompaniju ENTEL Chile.<\/p>\n\n\n\n

Centar Kostanera je zavr\u0161en 2009. godine i obuhvata stambene, tr\u017ene i zabavne objekte. Projekat, ukupne povr\u0161ine 600.000 kvadratnih metara, obuhvata Gran Tore Santijago (najvi\u0161u zgradu u Ju\u017enoj Americi) visoku 300 metara i druge komercijalne zgrade. \u010cetiri poslovne kule povezane su autoputem i metroom.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Unutar metropolitanskog podru\u010dja Santijaga, postoji 174 lokaliteta kulturne ba\u0161tine pod nadzorom Nacionalnog saveta za spomenike, me\u0111u kojima su arheolo\u0161ki, arhitektonski i istorijski spomenici, naselja i tipi\u010dna podru\u010dja. Od njih, 93 se nalaze u op\u0161tini Santijago, koja se smatra istorijskim centrom grada. Iako nijedan spomenik Santijagi nije progla\u0161en za svetsku ba\u0161tinu od strane UNESKO-a, tri su ve\u0107 predlo\u017eena od strane \u010dileanske vlade: inkansko svetili\u0161te El Plomo, crkva i manastir San Franciska i palata La Moneda.<\/p>\n\n\n\n

U centru Santijaga nalazi se nekoliko zgrada izgra\u0111enih tokom \u0161panske dominacije i koje uglavnom odgovaraju, poput Metropolitanske katedrale i pomenute crkve San Franciska, katoli\u010dkim crkvama. Zgrade iz tog perioda su one koje se nalaze sa strane Plaza de Armas, kao \u0161to su sedi\u0161te Kraljevske audijencije, po\u0161ta ili Kasa Kolorada.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tokom devetnaestog veka i sticanja nezavisnosti, u glavnom gradu mlade republike po\u010dela su da se grade nova arhitektonska dela. Aristokratija je gradila male palate za stambenu upotrebu, uglavnom oko naselja Republika i sa\u010duvane su do danas. Ovim strukturama, koje su usvojile umetni\u010dke trendove iz Evrope, pridru\u017euju se i Konji\u010dki klub Santijaga, sedi\u0161ta Univerziteta u \u010cileu i Katoli\u010dkog univerziteta, Centralna stanica i stanica Mapo\u010do, Merkado Central, Nacionalna biblioteka, Muzej likovnih umetnosti i \u010detvrt Pariz-Londres, izme\u0111u ostalog.<\/p>\n\n\n\n

Razli\u010dite zelene povr\u0161ine u gradu sadr\u017ee unutar i oko raznih lokaliteta kulturnog nasle\u0111a. Me\u0111u najva\u017enijima su utvr\u0111enja brda Santa Lucija, svetili\u0161te Device Marije na vrhu brda San Kristobal, rasko\u0161na kripta Op\u0161teg groblja, Park Forestal, park O’Higins i park Kinta Normal.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta biste trebali posetiti kada se na\u0111ete u Santijagu, prestonici \u010cilea? Ako ste veliki zaljubljenik arhitekture mo\u017eete u\u017eivati u lepoti fasada zgrada iz kolonijalnog perioda i tako\u0111e u modernoj arhitekturi. Pored toga u Santijagu postoji nekoliko brda sa kojih mo\u017eete u\u017eivati u bo\u017eanstvenim vidikovcima sa kojih \u0107ete videti prestonicu \u010cilea u jednom sasvim drugom svetlu.<\/p>\n\n\n\n

Brdo San Kristobal<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Cerro San Crist\u00f3bal) – Ovo brdo od 860 metara u centru Santijaga ima zoolo\u0161ki vrt i muzej vina sa zanimljivom vo\u017enjom gondolom do vrha, gde mo\u017eete videti statuu Device Marije koja gleda na grad.<\/p>\n\n\n\n

Brdo Santa Lusija<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Cerro Santa Luc\u00eda), tako\u0111e poznato na Mapu\u010de jeziku kao brdo Uelen, je malo brdo u centru Santijaga. Nalazi se izme\u0111u Alameda del Libertador Bernardo O’Higins na jugu, ulice Santa Lusija na zapadu i Viktorija Suberkazo na istoku. Brdo ima nadmorsku visinu od 629 m i visinu od 69 m iznad okolnog podru\u010dja. Brdo je ostatak vulkana starog 15 miliona godina. Brdo obuhvata park povr\u0161ine 65.300 kvadratnih metara ukra\u0161en ukra\u0161enim fasadama, stepenicama i fontanama. Na najvi\u0161oj ta\u010dki nalazi se vidikovac popularan me\u0111u turistima koji pose\u0107uju grad i mesto sastanka lokalnog stanovni\u0161tva posebno za prvi ljubavni sastanak.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Prvobitno su ga stanovnici pre kolonizacije zvali Uelito o heutrekan. Me\u0111utim, sada\u0161nje ime poti\u010de od dana kada je Pedro de Valdivija osvojio brdo, 13. decembra 1540. godine. Tog dana slavi se \u201eSanta Lusija\u201c. Prvo su ga misionari koristili kao mesto bogoslu\u017eenja ili molitve u godinama epidemije boginja 1541. godine. Posle, 1816. godine, Manuel Olager Feliu, brigadir Kraljevskih in\u017eenjera, projektovao je i izgradio dva utvr\u0111enja ili zamka na brdu Santa Lusija, jedan severno, a drugi ju\u017eno od brda. Utvr\u0111enja su izgra\u0111ena od kamena i kre\u010da i mogla su da prime osam ili dvanaest topova svaka od njih. Pored toga, Olager Feliu je nacrtao i izgradio pomo\u0107nu zgradu za skladi\u0161te municije i sme\u0161taj garnizona.<\/p>\n\n\n\n

