{"id":21017,"date":"2026-08-21T08:00:00","date_gmt":"2026-08-21T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=21017"},"modified":"2026-08-26T16:29:29","modified_gmt":"2026-08-26T15:29:29","slug":"pisma-iz-danske-kopenhagen-grad-kanala-bajki-i-bicikala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-danske-kopenhagen-grad-kanala-bajki-i-bicikala\/","title":{"rendered":"Pisma iz Danske: Kopenhagen, grad kanala, bajki i bicikala\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon \u0161to smo zajedno istra\u017eivali neke od najlep\u0161ih destinacija \u0161irom centralne, zapadne i ju\u017ene Evrope, ovog puta kre\u0107emo na sever, u zemlju hyggea, dizajna, kraljevske elegancije i bezvremenskog \u0161arma. Dobrodo\u0161li u Dansku. Postoje gradovi koji vas zapanje na prvi pogled i gradovi koji vas polako osvoje. Kopenhagen pripada onoj drugoj grupi. Sleteo sam bez velikih o\u010dekivanja, a oti\u0161ao sam sa ose\u0107ajem da sam upoznao grad koji zna \u0161ta radi. Ovaj vodi\u010d kroz Kopenhagen nastao je iz nekoliko dana hodanja, gledanja uz boravak u hotelu Manon Les Suites Guldsmeden<\/a><\/strong> koji je celom putovanju dao poseban ton.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to zapo\u010dnem dana\u0161nji putopis o Kopenhagenu, \u017eelim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turisti\u010dkoj organizaciji – UN Tourism<\/a><\/strong> i Manon Les Suites Guldsmeden<\/a><\/strong><\/strong> hotelu na podr\u0161ci i promociji kvalitetnog turizma \u0161irom sveta. Njihova posve\u0107enost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje du\u0161u.<\/p>\n\n\n\n

Danska prestonica je zaista posebna i jedinstvena. Ona nudi ravne ulice, niske krovove, zelene tornjeve i vodu na svakom uglu. Ovde niko ne juri, a ipak sve funkcioni\u0161e. Zbog toga sam \u017eeleo da napi\u0161em tekst koji mo\u017ee poslu\u017eiti kao koristan podsetnik za svakoga ko planira posetu Kopenhagenu. U nastavku vas vodim kroz istoriju grada, kroz najva\u017enije znamenitosti i kroz zanimljive detalje koje zapamtite tek kada se vratite ku\u0107i.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to je Kopenhagen postao tako popularan?<\/h2>\n\n\n\n

Kopenhagen danas ima oko milion i po stanovnika u \u0161irem gradskom podru\u010dju. Uprkos tome, deluje kao velika varo\u0161 u kojoj se sve mo\u017ee obi\u0107i pe\u0161ke. To je prva stvar koja iznenadi posetioca sa juga Evrope.<\/p>\n\n\n\n

Grad je popularan iz nekoliko razloga. Prvi je voda: kanali, luka i jezera oblikuju svaki \u0161eta\u010dki pravac. Drugi je dizajn, jer su Danci decenijama gradili reputaciju na jednostavnim, \u010distim i trajnim re\u0161enjima. Tre\u0107i razlog je na\u010din \u017eivota, koji stranci obi\u010dno svedu na jednu re\u010d, hige. Ta re\u010d ozna\u010dava toplinu, mir i zadovoljstvo u malim stvarima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Postoji i \u010detvrti razlog, mo\u017eda najva\u017eniji. Kopenhagen je grad koji je odlu\u010dio da pripada ljudima, a ne automobilima. \u0160iroki biciklisti\u010dki trakovi, pe\u0161a\u010dke zone i klupe uz vodu nisu ukras. Oni su rezultat odluka donetih pre vi\u0161e decenija.<\/p>\n\n\n\n

Za putnika to zna\u010di jednu prijatnu posledicu. Ne\u0107ete se boriti sa gu\u017evom, ne\u0107ete tra\u017eiti prelaz i ne\u0107ete gubiti vreme u prevozu. Umesto toga, \u0161eta\u0107ete, seda\u0107ete uz kanal i posmatrati grad kako \u017eivi. Upravo zato mnogi ka\u017eu da im se Kopenhagen dopao vi\u0161e nego \u0161to su o\u010dekivali.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je nastao Kopenhagen: Od ribarske luke do prestonice<\/h2>\n\n\n\n

Pri\u010da po\u010dinje na malom ostrvcetu usred vode. Godine 1167. biskup Absalon podigao je utvr\u0111enje na Slotsholmenu, ostrvcetu koje i danas nosi sredi\u0161te danske dr\u017eave. Tu godinu Danci uzimaju kao zvani\u010dni datum osnivanja grada.<\/p>\n\n\n\n

Naselje je i pre toga postojalo. Ribari i trgovci dolazili su ovamo zbog mirne luke i bogatog ulova haringe. Prvo ime bilo je jednostavno Havn, \u0161to zna\u010di luka. Kasnije je grad dobio ime K\u00f8bmannehavn, u prevodu trgova\u010dka luka, a vremenom se to skratilo u K\u00f8benhavn.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Gradska prava naselje je dobilo 1254. godine. Trgovina haringom donosila je novac, a novac je donosio zidine, crkve i sukobe. Hanzeatski savez vi\u0161e puta je napadao grad, jer nema\u010dki trgovci nisu voleli konkurenciju na Baltiku.<\/p>\n\n\n\n

