{"id":16261,"date":"2025-05-30T08:00:00","date_gmt":"2025-05-30T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=16261"},"modified":"2025-05-30T13:04:07","modified_gmt":"2025-05-30T12:04:07","slug":"pisma-iz-perua-lima-kapija-anda-gde-vetar-nosi-sapat-predaka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-perua-lima-kapija-anda-gde-vetar-nosi-sapat-predaka\/","title":{"rendered":"Pisma iz Perua: Lima, kapija Anda gde vetar nosi \u0161apat predaka\u2026"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci \u0107e biti posve\u0107eni jednom neobi\u010dnom kontinentu \u2013 Ju\u017ena Amerika, prikaza\u0107u vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da \u0107ete u\u017eivati i po\u017eeleti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram prestonicu Perua \u2013 Lima, \u017eeleo bih da se zahvalim Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji<\/a><\/em><\/strong> (Svetska turisti\u010dka organizacija Ujedinjenih nacija \u2013 UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>),<\/strong> lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turisti\u010dkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Ju\u017enoj Americi. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n\n

Postovi iz Perua su nastali uz nesebi\u010dnu pomo\u0107 Svetske turisti\u010dke organizacije<\/a><\/em><\/strong> (UN Tourism<\/a><\/em><\/strong>), Komisije za trgovinu, turizam i investicije Perua<\/a><\/em><\/strong>, Ministarstva spoljne trgovine i turizma<\/em><\/strong> Perua<\/em><\/strong><\/a> i Swissotel Lima<\/a><\/em><\/strong> hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Peru, zvani\u010dan formalni naziv Republika Peru, je dr\u017eava u zapadnoj Ju\u017enoj Americi. Grani\u010di se na severu sa Ekvadorom i Kolumbijom, na istoku sa Brazilom, na jugoistoku sa Bolivijom, na jugu sa \u010cileom, a na jugu i zapadu sa Tihim okeanom. Peru je megadiverzitetna zemlja, sa stani\u0161tima koja se kre\u0107u od su\u0161nih ravnica pacifi\u010dkog priobalnog regiona na zapadu, do vrhova Anda koji se prote\u017eu od severa do jugoistoka zemlje, do tropske pra\u0161ume amazonskog basena na istoku sa rekom Amazon. Peru ima preko 32 miliona stanovnika, a njegov glavni i najve\u0107i grad je Lima. Sa povr\u0161inom od 1.285.216 km\u00b2, Peru je 19. najve\u0107a zemlja na svetu i tre\u0107a po veli\u010dini u Ju\u017enoj Americi.<\/p>\n\n\n\n

