{"id":20186,"date":"2026-05-31T15:30:37","date_gmt":"2026-05-31T14:30:37","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=20186"},"modified":"2026-05-31T15:30:39","modified_gmt":"2026-05-31T14:30:39","slug":"pisma-iz-francuske-pariz-grad-svetlosti-i-bezvremenske-elegancije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-francuske-pariz-grad-svetlosti-i-bezvremenske-elegancije\/","title":{"rendered":"Pisma iz Francuske: Pariz, grad svetlosti i bezvremenske elegancije"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili va\u0161a srca, vreme je da se posvetim evropskim metropolama.Postoje gradovi koje samo posetimo iz radoznalosti, a postoje gradovi u koje se zaljubimo na prvi pogled. Pariz, grad svetlosti, za mene odavno pripada onoj drugoj, mnogo re\u0111oj vrsti. Svaki moj dolazak li\u010di na povratak ku\u0107i koju nikada nisam imao, a opet je prepoznajem na svakom uglu. Upravo zato sam ovaj putopis nazvao pismom, jer Pariz je moj drugi nesu\u0111eni dom.<\/p>\n\n\n\n

Ovog prole\u0107a vratio sam se francuskoj prestonici sa fotoaparatom i bez \u017eurbe u saradnji sa Svetskom turisti\u010dkom organizacijom. Hteo sam da grad do\u017eivim polako, onako kako i zaslu\u017euje. \u0160etao sam kejovima Sene, sedeo u ba\u0161tama dvoraca i posmatrao kako se svetlost menja nad krovovima. Pored toga, odseo sam u hotelu \u010dije ime nosi pe\u010dat istorije u legendarnom H\u00f4tel Napol\u00e9on, na samo nekoliko koraka od \u010duvene Trijumfalne kapije.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to zapo\u010dnem dana\u0161nji putopis o Parizu, \u017eelim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji – UN Tourism<\/a><\/strong> i H\u00f4tel Napoleon Paris<\/a><\/strong> na podr\u0161ci i promociji kvalitetnog turizma \u0161irom sveta. Njihova posve\u0107enost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje du\u0161u. Danas \u0107u se potruditi da vas provedem kroz najlep\u0161e trgove, avenije i mostove prestonice Francuske. Tako\u0111e \u0107u vam otkriti za\u0161to se ba\u0161 ovaj grad smatra prestonicom stila, ukusa i nadahnu\u0107a.<\/p>\n\n\n

\n
\"Ajfelova<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to se Pariz smatra gradom svetlosti?<\/h2>\n\n\n\n

Pariz je decenijama najpose\u0107enija svetska metropola i za to postoji vi\u0161e od jednog razloga. Naime, ovde se istorija, umetnost i svakodnevni \u017eivot prepli\u0107u na na\u010din koji nigde drugde nisam video. Grad odi\u0161e samopouzdanjem koje se ne glumi, ve\u0107 se nasle\u0111uje.<\/p>\n\n\n\n

Nadimak \u201egrad svetlosti\u201d ima dvostruko zna\u010denje. S jedne strane, Pariz je u 17. veku me\u0111u prvima uveo uli\u010dno osvetljenje. S druge strane, on je bio \u017eari\u0161te prosvetiteljstva, ideja i nau\u010dnog napretka. Svetlost je, dakle, ovde i doslovna i simboli\u010dna.<\/p>\n\n\n\n

Putnike, me\u0111utim, ne privla\u010di samo pro\u0161lost. Privla\u010di ih atmosfera koja se oseti ve\u0107 posle prvih nekoliko koraka. Mirisi pekara, zvuk plo\u010dnika pod cipelama, izlozi koji li\u010de na male galerije, sve to \u010dini do\u017eivljaj potpunim. Zato Pariz podjednako voli i onaj ko dolazi prvi put i onaj ko se vra\u0107a po deseti.<\/p>\n\n\n\n

Grad, uz to, neguje poseban odnos prema lepoti. Lepota ovde nije luksuz za posebne prilike, ve\u0107 deo svakodnevice. Vidi se u ure\u0111enju izloga, u poslu\u017eenju kafe i u dr\u017eanju prolaznika. Takav pristav \u017eivotu te\u0161ko je ne primetiti.<\/p>\n\n\n\n

Za mene je su\u0161tina grada u ravnote\u017ei. Velelepne avenije ovde \u017eive uz tihe, skrivene ulice. Rasko\u0161 stoji rame uz rame sa jednostavno\u0161\u0107u dobrog espresa na uglu. Upravo ta ravnote\u017ea Pariz \u010dini bezvremenskim.<\/p>\n\n\n

\n
\"Most<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Kratka istorija grada na Seni<\/h2>\n\n\n\n

Da bi se Pariz razumeo, vredi se nakratko vratiti u pro\u0161lost. Grad je nastao na ostrvu usred Sene, na mestu dana\u0161njeg ostrva Site. Tu su, jo\u0161 u anti\u010dko doba, \u017eivela galska plemena, a potom su stigli i Rimljani.<\/p>\n\n\n\n

Vekovima kasnije, Pariz je postao prestonica mo\u0107ne kraljevine. Tu su krunisani vladari, gra\u0111ene katedrale i osnivani prvi univerziteti. Grad je rastao u krugovima, \u0161ire\u0107i se od reke ka bre\u017euljcima poput Monmartra.<\/p>\n\n\n\n

Francuska revolucija je krajem 18. veka iz temelja promenila i grad i svet. Mnogi trgovi koje danas obilazimo nose tragove tih burnih godina. Zatim je usledio 19. vek, doba velikih bulevara i smelih graditeljskih poduhvata. Tada je Pariz dobio izgled kakav uglavnom poznajemo i danas.<\/p>\n\n\n

\n
\"Pon<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Veliki bulevari iz 19. veka promenili su lice grada. Stare, zbijene uli\u010dice ustupile su mesto \u0161irokim potezima. Tako je nastao prepoznatljiv pariski sklad fasada i krovova. Upravo ta celina danas o\u010darava posetioce iz celog sveta.<\/p>\n\n\n\n

Upravo iz tog doba poti\u010du Ajfelova kula, rasko\u0161ne palate i elegantni stambeni blokovi. Svaka epoha ostavila je svoj sloj, a grad ih nosi sa lako\u0107om. Zbog toga \u0161etnja Parizom li\u010di na listanje \u017eive istorije.<\/p>\n\n\n