Prestonica u punom smislu Kopenhagen postaje tokom petnaestog veka, kada kralj Erik Pomeranski preme\u0161ta svoju rezidenciju ovamo. Od tada se sve va\u017eno u Danskoj de\u0161ava u ovom gradu.<\/p>\n\n\n\n

Danas na mestu Absalonovog utvr\u0111enja stoji Kristijanborg. Ako \u017eelite da razumete kako je grad rastao, po\u010dnite ba\u0161 odatle. Ispod savremene palate le\u017ee ostaci prvog zamka, a nekoliko koraka dalje po\u010dinju ulice koje su nastale mnogo kasnije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Vek Kristijana \u010cetvrtog i po\u017eari koji su menjali Kopenhagen<\/h2>\n\n\n\n

Ako jedan vladar zaslu\u017euje titulu graditelja Kopenhagena, to je Kristijan \u010cetvrti. Vladao je od 1588. do 1648. godine i za sobom ostavio vi\u0161e zdanja nego bilo ko posle njega.<\/p>\n\n\n\n

Njemu grad duguje dvorac Rozenborg, Okruglu kulu, \u010detvrt Kristijanshavn i mornari\u010dko naselje Nibuder. Kralj je \u017eeleo da Kopenhagen postane privredno i vojno sredi\u0161te celog severa. Zato je osnivao trgova\u010dka dru\u0161tva, podizao utvr\u0111enja i \u0161irio grad izvan starih zidina.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slede\u0107i vek doneo je nesre\u0107e. Veliki po\u017eari uni\u0161tavali su drvene ku\u0107e, a rat sa Britanijom po\u010detkom devetnaestog veka ostavio je dodatne o\u017eiljke. Svaka obnova menjala je izgled ulica, pa danas gledate me\u0161avinu stilova iz nekoliko epoha.<\/p>\n\n\n\n

Najva\u017eniji po\u017ear izbio je u no\u0107i izme\u0111u 26. i 27. februara 1794. godine. Tada je izgorela palata Kristijanborg, a kraljevska porodica ostala je bez doma. Re\u0161enje je prona\u0111eno za samo nekoliko dana: kruna je otkupila dve plemi\u0107ke palate na trgu Amalienborg.<\/p>\n\n\n\n

Ta odluka i dalje traje. Danska kraljevska porodica \u017eivi na Amalienborgu vi\u0161e od dva veka. Zbog toga jedan po\u017ear iz osamnaestog veka i dalje odre\u0111uje gde \u0107ete videti smenu stra\u017ee.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Manon Les Suites Guldsmeden: komad d\u017eungle usred hladnog severa<\/h2>\n\n\n\n

Hotel sam birao pa\u017eljivo, jer mi sme\u0161taj nikada nije samo krevet. Manon Les Suites Guldsmeden<\/a><\/strong> nalazi se u ulici Gyldenl\u00f8vesgade 19, tik uz kopenha\u0161ka jezera. Do Str\u00f8geta i Tivolija sti\u017ee se za desetak minuta pe\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n

Re\u010d je o hotelu sa pet zvezdica i osamdeset sedam apartmana. Pripada porodi\u010dnoj grupi Guldsmeden Hotels, koja od 1999. godine gradi svoju pri\u010du na odr\u017eivosti i organskim proizvodima. Znak grupe je vilin konjic, pa \u0107ete ga sresti na posteljini, na \u010detkici za zube i na ulaznim vratima.<\/p>\n\n\n\n

Srce hotela je zatvoreni bazen Junglefish. Kada u\u0111ete u atrijum, te\u0161ko poverujete da ste u Danskoj. Palme, puzavice, terakota saksije i vise\u0107e lampe u obliku riba stvaraju ose\u0107aj tropskog dvori\u0161ta. Na krovu se nalazi terasa sa saunom i restoran Chapung, sa pogledom na gradska jezera.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Manon Les Suites Guldsmeden: Moje iskustvo sa Classic Apartmanom<\/h2>\n\n\n\n

Boravio sam u kategoriji sobe poznatijim kao Classic Apartman<\/a><\/strong> i iskreno da vam ka\u017eem zadr\u017eao bih se tamo mnogo du\u017ee. Prostor je podeljen na zonu za spavanje, kutak za sedenje i mali trpezarijski deo sa okruglim stolom.<\/p>\n\n\n\n

Uzglavlje je od bambusa, posteljina je meka i pamu\u010dna, a jastuci nose izvezen znak vilinog konjica. Na komodi me je do\u010dekao Marshall zvu\u010dnik, uz difuzor sa mirisom Casa Chaleur i kutiju maramica u recikla\u017enom papiru. Na zidu visi velika apstraktna slika koja daje karakter celom prostoru.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kupatilo prati istu prakti\u010dnost. Bele plo\u010dice, ogledalo u ramu od tikovine i lavabo od kamena deluju jednostavno i skupo u isto vreme. Kozmetika nosi potpis I Love Eco Essentials, sa uljem za telo, losionom, kremom za ruke i sapunom.<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e me je odu\u0161evio set sitnica na krevetu: bambusova \u010detkica, tablete za pranje zuba, kristalni dezodorans, \u010de\u0161alj i \u010depi\u0107i za u\u0161i od papira. Ni\u0161ta nije u plastici, a ni\u0161ta ne deluje jeftino. To je detalj po kome \u0107u pamtiti ovaj hotel. U narednom postu na blogu mo\u017eete o\u010dekivati detaljnu recenziju Manon Les Suites Guldsmeden<\/a><\/strong> hotela.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Nihavn, najfotografisaniji kanal u Skandinaviji<\/h2>\n\n\n\n

