{"id":17416,"date":"2025-10-03T08:00:00","date_gmt":"2025-10-03T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=17416"},"modified":"2025-09-11T13:35:54","modified_gmt":"2025-09-11T12:35:54","slug":"pisma-iz-venecuele-od-istorijske-kuce-san-mateo-do-modernog-ukusa-santa-teresa-ruma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-venecuele-od-istorijske-kuce-san-mateo-do-modernog-ukusa-santa-teresa-ruma\/","title":{"rendered":"Pisma iz Venecuele: Od istorijske ku\u0107e San Mateo do modernog ukusa Santa Teresa ruma"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Tokom prethodnih meseci imali ste priliku da upoznate neke od zemalja neobi\u010dnog kontinenta: Ju\u017ene Amerike, a tokom septembra meseca prikaza\u0107u vam lepote zemlje koja se nalazi u samom srcu ovog kontinenta \u2013 Venecuele. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram lepotu istorijskog venezuelanskog nasle\u0111a i redstavnike moderne istorije – Ku\u0107a San Mateo i Haciende Santa Teresa, \u017eeleo bih da se zahvalim\u00a0Ministarstvu turizma Bolivarske Republike Venecuele –\u00a0MINTUR<\/a><\/strong>,\u00a0kao i drugim partnerima koji su nesebi\u010dno podr\u017eali moju avanturu u Venecueli. Uz njihovu pomo\u0107 su nastali putopisi iz ove egzoti\u010dne zemlje, kao i brojne modne pri\u010de koje \u0107ete imati priliku \u010ditati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da \u0107ete u\u017eivati u novoj avanturi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tokom svog boravka posetio sam dva izuzetna mesta u Venecueli koja su me impresionirala. Prvo je bila\u00a0Casa Hist\u00f3rica de San Mateo e Ingenio Bol\u00edvar<\/a><\/strong>, istorijsko imanje u dr\u017eavi Aragua koje je vekovima u vlasni\u0161tvu porodice Bol\u00edvar. Drugo je\u00a0Hacienda Santa Teresa<\/a><\/strong>, poznata planta\u017ea i destilerija koja proizvodi rum\u00a0Santa Teresa<\/strong>, ali i mesto neobi\u010dne humane pri\u010de dru\u0161tvene zajednice. Oba lokaliteta povezana su sa \u017eivotom Sim\u00f3na Bol\u00edvara, Libertadora Ju\u017ene Amerike, pa je ova poseta za mene bila svojevrstan povratak u istoriju te veli\u010danstvene li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

Dan smo zapo\u010deli u Karakasu, dinami\u010dnom jugoameri\u010dkom gradu prepunom kontrasta. Dok smo izlazili iz grada, put nas je vodio niz padine Arague, gde su se pred nama prostirala polja \u0161e\u0107erne trske sa neverovatnim pejza\u017eima. Dolina Aragua bila je povremeno skrivana gustim zelenim \u0161umama i obojena \u0161arenilom tropskih ptica.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Casa Hist\u00f3rica San Mateo i Ingenio Bol\u00edvar<\/h2>\n\n\n\n

Kada sam stigao u selo San Mateo u venecuelanskoj oblasti Aragua, do\u010dekalo me je impozantno zdanje Casa Hist\u00f3rica, nekada\u0161nja kolonijalna ku\u0107a i planta\u017ea porodice Bol\u00edvar. U sredi\u0161tu zidanih gra\u0111evina nalazi se i stara radionica za preradu \u0161e\u0107erne trske –\u00a0in\u017eenio Bol\u00edvar (Ingenio Bolivar). Danas ovaj kompleks slu\u017ei kao\u00a0Muzej \u0160e\u0107erne Trske, gde se mogu videti stari to\u010dkovi, kotlovi i oprema za proizvodnju \u0161e\u0107era, a \u010ditav kompleks odi\u0161e kolonijalnom atmosferom. Kroz prozor ku\u0107e video sam panoramu planta\u017ee: stari dvorac sakriven pod visokim \u010dempresima i ogromna polja zelenih biljaka.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sa velikim interesovanjem sam \u010ditao natpise na informativnim tablama u muzeju: \u010ditavo imanje, navodno \u010dak 207 godina, bilo je u vlasni\u0161tvu porodice Bol\u00edvar. Jedna tabla mi je posebno skrenula pa\u017enju, na kojoj je pisalo da je jo\u0161 1593. godine, guverner Osorio dodelio zemlji\u0161te Sim\u00f3nu Bol\u00edvaru \u201eEl Mozo\u201c, koji je na ovom uzvi\u0161enju izgradio rezidenciju i razvijao planta\u017eu. <\/p>\n\n\n\n