\n
\"Konsijer\u017eeri<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

H\u00f4tel Napol\u00e9on Paris: Adresa dostojna careva<\/h2>\n\n\n\n

Svoj boravak u gradu svetlosti zapo\u010deo sam na jednoj od najpresti\u017enijih adresa u gradu. H\u00f4tel Napol\u00e9on Paris<\/a><\/strong> nalazi se na Aveniji Fridland broj 40, u osmom arondismanu. Re\u010d je o luksuznom hotelu sa pet zvezdica koji se nalazi na samo tri minuta hoda od Trijumfalne kapije, u srcu takozvanog Zlatnog trougla.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da o nastanku ovog zdanja deluje kao filmski scenario. Hotel je otvoren 1928. godine, na mestu nekada\u0161nje rezidencije porodice Tolstoj. Sagradio ga je arhitekta Anri Porto, u prepoznatljivom duhu epohe. Ubrzo potom, hotel je postao i ljubavni poklon.<\/p>\n\n\n

\n
\"Fasada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Fasada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Naime, bogati ruski preduzetnik Aleksandar Pavlovi\u010d Kljagin poklonio ga je svojoj mladoj francuskoj supruzi. \u017deleo je da joj obezbedi dom dostojan njenih studija i pariskog dru\u0161tva. Zanimljivo, hotel i danas pripada istoj porodici, \u0161to je u svetu luksuza prava retkost.<\/p>\n\n\n\n

Zlatni trougao, u kojem hotel stoji, jedna je od najpresti\u017enijih gradskih \u010detvrti. Tu se ukr\u0161taju moda, gastronomija i diskretno bogatstvo. Najlep\u0161e avenije i radnje nalaze se na nekoliko minuta hoda. Bolju polaznu ta\u010dku za otkrivanje grada te\u0161ko je zamisliti.<\/p>\n\n\n\n

Tokom decenija, kroz vrata Napoleona pro\u0161la su mnoga velika imena. Tu su boravili Hemingvej, Ficd\u017eerald, Pikaso i Salvador Dali. Hotel je od 2011. godine i \u010dlan presti\u017enog udru\u017eenja Historic Hotels Worldwide. Stoga sam ve\u0107 na pragu osetio da ne ulazim samo u sme\u0161taj, ve\u0107 u deo istorije.<\/p>\n\n\n

\n
\"Trijumfalna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

H\u00f4tel Napol\u00e9on Paris: Suite Avenue, moj dom na Aveniji Fridland<\/h2>\n\n\n\n

Za ovaj poseban boravak izabrao sam apartman Suite Avenue<\/a><\/strong>, povezan sa susednom sobom kategorije Superior. Takav spoj dao mi je prostor i slobodu pravog pariskog stana. Apartman se prostire na oko 44 kvadratna metra i gleda na Aveniju Fridland.<\/p>\n\n\n\n

Soba me je odmah osvojila atmosferom. Visoki plafoni, kraljevski krevet i dekor nadahnut carskim dobom stvaraju poseban ose\u0107aj. Iznad uzglavlja se uzdi\u017ee rasko\u0161an baldahin u crvenoj i zlatnoj boji, dok bela posteljina unosi mir. Tu sam, priznajem, prva jutra do\u010dekivao bez ikakve \u017eurbe.<\/p>\n\n\n

\n
\"Marko<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Crveno-zlatni<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tkanine, drvo i prigu\u0161ena svetlost stvarali su ose\u0107aj mira. Svaki detalj kao da je biran da smiri pogled i misli. Tehnologija je diskretno skrivena iza klasi\u010dnog izgleda. Tako stari i novi Pariz \u017eive u istoj sobi, u savr\u0161enom skladu.<\/p>\n\n\n\n

Povezana Superior soba<\/a><\/strong> pru\u017eila mi je dodatni komfor i ose\u0107aj doma. Jedan prostor sam koristio za odmor, a drugi za jutarnju kafu i pripremu. Upravo ta podela \u010dini ovakav sme\u0161taj idealnim za du\u017ee boravke. Putnik tako dobija toplinu doma uz standard vrhunskog hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kupatilo je upotpunilo utisak carske udobnosti. Dvostruki lavabo i mermerne povr\u0161ine odisali su trajnom elegancijom. Na podu se isticao mozaik u obliku kompasa, kao mali znak putovanja. Birana francuska kozmetika bila je tek prijatan zavr\u0161ni detalj.<\/p>\n\n\n\n

Najlep\u0161i trenutak, ipak, \u010dekao me je uve\u010de kraj prozora. Dok se grad smirivao, u daljini je zasijala Ajfelova kula. Njena zlatna svetlost treperila je nad pariskim krovovima poput tihog pozdrava. Tada sam shvatio za\u0161to se ljudi u ovaj grad vra\u0107aju ceo \u017eivot.<\/p>\n\n\n

\n
\"No\u0107ni<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Li\u010dna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

H\u00f4tel Napol\u00e9on Paris: Le 1807, lobi i \u010duveni “N” doru\u010dak<\/h2>\n\n\n\n

Du\u0161a svakog hotela krije se u njegovim zajedni\u010dkim prostorima. Lobi Napol\u00e9on<\/a><\/strong> hotela do\u010dekao me je zelenim bar\u0161unastim sofama i toplim narand\u017eastim jastucima. Pored njega se nalazi salon sa kaminom, ukra\u0161en porcelanskim vazama sa carskim motivima. Tu sam rado seo uz \u0161olju kafe i pratio ritam grada.<\/p>\n\n\n\n

Posebno me je dirnula pa\u017enja posve\u0107ena gostu. U sobi me je \u010dekala li\u010dna kartica dobrodo\u0161lice. Potpisao ju je generalni direktor Klod Rat, uz topao pozdrav iz \u201egrada svetlosti\u201d. Takav detalj govori vi\u0161e od svake reklame.<\/p>\n\n\n

\n
\"Lobi<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Staklena<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Jutra sam provodio u restoranu Le 1807, srcu gastronomske ponude hotela. Prostor krase drvena lamperija, zlatni ramovi i prigu\u0161ena svetlost. Doru\u010dak je bio velikodu\u0161an i pa\u017eljivo serviran, ba\u0161 onako kako volim. Pala\u010dinke sa \u0161umskim vo\u0107em i kapu\u010dino sa monogramom \u201eN\u201d postali su moj mali ritual.<\/p>\n\n\n