Nihavn je slika koju svi nose ku\u0107i. \u0160arene fasade, drveni brodovi i terase pune ljudi \u010dine najprepoznatljiviji prizor grada.<\/p>\n\n\n\n

Kanal je iskopan izme\u0111u 1670. i 1673. godine, po naredbi kralja Kristijana Petog. Kopali su ga \u0161vedski ratni zarobljenici, a svrha je bila prakti\u010dna: brodovi su trebali direktan pristup pijaci na trgu Kongens Nytorv. Vekovima je ovo bila radni\u010dka luka sa kr\u010dmama, mornarima i lo\u0161om reputacijom.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najstarija ku\u0107a nosi broj devet i poti\u010de iz 1681. godine. Trgova\u010dki saobra\u0107aj prestao je 1967. godine, a od 1977. ju\u017ena strana kanala pripada muzejskim brodovima.<\/p>\n\n\n\n

Hans Kristijan Andersen \u017eiveo je ovde na tri adrese. U ku\u0107i broj 20 objavio je 1835. godine svoju prvu zbirku bajki, me\u0111u kojima su Kresivo i Princeza na zrnu gra\u0161ka. Na broju 67 proveo je najdu\u017ei period, od 1848. do 1865. godine, a u broju 18 \u017eiveo je pri kraju \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n

Savet iz iskustva: do\u0111ite rano ujutru. Oko podneva se kej pretvori u reku ljudi, pa je fotografija bez gu\u017eve gotovo nemogu\u0107a. Ujutru je svetlo mek\u0161e, a boje ku\u0107a deluju punije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Str\u00f8get i trgovi starog jezgra<\/h2>\n\n\n\n

Str\u00f8get je pe\u0161a\u010dka ki\u010dma grada. Glavni potez duga\u010dak je oko kilometar i sto metara, a spaja Gradski trg sa trgom Kongens Nytorv.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljivo je kako je nastao. Grad je 1962. godine zatvorio ovu ulicu za automobile, \u0161to je tada delovalo kao hrabar potez. Uspeh je bio toliki da je Kopenhagen nastavio istim putem i postao uzor mnogim evropskim gradovima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160etnja Str\u00f8getom nije samo kupovina. Usput \u0107ete pro\u0107i kroz nekoliko trgova, a svaki ima svoj karakter. Amagertorv nosi Fontanu rode iz devetnaestog veka i pogled na zeleni toranj crkve Nikolaj, koja danas slu\u017ei kao izlo\u017ebeni prostor.<\/p>\n\n\n\n

Malo dalje le\u017ee Gamletorv i Nitorv, dva stara trga koja izgledaju kao jedan. Tu se nalazi i gradski sud sa mo\u0107nim stubovima i natpisom koji u prevodu glasi: zakonom se zemlja gradi. Ta re\u010denica dolazi iz starog danskog prava i savr\u0161eno opisuje mentalitet zemlje.<\/p>\n\n\n\n

Ako skrenete sa glavnog pravca, dobi\u0107ete nagradu. Uske ulice oko H\u00f8jbro Plads i Kultorveta pune su malih radnji, cve\u0107ara i kafea. Na trgu H\u00f8jbro stoji konjani\u010dki spomenik biskupu Absalonu, \u010doveka od koga je sve po\u010delo.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Gradski trg i Tivoli, drugo lice Kopenhagena<\/h2>\n\n\n\n

Zapadni kraj Str\u00f8geta izlazi na Gradski trg, poznat kao R\u00e5dhuspladsen. Ovo je naj\u017eivlje mesto u gradu i najbolja polazna ta\u010dka za prvo jutro.<\/p>\n\n\n\n

Na trgu stoji Fontana zmaja, sa bronzanim bikom i zmajem u borbi. Iznad nje se di\u017ee zgrada dnevnog lista Politiken, jedna od najprepoznatljivijih adresa danske \u0161tampe. Ovde se okupljaju navija\u010di, ovde se do\u010dekuje Nova godina i ovde se najbolje oseti puls grada.<\/p>\n\n\n\n

Preko puta trga nalazi se Tivoli, park koji je otvoren 1843. godine. Re\u010d je o jednom od najstarijih zabavnih parkova na svetu, a osnovao ga je Georg Karstensen. Drveni tobogan voz radi od 1915. godine i jo\u0161 uvek prima putnike.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tivoli nije samo park za decu. Ba\u0161te, jezerca, pozori\u0161ne scene i restorani \u010dine ga mestom u koje odlaze i odrasli, naro\u010dito uve\u010de. Kada se upale hiljade sijalica, ceo prostor deluje kao pozornica.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljiv je i uticaj koji je ovaj park ostavio. Volt Dizni je posetio Tivoli i, prema pri\u010dama koje Danci rado ponavljaju, odatle poneo ideje za svoj park. Bilo to ta\u010dno ili ne, veza izme\u0111u igre i lepog ure\u0111enja ovde je o\u010digledna.<\/p>\n\n\n\n