Taj Sim\u00f3n \u201eMladi\u201c zapravo je pradeda Libertadora, pa se ujedno osetila i simbolika: zemlja se prenosila kroz generacije njegove porodice. U doba kolonijalizacije tu su se uzgajali ne samo \u0161e\u0107erna trska i pravio rum, nego i kava, pamuk, duvan i indigo. Slu\u0161aju\u0107i pri\u010du vodi\u010da dok sam prolazio pored starih ma\u0161ina, zami\u0161ljao sam kako su nekada radnici u belim ko\u0161uljama i maramama ka\u0161ili gro\u017e\u0111ani \u0161e\u0107er i ru\u010dno odvajali pulpu. Ispred nas su bili masivne ru\u010dne ma\u0161inerije i kameni valjci i jedan od vodi\u010da mi je \u010dak pokazao stari trapiche koji je poticao od porodice Bol\u00edvar, dok je obja\u0161njavao da su ti mehani\u010dki to\u010dkovi nekada dolazili iz Evrope i bili su najnovija tehnologija za preradu trske. Danas, naravno, sve je to muzej i podse\u0107anje, ali i trag istorije koja povezuje kontinente.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nakon \u0161to sam pro\u010ditao plo\u010de i natpise, zastao sam na kamenoj plo\u010di na ulazu u dvori\u0161te, gde je bio uklesan spisak vlasnika i va\u017enih datuma, od vremena \u0161panskog kolonijalizma do oslobodila\u010dkih ratova. Potom sam pro\u0161ao izme\u0111u redova visokih stabljika trske. Jedan od radnika, obu\u010den u belu lanenu ko\u0161ulju i \u0161iroku \u0161e\u0161ir-kaplju, veselo mi je mahnuo rukom dok je lomio par listova \u0161e\u0107erne trske, prstima je ispustio kapljicu tamno \u017eutog soka i nasme\u0161io se rekav\u0161i da je to \u201erastvoreni slatki \u017eivot\u201c ruma.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Vodi\u010d nam je tog dana ispri\u010dao i jednu zanimljivost o modernim projektima: rekao je da plantacija i danas odr\u017eava stari sistem navodnjavanja, u kojem voda iz obli\u017enjih izvora polako dolazi kroz male kanale do trske, pa ona raste br\u017ee nego u okolini. Tako\u0111e je naglasio da je ceo prostor sada za\u0161ti\u0107en kao nacionalni istorijski spomenik, venecuelanska vlada je 1964. godine ovaj kompleks proglasila spomenikom od dr\u017eavnog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n

U Casa Alta, glavnoj zgradi imanja, nalazi se i statua Antoniju Rikaretu, kapetanu patriotskih snaga koji je 1814. godine razneo barutnu magacinu na imanju da spre\u010di da padne u ruke kraljevske armije, \u017ertvuju\u0107i pritom svoj \u017eivot. Videti njegov spomenik ba\u0161 u sred stare ku\u0107e bilo je vrlo emotivno, bio je to \u010dovek koji je formalno radio za slobodu i o tome me je tada podsetio na\u0161i posve\u0107eni vodi\u010di. Ova planta\u017ea bila je poznata i po tehnologiji, u dokumentima sam video da je 1800. godine, poznati prirodnjak Aleksandar fon Humboldt posetio ovo mesto i zabele\u017eio impresivan vodovodni sistem kojim je navodnjavana planta\u017ea. Skladno tome, ovaj stari in\u017eenio i danas ima impresivne kamene akvadukte i to\u010dkove za pumpanje vode, a malo dalje jedan vagon se zove \u201eHumboldt\u201c jer je njime preneo uzorke \u0161e\u0107erne trske. Zahvaljuju\u0107i takvim inovacijama i zna\u010dajnoj istoriji, venecuelanska vlada je 1964. godine ovaj kompleks proglasila nacionalnim istorijskim spomenikom.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bolivar i San Mateo: Simbol slobode<\/h2>\n\n\n\n