\n
\"Salon<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Stepeni\u0161te<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Posebno cenim ose\u0107aj prostora koji vlada u zajedni\u010dkim salonima. Ni\u0161ta ovde ne deluje pretrpano niti hladno. Svaki komad name\u0161taja izabran je sa razlogom i ukusom. Upravo iz takvih detalja ra\u0111a se prava toplina jednog doma.<\/p>\n\n\n\n

Hotel, uz to, nudi i spa, fitnes i uslugu konsijer\u017ea sa zlatnim klju\u010devima. Pa\u017eljivo je osmi\u0161ljen \u010dak i za putnike sa malim ku\u0107nim ljubimcima. Sve to zajedno stvara ose\u0107aj diskretne, nenametljive rasko\u0161i. Zato Napoleon do\u017eivljavam kao pravu definiciju pariskog stila \u017eivota.<\/p>\n\n\n

\n
\"Hodnik<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Restoran<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Doru\u010dak<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Trijumfalna kapija i Jelisejska polja<\/h2>\n\n\n\n

\u010cim sam iza\u0161ao iz hotela, pred mnom se ukazala Trijumfalna kapija. Ovaj veli\u010danstveni spomenik naru\u010dio je Napoleon davne 1806. godine. Povod je bila njegova velika pobeda kod Austerlica godinu dana ranije. Kapiju je projektovao arhitekta \u017dan Fransoa \u0160algren.<\/p>\n\n\n\n

Gradnja, me\u0111utim, nije tekla lako. Spomenik je dovr\u0161en tek 1836. godine, mnogo posle careve smrti. Visok je pedesetak metara i dugo je va\u017eio za najve\u0107u trijumfalnu kapiju na svetu. Ispod njega po\u010diva i Grob neznanog junaka iz Prvog svetskog rata.<\/p>\n\n\n

\n
\"Trijumfalna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sa vrha kapije pru\u017ea se jedan od najboljih pogleda na grad. Penjanje stepenicama nagra\u0111uje se panoramom koja oduzima dah. Odatle se jasno vidi kako se avenije \u0161ire na sve strane. Pariz se sa te visine \u010dita poput pa\u017eljivo nacrtane mape.<\/p>\n\n\n\n

Kapija stoji na trgu sa kojeg se zvezdasto \u0161iri dvanaest avenija. Najslavnija me\u0111u njima svakako su Jelisejska polja. Ta \u010duvena avenija spu\u0161ta se ka Trgu Konkord u blagom, elegantnom luku. \u0160etnja njome pripada obaveznom pariskom programu.<\/p>\n\n\n\n

Polja su spoj luksuznih radnji, kafea i pozori\u0161ta. Tu se podjednako kre\u0107u turisti i Pari\u017eani, danju i no\u0107u. Voleo sam da se njima pro\u0161etam predve\u010de, kada se pale svetla izloga. Upravo tada avenija poka\u017ee svoje pravo, blistavo lice.<\/p>\n\n\n

\n
\"Jelisejska<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Trg Konkord i Obelisk iz Luksora<\/h2>\n\n\n\n

Na kraju Jelisejskih polja otvara se najve\u0107i pariski trg. Trg Konkord deluje gotovo pozori\u0161no svojom \u0161irinom i simetrijom. U njegovom sredi\u0161tu uzdi\u017ee se drevni egipatski obelisk. Re\u010d je o jednom od dva obeliska koji su nekada stajali pred hramom u Luksoru.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj kameni stub star je preko tri hiljade godina. Prekriven je hijeroglifima koji slave vladavinu faraona Ramzesa Drugog. Egipat ga je poklonio Francuskoj, a u Pariz je stigao 1833. godine. Tri godine kasnije postavljen je na ovo mesto, pred o\u010dima ogromne mase ljudi.<\/p>\n\n\n

\n
\"Pozla\u0107ene<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Pogled<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Trg, ipak, ima i mnogo tamniju pro\u0161lost. Tokom Francuske revolucije ovde je stajala giljotina. Na tom mestu pogubljeni su kralj Luj \u0160esnaesti i kraljica Marija Antoaneta. Danas o tome svedo\u010di tek skromna plo\u010da, dok trgom vladaju mir i lepota.<\/p>\n\n\n\n

Sa severne strane trga uzdi\u017ee se par bli\u017enja\u010dkih palata. Razdvaja ih elegantna ulica koja vodi ka crkvi Madlen. Te zgrade va\u017ee za vrhunac arhitekture svoga doba. Trg time dobija sve\u010danu, gotovo pozori\u0161nu kulisu.<\/p>\n\n\n\n

Posebno me je odu\u0161evio pogled koji se odavde pru\u017ea. Sa trga sam istovremeno video obelisk, fontane i, u daljini, Ajfelovu kulu. Dve rasko\u0161ne fontane sa pozla\u0107enim figurama dodatno oplemenjuju prostor. Zbog svega toga, Konkord do\u017eivljavam kao pozornicu na kojoj se ogleda cela pariska istorija.<\/p>\n\n\n

\n
\"Obelisk<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Trg<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Avenija Montanje, hram visoke mode<\/h2>\n\n\n\n

Kao \u010doveka koji \u017eivi od stila, Pariz me uvek povu\u010de ka Aveniji Montenje (L’avenue Montaigne). Ova elegantna avenija va\u017ei za svetsku prestonicu visoke mode. Ovde se ni\u017eu izlozi najpoznatijih ku\u0107a, jedan lep\u0161i od drugog. \u0160etnja njome li\u010di na obilazak \u017eive modne galerije.<\/p>\n\n\n\n

Avenija odi\u0161e mirnom, suzdr\u017eanom rasko\u0161i. Nema buke ni gu\u017eve velikih turisti\u010dkih ulica. Umesto toga, vladaju ti\u0161ina, pa\u017enja prema detalju i besprekorna usluga. Upravo taj duh tihog luksuza meni je najbli\u017ei.<\/p>\n\n\n

