{"id":19567,"date":"2026-04-10T08:00:00","date_gmt":"2026-04-10T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=19567"},"modified":"2026-04-24T10:12:34","modified_gmt":"2026-04-24T09:12:34","slug":"pisma-iz-italije-rim-vecni-grad-koji-se-ne-zaboravlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-italije-rim-vecni-grad-koji-se-ne-zaboravlja\/","title":{"rendered":"Pisma iz Italije: Rim, ve\u010dni grad koji se ne zaboravlja\u2026"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili va\u0161a srca, do\u0161lo je vreme da se posvetim evropskim metropolama. Postoje gradovi koje pose\u0107ujete i postoje gradovi u koje se uvek rado vra\u0107ate. Rim pripada onoj drugoj grupi gradova koji uvek ostave izuzetan utisak na turiste da prosto po\u017eele da se vrate ovom ve\u010dnom gradu. Ovaj grad je mesto gde se vekovi pro\u017eimaju na svakom koraku, gde se anti\u010dki stubovi naslanjaju na zgrade iz 18. veka, a uske ulice vas vode od jednog otkri\u0107a do drugog. Do\u0161ao sam u Rim sa o\u010dekivanjima, ali ovaj grad ih je, po ko zna koji put, prema\u0161io. U ovom putopisu vodim vas kroz ono \u0161to \u010dini Rim jednim od najpose\u0107enijih gradova na svetu, kroz mesta koja sam obi\u0161ao, hotel u kojem sam boravio i ono \u0161to sam ponovo osetio hodaju\u0107i ulicama ve\u010dnog grada.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to zapo\u010dnem dana\u0161nji putopis o Rimu, \u017eelim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji – UN Tourism<\/a><\/strong> i Master Trevi Rome<\/a><\/strong> hotelu na podr\u0161ci i promociji kvalitetnog turizma \u0161irom sveta. Njihova posve\u0107enost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje du\u0161u.<\/p>\n\n\n

\n
\"Via<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Fontana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to je Rim jedan od najpose\u0107enijih gradova na planeti?<\/h2>\n\n\n\n

Rim je grad koji godi\u0161nje poseti vi\u0161e od dvadeset miliona turista. Samo u 2024. godini, prema podacima rimske turisti\u010dke organizacije, grad je zabele\u017eio rekordnih 22,2 miliona dolazaka i neverovatnih 51,4 miliona no\u0107enja. To ga \u010dini najpose\u0107enijim gradom u celoj Italiji, daleko ispred Venecije, Firence i Milana. Razlog za tu popularnost nije samo u znamenitostima, mada ih ima na svakom \u0107o\u0161ku. Rim privla\u010di jer nudi ne\u0161to \u0161to retko koji grad mo\u017ee, a to je drevno iskustvo hiljada godina ljudske civilizacije, koncentrisano na relativno malom prostoru istorijskog centra.<\/p>\n\n\n\n

Stari Rimljani su vladali \u010ditavim Mediteranom, Severnom Afrikom i delovima Bliskog istoka. Njihovo nasle\u0111e je vidljivo na svakom koraku. Zatim je Rim postao sredi\u0161te hri\u0161\u0107anstva, grad u kojem papa i danas \u017eivi, i ovo duhovno zna\u010denje privla\u010di hodo\u010dasnike iz celog sveta. U doba renesanse, grad je bio jedno od najva\u017enijih sredi\u0161ta umetnosti i obrazovanja u Evropi. Kasnije, u 18. i 19. veku, Rim je bio obavezna stanica na takozvanom Velikom putovanju, kada su mladi evropski aristokrati dolazili da u\u010de o anti\u010dkoj kulturi, filozofiji i arhitekturi. Taj duh nikada nije nestao.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Via<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Dolazak u Rim i prvi utisci<\/h2>\n\n\n\n

Rim vas do\u010dekuje toplinom, energijom i neobi\u010dnom gu\u017evom koja se prosto ne mo\u017ee opisati re\u010dima. \u010cim iza\u0111ete na ulicu, ose\u0107ate taj ritam grada, Vespe skutera koji prole\u0107e kraj vas, miris sve\u017ee pe\u010denog hleba iz pekare i \u010duvenih italijanskih testenina iz lokalnih restorana, zvuk vode koja te\u010de iz neke od hiljadu fontana. Istorijski centar je dovoljno kompaktan da se mo\u017ee komotno obi\u0107i pe\u0161ice, i upravo tako sam proveo dane u Rimu, hodaju\u0107i od jedne znamenitosti do druge, zaustavljaju\u0107i se na slatkim pauzama kada mi zatreba predah.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to me svaki put iznova iznenadi jeste koliko je Rim grad koji \u017eivi. Ovo nije muzej na otvorenom u smislu da je sve sa\u010duvano i za\u0161ti\u0107eno iza stakla. Ljudi \u017eive u zgradama starim stotinama godina, peru ve\u0161 na terasama iznad baroknih crkava, piju espreso oslanjaju\u0107i se na stubove koji datiraju iz vremena carstva. Ta me\u0161avina svakodnevnog i ve\u010dnog \u010dini Rim druga\u010dijim od svih drugih gradova u Evropi i svetu.<\/p>\n\n\n

