{"id":20465,"date":"2026-07-03T08:00:00","date_gmt":"2026-07-03T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=20465"},"modified":"2026-07-05T11:52:39","modified_gmt":"2026-07-05T10:52:39","slug":"pisma-iz-austrije-bec-carski-grad-valcera-i-kafe-na-dunavu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-austrije-bec-carski-grad-valcera-i-kafe-na-dunavu\/","title":{"rendered":"Pisma iz Austrije: Be\u010d, carski grad valcera i kafe na Dunavu"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon putopisa iz Italije, Francuske, Monaka, \u010ce\u0161ke i Slova\u010dke koji su osvojila va\u0161a srca, vreme je da se posvetimo jo\u0161 jednom biseru carske Evrope \u2013 Austriji. Postoje gradovi koje \u010dovek obi\u0111e i zaboravi. Postoje i oni u koje se vra\u0107a celog \u017eivota. Be\u010d za mene pripada ovoj drugoj grupi. Od Beograda ga deli manje od sat vremena leta, a u njemu vas \u010deka \u010ditav jedan svet elegancije, muzike i carske istorije.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to zapo\u010dnem dana\u0161nji putopis o Be\u010du, \u017eelim da izrazim posebnu zahvalnost\u00a0Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji – UN Tourism<\/a><\/strong>\u00a0i\u00a0Grand Ferdinand Vienna<\/a><\/strong> hotelu\u00a0na podr\u0161ci i promociji kvalitetnog turizma \u0161irom sveta. Njihova posve\u0107enost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje du\u0161u.<\/p>\n\n\n\n

Ovog prole\u0107a odlu\u010dio sam da carsku prestonicu do\u017eivim onako kako ona zaslu\u017euje. Polako, sa fotoaparatom u ruci i sa adresom na najlep\u0161em bulevaru grada. Moj dom na Ringu bio je hotel Grand Ferdinand<\/a><\/strong>, pa ova pisma iz Austrije po\u010dinju upravo tamo. U nastavku delim proverene utiske: za\u0161to je Be\u010d toliko popularan, \u0161ta obavezno treba videti i kako izgleda boravak u apartmanu jednog od najzanimljivijih hotela u gradu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to je Be\u010d godinama najprijatniji grad na svetu?<\/h2>\n\n\n\n

Be\u010d se ne nalazi slu\u010dajno na vrhu svetskih lista. Prestonica Austrije ve\u0107 godinama osvaja titulu najprijatnijeg grada za \u017eivot na uglednim me\u0111unarodnim istra\u017eivanjima. Razloge shvatite \u010dim iza\u0111ete iz aviona ili voza. Grad je \u010dist, bezbedan i savr\u0161eno organizovan. Javni prevoz radi kao sat, a zelene povr\u0161ine zauzimaju gotovo polovinu gradske teritorije.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, brojke ne obja\u0161njavaju sve. Be\u010d poseduje ne\u0161to \u0161to se ne meri statistikom, a to je ose\u0107aj mere. Ovde se luksuz ne dokazuje, ve\u0107 podrazumeva. Kafa se pije sat vremena, nikako u hodu. Muzika se slu\u0161a u dvoranama u kojima su nekada nastupali Mocart i Betoven. \u010cak i obi\u010dna \u0161etnja centrom deluje kao poseta muzeju pod otvorenim nebom.<\/p>\n\n\n\n

Za nas sa Balkana postoji jo\u0161 jedan va\u017ean razlog. Be\u010d je najbli\u017ea velika evropska prestonica. Direktni letovi iz Beograda traju ne\u0161to du\u017ee od sat vremena, a vo\u017enja automobilom preko Ma\u0111arske oko \u0161est sati. Zato je ovaj grad idealan i za du\u017ei odmor i za produ\u017eeni vikend. Uz sve to, u Be\u010du \u017eivi brojna zajednica ljudi sa na\u0161ih prostora, pa se nikada ne\u0107ete ose\u0107ati daleko od ku\u0107e.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kratka istorija Be\u010da: od rimskog logora do prestonice carstva<\/h2>\n\n\n\n

Pri\u010da o Be\u010du po\u010dinje pre skoro dva milenijuma. Rimljani su na obali Dunava podigli vojni logor Vindobonu, na mestu dana\u0161njeg centra grada. U srednjem veku naselje raste na raskr\u0161\u0107u va\u017enih trgova\u010dkih puteva. Prekretnica sti\u017ee 1282. godine, kada vlast preuzimaju Habzburgovci. Ta dinastija \u0107e gradom upravljati vi\u0161e od \u0161est vekova i pretvoriti ga u prestonicu ogromnog carstva.<\/p>\n\n\n\n

Grad je dva puta odoleo osmanskim opsadama, 1529. i 1683. godine. Upravo posle druge opsade po\u010dinje njegovo zlatno barokno doba. Carica Marija Terezija u 18. veku daje Be\u010du rasko\u0161 koju i danas vidimo na svakom koraku. Sredinom 19. veka car Franc Jozef donosi odluku koja je zauvek promenila izgled grada. Naredio je ru\u0161enje starih gradskih zidina i izgradnju velelepnog bulevara Ring\u0161trase, sve\u010dano otvorenog 1865. godine.<\/p>\n\n\n\n