Peruanska teritorija bila je dom nekoliko kultura tokom anti\u010dkog i srednjovekovnog perioda i ima jednu od najdu\u017eih istorija civilizacije od bilo koje zemlje, prate\u0107i svoje nasle\u0111e do 10. milenijuma pre nove ere, civilizacije Karal-Supe, najranije civilizacije u Americi i smatra se jednom od kolevki civilizacije. Zna\u010dajne naknadne kulture i civilizacije uklju\u010duju kulturu Naska, carstva Vari i Tivanaku, Kraljevinu Kusko i Carstvo Inka, najve\u0107u poznatu dr\u017eavu u pretkolumbovskoj Americi. \u0160pansko carstvo je osvojilo region u 16. veku, a Karlo V je osnovao vicekraljevstvo sa zvani\u010dnim nazivom Kraljevina Peru koje je obuhvatalo ve\u0107inu njegovih ju\u017enoameri\u010dkih teritorija, sa glavnim gradom u Limi. Visoko obrazovanje je zapo\u010delo u Americi zvani\u010dnim osnivanjem Nacionalnog univerziteta San Markos u Limi 1551. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Peru je formalno proglasio nezavisnost od \u0160panije 1821. godine, a nakon vojnih kampanja Bernarda O’Higinsa, Hosea de San Martina i Simona Bolivara, kao i odlu\u010duju\u0107e bitke kod Ajaku\u010da, zavr\u0161io je svoju nezavisnost 1824. godine. U narednim godinama, zemlja je prvo patila od politi\u010dke nestabilnosti sve dok nije po\u010deo period relativne ekonomske i politi\u010dke stabilnosti zbog eksploatacije gvana koji se zavr\u0161io Pacifi\u010dkim ratom. Tokom 20. veka, Peru se borio sa politi\u010dkom i dru\u0161tvenom nestabilno\u0161\u0107u, uklju\u010duju\u0107i unutra\u0161nji sukob izme\u0111u dr\u017eave i gerilskih grupa, isprekidan periodima ekonomskog rasta. Sprovo\u0111enje Plana Verde pomerilo je Peru ka neoliberalnoj ekonomiji pod autoritarnom vladavinom Alberta Fud\u017eimorija i Vladimira Montesinosa 1990-ih, pri \u010demu je politi\u010dka ideologija fud\u017eimorizma prvog ostavila trajan trag na upravljanje zemljom koji se nastavlja i danas. 2000-te su obele\u017eile ekonomsku ekspanziju i smanjenje siroma\u0161tva, ali je naredna decenija otkrila dugo postoje\u0107e sociopoliti\u010dke ranjivosti, pogor\u0161ane politi\u010dkom krizom koju je izazvao Kongres i pandemijom COVID-19, \u0161to je dovelo do perioda nemira koji je po\u010deo 2022. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Suverena dr\u017eava Peru je reprezentativna demokratska republika podeljena na 25 regiona. Njene glavne ekonomske aktivnosti uklju\u010duju rudarstvo, proizvodnju, poljoprivredu i ribarstvo, zajedno sa drugim rastu\u0107im sektorima kao \u0161to su telekomunikacije i biotehnologija. Zemlja je deo Pacifi\u010dkih puma, politi\u010dke i ekonomske grupe zemalja du\u017e pacifi\u010dke obale Latinske Amerike koje dele zajedni\u010dke trendove pozitivnog rasta, stabilne makroekonomske temelje, pobolj\u0161ano upravljanje i otvorenost prema globalnoj integraciji. Peru je visoko rangiran po dru\u0161tvenim slobodama, aktivan je \u010dlan Azijsko-pacifi\u010dke ekonomske saradnje, Pacifi\u010dkog saveza, Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma o transpacifi\u010dkom partnerstvu i Svetske trgovinske organizacije; i smatra se srednjom silom.<\/p>\n\n\n\n

Stanovni\u0161tvo Perua uklju\u010duje mestize, Indijance, Evropljane, Afrikance i Azijate. Glavni govorni jezik je \u0161panski, iako zna\u010dajan broj Peruanaca govori ke\u010duanske jezike, ajmara ili druge autohtone jezike. Ova me\u0161avina kulturnih tradicija rezultirala je \u0161irokom raznoliko\u0161\u0107u izraza u oblastima kao \u0161to su umetnost, kuhinja, knji\u017eevnost i muzika. Peru je nedavno stekao me\u0111unarodno priznanje za svoju \u017eivahnu gastronomiju, me\u0161aju\u0107i autohtone, \u0161panske, afri\u010dke i azijske uticaje. Lima se sada smatra globalnom kulinarskom prestonicom, domom nagra\u0111ivanih restorana poput Centrala i Maida.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je Peru dobio ime? Neke teorije obja\u0161njavaju da ime zemlje mo\u017ee poticati od imena Biru, imena lokalnog vladara koji je \u017eiveo blizu zaliva San Migel, u Panama Sitiju, po\u010detkom 16. veka. \u0160panski konkvistadori, koji su stigli 1522. godine, verovali su da je ovo najju\u017eniji deo Novog sveta. Kada je Fransisko Pizaro izvr\u0161io invaziju na regione dalje na jugu, oni su nazvani Biru ili Peru.<\/p>\n\n\n\n

