{"id":21140,"date":"2026-09-04T08:00:00","date_gmt":"2026-09-04T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=21140"},"modified":"2026-09-03T10:27:20","modified_gmt":"2026-09-03T09:27:20","slug":"tods-u-nyhavnu-bezvremenski-muski-stil-na-keju-kopenhagena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/tods-u-nyhavnu-bezvremenski-muski-stil-na-keju-kopenhagena\/","title":{"rendered":"Tod’s u Nyhavnu: Bezvremenski mu\u0161ki stil na keju Kopenhagena"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji ljubitelji mode, dobrodo\u0161li u novu modnu pri\u010du na Mr.M blogu. Kopenhagen je poznat kao modna metropola gde moda ne poznaje granice. Tokom moje posete prestonici Danske uvideo sam da je stil lokalnog stanovni\u0161tva poprili\u010dno otvoren i da oni ne poznaju termin svedenosti, dok Tod’s<\/a><\/strong> antilop jakna je\u00a0\u017eiva definicija bezvremenske elegancije i svedenosti koja je su\u0161ta suprotnost danskog avangardnog stila.<\/p>\n\n\n\n

Ova modna pri\u010da nastala je na keju Nyhavn, u srcu danske prestonice. Oko mene su stajale drvene jedrilice, a iza njih red ku\u0107a u \u017eivim bojama. Ispred takve kulise obojene braon i be\u017e tonovima, moja odevna kombinacija deluje jo\u0161 smirenije. Kontrast nije bio preterano nagla\u0161ene, ali je bio potpuno uskla\u0111en.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to je Tod’s antilop jakna zvezda ove modne pri\u010de?<\/h2>\n\n\n\n

Odluku o glavnom komadu dana\u0161nje modne pri\u010de doneo sam brzo. Tod’s<\/a><\/strong> antilop jakna ima kroj koji poznajemo decenijama: opu\u0161tena ramena, ravan prednji deo, rebrasti okovratnik na struku i na rukavima. Taj kroj vodi poreklo iz vazduhoplovne ode\u0107e, a danas pripada klasi\u010dnoj mu\u0161koj garderobi.<\/p>\n\n\n\n

Boja je ovde presudna. Topla drap nijansa stoji ta\u010dno izme\u0111u pe\u0161\u010dane i boje duvana. Zbog toga se sla\u017ee sa plavim, belim, kremastim i sivim tonovima bez iakvih problema i napora. Nijedna od tih kombinacija ne deluje kao izlazak iz zone komfora.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Antilop kao materijal, sam po sebi, tra\u017ei malo hrabrosti. Povr\u0161ina upija svetlo umesto da ga odbija, pa jakna izgleda mek\u0161e i toplije od glatke ko\u017ee. Isto tako, svaki nabor ostaje vidljiv. Materijal bele\u017ei kretanje, sedenje i naslanjanje na ogradu.<\/p>\n\n\n\n

Upravo zato Tod’s<\/a><\/strong> antilop jakna deluje kao \u017eiv komad. Posle nekoliko sezona ona poprima oblik ramena onoga ko je nosi. Glatka ko\u017ea stari druga\u010dije, \u010desto ravnomernije, ali i bezli\u010dnije. Za mene je to klju\u010dna razlika. Volim odevne komade koji vremenom postaju li\u010dni. Jakna koja izgleda potpuno isto posle pet godina obi\u010dno zna\u010di da je nisam dovoljno nosio.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je nastala modna ku\u0107a Tod’s?<\/h2>\n\n\n\n

Pri\u010da ku\u0107e Tod’s<\/a><\/strong> po\u010dinje u italijanskom regionu Marke, u mestu Kazete d’Ete. Tamo je Filipo dela Vale krajem dvadesetih godina pro\u0161log veka pokrenuo malu obu\u0107arsku radionicu u porodi\u010dnoj ku\u0107i. Region je i pre toga imao vekovnu tradiciju izrade cipela.<\/p>\n\n\n\n

Prekretnica je stigla sa unukom osniva\u010da. Dijego dela Vale, ro\u0111en 1953. godine, odrastao je me\u0111u kalupima i ko\u017eom. Sredinom sedamdesetih putovao je u Njujork sa koferima punim uzoraka o\u010deve proizvodnje. Tamo je ubedio velike modne ku\u0107e da mu povere izradu obu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1978. preuzeo je porodi\u010dni posao i dao mu novo ime: J.P. Tod’s. Prefiks je nestao krajem devedesetih, pa je ostalo samo Tod’s. Oko porekla imena postoje dve verzije. Prema \u010desto citiranoj pri\u010di, prona\u0161ao ga je u telefonskom imeniku Bostona. Sam Dela Vale je godinama tvrdio ne\u0161to drugo: tra\u017eio je kratko ime koje se lako izgovara na svim jezicima.<\/p>\n\n\n\n