Na prelazu iz 19. u 20. vek Be\u010d je bio centar evropske kulture. Klimt je slikao, Frojd je razvijao psihoanalizu, a Maler je komponovao. Carstvo je nestalo 1918. godine, ali je grad zadr\u017eao carsko dr\u017eanje. Danas je Be\u010d jedno od sedi\u0161ta Ujedinjenih nacija i dom brojnih me\u0111unarodnih organizacija. Istorijsko jezgro grada nalazi se na listi svetske ba\u0161tine UNESKO-a, \u0161to najbolje govori o njegovoj vrednosti.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Be\u010d: Grad muzike, kafe i lepih manira<\/h2>\n\n\n\n

Nijedan grad na svetu nije podario \u010dove\u010danstvu toliko velikih kompozitora. Mocart, Betoven, \u0160ubert, Hajdn i \u0160traus stvarali su upravo ovde. Zbog toga Be\u010d s pravom nosi titulu svetske prestonice muzike. Novogodi\u0161nji koncert Be\u010dke filharmonije i danas gleda ceo svet, a operske i koncertne dvorane pune se svake ve\u010deri.<\/p>\n\n\n\n

Kafanska kultura predstavlja drugu veliku be\u010dku pri\u010du. Be\u010dka kafana nije obi\u010dan ugostiteljski objekat, ve\u0107 prava ustanova. Konobar u besprekornom odelu donosi kafu na srebrnom poslu\u017eavniku, uvek uz \u010da\u0161u vode. Novine na drvenim dr\u017ea\u010dima stoje na raspolaganju gostima, a niko vas ne po\u017euruje. UNESKO je 2011. godine uvrstio be\u010dku kafansku kulturu na listu nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a, i to sasvim zaslu\u017eeno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Muzika se u Be\u010du ne slu\u0161a samo u dvoranama, ve\u0107 se ose\u0107a na svakom koraku. Ku\u0107a u kojoj je Mocart komponovao \u201eFigarovu \u017eenidbu” i danas stoji iza katedrale i prima posetioce. Be\u010dki de\u010da\u010dki hor peva nedeljom u dvorskoj kapeli, kao i pre pet stotina godina. \u010cak i uli\u010dni svira\u010di u centru grada izvode klasiku na zavidnom nivou.<\/p>\n\n\n\n

Uz kafu i muziku ide i \u010duvena be\u010dka kuhinja. \u0160nicla je ovde religija, tafel\u0161pic carsko jelo, a Zaher torta slatki simbol grada. O hrani \u0107u jo\u0161 pisati, jer me je moj hotel u tom pogledu posebno iznenadio.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grand Ferdinand Hotel: Povratak be\u010dke elegancije na Ring<\/h2>\n\n\n\n

Sti\u017eemo do moje omiljene be\u010dke adrese. Hotel Grand Ferdinand<\/a><\/strong> nalazi se na \u0160ubertringu 10-12, direktno na \u010duvenom Ringu, u prvom be\u010dkom okrugu. Re\u010d je o jedinom hotelu na celom bulevaru koji vodi austrijska porodica, a ne veliki me\u0111unarodni lanac. Iza projekta stoji Florijan Vajcer, strastveni hotelijer iz Graca, \u010dija porodi\u010dna ku\u0107a Weitzer Hotels iza sebe ima \u010ditav niz hvaljenih objekata.<\/p>\n\n\n\n

Sama zgrada krije neobi\u010dnu pro\u0161lost. Na mestu palate iz 19. veka, stradale krajem Drugog svetskog rata, po\u010detkom pedesetih godina nikla je poslovna zgrada strogih, otmenih linija. Vajcer je u tom zdanju pod za\u0161titom dr\u017eave prepoznao skriveni dragulj. U jesen 2015. godine otvorio je hotel koji vra\u0107a staru be\u010dku eleganciju, ali bez patetike i la\u017ene nostalgije. Njegova ideja zvu\u010di jednostavno: tradicija se ovde ne glumi, ve\u0107 \u017eivi.<\/p>\n\n\n\n

Rezultat je prostor koji istovremeno deluje carski i savremeno. Upravo ta ravnote\u017ea \u010dini Grand Ferdinand posebnim na sceni be\u010dkih luksuznih hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grand Ferdinand Vienna: Konj u lobiju i lusteri sa pravim sve\u0107ama<\/h2>\n\n\n\n

Ve\u0107 na ulazu postaje jasno da ovo nije obi\u010dan hotel. U lobiju vas do\u010dekuje prepariran konj u prirodnoj veli\u010dini, postavljen ispod kristalnog lustera. On predstavlja oma\u017e fijakerima koji su u 19. veku prolazili \u0160ubertringom. Neobi\u010dan prizor, priznajem, ali savr\u0161eno uhva\u0107en duh starog Be\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Iznad recepcije visi luster \u010duvene be\u010dke ku\u0107e Lobmeyr, porodi\u010dne manufakture stare dva veka. Osoblje ga svakog dana ru\u010dno spu\u0161ta kako bi upalilo prave sve\u0107e. Njihova svetlost se hiljadostruko odbija u kristalima i kupa lobi toplim sjajem. Takvih lustera u hotelu ima tri, a prate ih ogledala u ko\u017enim ramovima i porcelan iz be\u010dkog Augartena. Svaki detalj je promi\u0161ljen, ni\u0161ta nije slu\u010dajno.<\/p>\n\n\n\n