\n
\"Stub<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Fontana di Trevi: Srce Rima<\/h2>\n\n\n\n

Svako putovanje u Rim po\u010dinje ili se zavr\u0161ava kod Fontane di Trevi. Ova barokna fontana, visoka dvadeset \u0161est metara i \u0161iroka gotovo pedeset, najve\u0107a je fontana u Rimu. Projektovao ju je Nikola Salvi, a zavr\u0161ena je 1762. godine. Centralna figura predstavlja boga Okeana koji stoji na ko\u010dijama koje vuku dva konja, jedan mirni i jedan divlji, simboli\u0161u\u0107i dva lica mora.<\/p>\n\n\n

\n
\"Fontana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Detalj<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Do\u0161ao sam rano ujutru, pre nego \u0161to se masa turista pojavi, i bio sam nagra\u0111en prizorom koji oduzima dah. Svetlost ranog sunca obasjava beli mermer i stvara igru senki na skulpturama koje izgledaju kao da svaki \u010das mogu da o\u017eive. Tradicija ka\u017ee da ako bacite nov\u010di\u0107 desnom rukom preko levog ramena, vrati\u0107e te se u Rim. Svake godine, turisti bace oko milion i po evra u fontanu, a taj novac se prikuplja i donira rimskim dobrotvornim organizacijama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nova pravila za posetu Fontana di Trevi donose malu, ali zna\u010dajnu promenu za turiste u Rimu. Iako je dolazak do same fontane i dalje potpuno besplatan, od februara 2026. godine uvodi se simboli\u010dna naknada od oko 2 \u20ac za pristup najbli\u017eoj zoni uz vodu, mestu gde posetioci tradicionalno bacaju nov\u010di\u0107e. Ova mera ima za cilj bolju kontrolu gu\u017evi i o\u010duvanje jednog od najpoznatijih simbola grada. Za ve\u0107inu posetilaca ni\u0161ta se su\u0161tinski ne menja: u\u017eivanje u pogledu i fotografisanje ostaju besplatni, dok se dodatni do\u017eivljaj iz prve linije sada napla\u0107uje.<\/p>\n\n\n\n

Stepeni\u0161te Trinita dei Monti i Piazza di Spagna<\/h2>\n\n\n\n

Od Fontane di Trevi, kratkom \u0161etnjom dolazi se do \u0160panskih stepeni\u0161ta, jednog od najpoznatijih stepeni\u0161ta na svetu. Izgra\u0111ene izme\u0111u 1723. i 1725. godine, ovo stepeni\u0161te od 135 stepenika povezuje Piazza di Spagna u podno\u017eju sa crkvom Trinita dei Monti na vrhu. Na samom trgu, ispred stepeni\u0161ta, nalazi se fontana u obliku \u010damca, poznata kao Barka\u010dija, delo Pietra Berninija, oca slavnijeg \u0110anlorenca Berninija.<\/p>\n\n\n

\n
\"\u0160pansko<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Stajao sam na vrhu stepeni\u0161ta i posmatrao prizor koji se pru\u017ea dole \u0161arenu masu ljudi, elegantne fasade okolnih zgrada i ulicu Via dei Kondoti koja vodi pravo od trga. Ova ulica je raj za ljubitelje luksuzne mode, sa prodavnicama ku\u0107a poput Kartijea i Bulgarija, \u010diji su natpisi vidljivi sa samog stepeni\u0161ta. Piazza di Spagna je mesto gde se sre\u0107u elegancija i svakodnevica, gde se turisti me\u0161aju sa Rimljanima koji \u017eure na posao.<\/p>\n\n\n

\n
\"Tabla<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Via<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Piazza del Popolo: Drevna kapija Rima<\/h2>\n\n\n\n

Na severnom kraju istorijskog centra nalazi se Piazza del Popolo, jedan od najlep\u0161ih trgova u gradu. Ovaj elipsoidni trg bio je glavni ulaz u Rim za putnike koji su dolazili sa severa, kroz Porta del Popolo, monumentalnu kapiju u Aurelianovim zidinama. Na sredini trga uzdi\u017ee se egipatski obelisk star tri hiljade tri stotine godina, jedan od trinaest obeliska u Rimu, koji je car Avgusta doneo iz Egipta.<\/p>\n\n\n

\n
\"Porta<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Piazza<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Crkve<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Fontana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Dva kraja trga flankiraju identi\u010dne barokne crkve bliznakinje: Santa Maria dei Mirakoli i Santa Maria in Montesanto, koje stvaraju savr\u0161enu simetriju. Sa trga polaze tri ulice u obliku lepeze: Via del Korso, Via del Babujino i Via di Ripeta, koje vode dublje u srce grada. Na isto\u010dnoj strani trga, terasa na brdu Pin\u010do nudi jedan od najlep\u0161ih pogleda na Rim, sa kupolom bazilike Svetog Petra koja dominira horizontom. Fontana na podno\u017eju terase, sa skulpturom boginje Rim flankiranom rekama Tiber i Aniene, savr\u0161eno zaokru\u017euje ovaj prostor.<\/p>\n\n\n

\n
\"Unutra\u0161njost<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Bo\u010dna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Kapela<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Nadgrobni<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Panteon: Savr\u0161enstvo rimske arhitekture<\/h2>\n\n\n\n