Ulaznica za park i ulaznica za vo\u017enje napla\u0107uju se odvojeno. Ako \u017eelite samo da pro\u0161etate, prva vam je sasvim dovoljna.<\/p>\n\n\n\n

Kopenhagen: Kristijanborg i Slotsholmen, srce danske dr\u017eave<\/h2>\n\n\n\n

Kristijanborg nije samo palata. To je zgrada u kojoj rade parlament, premijer i vrhovni sud, \u0161to je retkost u svetu.<\/p>\n\n\n\n

Palata stoji na Slotsholmenu, ostrvcetu okru\u017eenom kanalima. Ispod nje le\u017ee ostaci Absalonovog utvr\u0111enja iz 1167. godine i kasnijeg Kopenha\u0161kog zamka. Parlament ovde zaseda od 1928. godine.<\/p>\n\n\n\n

Toranj palate najvi\u0161i je u gradu i otvoren je za posetioce bez naplate. Vredi se popeti, jer odozgo Kopenhagen izgleda upravo onako kako ga pamtim: nizak, zelen i pun tornjeva.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U sklopu kompleksa nalazi se i Dvorska crkva. Unutra\u0161njost je svetla, klasi\u010dna i skoro asketska, sa belim stubovima i kupolom u kaseta obliku. Posle rasko\u0161i drugih evropskih crkava, ova ti\u0161ina prijatno iznenadi.<\/p>\n\n\n\n

Oko palate se nalazi nekoliko va\u017enih adresa. Torvaldsenov muzej \u010duva dela najpoznatijeg danskog vajara, dok Kraljevska biblioteka ima svoje savremeno krilo poznato kao Crni dijamant. Kraljevska ba\u0161ta biblioteke je mirno mesto za pauzu, a mnogi turisti pro\u0111u pored nje ne znaju\u0107i da postoji.<\/p>\n\n\n\n

Odavde je svega nekoliko koraka do Gamel Stranda. Tu se ukrcavaju brodi\u0107i za obilazak kanala, a ta vo\u017enja i dalje je najbolji uvod u grad.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Kongens Nytorv i Kraljevsko pozori\u0161te<\/h2>\n\n\n\n

Kongens Nytorv je najve\u0107i trg u starom jezgru. Nastao je u sedamnaestom veku, kada je kralj Kristijan Peti pro\u0161irio grad izvan srednjovekovnih zidina.<\/p>\n\n\n\n

U sredini stoji njegov konjani\u010dki spomenik, okru\u017een cvetnim lejama i drvoredom. Leti je ovo mesto za sedenje, a zimi se ovde postavlja klizali\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Sa ju\u017ene strane trga podi\u017ee se Kraljevsko dansko pozori\u0161te, zdanje iz 1874. godine sa kupolom i skulpturama na vrhu. Danska gluma\u010dka i baletska tradicija dugo se vezuje ba\u0161 za ovu adresu.<\/p>\n\n\n\n

Trg je i saobra\u0107ajno \u010dvori\u0161te. Metro linija sa aerodroma zavr\u0161ava upravo ovde, pa mnogi putnici prvi kontakt sa gradom ostvare na ovom mestu. Odavde kre\u0107ete u Nihavn, u Str\u00f8get ili prema kraljevskoj \u010detvrti.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Amalienborg, mesto gde stvarno \u017eivi kraljevska porodica<\/h2>\n\n\n\n

Amalienborg nije jedna palata, ve\u0107 \u010detiri gotovo identi\u010dne gra\u0111evine oko osmougaonog trga. Podigli su ih plemi\u0107i izme\u0111u 1750. i 1760. godine, po planovima dvorskog arhitekte Nikolaja Ejgtveda.<\/p>\n\n\n\n

Ceo kvart nosi ime Frederiksstaden i nastao je u \u010dast tri stotine godina vladavine ku\u0107e Oldenburg. U sredi\u0161tu trga stoji konjani\u010dki spomenik kralju Frederiku Petom, delo francuskog vajara \u017daka Salija.<\/p>\n\n\n\n

Kraljevska porodica useljava se 1794. godine, posle po\u017eara na Kristijanborgu. Od tada palate nose imena kraljeva: Kristijan Sedmi, Kristijan Osmi, Frederik Osmi i Kristijan Deveti.<\/p>\n\n\n\n

Smena stra\u017ee odvija se svakog dana u podne. Ceremonija je kratka i bez preterivanja, \u0161to je vrlo dansko. Vojnici u plavim uniformama i krznenim kapama izgledaju ozbiljno, ali publika stoji na svega nekoliko metara.<\/p>\n\n\n\n

Trg ima jo\u0161 jednu vrednost, a to je urbanisti\u010dka igra pogleda. Sa jedne strane osa vodi ka kupoli Mermerne crkve, a sa druge ka luci i zgradi Opere. Stanite ta\u010dno u sredinu i vide\u0107ete kako se ceo grad sla\u017ee u jednu liniju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Mermerna crkva i kupola koju pamtite<\/h2>\n\n\n\n

Mermerna crkva zvani\u010dno se zove Frederikova crkva. Nalazi se nekoliko desetina metara od Amalienborga i zatvara pogled sa zapadne strane trga.<\/p>\n\n\n\n