Alternativnu teoriju daje savremeni pisac Inka Garsilaso de la Vega, sin princeze Inka i konkvistadora. Rekao je da je ime Biru ime obi\u010dnog ameri\u010dkog Indijanca na koga je slu\u010dajno nai\u0161la posada broda na istra\u017eiva\u010dkoj misiji za guvernera Pedra Arijasa Davilu i nastavio je da navodi jo\u0161 slu\u010dajeva nesporazuma zbog nedostatka zajedni\u010dkog jezika.<\/p>\n\n\n\n

\u0160panska kruna je dala imenu pravni status Kapitulacijom de Toledo iz 1529. godine, kojom je novostvoreno Carstvo Inka ozna\u010deno kao provincija Peru. Godine 1561, pobunjenik Lope de Agire proglasio se \u201eprincem\u201c nezavisnog Perua, \u0161to je prekinuto njegovim hap\u0161enjem i pogubljenjem. Pod \u0161panskom vla\u0161\u0107u, zemlja je usvojila naziv Vicekraljevstvo Peru, koje je postalo Peruanska Republika od sticanja nezavisnosti do 1979. godine, kada je usvojila svoje sada\u0161nje ime Republika Peru.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Lima je osnovana 1535. godine kao Sijudad de los Rejes – Ciudad de los Reyes (\u0161panski naziv za \u201eGrad kraljeva\u201c), ujedno je glavni i najve\u0107i grad Perua. Nalazi se u dolinama reka \u010ciljon, Rimak i Lurin, u pustinjskoj zoni centralnog priobalnog dela zemlje, sa pogledom na Tihi okean. Grad se smatra politi\u010dkim, kulturnim, finansijskim i komercijalnim centrom Perua. Zbog svog geostrate\u0161kog zna\u010daja, Mre\u017ea za istra\u017eivanje globalizacije i svetskih gradova kategorisala ga je kao grad \u201ebeta\u201c nivoa. Jurisdikciono, metropola se prostire uglavnom unutar provincije Lima i u manjem delu, na zapadu, unutar ustavne provincije Kaljao, gde se nalaze morska luka i aerodrom Horhe \u010cavez. Obe pokrajine imaju regionalnu autonomiju od 2002. godine.<\/p>\n\n\n\n

Prema posledjem izve\u0161taju popisa stanovni\u0161tva iz 2023. godine pokazuje da grad Lima ima procenjenu populaciju ne\u0161to preko 10 miliona stanovnika, \u0161to ga \u010dini drugim najnaseljenijim gradom u Americi. Zajedno sa primorskim gradom Kaljao, \u010dini susedno urbano podru\u010dje poznato kao Metropolitansko podru\u010dje Lime, \u200b\u200bkoje obuhvata ukupno oko 10.200.000 stanovnika. Grad karakteri\u0161e te\u0161ka urbana segregacija izme\u0111u siroma\u0161nih pueblos jovenes, koje uglavnom naseljavaju imigranti iz andskih visoravni i bogatih naselja. Od 1985. godine pa nadalje, barijere poznate kao \u201ezidovi srama\u201c prote\u017eu se kroz ve\u0107i deo grada, odvajaju\u0107i bogata podru\u010dja od siroma\u0161nih.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Lima je dobila ime od starosedelaca poljoprivrednog regiona poznatog me\u0111u Peruancima kao Limak. Postala je glavni i najva\u017eniji grad u Vicekraljevstvu Peru. Nakon Peruanskog rata za nezavisnost, postala je glavni grad Republike Peru (Rep\u00fablica del Per\u00fa). Oko jedne tre\u0107ine nacionalnog stanovni\u0161tva sada \u017eivi u njenom metropolitanskom podru\u010dju.<\/p>\n\n\n\n