Panteon je mo\u017eda najfascinantnija gra\u0111evina u Rimu. Izgra\u0111en oko 125. godine nove ere za vreme cara Hadrijana, ovo je najbolje sa\u010duvana anti\u010dka gra\u0111evina u gradu. Natpis na pro\u010delju ka\u017ee da ga je podigao Marko Agripa, jer je Hadrijan \u017eeleo da oda po\u010dast prvobitnom hramu koji je Agripa izgradio na tom mestu. Kupola Panteona, pre\u010dnika \u010detrdeset tri metra, bila je najve\u0107a kupola na svetu punih hiljadu tri stotine godina, sve dok Bruneleski nije sagradio kupolu firentinske katedrale.<\/p>\n\n\n\n

U\u0161ao sam kroz masivne bronzane dveri i odmah podigao pogled ka oklusu, okruglom otvoru na vrhu kupole, pre\u010dnika devet metara, kroz koji prodire svetlost i, ponekad, ki\u0161a. Efekat je teatralan i skroman u isto vreme. Svetlost koja prodire kroz oklus kre\u0107e se po unutra\u0161njosti kao d\u017einovski sat, obele\u017eavaju\u0107i prolazak vremena na isti na\u010din ve\u0107 skoro dve hiljade godina. Panteon je od sedmog veka crkva posve\u0107ena svim svetima i u njemu se nalaze grobnice slikara Rafaela i nekoliko italijanskih kraljeva.<\/p>\n\n\n

\n
\"Trg<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Fontana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Piazza Navona: Pozornica rimskog \u017eivota<\/h2>\n\n\n\n

Piazza Navona zauzima prostor nekada\u0161njeg Domicijanovog stadiona iz prvog veka i elipti\u010dni oblik trga prati obrise nekada\u0161nje trkala\u010dke staze. Tri fontane krase ovaj trg, a centralna Fontana \u010detiri reke \u0110anlorenca Berninija, jedno je od remek-dela barokne skulpture. \u010cetiri figure predstavljaju velike reke tada poznatog sveta: Dunav, Gang, Nil i Rio de la Platu. Obelisk iznad fontane bio je deo Maksencijevog cirkusa na Via Apiji.<\/p>\n\n\n

\n
\"Piazza<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Fontana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Trg je uvek \u017eiv. Umetnici prodaju slike, uli\u010dni muzi\u010dari sviraju, a terrase okolnih kafi\u0107a su pune do poslednjeg mesta. Na severnom kraju trga nalazi se Fontana Neptuna, a na ju\u017enom Fontana del Moro. Crkva Sveta Agneza u Agonji, \u010diji je projekat zapo\u010deo Boromini, dominira jednom stranom trga. Izme\u0111u Berninijeve fontane i Borominijeve crkve postoji \u010duvena legendarna rivalstvo dvojice umetnika, iako istori\u010dari umetnosti tvrde da je pri\u010da o njihovom me\u0111usobnom podmetanju na ovom trgu vi\u0161e mit nego istina.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Fontana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Piazza<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Koloseum: Veli\u010danstveni svedok rimske pro\u0161losti<\/h2>\n\n\n\n

Koloseum je simbol Rima i jedno od sedam novih svetskih \u010duda. Izgra\u0111en izme\u0111u 70. i 80. godine nove ere, ovaj amfiteatar mogao je da primi izme\u0111u pedeset i osamdeset hiljada gledalaca. Pravo ime mu je Flavijev amfiteatar, a naziv Koloseum dobio je po kolosalnoj statui cara Nerona koja je nekada stajala u blizini. Godi\u0161nje ga poseti oko dvanaest miliona ljudi, \u0161to ga \u010dini najpose\u0107enijom kulturnom znamenito\u0161\u0107u u celoj Italiji.<\/p>\n\n\n

\n
\"Koloseum<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Koloseum<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Stajao sam pred njim i poku\u0161avao da zamislim kako je ovaj prostor izgledao kada je bio ispunjen rimskim gra\u0111anima koji su gledali gladijatorske borbe, lov na divlje \u017eivotinje i druge spektakle. Podzemni hodnici, poznati kao hipogeum, slu\u017eili su kao pozadina u kojoj su se pripremali borci i \u017eivotinje pre nego \u0161to bi liftovima bili podignuti na arenu. Ova podzemna mre\u017ea tunela i prostorija predstavljala je pravo in\u017eenjersko \u010dudo svog vremena.<\/p>\n\n\n

\n
\"Unutra\u0161njost<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Detalj<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pored Kolosema nalazi se Konstantinov slavoluk, trijumfalni luk iz \u010detvrtog veka, jedan od najbolje sa\u010duvanih u Rimu. Izgra\u0111en je 315. godine da proslavi Konstantinovu pobedu na Milvijskom mostu, a ukra\u0161en je reljefima koji su delom preuzeti sa starijih spomenika.<\/p>\n\n\n

\n
\"Konstantinov<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Trajanov forum i rimske pijace<\/h2>\n\n\n\n