Kamen temeljac postavljen je 1749. godine, ali je gradnja i\u0161la te\u0161ko. Novca je nestalo, pa je ogromna nedovr\u0161ena gra\u0111evina vi\u0161e od jednog veka stajala kao ru\u0161evina usred grada. Re\u0161enje je stiglo tek kada je bankar Ce Ef Titgen otkupio projekat i finansirao zavr\u0161etak radova.<\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dni izgled dao je arhitekta Ferdinand Meldal, a crkva je otvorena 19. avgusta 1894. godine. Umesto skupog norve\u0161kog mermera, upotrebljen je kre\u010dnjak, pa ime crkve danas vi\u0161e govori o nameri nego o materijalu.<\/p>\n\n\n\n

Kupola ima raspon od trideset jedan metar i najve\u0107a je crkvena kupola u Skandinaviji. Oslanja se na dvanaest stubova, a iznutra deluje neverovatno lako.<\/p>\n\n\n\n

Unutra\u0161njost me je odu\u0161evila vi\u0161e od spolja\u0161njeg izgleda. Plavo i zlatno slikarstvo, mozaici, veli\u010danstvene orgulje i mermerni oltar prave utisak koji retko sretnete na severu. Ulaz je slobodan, a leti postoji i mogu\u0107nost uspona do kupole.<\/p>\n\n\n\n

Iznad ulaza stoji zlatan natpis koji u prevodu zna\u010di: re\u010d Gospodnja ostaje doveka. Oko crkve su postavljene statue poznatih danskih teologa i mislilaca, me\u0111u njima i Serena Kjerkegora.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Kastelet, mlin i crkva Svetog Albana<\/h2>\n\n\n\n

Kastelet je jedno od najbolje o\u010duvanih zvezdastih utvr\u0111enja u severnoj Evropi. Sagradili su ga izme\u0111u 1662. i 1665. godine, po nalogu kralja Frederika Tre\u0107eg i po planovima holandskog in\u017eenjera Henrika Rusea.<\/p>\n\n\n\n

Utvr\u0111enje ima pet bastiona, zemljane bedeme i kanale ispunjene vodom. Danas je to javni park, ali i dalje pripada vojsci. Crvene kasarne pore\u0111ane su du\u017e kaldrmisane ulice, a nad njima se vijori danska zastava.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U sredini kompleksa stoji \u017euta garnizonska crkva iz 1704. godine. Sa strane se nalazi drveni vetrenja\u010da mlin, jedan od najlep\u0161ih prizora u gradu. Ispred njega stoji stari top, pa se \u0161ala sama name\u0107e: mlin i topovska cev na istoj fotografiji.<\/p>\n\n\n\n

Odmah izvan bedema stoji crkva Svetog Albana, jedina anglikanska crkva u Danskoj. Njen \u0161iljati toranj i zidovi od kamenih oblutaka izgledaju kao da su preneti iz engleske provincije.<\/p>\n\n\n\n

Preporu\u010dujem obilazak u krug po bedemima. \u0160etnja traje oko pola sata, a putem se otvaraju pogledi na luku, jezerce sa lokvanjima i labudove. Ovo je bio moj najmirniji sat u gradu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Fontana Gefion i legenda o nastanku ostrva<\/h2>\n\n\n\n

Na ivici Kasteleta, u parku \u010cer\u010dil, stoji najve\u0107i spomenik u gradu. Fontana Gefion prikazuje sna\u017enu boginju kako tera \u010detiri vola preko stena.<\/p>\n\n\n\n

Legenda je vredna pam\u0107enja. Boginja Gefion dobila je od \u0161vedskog kralja onoliko zemlje koliko mo\u017ee da preore za jednu no\u0107. Ona je svoje sinove pretvorila u volove i izorala ostrvo Zeland, na kome i danas le\u017ei Kopenhagen.<\/p>\n\n\n\n

Vajar Anders Bundgard radio je figure izme\u0111u 1897. i 1899. godine. Bazene i ukrase zavr\u0161ili su kasnije, a fontana je prvi put proradila 14. jula 1908. godine. Poklon je stigao od fondacije pivare Karlsberg.<\/p>\n\n\n\n

Voda ovde nije tiha. Kaskade padaju bu\u010dno, a leti se oko fontane skupljaju posetioci sa svih strana sveta. Nedaleko odatle stoji spomenik kralju Frederiku Devetom, okrenut ka luci koju je voleo.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Mala sirena, najskromnija zvezda grada<\/h2>\n\n\n\n

Mala sirena je najfotografisanija skulptura u Danskoj i istovremeno najve\u0107e razo\u010daranje za mnoge posetioce. Visoka je svega metar i dvadeset pet centimetara i te\u0161ka oko sto sedamdeset pet kilograma.<\/p>\n\n\n\n

Otkrili su je 23. avgusta 1913. godine. Vajar Edvard Eriksen izradio ju je u bronzi, a poklonio ju je gradu pivar Karl Jakobsen. Njega je na tu ideju naveo balet po Andersenovoj bajci iz 1837. godine.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da o modelu je zanimljiva. Balerina Elen Prajs odbila je da pozira bez ode\u0107e, pa je telo skulpture modelovala vajareva supruga Elina.<\/p>\n\n\n\n