Hotel raspola\u017ee sa blizu 190 soba i apartmana. Ponuda ide od duhovite spavaonice sa krevetima na sprat od mahagonija, inspirisane Orijent ekspresom, do velikog apartmana na vrhu zgrade. Gosti na raspolaganju imaju i teretanu, uslugu parkiranja i predusretljivog konsijer\u017ea. Na krovu se krije pravo iznena\u0111enje: mali spoljni bazen sa grejanom vodom i pogledom na ceo grad. Takva kombinacija na ovoj lokaciji ne postoji nigde drugde u Be\u010du.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grand Ferdinand: Tri restorana pod jednim krovom<\/h2>\n\n\n\n

Gastronomska ponuda hotela zaslu\u017euje posebno poglavlje. Na prizemlju radi Meissl & Schadn, restoran koji mnogi smatraju institucijom be\u010dke \u0161nicle. Ime nosi po legendarnom be\u010dkom restoranu iz carskog doba, a \u0161nicle se ovde pripremaju pred gostima, po svim pravilima zanata. Rezervaciju toplo preporu\u010dujem, jer je sala uvek puna.<\/p>\n\n\n\n

Pored njega, Gulasch & S\u00f6hne neguje tradiciju be\u010dke kafanske kuhinje. Gula\u0161, kobasice i \u010da\u0161a penu\u0161avca \u010dine savr\u0161en predah posle celodnevnog razgledanja. Na osmom spratu smestio se Lim\u00f3n, restoran posve\u0107en kuhinjama juga Evrope. Italija, Francuska i \u0160panija na tanjiru, a ceo Be\u010d pod vama. Doru\u010dak vas tako\u0111e \u010deka na osmom spratu, na takozvanoj Grand eta\u017ei, svakog jutra od 7 do 11 \u010dasova.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Moj Grand Ferdinand Apartman: Kada nasred sobe i pogled na krovove<\/h2>\n\n\n\n

Moj apartman nalazio se na sedmom spratu, sa izlazom na terasu. Prostor od oko 45 kvadrata deluje ve\u0107e nego \u0161to jeste, zahvaljuju\u0107i pametnom rasporedu i visokim prozorima. Paleta boja odmah osvaja: zidovi u dubokoj plavosivoj nijansi, topao drveni pod i le\u017ealjka od zelene ko\u017ee sa mesinganim detaljima. U sredi\u0161tu sobe stoji krevet dimenzija 200 puta 220 santimetara, uokviren belim baroknim uzglavljem. Spavao sam kao car, bez preterivanja.<\/p>\n\n\n\n

Najja\u010di utisak ipak ostavlja kupatilo, otvoreno prema sobi. Slobodnostoje\u0107a kada na belim ukrasnim no\u017eicama stoji prakti\u010dno nasred prostora, na podu od sivog kamena. Kupanje uz pogled na spava\u0107u sobu i ve\u010dernje svetlo zvu\u010di kao filmska scena, a ovde je svakodnevica. Tu\u0161 se krije iza zida od staklenih prizmi, detalja koji duhovito priziva pedesete godine. Dva mermerna lavaboa prate okrugla ogledala obe\u0161ena o ko\u017ene kai\u0161eve, jo\u0161 jedan mali dizajnerski potpis ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Umesto klasi\u010dnog minibara, u apartmanu vas \u010deka \u0161ampanj bar. Prozori savr\u0161eno blokiraju zvuk saobra\u0107aja sa Ringa, pa se spava u potpunoj ti\u0161ini. Klima, brzi be\u017ei\u010dni internet i ki\u0161ni tu\u0161 podrazumevaju se. Sve funkcioni\u0161e besprekorno, bez ijedne zamerke tokom celog boravka.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grand Ferdinand: Detalji koji kupuju gosta<\/h2>\n\n\n\n

Prava mera jednog hotela vidi se u sitnicama. Na stolu me je do\u010dekala dobrodo\u0161lica: boca gradi\u0161\u0107anskog blaufrenki\u0161a, mala \u010dokoladna torta sa sve\u017eim malinama i borovnicama, i poruka recepcije ispisana rukom. Na tanjiru je \u010dokoladom pisalo \u201eK\u00fcss die Hand”, stari be\u010dki pozdrav koji u prevodu zna\u010di \u201eljubim ruke”. Taj pozdrav savr\u0161eno opisuje duh cele ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Na sto\u010di\u0107u je stajao i blok za bele\u0161ke sa zaglavljem hotela. Prve ve\u010deri sam na njemu, sasvim starinski, ispisao svoj be\u010dki plan: Belvedere, Hofburg, \u0160enbrun, \u0160tefansdom, Albertina, Prater. Postoji ne\u0161to lepo u planiranju dana perom na papiru, dok grad svetluca ispod terase.<\/p>\n\n\n\n