Rimski forumi su mo\u017eda najimpresivniji arheolo\u0161ki lokalitet u gradu. Trajanov forum, izgra\u0111en po\u010detkom drugog veka, bio je poslednji i najve\u0107i od carskih foruma. Trajanov stub, visok trideset osam metara, i danas stoji na svom mestu, sa spiralnim reljefnim frizom koji prikazuje scene iz Trajanovih ratova u Dakiji. Oko dve hiljade pet stotina figura uklesano je u mermer na frizu dugom skoro dvesta metara.<\/p>\n\n\n

\n
\"Trajanov<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Trajanov<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Iza stuba se nalaze ostaci Trajanovih pijaca, polukru\u017ene gra\u0111evine od cigle koja se smatra prvim tr\u017enim centrom u istoriji. U njoj je bilo oko sto pedeset prodavnica raspore\u0111enih na vi\u0161e nivoa. Kada stojite pred ovim ru\u0161evinama i gledate prema brdu na kojem se uzdi\u017ee renesansna kupola crkve Svetog imena Isusovog, shvatate koliko slojeva istorije Rim krije.<\/p>\n\n\n

\n
\"Trajanova<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Vatikan: Sveta dr\u017eava u gradu<\/h2>\n\n\n\n

Vatikan je najmanja nezavisna dr\u017eava na svetu, sa povr\u0161inom od samo \u010detrdeset \u010detiri hektara, ali njegov zna\u010daj je nemereiv. Bazilika Svetog Petra, najve\u0107a crkva na svetu, dominira trgom Svetog Petra koji je projektovao Bernini. Kolonada sa dvesta osamdeset \u010detiri stuba formira zagrljaj koji simboli\u010dno prima vernike u okrilje crkve.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Trg<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Kolonada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U\u0161ao sam u baziliku i koliko god da sam bio pripremljen, veli\u010dina i rasko\u0161 unutra\u0161njosti oduzimaju dah. Kupola koju je projektovao Mikelan\u0111elo uzdi\u017ee se na visinu od sto trideset \u0161est metara i oslikana je mozaicima koji prikazuju svetce i an\u0111ele. Bernijev baldakin iznad papskog oltara, visok dvadeset devet metara, napravljen je od bronze skinutih sa Panteona. Pijeta, Mikelan\u0111elova skulptura Bogorodice koja dr\u017ei telo Hrista, nalazi se u prvoj kapeli na desnoj strani i jedino je delo koje je Mikelan\u0111elo potpisao.<\/p>\n\n\n

\n
\"Fasada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Statua<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Unutra\u0161njost<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Unutra\u0161njost<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Kupola<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ispod bazilike, u kripti, nalaze se grobnice papa, uklju\u010duju\u0107i i one najskorije preminulih. Trg Svetog Petra, sa centralnim egipatskim obeliskom, pru\u017ea pogled koji ostaje upam\u0107en zauvek, posebno kada se oblaci nadnose nad kupolom i stvaraju dramati\u010dnu pozadinu za Berninijeve statuje svetaca na vrhu kolonade.<\/p>\n\n\n

\n
\"Skulptura<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Mikelan\u0111elova<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Grobnica<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Mermerna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Unutra\u0161njost<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Pozla\u0107eni<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Crkve Rima: Skriveno blago<\/h2>\n\n\n\n

Rim ima preko devetsto crkava i mnoge od njih kriju umetni\u010dke riznice koje mogu da se mere sa bilo kojim muzejom na svetu. Bazilika Santa Maria del Popolo, na samom trgu Popolo, sadr\u017ei dve slike Karava\u0111a u kapeli \u010cerazi, Raspe\u0107e Svetog Petra i Obra\u0107enje Svetog Pavla. Ulaz je besplatan, a do\u017eivljaj neprocenjiv.<\/p>\n\n\n

\n
\"Fasada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Unutra\u0161njost<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Pozla\u0107eni<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bazilika Svetog Jovana Lateranskog je zapravo katedrala Rima, a ne bazilika Svetog Petra kako mnogi misle. Ova crkva je majka svih crkava katoli\u010dkog sveta. Unutra\u0161njost je preure\u0111ena u sedamnaestom veku i odi\u0161e baroknom rasko\u0161i: zlatni plafon, ogromne freske na zidovima i mozaik u apsidi koji datira iz trinaestog veka. Papska katedra, drveni tron u apsidi, simbol je papskog autoriteta.<\/p>\n\n\n

\n
\"Tabernakl<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bazilika Santa Maria Ma\u0111ore je jedna od \u010detiri velike papske bazilike i jedina koja je sa\u010duvala svoju ranohri\u0161 nansku strukturu. Plafon od kasetiranig drveta pozla\u0107en je prvim zlatom donelim iz Amerike. Unutra\u0161njost je spektakularna, sa mozaicima iz petog veka koji prikazuju scene iz Starog zaveta.<\/p>\n\n\n

\n
\"Apsida<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Detalj<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ulice Rima: \u0160etnja kroz vekove<\/h2>\n\n\n\n

Via del Korso je glavna trgova\u010dka ulica Rima, duga oko jedan i po kilometar, koja povezuje Piazza del Popolo sa Piazza Venecija. Ulica je dobila ime po trci konja koja se odr\u017eavala za vreme karnevala. Danas je to mesto gde se me\u0161aju lanci prodavnica sa tradicionalnim italijanskim buticima.<\/p>\n\n\n