Sirena je pre\u017eivela mnogo toga. Kradena joj je glava, se\u010dena joj je ruka, vi\u0161e puta su je prekrivali bojom. Svaki put su je vra\u0107ali na isti kamen, kao da se grad tvrdoglavo dr\u017ei svog simbola.<\/p>\n\n\n\n

Moj savet je jednostavan. Ne dolazite ovamo samo zbog skulpture, ve\u0107 zbog \u0161etnje koja do nje vodi. Put preko Amalienborga, Gefion fontane i Kasteleta traje oko pola sata i lep\u0161i je od samog odredi\u0161ta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Rozenborg i Kraljevska ba\u0161ta<\/h2>\n\n\n\n

Rozenborg izgleda ta\u010dno onako kako zami\u0161ljate dvorac iz pri\u010de. Kule sa bakarnim krovovima, crvena cigla i opkop stvaraju sliku koja deluje nestvarno usred grada.<\/p>\n\n\n\n

Podigao ga je Kristijan \u010cetvrti izme\u0111u 1606. i 1633. godine, u stilu holandske renesanse, kao letnju rezidenciju. Danas dvorac slu\u017ei kao muzej sa dvadeset i \u010detiri prostorije ure\u0111ene hronolo\u0161ki.<\/p>\n\n\n\n

U podrumu se \u010duva ono zbog \u010dega mnogi dolaze: danski krunski dragulji. Tu su i kruna Kristijana \u010cetvrtog i ma\u010d ukra\u0161en draguljima, uz oklope i srebrninu.<\/p>\n\n\n\n

Oko dvorca se prostire Kraljevska ba\u0161ta, najstariji park u gradu. Leti je puna ljudi koji le\u017ee na travi, \u010ditaju ili ru\u010daju na otvorenom. Poseban deo zauzima ru\u017ei\u010dnjak sa niskim \u0161im\u0161irom, lavandom i spomenikom kraljici Karolini Amaliji.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj park mi je pokazao ne\u0161to va\u017eno o Dancima. Oni javni prostor koriste kao produ\u017eetak svog stana, bez ograda i bez pravila koja se svima vide. Zbog toga grad deluje toplije nego \u0161to klima nagove\u0161tava.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Muzeji i zelene oaze koje vredi videti u Kopenhagenu<\/h2>\n\n\n\n

Ako volite umetnost, Dr\u017eavni muzej umetnosti je obavezna adresa. Zgradu je projektovao Vilhelm Dalerup, a otvorena je 1896. godine. Zbirka pokriva sedam vekova, od starih majstora do savremenih dela.<\/p>\n\n\n\n

Nedaleko odatle nalazi se Prirodnja\u010dki muzej Danske. U dvori\u0161tu stoji ogroman meteorit, \u0161to je detalj koji deca pamte vi\u0161e od bilo koje vitrine.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Botani\u010dka ba\u0161ta je moje otkri\u0107e ovog putovanja. Prostire se na desetak hektara, a njeno srce je staklena Palmina ku\u0107a iz devetnaestog veka. Kada je gledate preko jezerca sa lokvanjima, dobijate jednu od najlep\u0161ih fotografija u gradu.<\/p>\n\n\n\n

Ova tri mesta le\u017ee jedno pored drugog, u zoni koju Danci zovu park muzeji. Jedna ulaznica pokriva nekoliko institucija, pa se lako popuni ceo dan.<\/p>\n\n\n\n

Za kraj dana preporu\u010dujem trg Izraels Plads. Vikendom se tu odr\u017eava buvljak, a ljudi prodaju porcelan, knjige i staru ode\u0107u. Ni\u0161ta vas ne obavezuje da kupite, ali atmosfera vredi.<\/p>\n\n\n\n

Kopenhagen: Luka, Opera i nova arhitektura<\/h2>\n\n\n\n

Kopenhagen se poslednjih decenija okrenuo svojoj luci. Stara pristani\u0161ta pretvorena su u stambene kvartove, a industrijske obale u \u0161etali\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Najupe\u010datljivije zdanje je Opera na ostrvu Holmen. Otvorena je 15. januara 2005. godine, po projektu arhitekte Heninga Larsena. Ceo objekat bio je poklon fondacije porodice Meler danskoj dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n

Zgrada ima \u010detrnaest spratova, od kojih je pet ispod nivoa vode. Ravan krov nadvija se nad staklenom fasadom kao ogromna daska, a plafon glavne sale prekriva zlatni listi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane vode di\u017ee se novi kvart sa zgradama u obliku stepenastih trouglova. Kontrast je jak, ali ne i neprijatan. Danci umeju da spoje staru ciglu i novi beton bez sva\u0111e me\u0111u njima.<\/p>\n\n\n\n

Najbolji na\u010din da sve to vidite je vo\u017enja brodi\u0107em. Tura traje oko sat vremena i provla\u010di se ispod niskih mostova, pored Kristijanshavna i zavojitog tornja crkve Na\u0161eg Spasitelja.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kristijanshavn i pogled sa vode<\/h2>\n\n\n\n

Preko mosta od starog jezgra le\u017ei Kristijanshavn. Ovu \u010detvrt je po\u010detkom sedamnaestog veka podigao Kristijan \u010cetvrti, kao deo novih utvr\u0111enja i kao trgova\u010dki kvart.<\/p>\n\n\n\n