Sim\u00f3n Bol\u00edvar, \u201eOslobodilac\u201c Latinske Amerike, \u010desto je boravio u San Mateu, a upravo ovde je do\u017eiveo jednu od najte\u017eih i najemotivnijih epizoda u svom \u017eivotu. U ovoj ku\u0107i se odvijala\u00a0tragi\u010dna scena smrti njegovog ro\u0111aka, mladog vojskovo\u0111e Antonia Ricaurte-a, koji je, \u017ertvuju\u0107i sopstveni \u017eivot, zapalio skladi\u0161te baruta kako bi spre\u010dio \u0161panske trupe da preuzmu kontrolu.<\/p>\n\n\n\n

Kada sam hodao kroz prostoriju u kojoj se \u010duva se\u0107anje na Ricaurte-a, imao sam utisak da i dalje odzvanja huk eksplozije iz 1814. godine. To nije samo istorijska epizoda, to je trenutak kada sloboda postaje va\u017enija od sopstvenog \u017eivota.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Unutra\u0161nje<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

San Mateo: Arhitektura sa du\u0161om<\/h3>\n\n\n\n

Ku\u0107a u San Mateu je tipi\u010dno kolonijalna hacijenda, sa prostranim dvori\u0161tem, verandama i debelim zidovima. Ono \u0161to me je posebno fasciniralo jeste jednostavnost arhitekture, skromna bela fasada, drveni prozori i vrata, ali unutra sve odi\u0161e elegancijom i dostojanstvom.<\/p>\n\n\n\n

U centralnom delu nalazi se\u00a0veliko dvori\u0161te sa kamenim stazama. Hodaju\u0107i ovim prostorom, zami\u0161ljao sam kako su vojnici i sluge tr\u010dali nose\u0107i oru\u017eje, kako je Sim\u00f3n Bol\u00edvar primao izve\u0161taje i kako je ku\u0107a u tim trenucima bila pravi vojni \u0161tab.<\/p>\n\n\n\n

Danas, dvori\u0161te odi\u0161e mirom i ti\u0161inom. Palme, tropske biljke i ptice stvaraju idili\u010dnu atmosferu, potpuni kontrast burnim istorijskim doga\u0111ajima.<\/p>\n\n\n

\n
\"Stara<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

San Mateo: Muzej slobode<\/h3>\n\n\n\n

Casa Hist\u00f3rica de San Mateo danas funkcioni\u0161e i kao muzej. U njemu su izlo\u017eeni predmeti iz vremena Bol\u00edvara njegovo oru\u017eje, uniforma, li\u010dne stvari i dokumenti.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od najvrednijih eksponata je\u00a0rekonstrukcija scene eksplozije, sa o\u010duvanim predmetima koji svedo\u010de o \u017ertvi Ricaurte-a. U jednom uglu nalazi se i\u00a0Bol\u00edvarova radna soba, sa jednostavnim stolom i stolicom, ali i sa mapama i knjigama koje govore o njegovom neumornom radu i viziji slobodne Latinske Amerike.<\/p>\n\n\n

\n
\"Originalna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Detalj<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Portret<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Casa San Mateo Hist\u00f3rica kao mesto se\u0107anja<\/h3>\n\n\n\n

Ono \u0161to me je najvi\u0161e dirnulo jeste na\u010din na koji lokalni vodi\u010di pri\u010daju o ku\u0107i. Njihove pri\u010de nisu samo istorijski mitovi i legende, to su emotivne ispovesti koje prenose ponos i zahvalnost. Kada sam slu\u0161ao pri\u010du o Antonio Ricaurte-u, vodi\u010d je pri\u010dao sa toliko strasti da sam imao ose\u0107aj da pri\u010da o svom najbli\u017eem ro\u0111aku.<\/p>\n\n\n\n

San Mateo nije samo istorija, to je \u017eivo se\u0107anje. Ljudi dolaze ovde da se sete, da u\u010de i da inspiri\u0161u nove generacije.<\/p>\n\n\n\n

Sim\u00f3n Bol\u00edvar je odrastao bez roditelja, jer je u ranom detinjstvu ostao i bez majke i bez oca. Najve\u0107u brigu o njemu preuzela je\u00a0crnkinja slu\u0161kinja Hip\u00f3lita, koja mu je bila dojilja, a kasnije i neka vrsta druge majke. Ona ga je hranila, negovala i odgajala sa puno ljubavi, pa je Bol\u00edvar kasnije govorio da je njoj dugovao svoje zdravlje i snagu. Upravo zbog Hip\u00f3lite i topline njenog prisustva, Bol\u00edvar je jo\u0161 kao dete imao priliku da uvidi zna\u010daj afri\u010dkog nasle\u0111a i razli\u010ditih kultura koje su oblikovale tada\u0161nje dru\u0161tvo Venecuele.<\/p>\n\n\n