\n
\"Via<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Palazzo<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Via dei Kondoti, najelegantnija ulica u Rimu, polazi od Piazza di Spagna i dom je najpoznatijih svetskih modnih ku\u0107a. Via del Babujino, paralelna sa Via dei Kondoti, pripada istom trouglu luksuzne mode poznatom kao Tridete. Hodati ovim ulicama zna\u010di hodati izme\u0111u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, izme\u0111u fasada iz osamnaestog veka i izloga koji prikazuju najnovije kolekcije.<\/p>\n\n\n

\n
\"Via<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ali pravi \u0161arm Rima le\u017ei u sporednim ulicama. Uske uli\u010dice iza Panteona, gde se nalaze male radionice i porodi\u010dne tratorije, pru\u017eaju Rim kakav ne pi\u0161e ni u jednom vodi\u010du. Fasade boje oker i terakote, sa zelenim kapcima na prozorima i br\u0161ljanom koji se penje uz zidove, stvaraju prizore koji su inspirisali generacije umetnika i pisaca.<\/p>\n\n\n\n

Zamak Svetog An\u0111ela i Tibar<\/h2>\n\n\n\n

Zamak Svetog An\u0111ela, izvorno gra\u0111en kao mauzolej cara Hadrijana u drugom veku, pro\u0161ao je kroz mnoge transformacije, bio je tvr\u0111ava, zatvor, papsko skloni\u0161te i danas muzej. Njegov okrugli oblik i masivne zidine svedo\u010de o rimskom in\u017eenjerskom geniju. Ime je dobio prema legendi iz \u0161estog veka, kada se arhan\u0111el Mihailo navodno pojavio na vrhu gra\u0111evine i vratio ma\u010d u korice, \u0161to je ozna\u010dilo kraj kuge koja je harala Rimom. Bronzana statua an\u0111ela na vrhu zamka podse\u0107a na tu legendu.<\/p>\n\n\n

\n
\"Zamak<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tajni prolaz poznat kao Paseto di Borgo povezuje zamak sa Vatikanom i slu\u017eio je papama kao put za bekstvo u slu\u010daju opasnosti. Papa Klement Sedmi koristio je ovaj prolaz 1527. godine tokom plja\u010dke Rima od strane vojski Karla Petog. Unutra\u0161njost zamka krije bogato ukra\u0161ene papske odaje sa freskama iz \u0161esnaestog veka i terase sa kojih se pru\u017ea pogled na ceo grad.<\/p>\n\n\n\n

Most Svetog An\u0111ela, ukra\u0161en deset an\u0111ela koje je projektovao Bernini, jedan je od najfotografi\u010dnijih prizora u Rimu. Svaki an\u0111eo dr\u017ei predmet vezan za Hristove muke krst, krunu od trnja, koplje, sun\u0111er. Stigao sam do zamka ba\u0161 kada se nebo naobla\u010dilo, i dramati\u010dan kontrast tamnih oblaka iza ciglenog zamka stvorio je nezaboravan prizor.<\/p>\n\n\n

\n
\"Pogled<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tibar, reka koja proti\u010de kroz Rim, nije \u0161iroka ni impozantna poput nekih drugih evropskih reka, ali mostovi koji je presecaju pru\u017eaju neke od najboljih pogleda na grad. Pogled sa Ponte Umberto prema kupoli Svetog Petra jedno je od onih mesta gde se zaustavljate i samo gledate. Du\u017e reke, naro\u010dito u predve\u010derje, svetlost dobija onu toplu rimsku boju koja je inspirisala Karava\u0111a i druge majstore svetlosti i senke.<\/p>\n\n\n\n

Sikstinska kapela i vatikanski muzeji<\/h2>\n\n\n\n

Nije mogu\u0107e govoriti o Vatikanu a da se ne pomene Sikstinska kapela, mo\u017eda najpoznatija prostorija na svetu. Mikelan\u0111elov plafon, naslikan izme\u0111u 1508. i 1512. godine, prikazuje scene iz Knjige Postanja, od Stvaranja Adama do Nojevog potopa. Dvadeset godina kasnije, Mikelan\u0111elo se vratio da naslika Stra\u0161ni sud na oltarskom zidu, delo koje je \u0161okiralo savremenike svojom dramatikom i golotinjom figura.<\/p>\n\n\n\n

Vatikanski muzeji, kroz koje se prolazi na putu do Sikstinske kapele, sadr\u017ee jednu od najva\u017enijih umetni\u010dkih zbirki na svetu. Galerija geografskih mapa, Rafaelove sobe, Muzej Pio-Klementino sa anti\u010dkim skulpturama, svaka od ovih celina mogla bi da bude samostalan muzej. Svake godine oko \u0161est miliona posetilaca pro\u0111e kroz ove hodnike, \u0161to govori o njihovom zna\u010daju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Master Trevi: Moj dom u Rimu<\/h2>\n\n\n\n