Kao sedi\u0161te Andske zajednice, Lima igra klju\u010dnu ulogu u regionalnoj diplomatiji i trgovinskoj integraciji. U oktobru 2013. godine, Lima je izabrana za doma\u0107ina Panameri\u010dkih igara 2019. godine, ove igre su odr\u017eane na objektima u Limi i okolini i bile su najve\u0107i sportski doga\u0111aj koji je zemlja ikada organizovala. Grad \u0107e ih drugi put ugostiti 2027. godine. Tako\u0111e je tri puta bila doma\u0107in sastanaka Azijsko-pacifi\u010dke ekonomske saradnje (APEK) 2008, 2016. i 2024. godine; godi\u0161nji sastanci Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i Grupe Svetske banke u oktobru 2015. godine, Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u decembru 2014. godine i takmi\u010denje za Mis Univerzuma 1982. godine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je ovaj neverovatni grad dobio svoje ime? Prema ranim \u0161panskim \u010dlancima, podru\u010dje Lime se nekada zvalo I\u010dima, po svojim prvobitnim stanovnicima. Me\u0111utim, \u010dak i pre nego \u0161to su Inka okupirali ovo podru\u010dje u 15. veku, poznato proro\u010di\u0161te u dolini Rimak postalo je poznato posetiocima kao Limak (\u0161to zna\u010di \u201egovornik\u201c na priobalnom ke\u010duanskom jeziku koji je bio primarni jezik podru\u010dja pre dolaska \u0160panaca). Ovo proro\u010di\u0161te su na kraju uni\u0161tili \u0160panci i zamenili ga crkvom, ali je ime opstalo: hronike pokazuju da \u201eLimak\u201c zamenjuje \u201eI\u010dma\u201c kao uobi\u010dajeni naziv za podru\u010dje.<\/p>\n\n\n\n

Savremeni nau\u010dnici spekuli\u0161u da re\u010d \u201eLima\u201c nastaje kao \u0161panski izgovor doma\u0107eg imena Limak. Lingvisti\u010dki dokazi izgleda potkrepljuju ovu teoriju, jer govorni \u0161panski jezik dosledno odbacuje stop suglasnike na kraju re\u010di.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grad je osnovan 1535. godine pod imenom Grad kraljeva, jer je njegovo osnivanje odlu\u010deno 6. januara, na dan praznika Bogojavljenja. Ovo ime je brzo izba\u010deno iz upotrebe, a Lima je postala omiljeno ime grada, na najstarijim \u0161panskim mapama Perua, i Lima i Ciudad de los Reyes mogu se videti zajedno. Nakon \u0161to je Hose de San Martin stigao u Limu 1821. godine tokom Peruanskog rata za nezavisnost, gradu je u septembru iste godine dodeljena titula Heroica y Esforzada Ciudad de los Libres (\u201eHerojski i hrabri grad slobodnih\u201c).<\/p>\n\n\n\n

Reka koja prolazi kroz Limu zove se Rimak i mnogi ljudi pogre\u0161no pretpostavljaju da je to zato \u0161to je njeno originalno ime Inka bilo \u201eGovore\u0107a reka\u201c. Me\u0111utim, prvobitni stanovnici doline nisu bili Inke. Ovo ime je inovacija koja je nastala iz napora kusko plemstva u kolonijalno doba da standardizuje toponim kako bi se prilagodio fonologiji kusko ke\u010duanskog jezika. Kasnije, kako su prvobitni stanovnici izumrli, a lokalni ke\u010duanski jezik izumro, prevladao je kuskonski izgovor. Danas, me\u0161tani koji govore \u0161panski ne vide vezu izme\u0111u imena svog grada i imena reke koja kroz njega proti\u010de. \u010cesto pretpostavljaju da je dolina dobila ime po reci, me\u0111utim, \u0161panski dokumenti iz kolonijalnog perioda pokazuju suprotno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Koji su bili moji prvi utisci o Limi? Stvaranje slike o ovom gradu po\u010dinje mnogo pre nego \u0161to avion dotakne pistu me\u0111unarodnog aerodroma Jorge Ch\u00e1vez. Kroz prozor aviona vas o\u010dekuje prelepa beskrajna urbana tapiserija koju \u010dine zgrade, bre\u017euljci, auto-putevi i okean, zamagljeni ve\u010ditom sivom izmaglicom. Ve\u0107 tada imate utisak da ste stigli u Limu, grad kontrasta, istorije i \u017eivota koji se odvija izme\u0111u okeana i Anda.<\/p>\n\n\n\n