\n
\"Spomen-soba<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Poseta San Mateu neminovno me je navela da razmi\u0161ljam o samom Bol\u00edvaru. Njegov \u017eivot bio je pun kontrasta, aristokratsko poreklo, a opet beskompromisna borba za slobodu, rasko\u0161 mladosti u Evropi, a kasnije te\u0161ki vojni\u010dki \u017eivot u d\u017eunglama i planinama Latinske Amerike.<\/p>\n\n\n\n

U privatnom \u017eivotu Bolivara zabele\u017eeni su zanimljivi trenuci: tokom atentata 1828. godine, spasila ga je hrabra \u017eena Manuela S\u00e1enz, koju je kasnije i o\u017eenio. O njihovom \u017eivotnom putovanju i ljubavi, vodi\u010di tokom ture nisu mnogo govorili, ali je dovoljno bilo da \u010dujem tu anegdotu da bih shvatio koliki uticaj ona ima na njegovu li\u010dnost i veli\u010dinu njegovog lika i dela.<\/p>\n\n\n\n

Ova ku\u0107a u San Mateu bila je svedok njegovih pobeda i poraza, ali i trenutaka li\u010dne tragedije. Ovde je izgubio ro\u0111aka, saborca i prijatelja. To iskustvo je dodatno o\u010dvrsnulo njegovu odlu\u010dnost da oslobodi kontinent.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, za mene kao putnika, Casa Hist\u00f3rica de San Mateo je jedno od onih mesta koje ostavljaju neizbrisiv trag u se\u0107anju. Kada kro\u010di\u0161 u prostorije stare vi\u0161e od dva veka, kada vidi\u0161 zidove koji su pre\u017eiveli rat, po\u017eare i obnovu, shvati\u0161 da istorija nije samo ne\u0161to \u0161to \u010dita\u0161 u knjigama, ona je tu, opipljiva, stvarna.<\/p>\n\n\n\n

San Mateo me je nau\u010dio da je sloboda plod ogromnih \u017ertava. Nau\u010dio me je i da su heroji ponekad obi\u010dni ljudi koji u jednom trenutku donesu odluku koja menja tok istorije.<\/p>\n\n\n

\n
\"Panorama<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ipak, pored svojih vojnih i politi\u010dkih uspeha, Bol\u00edvar nije dugo \u017eiveo u miru i slobodi. Njegova borba imala je i mra\u010dne trenutke. Umro je 1830. godine u Santa Marti (dana\u0161nja Kolumbija) sa samo 47 godina, verovatno od tuberkuloze, ostaviv\u0161i iza sebe nesavladiv ideal velike latinoameri\u010dke unije.<\/p>\n\n\n\n

Njegov lik je svuda u Venezueli: statue na trgovima, imena ulica u svim gradovima. Deca, nose\u0107i majice sa njegovim likom, u \u0161kolskoj dvorani su slave Dan nezavisnosti u Venecueli. Imam utisak da je svako srce u Venecueli zahvalno za njegov trud, kao i da njegovo obe\u0107anje o slobodi jo\u0161 \u017eivi u glasu svakog novog gra\u0111anina Venecuele. On za njih nije bio samo istorijska figura, bio je svetionik budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

San Mateo: Spoj istorije i turizma<\/h3>\n\n\n\n

Danas, Casa Hist\u00f3rica de San Mateo je va\u017ena turisti\u010dka destinacija u Venezueli. Posetioci dolaze iz celog sveta, a Vlada Venecuele i Ministarstvo turizma ula\u017eu napore da se ku\u0107a o\u010duva i da njena pri\u010da dopre do \u0161to ve\u0107eg broja ljudi.<\/p>\n\n\n\n

Za turiste, poseta ovom mestu nije samo istorijsko putovanje, to je prilika da upoznaju lokalnu kulturu, da razgovaraju sa me\u0161tanima i da osete duh pro\u0161lih vremena.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Ru\u0161evine<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Savet za putnike<\/h3>\n\n\n\n

Ako planirate putovanje u Venecuelu, obavezno uvrstite San Mateo na svoju listu. Ponesite udobnu obu\u0107u jer \u0107ete puno hodati, a svakako unajmite vodi\u010da, jer njihova strast i znanje daju posebnu dimenziju poseti ovom mestu.<\/p>\n\n\n\n