Za boravak u Rimu izabrao sam Master Trevi<\/a><\/strong>, boutique aparthotel koji se nalazi na adresi Via dei Maroniti 19, na samo nekoliko minuta hoda od Fontane di Trevi. Ovaj objekat nudi 27 pa\u017eljivo dizajniranih apartmana koji spajaju savremeni minimalizam sa skandinavski inspiriranim unutra\u0161njim ure\u0111enjem. Boravio sam u jednosobnom apartmanu koji je ponudio ne\u0161to \u0161to klasi\u010dni hotelski sme\u0161taj retko pru\u017ea, ose\u0107aj da zaista \u017eivite u Rimu, a ne da ste samo u prolazu.<\/p>\n\n\n

\n
\"Marko<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Master<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Apartman je bio prostran i svetao, sa velikim prozorima od poda do plafona koji propu\u0161taju prirodnu svetlost i stvaraju ose\u0107aj otvorenosti. Krevet je bio udoban, posteljina kvalitetna, a no\u0107ne lampe pored kreveta davale su prostoriji toplu, prijatnu atmosferu. Na zidovima iznad kreveta visile su dve uramljene grafike u neutralnim tonovima, koje su se savr\u0161eno uklapale u celokupni dizajn prostora. Kupatilo je bilo opremljeno ki\u0161nim tu\u0161em, bademantilima i papu\u010dama, detalji koji \u010dine razliku izme\u0111u obi\u010dnog sme\u0161taja i pravog iskustva.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ono \u0161to Master Trevi<\/a><\/strong> izdvaja od klasi\u010dnih hotela jeste koncept aparthotela. Svaki apartman ima malu kuhinju sa aparatom za kafu, fri\u017eiderom i svim \u0161to je potrebno za pripremu laganog obroka. To zna\u010di da mo\u017eete zapo\u010deti jutro espressom u svom apartmanu pre nego \u0161to iza\u0111ete na rimske ulice. Zajedni\u010dki prostor na prizemlju slu\u017ei kao dnevni boravak gde mo\u017eete raditi, \u010ditati ili se jednostavno opustiti.<\/p>\n\n\n

\n
\"Ulaz<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Pogled<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Doru\u010dak je serviran u prijatnom ambijentu sa otvorenim policama na kojima su stajale boce vina, vo\u0107e, sve\u017e sok i korpa peciva. Kroasani, slatki\u0161i i razne namirnice bili su izlo\u017eeni pod staklenim poklopcima, a mali tanjiri sa maslinama, pistacijama i doma\u0107im preljevima davali su tom obroku pravi italijanski karakter. Atmosfera je bila intimna i daleko od haosa velikih hotelskih restorana.<\/p>\n\n\n

\n
\"Doru\u010dak<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Lokacija je besprekorna. Izlazite na ulicu i za dva minuta ste kod Fontane di Trevi. \u0160pansko stepeni\u0161te, Panteon, Via del Korso sve je u krugu od deset minuta hoda. Tihi dvori\u0161te kompleksa u kojem se Master Trevi nalazi pru\u017ea mir od rimske buke, ali \u010dim pre\u0111ete prag, u samom ste srcu grada. Upravo taj balans izme\u0111u udobnosti apartmana i hotelske usluge \u010dini ovaj koncept idealnim za putnika koji \u017eeli da provede vi\u0161e od jedne no\u0107i u Rimu i da grad upozna u svom ritmu.<\/p>\n\n\n

\n
\"Tiho<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na bloku za pisanje sa logom Master Trevi napisao sam svoju listu obaveznih mesta u Rimu: Koloseum, Rimski forum, Panteon, \u0160pansko stepeni\u0161te, Vatikanski muzej, Piazza Navona, Sikstinska kapela i polako ih jedan po jedan obilazio tokom boravka.<\/p>\n\n\n\n

Vittorijano i Piazza Venecija: Monumentalni centar<\/h2>\n\n\n\n

Piazza Venecija je raskrsnica na kojoj se ukr\u0161taju svi putevi Rima. Na ju\u017enoj strani trga uzdi\u017ee se Vittorijano, monumentalni spomenik posve\u0107en prvom kralju ujedinjene Italije Viktoru Emanuelu Drugom. Rimljani ga \u0161aljivo zovu \u201esvadbena torta” ili \u201episa\u0107a ma\u0161ina” zbog njegovog preglomaznog belog mermera koji odudara od topih tonova okolne arhitekture. Bez obzira na to, pogled sa vrha ovog spomenika, do kojeg vodi stakleni lift, pru\u017ea jednu od najboljih panorama Rima od Koloseuma na jednoj strani do kupole Svetog Petra na drugoj.<\/p>\n\n\n\n

Sa Piazza Venecija polazi Via dei Fori Imperijali, \u0161iroki bulevar koji car Musolini probio tridesetih godina dvadesetog veka kroz srce anti\u010dkog Rima. Ova ulica vodi pravo do Koloseuma i pru\u017ea pogled na Rimski forum sa obe strane. Vikendom je ova ulica zatvorena za saobra\u0107aj i postaje najlep\u0161a pe\u0161a\u010dka zona u gradu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Trastevere i rimski karakter<\/h2>\n\n\n\n