\n
\"Uli\u010dna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Posmatrao sam aran\u017emane u izlozima kao male umetni\u010dke instalacije. Svaka ku\u0107a pri\u010da svoju pri\u010du kroz boje, materijale i svetlost. Pored toga, sama arhitektura zgrada \u010dini do\u017eivljaj potpunim. Bele fasade i kovane terase ovde su deo iste estetike.<\/p>\n\n\n\n

Posmatrao sam i ljude koji se ovuda kre\u0107u bez \u017eurbe. Svaki prolaznik kao da pa\u017eljivo bira korak i dr\u017eanje. U takvoj atmosferi i obi\u010dna \u0161etnja postaje sve\u010danost. Otud sa ove avenije uvek ponesem i poneku ideju za sopstveni rad.<\/p>\n\n\n\n

Za mene moda nikada nije samo ode\u0107a. Ona je odraz kulture, zanata i nasle\u0111a jednog naroda. Ba\u0161 zato me Avenija Montenje uvek iznova nadahne. Otud se sa nje retko vra\u0107am praznih ruku i jo\u0161 re\u0111e praznih misli.<\/p>\n\n\n

\n
\"Izlog<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Izlog<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Park Tiljerije i kraljevski Luvr<\/h2>\n\n\n\n

Izme\u0111u Trga Konkord i Luvra prostire se \u010duveni Park Tiljerije. Ovaj park nastao je jo\u0161 u 16. veku, po \u017eelji kraljice Katarine de Medi\u010di. Kasnije ga je preuredio slavni vrtlar Andre Le Notr. Danas je to omiljeno okupljali\u0161te i Pari\u017eana i putnika.<\/p>\n\n\n\n

Vrt sam upoznao u najlep\u0161em trenutku, usred prole\u0107nog pupljenja. Ru\u017ei\u010dasti cvetovi nadvili su se nad statue i staze. Oko velikog bazena le\u017eale su zelene metalne stolice, a po vodi su plivale patke sa pa\u010di\u0107ima. Seo sam i jednostavno upijao taj prizor.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Vrt<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Procvetalo<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sa kraja vrta otvara se pogled na Trijumfalnu kapiju Karusel. Ovaj manji, ali rasko\u0161no ukra\u0161en luk podignut je po\u010detkom 19. veka. Na njegovom vrhu blista pozla\u0107ena kvadriga sa konjima. Iza njega se ve\u0107 naziru krila ogromne palate.<\/p>\n\n\n\n

Park je pun sitnih radosti za one koji umeju da gledaju. Deca pu\u0161taju jedrenjake po vodi, dok stariji \u010ditaju u hladovini. Kameni kipovi vire iz zelenila kao tihi \u010duvari pro\u0161losti. Sve to stvara ose\u0107aj bezvremenske, pitome lepote.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Trijumfalna<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Re\u010d je, naravno, o Luvru, nekada\u0161njoj kraljevskoj rezidenciji. Vrt i palata zajedno \u010dine jednu od najlep\u0161ih pariskih celina. \u0160etnja od fontane do kapije li\u010di na putovanje kroz vekove. Stoga Tiljerije smatram savr\u0161enim uvodom u najve\u0107i svetski muzej.<\/p>\n\n\n

\n
\"Luvr<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Staklena piramida i Mona Liza<\/h2>\n\n\n\n

Luvr je najve\u0107i muzej na svetu i nekada\u0161nji dom francuskih kraljeva. Tokom Francuske revolucije palata je postala javni muzej. Danas u sebi \u010duva vi\u0161e desetina hiljada umetni\u010dkih dela. Me\u0111u njima su i Mona Liza i Venera Miloska.<\/p>\n\n\n\n

Pred palatom me je do\u010dekala \u010duvena staklena piramida. Ovo smelo zdanje projektovao je arhitekta Ju Ming Pej. Otvoreno je 1989. godine i isprva je izazvalo burne rasprave. Vremenom je, me\u0111utim, postalo jedan od simbola grada.<\/p>\n\n\n

\n
\"Konjani\u010dka<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Kolonada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Voleo sam da posmatram igru svetlosti na staklenim povr\u0161inama. Piramida se ogleda u kamenu drevne palate i spaja dva doba. Oko nje su se kretale reke posetilaca iz celog sveta. Ipak, dovoljno je za\u0107i u susedno dvori\u0161te da se prona\u0111e mir.<\/p>\n\n\n\n

Sam muzej je toliko velik da se ne mo\u017ee obi\u0107i za jedan dan. Mnogi posetioci hrle pravo ka \u010duvenoj Mona Lizi. Ona je, istina, manja nego \u0161to ve\u0107ina o\u010dekuje. Ipak, oko nje se uvek okuplja gusta, ti\u0161a gomila.<\/p>\n\n\n\n

To dvori\u0161te, Kur Kare, najstariji je deo Luvra. Tu vladaju ti\u0161ina i savr\u0161ena renesansna simetrija. Kroz kamene lukove i kolonade pru\u017eaju se pogledi dostojni slikara. Ba\u0161 zato sam ovde proveo vi\u0161e vremena nego pred samom piramidom.<\/p>\n\n\n

\n
\"Rasko\u0161na<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Unutra\u0161nje<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Trg Vandom i Opera Garnije<\/h2>\n\n\n\n

Iz okoline Luvra lako se sti\u017ee do otmenog Trga Vandom. Ovaj osmougaoni trg jedno je od najotmenijih mesta u gradu. Okru\u017een je palatama u kojima danas posluju velike juvelirske ku\u0107e. U njegovom sredi\u0161tu uzdi\u017ee se visoki Vandomski stub.<\/p>\n\n\n\n

Trg odi\u0161e suzdr\u017eanom, aristokratskom elegancijom. Ovde nema \u0161arenila, ve\u0107 samo \u010dist, klasi\u010dan sklad. Hodao sam njime polako, u\u017eivaju\u0107i u ti\u0161ini i savr\u0161enim proporcijama. Upravo takva mesta otkrivaju onaj drugi, mirniji Pariz.<\/p>\n\n\n\n

Vandomski stub u sredi\u0161tu nosi sopstvenu pri\u010du. Podignut je u \u010dast Napoleonovih pobeda po\u010detkom 19. veka. Na njegovom vrhu stoji figura cara, visoko nad trgom. Stub i danas deluje kao tih \u010duvar ovog otmenog prostora.<\/p>\n\n\n