A terasa je bila moje omiljeno mesto. Jutarnja kafa uz pogled preko be\u010dkih krovova, sa kupolama i tornjevima na horizontu, vredi koliko i cela poseta nekom muzeju. Uve\u010de se sa iste terase gleda kako se pale svetla du\u017e Ringa. Takvi trenuci se ne zaboravljaju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Grand Ferdinand: Doru\u010dak iznad krovova Be\u010da<\/h2>\n\n\n\n

Jutro u Grand Ferdinandu po\u010dinje vo\u017enjom liftom do osmog sprata. Grand eta\u017ea je svetla sala sa staklenim zidovima i izlazom na krovnu terasu. Ponuda spaja be\u010dke klasike i savremena jela, a jaja benedikt sa dimljenim lososom postala su moj jutarnji ritual. Uz to ide sve\u017ee vo\u0107e, dobra peciva i topla \u010dokolada kakvu pamtim iz najboljih be\u010dkih kafana.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107a vrednost ovog doru\u010dka ipak nije na tanjiru, ve\u0107 kroz prozor. Dok ma\u017eete puter na kiflu, pogled vam klizi preko krovova prvog okruga. U daljini se naziru toranj \u0160tefansdoma i zelena kupola Karlove crkve. Te\u0161ko je zamisliti lep\u0161i po\u010detak dana u Be\u010du. Posle doru\u010dka, nekoliko koraka deli vas od bazena na krovu, pa preporu\u010dujem da ostavite pola sata i za to zadovoljstvo.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bazen na krovu: Be\u010d iz drugog ugla<\/h2>\n\n\n\n

Priznajem, bazen na krovu je bio jedan od razloga zbog kojih sam odabrao ba\u0161 ovaj hotel. Malo koji objekat u strogom centru Be\u010da mo\u017ee da ponudi kupanje na otvorenom, sa pogledom na kupole i tornjeve. Voda je prijatno zagrejana, pa kupanje prija \u010dak i kada jutro zahladi.<\/p>\n\n\n\n

Najlep\u0161i trenutak sam ipak do\u017eiveo pred zalazak sunca. Grad tada dobija zlatnu boju, svetla se polako pale du\u017e Ringa, a vi sve to posmatrate iz vode. Pored bazena stoje le\u017ealjke i mali bar, pa se ceo krov pretvara u privatnu oazu iznad gradske vreve. Za goste apartmana ovo iskustvo dolazi kao deo boravka, i verujte mi, koristio sam ga svakog dana. Ako putujete u toplijem delu godine, kupa\u0107i kostim obavezno spakujte.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Okolina Grand Ferdinand hotela: \u0160varcenbergplac i Gradski park<\/h2>\n\n\n\n

Polo\u017eaj Grand Ferdinanda zaslu\u017euje posebnu pohvalu. Hotel gleda pravo na \u0160varcenbergplac, jedan od najsve\u010danijih trgova u gradu, sa konjani\u010dkim spomenikom i pogledom koji se pru\u017ea sve do fontane u daljini. Preko puta po\u010dinje \u010detvrt ambasada i palata, gde svaka fasada pri\u010da svoju pri\u010du.<\/p>\n\n\n\n

Na pet minuta lagane \u0161etnje nalazi se Gradski park, prva javna zelena povr\u0161ina Be\u010da, otvorena davne 1862. godine. Be\u010dlije ga vole zbog mira, a posetioci zbog pozla\u0107enog spomenika Johanu \u0160trausu, verovatno najfotografisanije statue u Austriji. U blizini je i \u010duveni Koncerthaus, pa ljubitelji klasi\u010dne muzike do svoje ve\u010dernje predstave sti\u017eu pe\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n

Prakti\u010dno gledano, iz hotela se svuda sti\u017ee lako. Do Opere ima pet minuta hoda, do \u0160tefansdoma desetak, a stanica podzemne \u017eeleznice je odmah iza ugla. Upravo ta kombinacija mira i blizine \u010dini \u0160ubertring idealnom bazom za razgledanje. Vra\u0107ate se iz gradske gu\u017eve, a do\u010dekuje vas ti\u0161ina otmenog bulevara.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Be\u010d: \u0160tefansdom, srce grada<\/h2>\n\n\n\n

Razgledanje Be\u010da prirodno po\u010dinje od \u0160tefansdoma. Katedrala Svetog Stefana stoji u samom centru grada od 12. veka i predstavlja njegov najprepoznatljiviji simbol. Ju\u017eni toranj visok oko 136 metara Be\u010dlije od milja zovu \u201eStefl”. Krov prekriva vi\u0161e od 230.000 glaziranih crepova, slo\u017eenih u \u010duvene \u0161are koje svetlucaju na suncu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Unutra\u0161njost oduzima dah na druga\u010diji na\u010din. Gotski svodovi di\u017eu se do neverovatnih visina, a kroz vitra\u017ee se probija obojena svetlost. Obavezno potra\u017eite kameni propovedaonik, remek-delo kasne gotike, i veliki krilni oltar u bo\u010dnom brodu. Katedrala \u010duva i zvono Pumerin, jedno od najve\u0107ih u Evropi, koje se ogla\u0161ava samo u posebnim prilikama.<\/p>\n\n\n\n