Trastevere, \u010detvrt na desnoj obali Tibra, sa\u010duvala je onaj rimski karakter koji je u centru grada delimi\u010dno izgubljen pod teretom masovnog turizma. Uske uli\u010dice, fasade obrasle br\u0161ljanom, male tratorije sa kariranim stolnjacima i ve\u0161 koji se su\u0161i na prozorima, sve to daje Trasteveru autenti\u010dnost koju je te\u0161ko na\u0107i drugde. Ova \u010detvrt je bila dom rimskih zanatlija i radnika, i taj duh se i danas ose\u0107a u njenom neure\u0111enom \u0161armu.<\/p>\n\n\n\n

Bazilika Santa Maria in Trastevere, jedna od najstarijih crkava u Rimu posve\u0107enih Bogorodici, nalazi se na sredi\u0161njem trgu ove \u010detvrti. Mozaici na fasadi i u apsidi datiraju iz 12. i 13. veka i spadaju me\u0111u najlep\u0161e u gradu. Uve\u010de, trg postaje mesto okupljanja muzi\u010dari sviraju, ljudi sede na stepenicama fontane i u\u017eivaju u atmosferi koja podse\u0107a na Rim kakav je bio pre ere masovnog turizma.<\/p>\n\n\n

\n
\"\u017divopisna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Rimske fontane: Muzika vode<\/h2>\n\n\n\n

Rim je grad fontana. Vi\u0161e od dve hiljade fontana razbacano je po gradu, od monumentalnih baroknih zdanja do malih \u010desmi na uglovima ulica poznatih kao nazoni. Ove male fontane sa pitkom vodom postavljene su krajem devetnaestog veka i i danas slu\u017ee svojoj svrsi mo\u017eete napuniti fla\u0161u vodom koja je \u010dista, hladna i besplatna.<\/p>\n\n\n\n

Fontana Barka\u010dija na Piazza di Spagna, u obliku potonulog \u010damca, napravljena je u obliku koji je prilago\u0111en niskom pritisku vode na tom mestu. Fontane na Piazza Navona Fontana \u010detiri reke u centru, Fontana Neptuna na severu i Fontana del Moro na jugu, \u010dine ovaj trg jednim od najfotogeni\u010dnijih mesta u Rimu. Na Piazza dela Rotonda, ispred Panteona, fontana sa obeliskom iz vremena Ramzesa Drugog dodaje egipatski akcenat ovom rimskom trgu.<\/p>\n\n\n\n

Svaka fontana u Rimu ima svoju pri\u010du, svoju simboliku i svoju lepotu. One nisu samo ukrasi, one su bile vitalni deo rimske infrastrukture jo\u0161 od vremena anti\u010dkih akvedukata koji su dovodili vodu u grad sa okolnih brda.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Rimska kuhinja: Ukus koji se pamti<\/h2>\n\n\n\n

Ne mo\u017ee se pisati o Rimu a da se ne pomene hrana. Rimska kuhinja je jednostavna, zasnovana na kvalitetnim sastojcima i receptima koji se prenose sa generacije na generaciju. \u010cetiri klasi\u010dna rimska jela su karborana, amatri\u0107ana, ka\u010do e pepe i \u0111umberi. Svako od ovih jela ima svoje pravilo \u2013 karborana se pravi sa guan\u0107ale, jajima, pekorinim i crnim biberom, bez pavlake i bez luka. Ko stavi pavlaku u karboronaru, nije skuvao karboronaru.<\/p>\n\n\n\n

Rimska pica se razlikuje od napuljske, testo je tanje i hrskavije, naro\u010dito varijanta poznata kao pica al tagljo, koja se prodaje u par\u010dadima i meri na vagu. Za desert, tu je maritozo, mekana brio\u0161u napunjena \u0161lagom, koja je poslednih godina postala rimski kulinarski simbol na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n\n\n\n

Supalji je jo\u0161 jedan rimski specijalitet, pr\u017eene kuglice pirin\u010da punjene mocarelom i ragujom, sa hrskavom spolja\u0161njo\u0161\u0107u. Ova jela se najbolje probaju u trattorijama daleko od glavnih turisti\u010dkih ruta, u \u010detvrtima kao \u0161to su Trastevere, Testa\u0107o ili San Lorenco.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Prakti\u010dni saveti za putovanje u Rim<\/h2>\n\n\n\n

Rim je grad koji se najbolje obilazi pe\u0161ice, ali udobna obu\u0107a je neophodna, kaldrma zna da bude nezahvalna. Prole\u0107e i jesen su idealni periodi za posetu, kada su temperature prijatne, a gu\u017eve ne\u0161to manje nego leti. Karte za Koloseum i Vatikanske muzeje obavezno kupite unapred jer su redovi za ulaznice ponekad du\u017ei od sat vremena.<\/p>\n\n\n\n

Rimska kuhinja zaslu\u017euje poseban tekst, ali vredi pomenuti da su karborana, amatri\u0107ana, ka\u010do e pepe i \u0111umberi \u010detiri osnovna rimska jela koja morate probati. Izbegavajte restorane koji imaju slike jela na meniju i fotografe ispred vrata, to je siguran znak da su namenjeni turistima, ne Rimljanima.<\/p>\n\n\n\n