Nemojte \u017euriti. Ostavite sebi dovoljno vremena da se prepustite atmosferi ku\u0107e, da zastanete u dvori\u0161tu i zamislite trenutke iz pro\u0161losti. I ne zaboravite da posetite muzej, predmeti koje \u0107ete videti pomo\u0107i \u0107e vam da bolje razumete veli\u010dinu Bol\u00edvara i hrabrost ljudi koji su ga pratili.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Hacienda Santa Teresa: Rum i porodi\u010dna tradicija<\/h2>\n\n\n\n

Putovanje sam nastavio ka dolini Aragua, gde se uzdi\u017ee planta\u017ea\u00a0Hacienda Santa Teresa, svetski poznata po istoimenom rumu. Dolazak do Haciende Santa Teresa<\/a><\/strong> bio je kao ulazak u oazu. Pola sata od obli\u017enjeg grada, uz predivne pejza\u017ee i tropske ptice imate priliku da u\u017eivate u lepoti ti\u0161ine. Pred glavnim vratima imanja do\u010dekao me je prijatan miris fermentirane \u0161e\u0107erne trske, dok su ogromni drveni valjci, iako istorijski eksponati izgledali su impozantno izme\u0111u redova visoke trske.<\/p>\n\n\n\n

U \u0161etnji kroz zelene zasade \u0161e\u0107erne trske saznao sam da je Santa Teresa nastala davne 1796. godine godine. Vodopadi sa obli\u017enjih padina usmeravali su bogatu vodu do planta\u017ea, omogu\u0107uju\u0107i bujan rast biljaka. Na tom istom imanju su prvobitno uzgajani \u0161e\u0107erna trska, kafa i kakao sirovine za proizvodnju ruma, a savr\u0161ena klima i vla\u017ena zemlja u\u010dinili su ovo mesto idealnim za dozrevanje destilata.<\/p>\n\n\n

\n
\"Pogled<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Eksterijer<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Upoznali su me sa tim imanjem kao mestom gde ba\u010dve odle\u017eavaju zlatni rum star decenijama i sa pri\u010dom o porodici koja ga vodi ve\u0107 227 godina. To je najstarija privatna destilerija u Venezueli, kojom ve\u0107 peta generacija upravlja porodica Vollmer-Rivas.<\/p>\n\n\n\n

Iako sam do\u0161ao na medijsko putovanje, vodi\u010di su me ljubazno odveli i na razgledanje stare fabrike. Pred ma\u0161inama starijim od mene otvorila se pri\u010da o procesu: videli smo bakarne kotlove i visoke drvene burete. Obja\u0161njavali su mi kako se \u0161e\u0107erna trska melje, sok fermenti\u0161e, pa se dalje pre\u010di\u0161\u0107ava u visokim cilindri\u010dnim kolonama. \u010cuo sam da Santa Teresa koristi metod\u00a0solera, \u0161to zna\u010di da mladi rum dolazi u dodir sa starijim kroz slojeve ba\u010dava, to mu daje izuzetnu dubinu i uravnote\u017eenost. Ista obja\u0161njenja potkrepljena su i ukusom: doma\u0107in mi je ponudio Rum 1796, specijalno iznahvaljeni stari sastav. Svaki gutljaj donio je note karamele i vanile, sa primesom zemljanih tragova, ba\u0161 poput knjige mirisa koju sam \u010ditao tokom putovanja kroz Venecuelu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Projekat Alcatraz: rehabilitacija zatvorenika kroz ragbi<\/h2>\n\n\n\n

Pored turizma i proizvodnje pi\u0107a, istakli su mi i jedinstven dru\u0161tveni program vezan za Haciendu Santa Teresa<\/a><\/strong>. Legenda ka\u017ee da je 2003. grupa kriminalaca upala u krug imanja i napala \u010duvara. Vlasnici su im, umesto zatvorske kazne, ponudili neobi\u010dan izbor: nastavite li po starom ili postanete deo programa rehabilitacije. Tako je nastao\u00a0Projekat Alcatraz<\/a><\/strong>, program Fondacije Santa Teresa<\/a><\/strong> koji regrutuje zatvorenike iz kriminalnih bandi, pru\u017ea im profesionalnu obuku, psiholo\u0161ku podr\u0161ku i trening u ragbiju, kako bi se reintegrisali u dru\u0161tvo sa novim znanjima i vrednostima. Kroz zajedni\u010dke treninge u\u010de se timski rad i uloga odgovornost. Ovaj projekat ima ozbiljan osnovni cilj, a to je da profesionalni treneri me\u0111u zatvorenicima \u0161ire strast prema sportu, veru u sebe i optimizam.<\/p>\n\n\n\n