Moj savet glasi: do\u0111ite pre devet ujutru. Tada u crkvi vlada mir, a svetlost je najlep\u0161a za fotografisanje. Ulaz u glavni deo je slobodan, dok se tornjevi, katakombe i riznica napla\u0107uju posebno. Ko ima kondicije, mo\u017ee se popeti na ju\u017eni toranj. Nagrada je pogled na ceo grad i na one \u010dudesne \u0161are krova iz neposredne blizine. Oko katedrale se prostire Stefansplac, trg na kome se sudaraju vekovi, jer preko puta gotske fasade stoji savremena staklena zgrada Has hausa.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Graben i Kertner \u0161trase: \u0160etnja koja ne stari<\/h2>\n\n\n\n

Od \u0160tefansdoma kre\u0107em u \u0161etnju Grabenom, najelegantnijom ulicom grada. Nekada je ovde bio rimski \u0161anac, a danas je to pozornica be\u010dkog stila. Sredinom pe\u0161a\u010dke zone uzdi\u017ee se barokni Ku\u017eni stub, podignut posle velike epidemije kuge 1679. godine. Zlatni detalji na stubu blistaju na suncu, a oko njega se ceo dan smenjuju prolaznici sa svih strana sveta.<\/p>\n\n\n\n

Nekoliko koraka dalje, u maloj bo\u010dnoj ulici, krije se Petrova crkva. Njena zelena kupola spada u najlep\u0161e barokne prizore u gradu, a unutra\u0161njost prosto blista od pozlate. Zatim se \u0161etnja nastavlja Kertner \u0161trasom, glavnom trgova\u010dkom ulicom koja spaja katedralu sa Operom. Ovde su izlozi velikih svetskih ku\u0107a, ali i stare be\u010dke radnje sa tradicijom dugom vi\u0161e generacija.<\/p>\n\n\n\n

Ljubitelje otmene kupovine put vodi i do Kolmarkta, kratke ulice sa najskupljim izlozima u gradu. Na njenom kraju \u010deka nagrada: pogled na zelenu kupolu Hofburga, jedan od najfotogeni\u010dnijih prizora u Be\u010du. Usput obavezno zastanite kod poslasti\u010darnice Demel, nekada\u0161njeg carskog dobavlja\u010da, i probajte njihovu \u010dokoladnu tortu. Posle takve \u0161etnje postaje jasno za\u0161to se u Be\u010d vra\u0107aju i oni koji su ga videli deset puta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Be\u010dke kafane: ritual koji morate do\u017eiveti<\/h2>\n\n\n\n

U \u0161etnji centrom obavezno napravite bar jednu du\u017eu pauzu u pravoj be\u010dkoj kafani. Ne u modernom lokalu sa kafom za poneti, ve\u0107 u ustanovi sa mermernim stolovima, tonet stolicama i konobarima u crnim odelima. Takva mesta ovde postoje vekovima i predstavljaju dnevnu sobu grada.<\/p>\n\n\n\n

Ritual je uvek isti i u njemu le\u017ei sva lepota. Naru\u010dite melan\u017e, be\u010dku verziju kafe sa mlekom, a konobar ga donosi na srebrnom poslu\u017eavniku, uz obaveznu \u010da\u0161u vode. Zatim sledi najva\u017eniji deo: nigde ne \u017eurite. \u010citajte novine, posmatrajte ljude, pi\u0161ite razglednice. Niko vas ne\u0107e pogledati popreko ni posle dva sata za istim stolom.<\/p>\n\n\n\n

Uz kafu ide i kola\u010d, naravno. Zaher torta je klasik nad klasicima, ali probajte i apfel\u0161trudel sa \u0161lagom ili Ezterhazi tortu. Cene u najpoznatijim kafanama jesu vi\u0161e, ali pla\u0107ate do\u017eivljaj, a ne samo kafu. Posle jednog ovakvog popodneva shvati\u0107ete za\u0161to Be\u010dlije svoju kafansku kulturu \u010duvaju kao najve\u0107e blago.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Hofburg: \u0161est vekova pod jednim krovom<\/h2>\n\n\n\n

Hofburg je bio zimska rezidencija Habzburgovaca i centar carstva koje se prostiralo od Jadrana do Karpata. Danas je to ogroman kompleks palata, trgova i muzeja u samom srcu grada. Najlep\u0161i prilaz vodi preko Mihaelerplaca, gde vas do\u010dekuje monumentalna fasada sa zelenom kupolom. Na sredini trga stoje otkopani ostaci rimskog i srednjovekovnog Be\u010da, pa na jednom mestu vidite dva milenijuma istorije.<\/p>\n\n\n\n

Unutar kompleksa svako pronalazi pone\u0161to za sebe. Carski apartmani i muzej carice Sisi otkrivaju privatni \u017eivot najpoznatije vladarske porodice Evrope. \u0160panska \u0161kola jahanja, stara vi\u0161e od \u010detiri veka, i danas prire\u0111uje predstave belih lipicanera. Nacionalna biblioteka \u010duva jednu od najlep\u0161ih baroknih dvorana na svetu, koju toplo preporu\u010dujem svakom ljubitelju knjige.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane kompleksa otvara se Heldenplac, Trg heroja, sa konjani\u010dkim spomenicima i pogledom na Novu Burg, poslednju veliku palatu carstva. Odatle se kroz sve\u010danu kapiju izlazi na Ring. Za obilazak Hofburga ostavite bar pola dana. Prostor je ogroman, a svaki ugao nudi novu pri\u010du. Ja sam se u kompleks vra\u0107ao dva puta, jednom zbog muzeja, a drugi put samo zbog svetlosti kasnog popodneva na fasadama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Trg Marije Terezije i carstvo muzeja<\/h2>\n\n\n\n