Ku\u0107a je vremenom prerasla u grupu. Pod istim krovom danas stoje i marke Fay, Hogan i francuski Roger Vivier. Akcije su bile na Milanskoj berzi od 2000. godine, a porodica je dru\u0161tvo povukla sa berze 2024. godine. Ono \u0161to me kod ove pri\u010de najvi\u0161e privla\u010di jeste doslednost. Ku\u0107a je izrasla iz zanata, a ne iz marketinga.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta Gommino govori o zanatu ku\u0107e Tod’s?<\/h2>\n\n\n\n

Nijedan komad ne obja\u0161njava Tod’s<\/a><\/strong> bolje od njihovih modela mokasina Gommino. Dijego dela Vale osmislio ga je krajem sedamdesetih, posle putovanja u Sjedinjene Dr\u017eave. Tamo je zapazio obu\u0107u voza\u010da trka\u010dkih automobila, sa \u0111onom koji ne klizi po papu\u010dicama.<\/p>\n\n\n\n

Rezultat je stigao 1979. godine. Gommino ima 133 mala gumena \u010depa na \u0111onu i potpuno mekan gornji deo. Ime dolazi od italijanske re\u010di za te gumice. Sam tvorac ih je opisivao kao rukavice za stopala.<\/p>\n\n\n\n

Detalj koji volim da prepri\u010davam ti\u010de se prvih reklama. Dela Vale je koristio stare fotografije Kerija Granta i Odri Hepber, kako bi mladoj marki dao patinu decenija. Potez je bio smeo, a publika je poverovala u pri\u010du.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je to va\u017eno za jaknu iz ove pri\u010de? Zato \u0161to ista logika stoji iza cele kolekcije ode\u0107e. Ku\u0107a polazi od materijala i udobnosti, a tek onda dodaje formu. Antilop jakna nema nijedan ukras koji ne slu\u017ei ne\u010demu.<\/p>\n\n\n\n

Kragna le\u017ei ravno preko ramena. D\u017eepovi sa preklopom stoje ta\u010dno tamo gde ruka pada. Patent zatvara\u010d klizi bez zapinjanja, \u010dak i kada je jakna raskop\u010dana do pola. Ni\u0161ta od toga ne primetite na prvi pogled, ali sve osetite tokom celog dana.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako Tod’s danas gleda na nasle\u0111e i dru\u0161tvenu odgovornost?<\/h2>\n\n\n\n

Postoji jedna epizoda koja mi mnogo govori o karakteru ove ku\u0107e. Dijego dela Vale je 2011. godine ponudio 25 miliona evra za obnovu rimskog Koloseuma. Italijanska dr\u017eava tada nije imala dovoljno sredstava za taj posao.<\/p>\n\n\n\n

Prva faza radova zapo\u010dela je u septembru 2013. godine. Stru\u010dnjaci su ru\u010dno, \u010detkama i vodenom maglom, skidali \u010da\u0111 i naslage sa spoljne fasade. Radovi na spolja\u0161njosti zavr\u0161eni su 2016. godine, a spomenik je ostao otvoren za posetioce tokom cele obnove.<\/p>\n\n\n\n

Dela Vale je vi\u0161e puta ponovio isto obja\u0161njenje. Tvrdio je da projekat nema komercijalni cilj i da ga vidi kao obavezu prema sopstvenoj zemlji. Grupa je kasnije podr\u017eala i druge poduhvate, me\u0111u njima obnovu brda koje je nadahnulo poznatu pesmu \u0110akoma Leopardija.<\/p>\n\n\n\n

Priznajem da ovakve vesti uti\u010du na moj odnos prema marki. Kupovina skupog odevnog komada uvek nosi i pitanje vrednosti. Volim kada iza cene stoji ne\u0161to vi\u0161e od logotipa.<\/p>\n\n\n\n

Naravno, nijedna velika ku\u0107a nema savr\u0161enu istoriju. Tod’s je kroz godine pro\u0161ao i kroz sporove oko znakova i oko odnosa u grupi. Ipak, veza sa italijanskim zanatom i sa italijanskim nasle\u0111em ostala je nepromenjena.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tod’s: Po \u010demu se prepoznaje dobra antilop jakna?<\/h2>\n\n\n\n