Prisustvovao sam kratkoj prezentaciji ovog dru\u0161tvenog korisnog programa, koji je odr\u017eavao biv\u0161i zatvorenik, gde je podelio svoju \u017eivotnu pri\u010du i zna\u010daj li\u010dne odgovornosti. Iz njegove pri\u010de shvatio sam da je pozitivnu promenu u njegovom \u017eivotu pokrenuo ne samo sport, ve\u0107 i novi dru\u0161tveni identitet, jer nakon zavr\u0161etka programa zatvorenici dobijaju mogu\u0107nost da se potpuno integri\u0161u u dru\u0161tvo i dobiju drugu priliku za novi i bolji \u017eivot. Ovo je program za zatvorenike u Venecueli koji veruju u disciplinu kojom se u\u010de bavljenjem ovog plemenitog sporta – ragbijem i \u017eele da prona\u0111u svoje novo mesto u dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n

\n
\"Plantacije<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Program je do danas obuhvatio 11 kriminalnih grupa sa vi\u0161e od 200 u\u010desnika i praktikuje se u desetinama zatvorskih centara u Venecueli. Rezultati su impresivni: vi\u0161e od 216 reintegrisanih, osnovan je prvi \u017eenski ragbi tim u zatvoru i niz me\u0111unarodnih priznanja za ostvarene promene.<\/p>\n\n\n\n

Rekao bih da je \u017eivot tog programa gotovo sportska epopeja: od prvih poku\u0161aja regrutovanja do u\u010ditelja koji sada sami prenose vrednosti, najbla\u017ee re\u010deno, prerastao je u vode\u0107i model rehabilitacije. Direktor programa mi je objasnio planove za narednu fazu: osnivanje zatvorskih organskih ba\u0161ti za samoodr\u017eivost, koje ve\u0107 planiraju na obradivim parcelama Santa Terese. Dok sam \u010dekao u hladu na parkingu, razmi\u0161ljao sam kako me je dirnula ideja da sport i obrazovanje mogu promeniti \u017eivote ljudi koji su nekad bili osu\u0111eni za zlo\u010dine. Tako\u0111e, stekao sam saznanje da se ovakav model smatra primerom dobre prakse: \u010dak je i na Harvardu predstavljen kao slu\u010daj iz Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n\n\n

\n
\"Proizvodnja<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Santa<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Burad<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za mene je ovaj projekat bio gotovo vrhunac putovanja, jer je pokazao kako su pro\u0161lost i budu\u0107nost isprepletane na najslobodniji na\u010din: nekad zatvorena vrata sada su otvorena iznutra, a istorija postaje \u017eiva. U tom trenutku shvatio sam da i u mojoj sredini ne\u0161to sli\u010dno mo\u017ee biti zami\u0161ljeno, posmatrao sam loptu dok su osu\u0111enici pretr\u010davali zatvorski teren i pomislio da igra mo\u017ee pretvoriti senke pro\u0161losti u senke nade. Jedan od biv\u0161ih zatvorenika, sad trener, mahnuo mi je sa osmehom. Nisam \u0161etio samo kroz muzejski ambijent, sada sam gledao budu\u0107nost kroz prizmu nekada\u0161nje tame.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju puta osvrnuo sam se unazad kroz uspomene. Bio sam zahvalan \u0161to mi je ovaj put doneo ne samo znanje o kolonijalnim planta\u017eama i revolucijama, ve\u0107 i susret sa ljudskim pri\u010dama koje se ne nalaze u knjigama i vodi\u010dima.<\/p>\n\n\n\n

Tokom svih ovih poseta osetio sam kako su istorija i sada\u0161njost Venezuele neodvojivo povezane. Casa Hist\u00f3rica i Hacienda Santa Teresa<\/a><\/strong> nisu samo spomenici ili industrijske lokacije, to su \u017eivi dokazi da se pri\u010da o slobodi i napretku mo\u017ee prepletati sa svakodnevicom. Posetiv\u0161i ova mesta, ose\u0107ao sam da sam se jo\u0161 bli\u017ee povezao sa duhom Libertadora, ali i da sam upoznao ljudsku stranu moderne Venecuele, punu entuzijazma i \u017eelje za promenom.<\/p>\n\n\n