Naselje je nastalo na ve\u0161ta\u010dkim ostrvima, pa kanali ovde imaju druga\u010diji ritam. Du\u017e vode stoje niske ku\u0107e, stara skladi\u0161ta i drveni brodovi, a bicikala ima vi\u0161e nego automobila.<\/p>\n\n\n\n

Najprepoznatljiviji je toranj crkve Na\u0161eg Spasitelja, sa spiralnim stepenicama koje se penju spolja. Uspon nije za one koji se pla\u0161e visine, ali pogled nadokna\u0111uje trud.<\/p>\n\n\n\n

U istoj \u010detvrti nalazi se i Kristijanija, samoprogla\u0161ena zajednica osnovana sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Za jedne je to slobodna komuna, za druge sporna ta\u010dka na mapi. U svakom slu\u010daju, pri\u010da je deo savremene istorije grada.<\/p>\n\n\n\n

Meni je Kristijanshavn ostao u se\u0107anju zbog ti\u0161ine. Nekoliko stotina metara od najve\u0107ih gu\u017evi dobijate kvart u kome ljudi sede na ivici keja i jednostavno gledaju u vodu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta jesti u Kopenhagenu<\/h2>\n\n\n\n

Danska kuhinja se dugo smatrala jednostavnom. Poslednjih decenija to se promenilo, jer je nordijski pristup hrani stekao ozbiljno ime u svetu.<\/p>\n\n\n\n

Osnovu i dalje \u010dini smerbred, otvoreni sendvi\u010d na ra\u017eenom hlebu. Na njega ide haringa, dimljeni losos, rostbif ili jaje sa krevetama. Porcija izgleda skromno, a zasiti vi\u0161e nego \u0161to o\u010dekujete.<\/p>\n\n\n\n

Uli\u010dna hrana ima svog \u0161ampiona, a to je danska vir\u0161la u zemi\u010dki. Kiosci sa hrenovkama deo su gradskog pejza\u017ea decenijama i cena je jedna od retkih koje ovde ne bole.<\/p>\n\n\n\n

Za slatki deo dana preporu\u010dujem pecivo sa cimetom. Danska pekarska tradicija je ozbiljna, a mirisi iz radnji ujutru rade posao bolje od svake reklame.<\/p>\n\n\n\n

Kafa je posebna pri\u010da. Danci piju mnogo kafe i uzimaju je ozbiljno, pa \u010dak i mali lokal obi\u010dno nudi dobro pripremljen napitak.<\/p>\n\n\n\n

Doru\u010dak u hotelu bio je moj omiljeni obrok. Organske namirnice, doma\u0107i hleb, sirevi i sve\u017ee vo\u0107e pokazuju kako izgleda kada neko ne \u0161tedi na po\u010deku dana.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: Grad na dva to\u010dka<\/h2>\n\n\n\n

Bicikl u Kopenhagenu nije hobi, ve\u0107 prevozno sredstvo. Trakovi su \u0161iroki, odvojeni od kolovoza i imaju sopstvene semafore.<\/p>\n\n\n\n

Prvog dana sam pogre\u0161io i stao na biciklisti\u010dki trak da napravim fotografiju. Zvono me je brzo podsetilo na pravila. Niko se nije naljutio, ali sam nau\u010dio lekciju.<\/p>\n\n\n\n

Iznajmljivanje to\u010dka je jednostavno i isplati se ako ostajete du\u017ee od dva dana. Grad je ravan, pa nema uspona koji bi vas obeshrabrili.<\/p>\n\n\n\n

Ako ipak ostajete pri hodanju, ra\u010dunajte na oko petnaest hiljada koraka dnevno. Ponesite udobne cipele, jer je kaldrma lepa za oko, ali te\u0161ka za stopala.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Prakti\u010dni saveti za putovanje u Kopenhagen<\/h2>\n\n\n\n

Aerodrom je udaljen svega osam kilometara od centra. Metro linija dva vozi do trga Kongens Nytorv za oko petnaest minuta, a voz sti\u017ee do glavne stanice za ne\u0161to vi\u0161e od deset.<\/p>\n\n\n\n

Danska koristi svoju krunu, ne evro. Kartice se primaju svuda, pa gotovinu prakti\u010dno ne\u0107ete ni izvaditi iz nov\u010danika.<\/p>\n\n\n\n

Cene su visoke, u to nema sumnje. Restoran, pi\u0107e i hotel ko\u0161taju osetno vi\u0161e nego u ju\u017enoj i isto\u010dnoj Evropi. Ipak, postoje na\u010dini da se tro\u0161kovi dr\u017ee pod kontrolom. Mnoge znamenitosti su besplatne, uklju\u010duju\u0107i Kastelet, Malu sirenu, Mermernu crkvu i toranj Kristijanborga.<\/p>\n\n\n\n

Najbolje vreme za dolazak je od maja do septembra. Leti dan traje dugo, a temperature retko postaju neprijatne. Vetar je stalni pratilac, pa je lagana jakna korisna i u julu.<\/p>\n\n\n\n

Za tri dana sti\u017eete da obi\u0111ete Nihavn, Amalienborg, Kristijanborg, Str\u00f8get, Kastelet i luku. \u010cetvrti dan otvara prostor za Tivoli, Rozenborg i muzeje.<\/p>\n\n\n\n