Preko puta Hofburga, sa druge strane Ringa, prostire se Trg Marije Terezije. U njegovom sredi\u0161tu sedi bronzana carica na visokom postolju, okru\u017eena svojim generalima i savetnicima. Sa obe strane trga stoje dve identi\u010dne palate, ogledalski postavljene jedna prema drugoj. U jednoj je Umetni\u010dkoistorijski muzej sa delima Brojgela, Vermera i Velaskeza. U drugoj je Prirodnja\u010dki muzej sa \u010duvenom Vilendorfskom Venerom, figurom starom skoro 30.000 godina.<\/p>\n\n\n\n

Odmah iza trga po\u010dinje MuzejsKvartir, nekada\u0161nje carske \u0161tale pretvorene u jedan od najve\u0107ih kulturnih kompleksa u Evropi. Leopold muzej ovde \u010duva najve\u0107u zbirku Egona \u0160ilea na svetu. Ljubitelji savremene umetnosti imaju jo\u0161 jednu adresu u blizini: Albertinu i njen novi izlo\u017ebeni prostor Albertina modern. Ispred ovog drugog me je do\u010dekala ogromna drvena skulptura umetnika Kavsa, savr\u0161en dokaz da Be\u010d ume da spoji staro i novo.<\/p>\n\n\n\n

Za muzeje va\u017ei jednostavno pravilo. Ne poku\u0161avajte sve odjednom. Izaberite jedan ili dva po danu i u\u017eivajte polako, onako kako to rade Be\u010dlije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ring\u0161trase i Dr\u017eavna opera<\/h2>\n\n\n\n

Ring\u0161trase zaslu\u017euje posebnu \u0161etnju, najbolje u kasno popodne. Bulevar dug vi\u0161e od pet kilometara okru\u017euje staro gradsko jezgro i predstavlja muzej arhitekture pod otvorenim nebom. Na njemu se re\u0111aju Opera, Parlament, Gradska ku\u0107a, Univerzitet i Burgteatar, sve podignuto u drugoj polovini 19. veka. Moj hotel je stajao upravo na ovom bulevaru, pa sam Ring obilazio u svako doba dana.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavna opera je kruna cele pri\u010de. Zgrada je sve\u010dano otvorena 1869. godine Mocartovim \u201eDon \u0110ovanijem” i od tada ne silazi sa svetskog vrha. Ako ne stignete na predstavu, postoji odli\u010dno re\u0161enje. Opera svakog dana prodaje staja\u0107e karte po simboli\u010dnim cenama, neposredno pred po\u010detak. Za nekoliko evra slu\u0161ate vrhunske glasove u jednoj od najlep\u0161ih dvorana sveta. Malo koje ulaganje u kulturu donosi toliko za tako malo novca.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Belvedere: Klimtov \u201ePoljubac” i najlep\u0161i barokni vrtovi<\/h2>\n\n\n\n

Belvedere je za mene najlep\u0161i barokni kompleks u Be\u010du. Podigao ga je po\u010detkom 18. veka princ Eugen Savojski, slavni vojskovo\u0111a i veliki ljubitelj umetnosti. Kompleks \u010dine dve palate, Gornji i Donji Belvedere, povezane terasastim vrtovima sa fontanama i skulpturama. Samo ime zna\u010di \u201elep pogled”, a razlog postaje jasan sa gornje terase. Odatle se pogled pru\u017ea preko vrtova, pa sve do tornja \u0160tefansdoma na horizontu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Gornji Belvedere danas \u010duva najvredniju zbirku austrijske umetnosti. Zvezda kolekcije je Klimtov \u201ePoljubac”, verovatno najpoznatija slika ove zemlje. Pred zlatnim platnom uvek stoji grupa posetilaca, ali gu\u017eva se podnosi lak\u0161e nego u drugim velikim muzejima Evrope. Pored Klimta, tu su i dela \u0160ilea, Koko\u0161ke i francuskih impresionista.<\/p>\n\n\n\n

Moj savet: do\u0111ite ujutru, prvo obi\u0111ite galeriju, a zatim se polako spustite kroz vrtove do Donjeg Belvederea. U prole\u0107e cvetne leje i fontane izgledaju kao pozadina sa starih razglednica. Ulaz u vrtove je slobodan, pa \u010dak i putnici sa malo vremena mogu da osete rasko\u0161 ovog mesta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160enbrun: dan u carskoj letnjoj rezidenciji<\/h2>\n\n\n\n