\n
\"Trg<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nedaleko odatle nalazi se rasko\u0161na Opera Garnije. Ovo zdanje projektovao je arhitekta \u0160arl Garnije u 19. veku. Re\u010d je o jednoj od najlep\u0161ih opera na svetu. Njena fasada deluje poput ogromne pozla\u0107ene torte.<\/p>\n\n\n\n

Garnijeova opera otvorena je sedamdesetih godina 19. veka. Njena fasada blista skulpturama, stubovima i pozla\u0107enim ukrasima. Ve\u0107 spolja se naslu\u0107uje koliko je rasko\u0161no ono unutra. Mnogi je smatraju jednim od remek-dela svoga doba.<\/p>\n\n\n\n

Ovo zdanje nadahnulo je i \u010duveni roman o fantomu iz podruma. Unutra vladaju mermerna stepeni\u0161ta, freske i ogromni lusteri. Taj prizor ostavlja bez daha gotovo svakog posetioca. Stoga operu preporu\u010dujem i onima koji ne planiraju da slu\u0161aju muziku.<\/p>\n\n\n

\n
\"Fasada<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Galerija Lafajet pod staklenom kupolom<\/h2>\n\n\n\n

Pariz ume da uzdigne i obi\u010dnu kupovinu na nivo do\u017eivljaja. Najbolji dokaz za to je \u010duvena Galerija Lafajet. Ova robna ku\u0107a vi\u0161e li\u010di na palatu nego na prodavnicu. Njena unutra\u0161njost oduzima dah ve\u0107 na prvi pogled.<\/p>\n\n\n\n

Centralni prostor natkriva velelepna staklena kupola. Ovaj vitra\u017e poti\u010de s po\u010detka 20. veka i blista hiljadama boja. Kada svetlost prodre kroz njega, ceo enterijer zasija. Stajao sam ispod kupole i prosto zaboravio za\u0161to sam u\u0161ao.<\/p>\n\n\n

\n
\"Vitra\u017ena<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Galerija Lafajet nudi i pogled koji mnogi previde. Sa gornjih spratova i terase pru\u017ea se panorama gradskih krovova. Odatle se vidi i Opera i delovi grada u daljini.<\/p>\n\n\n\n

Robna ku\u0107a, naravno, nije samo lepa spolja i iznad glave. Pod kupolom se ni\u017eu odeljci najve\u0107ih svetskih modnih ku\u0107a. Materijali, boje i izlozi smenjuju se kao na pisti. \u010coveku koji voli stil te\u0161ko je da odoli takvom prizoru.<\/p>\n\n\n\n

Za mene je Galerija Lafajet spomenik jednom posebnom dobu. To je doba kada su trgovina i umetnost i\u0161le ruku pod ruku. Danas ih pose\u0107uju milioni ljudi iz celog sveta. Ipak, i u toj gu\u017evi lepota zdanja ostaje netaknuta.<\/p>\n\n\n\n

Pariz: Most Aleksandra III i susret sa Ajfelovom kulom<\/h2>\n\n\n\n

Ako Pariz ima najlep\u0161i most, onda je to svakako Most Aleksandra III. Ovaj rasko\u0161ni most preko Sene otvoren je 1900. godine. Podignut je povodom velike Svetske izlo\u017ebe te godine. Mnogi ga smatraju najukra\u0161enijim mostom u celom gradu.<\/p>\n\n\n\n

Most povezuje podru\u010dje Jelisejskih polja sa Domom invalida. Krase ga pozla\u0107ene statue, kovane lampe i bujni ukrasi. Svaki njegov detalj odi\u0161e duhom takozvane lepe epohe. Hodao sam njime polako, zastaju\u0107i kraj svake figure.<\/p>\n\n\n

\n
\"Marko<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sa mosta se pru\u017ea i jedan od najlep\u0161ih pogleda na grad. Sena te\u010de ispod, a u daljini se uzdi\u017ee Ajfelova kula. Upravo tu sam zastao i prepustio se trenutku. Grad je u tom kadru izgledao gotovo nestvarno.<\/p>\n\n\n\n

Most povezuje dve obale, ali i dva sveta grada. Sa jedne strane su rasko\u0161ne palate, sa druge zelene povr\u0161ine. Njegova \u010deli\u010dna konstrukcija pa\u017eljivo je projektovana da ne zakloni vidik. Zato sa njega pogled slobodno klizi niz celu reku.<\/p>\n\n\n\n

Posle mosta krenuo sam ka samoj kuli, korak po korak. \u0160to sam joj se vi\u0161e pribli\u017eavao, to je delovala veli\u010danstvenije. Njena \u010deli\u010dna konstrukcija na suncu dobija topao, bakarni sjaj. Tako sam stigao do najprepoznatljivijeg simbola Francuske.<\/p>\n\n\n

\n
\"Most<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Pozla\u0107ena<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Ajfelov Toranj, gvozdena dama izbliza<\/h2>\n\n\n\n

Ajfelova kula zaslu\u017euje da joj se posveti posebna pa\u017enja. Sagra\u0111ena je izme\u0111u 1887. i 1889. godine. Sve\u010dano je otvorena petnaestog maja 1889, za Svetsku izlo\u017ebu. Tom izlo\u017ebom obele\u017eena je stogodi\u0161njica Francuske revolucije.<\/p>\n\n\n\n

Kulu je podigla kompanija in\u017eenjera Gistava Ajfela. Idejno re\u0161enje, me\u0111utim, poti\u010de od dvojice njegovih in\u017eenjera. Konstrukciju su osmislili Moris K\u00f6klin i Emil Nugije, uz arhitektu Stefana Sovestra. Pari\u017eani su joj brzo nadenuli ime \u201eGvozdena dama\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Brojke i danas zvu\u010de impresivno. Kula sa antenom dosti\u017ee visinu od oko 330 metara. Od 1889. do 1930. bila je najvi\u0161a gra\u0111evina na svetu. Najvi\u0161a platforma na 276 metara i dalje je najvi\u0161i javni vidikovac u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n