Rezervacije za popularne restorane vredi napraviti unapred. Isto va\u017ei i za obilazak Rozenborga tokom leta, jer redovi ume da budu dugi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta obu\u0107i u Kopenhagenu?<\/h2>\n\n\n\n

Danski stil je uzdr\u017ean i prakti\u010dan. Neutralne boje, \u010diste linije i kvalitetne tkanine vi\u0111aju se na svakom koraku.<\/p>\n\n\n\n

Poneo sam jaknu od prevrnute ko\u017ee, laganu pletenu majicu, ravne pantalone i udobne patike. Ta kombinacija je izdr\u017eala i sunce i vetar sa mora.<\/p>\n\n\n\n

Savet je jednostavan: birajte slojeve. Vreme se menja nekoliko puta dnevno, a ki\u0161a ume da stigne bez najave. Ki\u0161obran je manje koristan od kapulja\u010de, jer vetar retko dozvoljava mirno dr\u017eanje.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to \u0107u se vratiti u Kopenhagen?<\/h2>\n\n\n\n

Kopenhagen mi je ostao u glavi zbog ravnote\u017ee. Grad ima kraljevsku istoriju, ali nema kraljevsku pompu. Ima savremenu arhitekturu, ali nema hladno\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e pamtim jutra. Rano sam izlazio iz hotela, prolazio pored jezera i stizao do kanala pre nego \u0161to se probudi svet. U tim satima grad pripada onima koji hodaju.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj vodi\u010d kroz Kopenhagen ne pokriva sve. Ostali su mi Kristijanija, Luizijana muzej i vo\u017enja do Malmea, a to je dobar razlog za povratak.<\/p>\n\n\n\n

Ako planirate prvi put, dozvolite sebi bar tri dana. Kopenhagen ne voli \u017eurbu, a upravo u tome je njegova najve\u0107a vrednost.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Manon Les Suites Guldsmeden<\/a><\/strong>\u00a0pokazao se kao savr\u0161ena polazna ta\u010dka za ovakvo putovanje. Hotel koji tropsku toplinu i severnu jednostavnost dr\u017ei pod istim krovom, na nekoliko koraka od gradskih jezera i na desetak minuta hoda od starog jezgra. Ako planirate putovanje u Kopenhagen, ovu adresu u ulici Gyldenl\u00f8vesgade slobodno zapi\u0161ite na vrh svog spiska.<\/p>\n\n\n\n

Ovo je bilo moje pismo iz Danske. Slede\u0107e sti\u017ee uskoro, a do tada me pratite na Instagramu za jo\u0161 prizora iz prestonice koja \u017eivi u ritmu bicikala i vode. Ja \u0107u se sigurno vratiti, jer ovaj grad uvek prona\u0111e put do va\u0161eg srca!<\/p>\n\n\n\n

Srda\u010dni blogerski pozdrav iz Kopenhagena,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane\u00a0Svetske turisti\u010dke organizacije (UN Tourism)<\/a>\u00a0i\u00a0Manon Les Suites Guldsmeden<\/a><\/strong>\u00a0hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebi\u010dno podr\u017eali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobrodo\u0161li u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon \u0161to smo zajedno istra\u017eivali neke od najlep\u0161ih destinacija \u0161irom centralne, zapadne i ju\u017ene Evrope, ovog puta kre\u0107emo na sever, u zemlju hyggea, dizajna, kraljevske elegancije i bezvremenskog \u0161arma. Dobrodo\u0161li u Dansku. Postoje gradovi koji vas zapanje na prvi pogled i gradovi koji vas polako osvoje. Kopenhagen pripada onoj drugoj grupi. Sleteo sam bez velikih o\u010dekivanja, a oti\u0161ao sam sa ose\u0107ajem da sam upoznao grad koji zna \u0161ta radi. Ovaj vodi\u010d kroz Kopenhagen nastao je iz nekoliko… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":21046,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[10709,10721,10703,10722,10723,10715,10719,10714,10705,10726,10704,10710,10716,10706,10718,10712,9502,9601,9280,9003,10725,10708,10720,10702,10711,10724,8210,10707,10717,10713,10701],"class_list":["post-21017","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-amalienborg","tag-apartman-classic","tag-danska","tag-evropski-gradovi-za-vikend","tag-gradovi-skandinavije","tag-guldsmeden-hotels","tag-hoteli-u-kopenhagenu","tag-kastelet","tag-kopenhagen","tag-kopenhagen-danska","tag-kopenhagen-znamenitosti","tag-kristijanborg","tag-luksuzni-hoteli-kopenhagen","tag-mala-sirena","tag-manon-les-suites-guldsmeden","tag-mermerna-crkva","tag-mr-m-blog-putovanja","tag-mr-m-by-marko-tadic-2","tag-mr-m-by-marko-tadic-blog","tag-mr-m-by-marko-tadic-putovanja","tag-mr-m-u-kopenhagenu","tag-nihavn","tag-putopis-danska","tag-putovanje-u-kopenhagen","tag-rozenborg","tag-saveti-za-putovanje","tag-skandinavija","tag-sta-videti-u-kopenhagenu","tag-stroget","tag-tivoli","tag-vodic-kroz-kopenhagen"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21017","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21017"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21017\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21094,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21017\/revisions\/21094"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/21046"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21017"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21017"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21017"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}