Rim ima dve glavne \u017eelezni\u010dke stanice Termini i Tiburtina i dva aerodroma Fjumi\u0107ino i Kampino. Iz Fjumi\u0107ina do centra grada najbr\u017ee se sti\u017ee vozom Leonardo Ekspres, koji za trideset dva minuta vozi do stanice Termini. Gradski prevoz postoji, ali metro ima samo tri linije jer svako kopanje neminovno otkriva nove arheolo\u0161ke nalaze i zaustavlja radove.<\/p>\n\n\n

\n
\"Fasada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Rim kao ve\u010dna inspiracija<\/h2>\n\n\n\n

Na kraju svakog putovanja u Rim, ostajem sa istim ose\u0107ajem da nisam video dovoljno, da nisam proveo dovoljno vremena, da moram da se vratim. Rim je grad koji ima tu retku sposobnost da vam pru\u017ei ne\u0161to novo svaki put kada ga posetite. Mo\u017eete do\u0107i deset puta i svaki put otkriti ulicu, crkvu, fontanu ili pogled koji ranije niste primetili.<\/p>\n\n\n\n

Rim nije samo prestonica Italije. On je prestonica jedne civilizacije koja je oblikovala ceo zapadni svet. Hodati rimskim ulicama zna\u010di hodati po istim kamenovima po kojima su hodali carevi, pape, umetnici i mislioci koji su formirali svet u kojem danas \u017eivimo. Taj ose\u0107aj kontinuiteta, ta nit koja povezuje pro\u0161lost sa sada\u0161njo\u0161\u0107u, \u010dini Rim jednim od onih retkih gradova koji zaista zaslu\u017euju epitet – ve\u010dni.<\/p>\n\n\n\n

Vratio sam se u svoj apartman u Master Treviju, seo na krevet i pogledao listu na bloku za pisanje. Svaka stavka bila je zaokru\u017eena. Sva ta mesta sam obi\u0161ao, ali Rim me je, kao i uvek, nau\u010dio da prava putovanja nisu u \u010dekiranju stavki sa liste. Prava putovanja su u onim trenucima izme\u0111u u kafi popijenoj na nekom nepoznatom trgu, u svetlosti koja pada na fasadu jarke boje, u zvuku fontane iza ugla. To je ono \u0161to vas tera da se vratite. Zato, dragi Rimu, hvala ti \u0161to me svaki put iznova podseti\u0161 za\u0161to putujem. Vidimo se ponovo po ko zna koji put, jer nov\u010di\u0107 je ve\u0107 ba\u010den u fontanu.<\/p>\n\n\n\n

Da li ste ve\u0107 imali priliku da posetite Rim, ovaj ve\u010dni grad u kojem se anti\u010dki stubovi uzdi\u017eu pored baroknih fontana, a dve hiljade godina istorije \u017eivi na svakom koraku ulica po kojima su hodali carevi, pape i najve\u0107i umetnici zapadne civilizacije? Ili mo\u017eda tek planirate da zakora\u010dite u ovaj veli\u010danstveni lavirint, izgubite se u uskim uli\u010dicama iza Panteona, osetite energiju grada koji di\u0161e kroz svoje trgove i fontane, ali i prona\u0111ete trenutke ti\u0161ine u skrivenim crkvama i dvori\u0161tima koja \u010duvaju remek-dela od neprocenjive vrednosti?<\/p>\n\n\n\n

Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i dru\u0161tvenih mre\u017ea. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Vidimo se uskoro, sa novom pri\u010dom iz srca stare Evrope!<\/p>\n\n\n\n

Srda\u010dni blogerski pozdrav iz Rima, <\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turisti\u010dke organizacije (UN Tourism)<\/a> i Master Trevi Rome<\/a> hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebi\u010dno podr\u017eali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili va\u0161a srca, do\u0161lo je vreme da se posvetim evropskim metropolama. Postoje gradovi koje pose\u0107ujete i postoje gradovi u koje se uvek rado vra\u0107ate. Rim pripada onoj drugoj grupi gradova koji uvek ostave izuzetan utisak na turiste da prosto po\u017eele da se vrate ovom ve\u010dnom gradu. Ovaj grad je mesto gde se vekovi pro\u017eimaju na svakom koraku, gde se anti\u010dki stubovi naslanjaju na zgrade iz 18. veka, a uske… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19577,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[10251,10250,10255,10241,56,10248,54,55,9280,9003,2331,3862,10245,10246,10256,77,10238,10257,10239,10249,10253,10247,10252,10244,10240,9422,10243,10242,10254],"class_list":["post-19567","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-evropske-prestonice","tag-italija-putovanje","tag-italija-turizam","tag-koloseum-rim","tag-marko-tadic","tag-master-trevi-hotel","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mr-m-by-marko-tadic-blog","tag-mr-m-by-marko-tadic-putovanja","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-panteon-rim","tag-piazza-navona","tag-putopis-rim-srpski","tag-putovanja","tag-putovanje-u-rim","tag-rim-italija","tag-rim-italija-vodic","tag-rim-putopis","tag-rim-saveti-za-turiste","tag-rimske-znamenitosti","tag-rimski-forum","tag-spanske-stepenice","tag-sta-videti-u-rimu","tag-travel-blog-srbija","tag-trevi-fontana","tag-vatikan-poseta","tag-vecni-grad-rim"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19567","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19567"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19567\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19747,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19567\/revisions\/19747"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19577"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19567"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19567"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19567"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}