\n
\"Ajfelova<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Brojke, me\u0111utim, ne govore sve o ovom \u010dudu od \u010delika. Kula je u po\u010detku izazvala o\u0161tre kritike mnogih umetnika. Vremenom je, ipak, postala najprepoznatljiviji simbol Francuske. Danas je najpose\u0107eniji spomenik na svetu koji se pla\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Najlep\u0161i pogled na kulu pru\u017eio mi se sa Trokadera. Tu, ispred palate \u0160ajo, stoje veli\u010danstvene bronzane statue. Sa te terase kula deluje kao da lebdi nad gradom. Predve\u010de, kada se upali zlatna svetlost, prizor postaje nezaboravan.<\/p>\n\n\n

\n
\"Bronzana<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Ostrvo Site, Notr-Dam i Konsijer\u017eeri<\/h2>\n\n\n\n

Srce Pariza kuca na malom ostrvu usred Sene. Na ostrvu Site rodio se ceo grad pre mnogo vekova. Tu se uzdi\u017ee i njegova najslavnija crkva, katedrala Notr-Dam. Ova gotska lepotica stara je preko osam vekova.<\/p>\n\n\n\n

Katedralu je te\u0161ko pogodio veliki po\u017ear 2019. godine. Vatra je tada sru\u0161ila njen \u010duveni toranj i deo krova. Usledila je obnova kakvu svet retko pamti. Vrata su ponovo otvorena u decembru 2024, na radost celog sveta.<\/p>\n\n\n

\n
\"Katedrala<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Velika<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pred fasadom sam dugo stajao, zagledan u svaki detalj. Posebno me je odu\u0161evila velika rozeta okru\u017eena kamenim figurama kraljeva. Iznad ulaza se ni\u017eu skulpture, lukovi i tornjevi neverovatne preciznosti. Tako izbliza, katedrala deluje gotovo \u017eivo.<\/p>\n\n\n\n

Obnova katedrale za mene je posebna pri\u010da o upornosti. Stotine majstora vratile su zaboravljene zanate u \u017eivot. Drvo, kamen i staklo slo\u017eeni su strpljivo, deo po deo. Tako je Notr-Dam ponovo zasijao, lep\u0161i nego ikada.<\/p>\n\n\n\n

Na istom ostrvu nalaze se i Konsijer\u017eeri i Palata pravde. Konsijer\u017eeri je nekada bila kraljevska palata, a potom i stra\u0161na tamnica. Tu je pred pogubljenje bila zato\u010dena kraljica Marija Antoaneta. Sa obale Sene, sa svojim kulama, deluje poput pravog srednjovekovnog zamka.<\/p>\n\n\n

\n
\"Palata<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: Monmartr, Bazilika Sakre-Ker i Mulen Ru\u017e<\/h2>\n\n\n\n

Ni jedan boravak u Parizu nije potpun bez odlaska na Monmartr. Ovaj bre\u017euljak na severu grada vekovima privla\u010di umetnike. Njegove uske ulice i stepeni\u0161ta \u010duvaju duh boemskog Pariza. Penjanje na vrh nagra\u0111uje se jednim od najlep\u0161ih pogleda u gradu.<\/p>\n\n\n\n

Na samom vrhu uzdi\u017ee se bela bazilika Sakre-Ker. Gra\u0111ena je izme\u0111u 1875. i 1914. godine, u neovizantijskom stilu. Podignuta je kao zavet posle te\u0161kih godina rata i nemira. Sa njenih stepenica Pariz se prostire dokle pogled se\u017ee.<\/p>\n\n\n

\n
\"Bazilika<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"Panorama<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sa terase ispred bazilike posmatrao sam more krovova. U daljini su se nazirali poznati tornjevi i kupole. Grad je odatle delovao beskrajno i nestvarno mirno. Dugo sam ostao tu, ne \u017eele\u0107i da se pomerim.<\/p>\n\n\n\n

Uske uli\u010dice Monmartra \u010duvaju duh starih slikara. Ovde su nekada stvarali neki od najve\u0107ih umetnika sveta. Na malim trgovima i danas slikari nude svoja platna. Zbog toga ovaj kraj deluje kao \u017eivo, otvoreno atelje.<\/p>\n\n\n\n

U podno\u017eju bre\u017euljka \u010deka jo\u0161 jedan slavni simbol. Mulen Ru\u017e, \u010duveni kabare sa crvenim mlinom, otvoren je 1889. godine. Osnovali su ga \u017dozef Oler i \u0160arl Zidler. Crveni mlin na krovu ve\u0107 vek i po sija nad ovim krajem. Ve\u010derom se okolne ulice pune svetlima i koracima. Nekada boemski, danas \u017eivopisni kvart i dalje privla\u010di radoznale. Otud je Monmartr za mene grad u malom, sa sopstvenim ritmom.<\/p>\n\n\n\n

Upravo se ovde rodio moderni kankan, ples koji je obi\u0161ao svet.<\/p>\n\n\n

\n
\"Kabare<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariz: \u0160etnja mostovima Sene<\/h2>\n\n\n\n

Sena nije samo reka, ve\u0107 glavna \u017eivotna \u017eila grada. Njene obale i mostovi pri\u010daju pri\u010du o celom Parizu. Voleo sam da hodam kejovima i prelazim s jedne obale na drugu. Svaki most pritom otkriva novi ugao i novo raspolo\u017eenje.<\/p>\n\n\n\n

Pon Nef, \u010dije ime paradoksalno zna\u010di \u201eNovi most\u201d, najstariji je sa\u010duvani most u gradu. Sa njega sam posmatrao turisti\u010dke brodove kako klize ispod kamenih lukova. Reka je nosila odsjaje neba i okolnih zdanja. Prizor je delovao gotovo slikarski.<\/p>\n\n\n\n

Ne\u0161to dalje nalazi se pe\u0161a\u010dki Most umetnosti. On vodi ka veli\u010danstvenom Institutu Francuske sa zlatnom kupolom. Godinama su zaljubljeni parovi na njegovu ogradu ka\u010dili katance. Iako su mnogi uklonjeni, romanti\u010dni duh mesta i dalje traje.<\/p>\n\n\n\n

\u0160etnja se nastavila ka Trgu \u0160atle i njegovoj Fontani palme. Tu se grad ponovo zatalasao bicikli\u00adma, tramvajima i koracima. Sena je, me\u0111utim, ostala mirna i postojana. Ba\u0161 ta ravnote\u017ea kretanja i mira \u010dini pariske kejove neodoljivim.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pariska gastronomija i umetnost u\u017eivanja<\/h2>\n\n\n\n