Za \u0160enbrun ostavite ceo dan. Letnja rezidencija Habzburgovaca nalazi se na listi svetske ba\u0161tine UNESKO-a i spada u najpose\u0107enije dvorce Evrope. \u017duta palata sa 1.441 prostorijom bila je pozornica velike istorije. Ovde je odrastala Marija Terezija sa svojom brojnom decom, ovde je mali Mocart svirao pred caricom, a car Franc Jozef je u \u0160enbrunu proveo i poslednje dane carstva.<\/p>\n\n\n\n

Obilazak carskih odaja vodi kroz rasko\u0161ne salone, balske dvorane i privatne sobe vladara. Karte obavezno kupite unapred preko interneta, jer se ulazi u ta\u010dno odre\u0111eno vreme. Posle palate sledi ono \u0161to ja li\u010dno najvi\u0161e volim: park. Prostrani vrtovi su otvoreni za sve i ne napla\u0107uju se.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Glavna staza vodi do Neptunove fontane, prave baroknoj predstave u kamenu, a zatim uzbrdo do Glorijete. Sa ove elegantne kolonade na vrhu brda pru\u017ea se najlep\u0161i pogled na palatu i ceo Be\u010d. Uspon traje dvadesetak minuta i vredi svakog koraka. U sklopu parka radi i najstariji zoolo\u0161ki vrt na svetu, osnovan davne 1752. godine kao carska mena\u017eerija. Porodice sa decom ovde lako provedu ceo dan, a fotografi poput mene izgube pojam o vremenu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Karlsplac i Karlova crkva<\/h2>\n\n\n\n

Na povratku ka hotelu \u010deka jo\u0161 jedan barokni dragulj. Karlova crkva na Karlsplacu nastala je posle epidemije kuge 1713. godine, kao zavet cara Karla \u0160estog. Projektovao ju je veliki Fi\u0161er fon Erlah, a gra\u0111evina spaja rimsku kupolu i dva neobi\u010dna stuba ukra\u0161ena reljefima, ra\u0111ena po uzoru na anti\u010dke uzore.<\/p>\n\n\n\n

Ispred crkve se prostire plitko jezerce u kome se fasada ogleda kao u ogledalu. Oko vode se okupljaju studenti obli\u017enjeg univerziteta, parovi i umorni \u0161eta\u010di. Ponesite kafu, sedite na ivicu bazena i posmatrajte grad. Ovaj trg je od mog hotela udaljen desetak minuta lagane \u0161etnje, pa je postao moja omiljena ve\u010dernja stanica.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Be\u010d: \u0160ta jo\u0161 videti ako imate vremena?<\/h2>\n\n\n\n

Be\u010d nudi mnogo vi\u0161e nego \u0161to stane u jedan boravak, pa evo jo\u0161 nekoliko ideja za one koji ostaju du\u017ee. Prater je zabavni park sa \u010duvenim d\u017einovskim to\u010dkom iz 1897. godine, simbolom grada koji poznajete iz brojnih filmova. Vo\u017enja u starinskim crvenim kabinama traje petnaestak minuta i nudi pogled na Be\u010d iz sasvim nove perspektive.<\/p>\n\n\n\n

Ljubitelji neobi\u010dne arhitekture treba da potra\u017ee Hundertvaserovu ku\u0107u, \u0161arenu stambenu zgradu bez ijedne prave linije. Gurmani \u0107e u\u017eivati na Na\u0161marktu, najve\u0107oj gradskoj pijaci, gde se mirisi za\u010dina me\u0161aju sa \u017eamorom desetina malih restorana. Za mirniji dan tu je i \u0161etnja uz Dunavski kanal, omiljeno okupljali\u0161te mla\u0111ih Be\u010dlija.<\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dno, ostavite malo vremena i za ono najlep\u0161e: besciljno lutanje. Uske ulice prvog okruga kriju skrivena dvori\u0161ta, male galerije i radnje starih zanata. Upravo u tim trenucima, bez plana i mape, Be\u010d mi je pokazao svoje najlep\u0161e lice.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Prakti\u010dni saveti za putovanje u Be\u010d<\/h2>\n\n\n\n

Za kraj, nekoliko saveta iz prve ruke. Iz Beograda se do Be\u010da najbr\u017ee sti\u017ee avionom, za ne\u0161to vi\u0161e od sat vremena. Voza\u010di \u0107e preko Novog Sada i Budimpe\u0161te sti\u0107i za oko \u0161est sati, uz odli\u010dan autoput celim putem. Postoje i povoljne autobuske linije za one koji putuju sa manjim bud\u017eetom.<\/p>\n\n\n\n

U samom gradu zaboravite automobil. Javni prevoz je brz, \u010dist i ta\u010dan, a mre\u017ea metroa, tramvaja i autobusa pokriva svaki kutak. Vi\u0161ednevne karte su daleko isplativije od pojedina\u010dnih, pa ih kupite odmah po dolasku. Centar se ipak najlep\u0161e obilazi pe\u0161ke, jer se glavne znamenitosti nalaze na maloj udaljenosti jedna od druge.<\/p>\n\n\n\n