Lima nije ono \u0161to ljudi iz Evrope i sveta o\u010dekuju i upravo to je \u010dini neodoljivom i neobi\u010dnom. Na prvi pogled, mo\u017eda ne izgleda kao razglednica: nema bujnu vegetaciju kao Kusk\u043e, nema magi\u010dne ru\u0161evine kao Ma\u010du Pik\u010du. Ali Lima je du\u0161a Perua, puls njegovih kontradikcija, veza izme\u0111u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, kolonijalnog i modernog, evropskog i autohtonog.<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to sam malopre spomenuo Lima ima skoro 10 miliona stanovnika, \u0161to je \u010dini jednim od najve\u0107ih gradova u Latinskoj Americi. Ali, unutar tog urbanog lavirinta krije se mno\u0161tvo mikro-svetova: \u0161ik Miraflores, boemski Barranco, istorijski centar sa \u0161panskim kolonijalnim srcem, haoti\u010dni Callao i jo\u0161 mnogo toga.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Lima je bila administrativni centar \u0160panskog Vicekraljevstva Peru, jedan od najva\u017enijih gradova kolonijalne Latinske Amerike. U tom periodu nikla su \u010duvena zdanja, kao \u0161to su: Katedrala u Limi, Plaza Mayor, Samostan San Francisco. Grad je postao kulturni i politi\u010dki epicentar, ali i simbol \u0161panske dominacije nad starosedela\u010dkim civilizacijama.<\/p>\n\n\n\n

Danas, Lima je istorijska palimpsestna mapa: jedno mesto sa mnogo slojeva. Tu se dodiruju vladavine, jezici, religije, identiteti. Nije \u010dudo \u0161to \u0161etnja po Limi mo\u017ee da se pretvori u jedno zanimljivo putovanje kroz vekove.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Neke od \u010detvrti koje morate do\u017eiveti ako se <\/em>prona\u0111ete u prestonici Perua su:<\/p>\n\n\n\n

Miraflores \u2013 srce modernog turizma<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Savremeni, elegantni deo Lime sa luksuznim hotelima, \u0161oping centrima i \u0161etali\u0161tima du\u017e litica koje gledaju na Tihi okean. Parkovi poput Parque del Amor<\/strong> su savr\u0161eni za zalazak sunca, dok je Larcomar<\/strong>, tr\u017eni centar urezan u liticu, neizostavno mesto za kafu sa pogledom.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Barranco \u2013 umetni\u010dka du\u0161a Lime<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Boemska \u010detvrt puna murala, kafi\u0107a, galerija i uli\u010dnih svira\u010da. Ovde je sve u znaku slobode izra\u017eavanja i nostalgije. Ne propustite Puente de los Suspiros (Most uzdaha)<\/strong> \u2013 ka\u017eu da ako po\u017eelite \u017eelju dok prelazite most u jednom dahu, ona \u0107e se ostvariti.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Centro Hist\u00f3rico \u2013 srce kolonijalne pro\u0161losti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Katedrala, Palacio de Gobierno<\/strong>, Manastir San Francisco<\/strong> sa svojim podzemnim katakombama \u2013 istorija je ovde opipljiva. Trg Plaza Mayor<\/strong> idealan je za razumevanje kako je \u0161panski imperijalizam oblikovao urbani prostor.<\/p>\n\n\n\n

Callao \u2013 luka i umetnost<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nekada opasan, danas sve privla\u010dniji, Callao<\/strong> se transformi\u0161e u centar uli\u010dne umetnosti. Monumental Callao<\/strong> je kompleks sa galerijama i izlo\u017ebama savremene umetnosti. Ne propustite turu brodom do Palomino ostrva<\/strong>, gde mo\u017eete plivati pored morskih lavova!<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Lima je neprikosnoveni gastronomski centar Ju\u017ene Amerike. Vi\u0161estruko nagra\u0111ivani restorani poput Central, Maido i Astrid y Gast\u00f3n ne samo da se nalaze u samom vrhu svetske liste, ve\u0107 i redefini\u0161u pojam \u201efine dining\u201c. Ali prava \u010dar le\u017ei u jednostavnosti:<\/p>\n\n\n\n