Ovo je pitanje koje mi \u010ditaoci naj\u010de\u0161\u0107e postavljaju. Odgovor po\u010dinje rukom, a ne o\u010dima. Kvalitetan antilop ima kratko, gusto i ujedna\u010deno vlakno. Kada pre\u0111ete dlanom, povr\u0161ina promeni ton, pa se odmah vrati u prvobitno stanje.<\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107i znak jeste te\u017eina. Dobra jakna od prevrnute ko\u017ee deluje lak\u0161e nego \u0161to izgleda. Ko\u017ea je stanjena do ta\u010dke u kojoj pada niz telo, ali i dalje dr\u017ei oblik ramena. Tvrda i te\u0161ka jakna obi\u010dno zna\u010di lo\u0161u obradu.<\/p>\n\n\n\n

Zatim gledam \u0161avove i unutra\u0161njost. Rebrasti okovratnik mora da bude u\u0161iven ravno, bez talasanja. Postava treba da klizi preko majice, jer se u suprotnom rukavi zadi\u017eu pri svakom pokretu.<\/p>\n\n\n\n

Odr\u017eavanje je jednostavnije nego \u0161to ljudi misle. Koristim mekanu \u010detku i prelazim uvek u istom smeru, jednom nedeljno. Mrlje od vode nestaju same, \u010dim se materijal osu\u0161i na sobnoj temperaturi. Grejalice i direktno sunce nikada ne dolaze u obzir.<\/p>\n\n\n\n

Jednu stvar posebno nagla\u0161avam. Antilop ne voli ki\u0161u, ali je ne mora ni izbegavati po svaku cenu. Kratak pljusak ne\u0107e naneti \u0161tetu, dok \u0107e sat vremena pod jakim vetrom i vodom ostaviti trag. U Kopenhagenu sam zato pratio prognozu ozbiljnije nego obi\u010dno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako sam uklopio Tod’s antilop jaknu u svoju svakodnevnu rutinu?<\/h2>\n\n\n\n

Pravilo koje primenjujem glasi ovako: glavni odevni komad u ovom slu\u010daju jakna se posebno istakle, dok ostatak odevne kombinacije dopunjuje celu pri\u010du. Zbog toga sam ispod nje poneo polo majicu u nijansi putera, bez ijednog vidljivog znaka. Farmerke su ostale klasi\u010dne i tamnoplave, sa opu\u0161tenom nogavicom.<\/p>\n\n\n\n

Tod’s<\/a><\/strong> antilop jakna najbolje izgleda raskop\u010dana. Tada se vide dve vertikalne linije patent zatvara\u010da, koje produ\u017eavaju siluetu. Kada zakop\u010dam samo donju tre\u0107inu, dobijam ne\u0161to zbijeniji utisak, prikladan za hladnija jutra.<\/p>\n\n\n\n

Du\u017eina rukava zaslu\u017euje pa\u017enju. Rebrasti okovratnik treba da stane ta\u010dno na zglob, tako da otkrije \u010dasovnik pri pokretu ruke. Na fotografijama sa keja vidi se upravo taj odnos jakne i \u010dasovnika. Boja obu\u0107e dr\u017ei ceo komplet na okupu. Pe\u0161\u010dane patike ponavljaju ton jakne, samo nekoliko nijansi svetlije. Zbog toga oko putuje odozgo nadole bez prekida, pa figura deluje vi\u0161a.<\/p>\n\n\n\n

Za ve\u010de bih promenio samo dve stvari. Umesto patika obuo bih tamnobraon mokasine, a umesto farmerki poneo bih pantalone klasi\u010dnog kroja. Jakna bi ostala ista, a utisak bi se potpuno promenio. Upravo u tome vidim njenu najve\u0107u vrednost.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

OUTFIT<\/h1>\n\n\n\n

Ko\u017ena Jakna:<\/em> Tod’s<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Polo<\/em>\u00a0Majica:<\/em>\u00a0Tod’s<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sat:<\/em> Armand Nicolet<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ranac:<\/em> 1900<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Farmerke:<\/em>\u00a0Missoni<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Patike:<\/em>\u00a0Carlos Santos<\/a><\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to sam ovu modnu pri\u010du zabele\u017eio ba\u0161 u Nyhavnu?<\/h2>\n\n\n\n