Pariz se ne upoznaje samo o\u010dima, ve\u0107 i nepcem. Francuska prestonica gastronomiju podi\u017ee na nivo prave umetnosti. Ve\u0107 prvo jutro otkrilo mi je za\u0161to je to tako. Miris sve\u017eih kroasana \u0161irio se ulicom pre nego \u0161to sam i iza\u0161ao iz hotela.<\/p>\n\n\n\n

Pekare su ovde svetinja, a baget gotovo nacionalni simbol. Pari\u017eani po sve\u017ee pecivo odlaze svakog jutra, kao po nekom tihom obredu. Hrskava kora i mekana sredina \u010dine ga neodoljivim. Uz dobar maslac i kafu, takav doru\u010dak vredi vi\u0161e od mnogih ru\u010dkova.<\/p>\n\n\n\n

Posebnu pa\u017enju zaslu\u017euje pariska kultura kafea. Kafe ovde nije samo mesto za pi\u0107e, ve\u0107 produ\u017eetak dnevne sobe. Ljudi sede satima, \u010ditaju, razgovaraju i posmatraju prolaznike. Naru\u010dio sam espreso, naslonio se i jednostavno usporio.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za ru\u010dak i ve\u010deru grad nudi bezbroj mogu\u0107nosti. Klasi\u010dne gostionice slu\u017ee jela koja se ne menjaju decenijama. Tu su \u010dorbe, sirevi, morski plodovi i pa\u017eljivo birana vina. Svako jelo pritom pri\u010da pri\u010du o kraju iz kojeg poti\u010de.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju dolaze i \u010duveni slatki zalogaji. Makaroni u svim bojama mame iz izloga poslasti\u010darnica. Uz njih idu vo\u0107ni kola\u010di, ekleri i kremasti deserti. Ipak, pravi luksuz ovde nije koli\u010dina, ve\u0107 pa\u017enja prema svakom zalogaju.<\/p>\n\n\n\n

Vredi iza\u0107i i van glavnih ulica u potrazi za ukusima. Male, porodi\u010dne radnje \u010desto kriju najbolje zalogaje. Tu se sir, hleb i vino biraju sa iskrenom pa\u017enjom. Upravo u takvim ku\u0107ama Pariz pokazuje svoje toplo lice.<\/p>\n\n\n\n

Za mene je francuski sto \u0161kola strpljenja i u\u017eivanja. Niko ne \u017euri, jer obrok je trenutak, a ne obaveza. Upravo tu se krije tajna francuskog odnosa prema \u017eivotu. Stoga sam svaki obrok u Parizu pretvorio u mali praznik.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Krstarenje Senom u suton<\/h2>\n\n\n\n

Pariz se voli i sa vode, ne samo sa kopna. Krstarenje Senom otkriva grad iz sasvim novog ugla. Brodovi polako klize ispod kamenih mostova, jedan za drugim. Sa palube se ni\u017eu prizori koje pe\u0161ke te\u0161ko povezujemo.<\/p>\n\n\n\n

Obale Sene u centru grada nalaze se na listi svetske ba\u0161tine. To nije slu\u010dajno, jer upravo uz reku stoje najlep\u0161a zdanja. Tu su Luvr, Konsijer\u017eeri, Institut Francuske i bezbroj palata. Reka ih, poput niske bisera, spaja u jednu celinu.<\/p>\n\n\n\n

Tokom dana voda nosi odsjaje neba i fasada. Predve\u010de, me\u0111utim, prizor postaje gotovo \u010daroban. Svetla se pale jedno po jedno i ogledaju u tamnoj vodi. Grad tada zablista na na\u010din koji se mora videti u\u017eivo.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Posebno pamtim trenutak kada je za\u0161lo sunce. Nebo se obojilo u ne\u017ene tonove, a reka ih je verno preslikala. Ajfelova kula je u daljini po\u010dela da svetli. Ti\u0161ina na palubi rekla je vi\u0161e od svake re\u010di.<\/p>\n\n\n\n

Sa vode se lepo vidi i koliko je grad slojevit. Gotske kule stoje uz rasko\u0161ne kupole i moderne mostove. Svaka epoha ostavila je svoj trag du\u017e obale. Reka ih sve mirno nosi, bez i jedne suvi\u0161ne re\u010di.<\/p>\n\n\n\n

Krstarenje preporu\u010dujem svakome, bez obzira na broj dolazaka. Ono ne traje dugo, a ostavlja dubok utisak. Pored toga, savr\u0161eno se uklapa u lagani ritam grada. Sena je, na kraju, prava nit koja dr\u017ei ceo Pariz na okupu.<\/p>\n\n\n\n

Pariz u prole\u0107e: Boje, mirisi i ritam grada<\/h2>\n\n\n\n

Pariz je lep u svako doba godine, ali prole\u0107e mu posebno pristaje. Tada se grad budi iz zimske ti\u0161ine i di\u0161e punim plu\u0107ima. Drvoredi du\u017e avenija obnavljaju svoje zeleno ruho. U ba\u0161tama dvoraca cveta jedan po jedan red lala.<\/p>\n\n\n\n

Upravo sam u prole\u0107e ovog puta upoznao grad. Vrt Tiljerije bio je pun procvetalog drve\u0107a u ru\u017ei\u010dastim tonovima. Oko bazena su patke vodile svoje tek izle\u017eene pa\u010di\u0107e. Takvi prizori unose toplinu u svaki kadar.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Svetlost u prole\u0107e ima poseban, mek kvalitet. Ona nije o\u0161tra kao leti, niti siva kao zimi. Zbog toga fotografije dobijaju ne\u017ene, gotovo slikarske tonove. Svaki sat dana, uz to, donosi novu nijansu nad krovovima.<\/p>\n\n\n\n

Temperatura je tada prijatna za duge \u0161etnje. Grad se obilazi pe\u0161ke bez umora i bez gu\u017evi velikih sezona. Kafei iznose stolove na trotoare, a \u017eivot se seli napolje. Tako Pariz pokazuje svoje najopu\u0161tenije lice.<\/p>\n\n\n\n