\n
\"Projekat<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Burad<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Poseta\u00a0Casi Hist\u00f3rica de San Mateo<\/strong>\u00a0i\u00a0Haciendi Santa Teresa<\/a><\/strong>\u00a0bilo je za mene jedno od onih iskustava koja menjaju pogled na svet i ostavljaju dubok trag u se\u0107anju. Hodaju\u0107i kroz prostorije ku\u0107e u kojoj je odrastao Sim\u00f3n Bol\u00edvar i u kojoj su se odvijali presudni doga\u0111aji za nezavisnost Venecuele, shvatio sam da istorija nikada nije daleka i apstraktna, ona je uvek tu, \u017eiva i prisutna, uklesana u zidove, dvori\u0161ta i uspomene ljudi. Svaki kamen, svaka soba i svaka pri\u010da prenosi deo identiteta ovog naroda, deo borbe koja je oblikovala kontinent.<\/p>\n\n\n\n

San Mateo me je nau\u010dio koliko snaga jednog \u010doveka i jednog naroda mo\u017ee promeniti tok istorije. Bol\u00edvar nije bio samo vojskovo\u0111a, ve\u0107 i vizionar, \u010dovek koji je znao da sloboda ima cenu i da bez \u017ertve nema trajnih pobeda. U toj ku\u0107i, suo\u010den sa li\u010dnim gubicima i tragedijama, on je prona\u0161ao novu snagu i odlu\u010dnost da nastavi borbu, ostavljaju\u0107i nam nasle\u0111e koje prevazilazi granice Venecuele.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Poseta\u00a0Haciendi Santa Teresa<\/a><\/strong>\u00a0bila je savr\u0161en kontrast, dok San Mateo svedo\u010di o pro\u0161losti i borbi za slobodu, Santa Teresa govori o sada\u0161njosti i budu\u0107nosti, o tome kako se kroz zajedni\u0161tvo, rad i posve\u0107enost mo\u017ee izgraditi bolji svet. Njihov projekat rehabilitacije zatvorenika, kroz koji se ljudima daje nova \u0161ansa za \u017eivot, pokazuje da ideali slobode i humanosti i danas \u017eive. To nije samo pri\u010da o rumu vrhunskog kvaliteta, ve\u0107 i o ljudskosti, o mo\u0107i pra\u0161tanja i drugoj prilici.<\/p>\n\n\n\n

Za mene je ovo putovanje bilo mnogo vi\u0161e od klasi\u010dnog obilaska turisti\u010dkih destinacija. Bilo je to putovanje kroz istoriju, kulturu i vrednosti koje su oblikovale jedan narod, ali i univerzalne vrednosti koje inspiri\u0161u \u010ditav svet. Nau\u010dio sam da je prava snaga u ljudima, u njihovoj spremnosti da se bore, da sanjaju, da stvaraju i da veruju u bolje sutra.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na kraju ovog putovanja, ose\u0107am ogromnu zahvalnost. Pre svega, zahvaljujem\u00a0Ministarstvu turizma Bolivarske Republike Venecuela<\/strong> – MINTUR<\/strong><\/a>, koje je omogu\u0107ilo ovako izuzetno i jedinstveno iskustvo. Njihova podr\u0161ka i posve\u0107enost o\u010duvanju kulturnog i istorijskog nasle\u0111a zemlje ne samo da inspiri\u0161u putnike, ve\u0107 i osiguravaju da pri\u010de poput onih iz San Matea i Santa Terese nastave da \u017eive i inspiri\u0161u budu\u0107e generacije. Hvala im na toploj dobrodo\u0161lici, na profesionalnoj organizaciji i na iskrenom trudu da stranci poput mene mogu da iskuse du\u0161u Venecuele na najlep\u0161i na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

Zahvaljujem i ljudima koje sam sreo: vodi\u010dima, doma\u0107inima, me\u0161tanima na njihovoj toplini i spremnosti da podele pri\u010de, anegdote i se\u0107anja. Upravo oni daju posebnu \u010dar ovakvim putovanjima, jer kroz njihove o\u010di i re\u010di istorija i kultura postaju deo nas samih.<\/p>\n\n\n\n

Odlazim iz Venecuele sa srcem punim zahvalnosti i sa ose\u0107ajem da sam bio deo ne\u010dega mnogo ve\u0107eg od obi\u010dnog putovanja. Ovo je bila lekcija o hrabrosti, slobodi, zajedni\u0161tvu i humanosti, vrednostima koje prevazilaze vreme i prostor. I znam da \u0107u se ovde ponovo vratiti, jer ovakva mesta i ovakvi ljudi ostaju zauvek deo vas.<\/p>\n\n\n\n