Na jednoj strani brda, tvr\u0111ava Idalgo je zavr\u0161ena 1820. godine kao odbrambena ta\u010dka. S druge strane, teren na padini brda kori\u0161\u0107en je kao \u201egroblje za disidente\u201c, ljude koji nisu sledili tada\u0161nju zvani\u010dnu rimokatoli\u010dku veru ili su smatrani nedostojnim sahrane na svetom mestu. Me\u0111utim, posmrtni ostaci sahranjeni na padini brda na ovaj na\u010din na kraju su preba\u010deni u osamljeni deo Op\u0161teg groblja, pre nego \u0161to je pomenuto groblje, zauzvrat, otvoreno za sve sahrane bez obzira na veroispovest ili dru\u0161tveni status.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Godine 1849. D\u017eejms Melvil Gilis je predvodio ameri\u010dku pomorsku astronomsku ekspediciju u \u010cile kako bi preciznije izmerio solarnu paralaksu. Opservatorija je postavljena na brdu Santa Lusija kojom je upravljao Gilis. Kada je ekspedicija zavr\u0161ena u septembru 1852. godine, opservatorija i prate\u0107a oprema prodati su \u010dileanskoj vladi i \u010dinili su jezgro prve Nacionalne astronomske opservatorije.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1872. Benhamin Vikunja Makena je odlu\u010dio da sprovede dramati\u010dnu promenu u urbanoj atmosferi grada Santijaga, me\u0111u svojim brojnim radovima usmerenim na pobolj\u0161anje grada, i tako je pokrenuo opse\u017enu rekonstrukciju brda. Radovi iz 1872. godine sastojali su se od puta koji je prelazio brdo, a na vrhu je vodio do kapele koju je on tako\u0111e tamo sagradio, osvetljene tada novim gasom. Ostatak brda sadr\u017ei park sa fontanama i vidikovcima. Samo brdo se zaliva sofisticiranim sistemom za navodnjavanje. Sada kultna \u017euto-bela fasada je tako\u0111e proizvod Vikunje Makenene rekonstrukcije. Vikunji Makeni su u realizaciji njegovih projekata pomogli arhitekta Manuel Aldunate, konstruktor Enrike Henes i kamenorezac Andres Staimbuk.<\/p>\n\n\n\n

Pre nekoliko godina, brdo Santa Lusija je dobilo pobolj\u0161anje u svom sistemu osvetljenja i za\u0161tite. Tako\u0111e, tvr\u0111ava Idalgo je restaurirana i ponovo otvorena za javnost. Tradicionalno, topovski hitac se ispaljuje ta\u010dno u podne.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010cileanski nacionalni muzej likovnih umetnosti<\/em><\/strong> (na \u0161panskom: Museo Nacional de Bellas Artes ili MNBA) jedan je od glavnih centara za \u010dileansku umetnost i \u0161iru ju\u017enoameri\u010dku umetnost. Osnovan 1880. godine, \u0161to ga ujedno \u010dini najstarijim u Ju\u017enoj Americi, organizacijom upravlja Umetni\u010dka unija (Uni\u00f3n Art\u00edstica).<\/p>\n\n\n\n