Naravno, prole\u0107no vreme ume da bude i \u0107udljivo. Vedro nebo brzo ustupi mesto oblacima i obrnuto. Ipak, ba\u0161 ta promenljivost gradu daje dramati\u010dnu lepotu. Stoga uvek nosim laganu jaknu i fotoaparat na dohvat ruke.<\/p>\n\n\n\n

Pariz: Prakti\u010dni saveti za putnike<\/h2>\n\n\n\n

Pariz se najbolje upoznaje pe\u0161ke, a tek potom prevozom. Mnoge znamenitosti sme\u0161tene su jedna pored druge, posebno u centru. Zato preporu\u010dujem da ponese\u0161 udobnu obu\u0107u i mnogo strpljenja. Najlep\u0161i prizori \u010desto se kriju u sporednim ulicama.<\/p>\n\n\n\n

Za prelaske preko grada metro je brz i pouzdan. Hotel Napol\u00e9on, na primer, nalazi se tik uz stanicu \u0160arl de Gol Etoal. Odatle se za nekoliko minuta sti\u017ee do gotovo svake ta\u010dke. Karte se lako kupuju, a linije su pregledno ozna\u010dene.<\/p>\n\n\n\n

Vreme poseta vredi pa\u017eljivo isplanirati. Velike znamenitosti, poput Luvra, najprijatnije su rano ujutru. Tada su gu\u017eve manje, a svetlost za fotografije najlep\u0161a. Predve\u010de, s druge strane, grad dobija romanti\u010dan, zlatan sjaj.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Vredi unapred rezervisati ulaznice za najpose\u0107enija mesta. Tako se izbegavaju duga \u010dekanja pred ulazom. Mnoge crkve i trgovi, s druge strane, otvoreni su besplatno. Za njih je dovoljno samo malo radoznalosti i dobrih cipela.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju, ostavi prostora i za spontanost. Sedni u kafe, naru\u010di espreso i jednostavno posmatraj prolaznike. Upravo u takvim trenucima Pariz poka\u017ee svoju pravu du\u0161u. Najlep\u0161e uspomene, naime, retko nastaju po planu.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to se uvek vra\u0107am u Pariz?<\/h2>\n\n\n\n

Na kraju ovog pisma ostaje mi da sumiram utiske. Pariz, grad svetlosti, ponovo me je osvojio bez ikakvog napora. Spojio je rasko\u0161 i jednostavnost, istoriju i savremeni \u017eivot. Upravo zbog toga mu se vra\u0107am iznova i iznova.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj boravak u\u010dinio je posebnim i izbor sme\u0161taja. H\u00f4tel Napol\u00e9on pru\u017eio mi je toplinu doma uz pravu carsku eleganciju. Njegova pri\u010da, lokacija i pa\u017enja prema gostu ostavili su dubok trag. Takva mesta menjaju ceo do\u017eivljaj putovanja.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grad sam ovog puta upoznao polako i sa punom pa\u017enjom. Od Trijumfalne kapije do Monmartra, svaki kutak ispri\u010dao mi je svoju pri\u010du. Sena je sve to ne\u017eno povezala u jednu celinu. Tako je nastalo putovanje koje \u0107u dugo pamtiti.<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e od svega, ovaj grad me je podsetio da usporim. Prava lepota retko se otkriva u \u017eurbi. Ona tra\u017ei vreme, pa\u017enju i otvorene o\u010di. Pariz me je, jo\u0161 jednom, strpljivo tome nau\u010dio.<\/p>\n\n\n\n

Pariz se, dakle, ne pose\u0107uje samo jednom. On se otkriva u slojevima, kroz godine i kroz raspolo\u017eenja. Svaki povratak donosi novu svetlost i novi detalj. A ja ve\u0107 sada znam da ovo nije moje poslednje pismo iz Francuske.<\/p>\n\n\n\n

Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i dru\u0161tvenih mre\u017ea. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Ja \u0107u se sigurno ponovo vratiti, jer ovaj grad, jednostavno prona\u0111e put do va\u0161eg srca!<\/p>\n\n\n\n

Srda\u010dni blogerski pozdrav iz Pariza,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turisti\u010dke organizacije (UN Tourism)<\/a> i H\u00f4tel Napol\u00e9on Paris<\/a> hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebi\u010dno podr\u017eali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon serije putopisa iz Azije koji su osvojili va\u0161a srca, vreme je da se posvetim evropskim metropolama.Postoje gradovi koje samo posetimo iz radoznalosti, a postoje gradovi u koje se zaljubimo na prvi pogled. Pariz, grad svetlosti, za mene odavno pripada onoj drugoj, mnogo re\u0111oj vrsti. Svaki moj dolazak li\u010di na povratak ku\u0107i koju nikada nisam imao, a opet je prepoznajem na svakom uglu. Upravo zato sam ovaj putopis nazvao pismom, jer Pariz je moj drugi nesu\u0111eni… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20247,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[10454,10459,10463,10472,10469,10471,10452,10456,10453,10455,56,10461,10466,10465,54,9502,9601,55,9280,9003,10448,10447,2331,3862,10464,10460,10468,8699,10449,10451,10450,10473,10462,10474,10470,10458,10457,10467],"class_list":["post-20186","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-ajfelova-kula","tag-avenija-montenj","tag-bazilika-sakre-ker","tag-francuska-putovanja","tag-galerije-lafajet","tag-gradski-vodic-pariz","tag-hotel-napoleon-paris","tag-jelisejska-polja","tag-luksuzni-hoteli-pariz","tag-luvr","tag-marko-tadic","tag-monmartr","tag-most-aleksandra-iii","tag-most-aleksandra-treceg","tag-mr-m","tag-mr-m-blog-putovanja","tag-mr-m-by-marko-tadic-2","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mr-m-by-marko-tadic-blog","tag-mr-m-by-marko-tadic-putovanja","tag-mr-m-u-francuskoj","tag-mr-m-u-parizu","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-mulen-ruz","tag-notr-dam","tag-opera-garnije","tag-pariz","tag-pariz-francuska","tag-putopis-pariz","tag-putovanje-u-pariz","tag-romanticni-pariz","tag-sakre-ker","tag-sena","tag-sta-videti-u-parizu","tag-trg-konkord","tag-trijumfalna-kapija","tag-vrt-tiljerije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20186","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20186"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20186\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20261,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20186\/revisions\/20261"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20247"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20186"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20186"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20186"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}