Kao i uvek, trudio sam se da podelim autenti\u010dne utiske, pravu atmosferu i preporuke za vas koji volite da putujete sa stilom, ali i otvorenog srca. Da li ste ve\u0107 imali priliku da posetite Karakas, njegovu izuzetnu okolinu i prelepu Venecuelu? Ili mo\u017eda tek planirate da otkrijete ovu neobi\u010dnu zemlju koja je skriveni dragulj Ju\u017ene Amerike?<\/p>\n\n\n\n

Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta, ili me kontaktirajte putem mejla i dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Vidimo se uskoro, sa novom pri\u010dom sa drugog kraja sveta.<\/p>\n\n\n\n

Srda\u010dni blogerski pozdrav iz Karakasa,
<\/em>Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane\u00a0Ministarstva turizma Bolivarske Republike Venecuele – MINTUR<\/a> i\u00a0Haciende Santa Teresa<\/a>,\u00a0kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Tokom prethodnih meseci imali ste priliku da upoznate neke od zemalja neobi\u010dnog kontinenta: Ju\u017ene Amerike, a tokom septembra meseca prikaza\u0107u vam lepote zemlje koja se nalazi u samom srcu ovog kontinenta \u2013 Venecuele. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg putopisa gde \u0107u se potruditi da vam do\u010daram lepotu istorijskog venezuelanskog nasle\u0111a i redstavnike moderne istorije – Ku\u0107a San Mateo i Haciende Santa Teresa, \u017eeleo bih da se zahvalim\u00a0Ministarstvu turizma Bolivarske Republike Venecuele –\u00a0MINTUR,\u00a0kao i drugim partnerima koji… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17453,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[9344,9440,9453,9456,9442,9455,9463,9447,8818,9190,9172,9192,9208,9343,9449,9450,9460,9395,9358,9459,9074,9195,9462,56,54,55,2331,3862,9446,9193,9465,9464,9451,9437,77,9013,9458,9417,9392,9457,9444,9452,9441,9443,9439,9445,9338,9325,9454,9461,9448],"class_list":["post-17416","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-bolivarska-republika-venecuela","tag-casa-historica-bolivar","tag-degustacija-ruma-santa-teresa","tag-ekskluzivna-iskustva-u-venecueli","tag-hacienda-santa-teresa","tag-hacienda-santa-teresa-obilazak","tag-istorija-i-luksuz-u-venecueli","tag-istorijska-mesta-venecuela","tag-juzna-amerika","tag-juzna-amerika-iskustva-iz-prve-ruke","tag-juzna-amerika-putopis","tag-juzna-amerika-sta-videti-i-obici","tag-juzna-amerika-zanimljivosti-i-saveti","tag-karakas-venecuela","tag-kolonijalne-kuce-venecuela","tag-kulturna-bastina-venecuele","tag-kulturni-turizam-venecuela","tag-luksuzna-putovanja-juzna-amerika","tag-luksuzna-putovanja-latinska-amerika","tag-luksuzne-destilerije-sveta","tag-luksuzni-turizam-juzna-amerika","tag-luksuzno-putovanje-juzna-amerika","tag-magija-venecuele","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-najbolja-mesta-za-posetu-u-venecueli","tag-najbolja-putovanja-juzna-amerika-vodic","tag-nezaboravno-putovanje-latinska-amerika","tag-pisma-iz-venecuele","tag-poseta-casa-historica-ingenio-bolivar","tag-putopis-iz-venecuele","tag-putovanja","tag-putovanja-juzna-amerika","tag-putovanja-sa-istorijskim-pricama","tag-putovanje-juzna-amerika","tag-putovanje-venecuela","tag-rum-santa-teresa-degustacija","tag-rum-venecuela","tag-san-mateo-istorijsko-naslede","tag-san-mateo-venecuela","tag-santa-teresa-rum","tag-simon-bolivar-istorija","tag-turisticke-destinacije-venecuela","tag-venecuela-putopis","tag-venecuela-turizam","tag-venecuelanski-premium-rum","tag-zemlja-simona-bolivara","tag-zivot-i-prica-simona-bolivara"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17416","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17416"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17416\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":17491,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17416\/revisions\/17491"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/17453"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17416"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17416"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17416"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}