Sada\u0161nja zgrada, Palata likovnih umetnosti (el Palacio de Bellas Artes), datira iz 1910. godine i obele\u017eava prvu stogodi\u0161njicu nezavisnosti \u010cilea. Projektovao ju je \u010dileanski arhitekta Emil \u017dekije u potpuno razvijenom stilu boz-ar i nalazi se u Parku Forestalu u Santijagu. Iza njega se nalazi Muzej savremene umetnosti (Museo de Arte Contempor\u00e1neo) Univerziteta u \u010cileu, u kome se nalazi i stara \u0160kola likovnih umetnosti (Escuela de Bellas Artes).<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Palata lepih umetnosti, trenutni dom muzeja, izgra\u0111ena je u neoklasi\u010dnom stilu Drugog carstva i stilu baroknog preporoda, sna\u017eno poja\u010dana detaljima secesije i detaljima metalne strukturne arhitekture. Centralni ulaz je kroz gigantski uve\u0107anu verziju Borominijevog prozora sa la\u017enom perspektivom iz Palace Barberini, koji obuhvata vrata sa frontonom u potpunosti okru\u017eena staklom, \u0161to je karakteristi\u010dno za stil boz-ar. Kroz prelomljeni fronton, kvadratna kupola se uzdi\u017ee do vrha. Unutra\u0161nji raspored i fasada su oblikovani po uzoru na Malu palatu u Parizu. Staklena kupola koja kruni\u0161e centralnu dvoranu projektovana je i proizvedena u Belgiji, a u \u010cile je doneta 1907. godine. Pribli\u017ena te\u017eina oklopa muzeja je 115.000 kg, a stakla kupole 2.400 kg.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Arhitektonski, tlocrt muzeja je onaj sa centralnom osom ozna\u010denom ulazom i velikom dvoranom sa stepeni\u0161tem do drugog sprata. U velikoj dvorani, iznad balkona sa drugog sprata, nalazi se rezbarija u visokom reljefu koja prikazuje dva an\u0111ela koji dr\u017ee \u0161tit. Nalaze se u polusvodu iznad glava dve karijatide koje se uzdi\u017eu sa balkona, a koje je izrezbario Antonio Koli i Pi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Santijago, glavni grad \u010cilea je velika metropola sa raznovrsnim izborom tr\u017enih centara. Ako imate slobodnog vremena i \u017eelite da osetite \u010dari modernog Santijaga i u\u017eivate u luksuznom iskustvu neverovatne kupovine, toplo vam preporu\u010dujem da posetite Park Arauko<\/em><\/strong>. Ovaj luksuzni tr\u017eni centar je poznat po svojoj visokokvalitetnoj modi i finim restoranima. Tr\u017eni centar sadr\u017ei preko 350 prodavnica, uklju\u010duju\u0107i dizajnerske brendove kao \u0161to su Luj Viton, Gu\u010di i Prada. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

A za prave gurmane i hedoniste, postoji odli\u010dan izbor gurmanskih restorana i kafi\u0107a. Park Arauko tako\u0111e ima bioskop i pozori\u0161te i \u010desto je doma\u0107in \u017eivih muzi\u010dkih i kulturnih doga\u0111aja tokom cele godine, \u0161to ga \u010dini popularnom destinacijom za kupovinu i zabavu.<\/p>\n\n\n\n

U narednom postu obradova\u0107u vas recenzijom \u010duvenog Luciano K<\/a><\/em><\/strong> hotela koji se nalazi u boemskom srcu Santijaga, tako da \u0107emo nastaviti na\u0161e istra\u017eivanje prestonice \u010cilea \u2013 Santijaga.\u00a0<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa iz \u010cilea gde smo u\u017eivali u lepotama Santijaga u seriji putopisa \u010cilea gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti ove neobi\u010dne zemlje u Ju\u017enoj Americi. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i\u00a0Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong>\u00a0(UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>),\u00a0Ministarstva ekonomije, razvoja i turizma<\/a><\/em><\/strong>, Nacionalne Turisti\u010dke Organizacije \u010cilea (Chile Travel)<\/a><\/em><\/strong> i Luciano K<\/a><\/em><\/strong>\u00a0hotela\u00a0u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog \u017eivota u Santijagu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz \u010cilea.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

\u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i \u017eeleo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim\u00a0Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong>\u00a0(UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>),\u00a0Ministarstvu ekonomije, razvoja i turizma<\/a><\/em><\/strong>, Nacionalnoj Turisti\u010dkoj Organizaciji \u010cilea (Chile Travel)<\/a><\/em><\/strong> i Luciano K<\/a><\/em><\/strong>\u00a0hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne \u010dileanske kulture i osetim lepote svakodnevnog \u017eivota u Santijagu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Santijagu i predstavljanje ovog \u017eivahnog grada ispod Anda? Da li ste imali priliku do sada da posetite Santijago i prelepi \u010cile?<\/p>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav iz Santijaga,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane\u00a0Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a>\u00a0(UN Tourism<\/a>),\u00a0Ministarstva ekonomije, razvoja i turizma<\/a>, Nacionalne Turisti\u010dke Organizacije \u010cilea (Chile Travel)<\/a> i Luciano K<\/a>\u00a0hotela\u00a0kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram prestonicu \u010cilea \u2013 Santijago, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turisti\u010dkim organizacijama, kao i drugim… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":16179,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[1684,3221,8943,8944,5292,8818,3769,4711,56,54,55,2331,3862,8491,2307,77,3394,8945,8947,8948,8913],"class_list":["post-16162","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-avantura","tag-avanture","tag-chile-travel","tag-cile","tag-daleka-putovanja","tag-juzna-amerika","tag-lepota-putovanja","tag-luksuzna-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-neobicna-putovanja","tag-putopis","tag-putovanja","tag-putovanje","tag-santiago-de-chile","tag-santijago","tag-santijago-de-cile","tag-svetska-turisticka-organizacija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16162","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16162"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16162\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16203,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16162\/revisions\/16203"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16179"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16162"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16162"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16162"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}