Najlep\u0161e doba za putovanje u Be\u010d jesu prole\u0107e i rana jesen. Tada su parkovi u punom sjaju, a temperature idealne za \u0161etnju. Decembar donosi \u010daroliju bo\u017ei\u0107nih va\u0161ara, ali i najve\u0107e gu\u017eve. Za prvi susret sa gradom planirajte tri do \u010detiri dana. Karte za \u0160enbrun i Operu rezervi\u0161ite unapred, a za restorane poput onih u mom hotelu obavezno tra\u017eite sto dan ranije. I ponesite udobne cipele, jer \u0107ete u Be\u010du hodati vi\u0161e nego \u0161to mislite.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Be\u010d: Novac, jezik i sitnice koje poma\u017eu<\/h2>\n\n\n\n

Austrija koristi evro, a kartice se primaju gotovo svuda. Ipak, ponesite i ne\u0161to gotovine, jer poneka kafana i manja radnja i dalje vi\u0161e vole papirni novac. Bak\u0161i\u0161 nije obavezan, ali je uobi\u010dajeno zaokru\u017eiti ra\u010dun ili ostaviti pet do deset procenata za dobru uslugu.<\/p>\n\n\n\n

Zvani\u010dni jezik je nema\u010dki, ali se u hotelima, restoranima i muzejima bez problema sporazumevate na engleskom. Be\u010dlije su ljubazne i strpljive sa gostima, posebno ako nau\u010dite dve \u010darobne re\u010di: \u201ebitte” i \u201edanke”. Prodavnice nedeljom uglavnom ne rade, pa kupovinu planirajte radnim danima. Muzeji su, sa druge strane, nedeljom otvoreni i puni, te za njih birajte rane jutarnje termine. Voda sa \u010desme je odli\u010dnog kvaliteta i sti\u017ee pravo sa Alpa, pa fla\u0161icu slobodno punite usput.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to se turisti uvek rado vra\u0107aju u Be\u010d?<\/h2>\n\n\n\n

Poslednje jutro proveo sam na terasi apartmana, uz kafu i pogled na krovove koji su me pratili celog boravka. Be\u010d se ne osvaja na juri\u0161. On nagra\u0111uje one koji imaju strpljenja, koji sednu u kafanu bez gledanja na sat i koji podignu pogled ka fasadama dok hodaju.<\/p>\n\n\n\n

Grand Ferdinand<\/a><\/strong> se pokazao kao savr\u0161ena polazna ta\u010dka za takvo putovanje. Hotel koji \u017eivi tradiciju umesto da je glumi, na bulevaru koji je i sam spomenik jedne epohe. Ako planirate putovanje u Be\u010d, ovu adresu na Ringu slobodno zapi\u0161ite na vrh svog spiska.<\/p>\n\n\n\n

Ovo je bilo jo\u0161 jedno pismo iz Austrije. Slede\u0107e sti\u017ee uskoro, a do tada me pratite na Instagramu za jo\u0161 prizora iz carske prestonice. Ja \u0107u se sigurno ponovo vratiti, jer ovaj grad, jednostavno prona\u0111e put do va\u0161eg srca!<\/p>\n\n\n\n

Srda\u010dni blogerski pozdrav iz Be\u010da,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane\u00a0Svetske turisti\u010dke organizacije (UN Tourism)<\/a>\u00a0i\u00a0Grand Ferdinand Vienna<\/a>\u00a0hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebi\u010dno podr\u017eali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon putopisa iz Italije, Francuske, Monaka, \u010ce\u0161ke i Slova\u010dke koji su osvojila va\u0161a srca, vreme je da se posvetimo jo\u0161 jednom biseru carske Evrope \u2013 Austriji. Postoje gradovi koje \u010dovek obi\u0111e i zaboravi. Postoje i oni u koje se vra\u0107a celog \u017eivota. Be\u010d za mene pripada ovoj drugoj grupi. Od Beograda ga deli manje od sat vremena leta, a u njemu vas \u010deka \u010ditav jedan svet elegancije, muzike i carske istorije. Pre nego \u0161to zapo\u010dnem dana\u0161nji… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20484,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[2120,10542,10545,10557,10561,10560,10554,10553,10559,10546,10547,10555,10550,10548,10558,10549,9502,9601,9280,9003,10567,10566,2331,3862,10564,10565,10562,10543,10551,10552,10544,10556,10563],"class_list":["post-20465","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-austrija","tag-bec","tag-bec-znamenitosti","tag-becka-opera","tag-becka-snicla","tag-becke-kafane","tag-belvedere","tag-dvorac-senbrun","tag-graben","tag-grand-ferdinand","tag-grand-ferdinand-bec","tag-hofburg","tag-hotel-na-ringu","tag-hotel-u-becu","tag-karlova-crkva","tag-luksuzni-hoteli-u-becu","tag-mr-m-blog-putovanja","tag-mr-m-by-marko-tadic-2","tag-mr-m-by-marko-tadic-blog","tag-mr-m-by-marko-tadic-putovanja","tag-mr-m-u-austriji","tag-mr-m-u-becu","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-pisma-iz-austrije","tag-putopis-bec","tag-putovanje-u-austriju","tag-putovanje-u-bec","tag-ringstrasse","tag-senbrun","tag-sta-videti-u-becu","tag-stefansdom","tag-vikend-u-becu"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20465","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20465"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20465\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20531,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20465\/revisions\/20531"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20484"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20465"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20465"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20465"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}