Nyhavn na danskom zna\u010di Nova luka. Kanal je iskopan izme\u0111u 1670. i 1673. godine, po nalogu kralja Kristijana Petog. Plan je izradio holandski in\u017eenjer za utvr\u0111enja Henrik Ruse. Posao su obavljali danski vojnici i \u0161vedski ratni zarobljenici iz rata koji je vo\u0111en od 1658. do 1660. godine.<\/p>\n\n\n\n

Namena je bila potpuno prakti\u010dna. Kanal je povezivao more sa starim gradskim jezgrom kod Kraljevog trga. Brodovi su tu istovarali teret i ribu, pa je kraj dugo imao lo\u0161u reputaciju. Pivo, mornari i tu\u010de \u010dinili su svakodnevicu.<\/p>\n\n\n\n

Danas ni\u0161ta od toga ne slutite. Severna strana kanala nosi red ku\u0107a od drveta, cigle i maltera, obojenih u \u017eutu, plavu, crvenu i oker. Najstarija me\u0111u njima nosi broj 9 i poti\u010de iz 1681. godine.<\/p>\n\n\n\n

Kada bolje pogledate fotografije, prepozna\u0107ete natpise na fasadama. Hyttefadet, Skipperkroen i Havfruen godinama stoje na istim mestima. Poslednji naziv zna\u010di sirena, \u0161to je slatka veza sa najpoznatijim danskim kipom.<\/p>\n\n\n\n

Ju\u017ena strana izgleda potpuno druga\u010dije. Tamo se ni\u017eu rasko\u0161ne palate, me\u0111u kojima i \u0160arlotenborg. Od 1977. godine taj deo kanala pripada muzejskoj luci, pa su vezovi rezervisani za stare brodove.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Koje tragove je Andersen ostavio na ovom keju?<\/h2>\n\n\n\n

Hans Kristijan Andersen je proveo oko osamnaest godina \u017eivota uz ovaj kanal. Menjao je adrese, ali nikada nije napu\u0161tao Nyhavn. Kada \u0161etate kejom, prolazite pored tri ku\u0107e koje su mu bile dom.<\/p>\n\n\n\n

Prva nosi broj 20. Tu je \u017eiveo u vreme kada je objavio svoje prve bajke. Zgrada je podignuta krajem sedamdesetih godina osamnaestog veka, a danas na fasadi stoji spomen plo\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Druga adresa nosi broj 67. Ku\u0107a je zidana u osamnaestom veku, a Andersen je u njoj proveo najdu\u017ei period. I tu posetioce do\u010dekuje plo\u010da sa njegovim imenom.<\/p>\n\n\n\n

Poslednja adresa nosi broj 18. Pisac se tu doselio 1871. godine i ostao do pred smrt, u avgustu 1875. godine. Zgrada danas prima gostuju\u0107e umetnike i nau\u010dnike.<\/p>\n\n\n\n

Most preko kanala tako\u0111e ima svoju pri\u010du. Prvi prelaz bio je privremen, drveni, i otvoren je 1874. godine. Sada\u0161nji most stoji na tom mestu od 1912. godine. Na nekoliko fotografija naslanjam se upravo na njegovu ogradu, pored kandelabra prekrivenog nalepnicama.<\/p>\n\n\n\n

Volim \u0161to ta me\u0161avina i dalje funkcioni\u0161e. Jedan most spaja bajke, jedrenjake i turiste sa fotoaparatima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta Missoni farmerke donose ovom izgledu?<\/h2>\n\n\n\n

Farmerke koje nosim potpisuje italijanska ku\u0107a Missoni<\/a><\/strong>. Kroj je namerno nenametljiv: visok struk, ravna nogavica i klasi\u010dnih pet d\u017eepova. Indigo je tamniji nego kod ve\u0107ine dana\u0161njih modela, pa se lepo sla\u017ee sa karamel bojom jakne.<\/p>\n\n\n\n

Iznena\u0111enje krije mali d\u017eep za nov\u010di\u0107e. Njegova unutra\u0161njost oblo\u017eena je tkaninom sa \u0161arenim prugama, u tirkiznoj, \u017eutoj, crvenoj i sivoj boji. Taj detalj nosi potpis ku\u0107e bez ijednog logotipa. Fotografija iz drugog dela ove pri\u010de pokazuje ga izbliza.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da ku\u0107e Missoni<\/a><\/strong> po\u010dinje 1953. godine u Galarateu. Otavio, kog su svi zvali Taj, i Rozita Misoni otvorili su malu pletarsku radionicu. Upoznali su se pet godina ranije, u Londonu. On je tada tr\u010dao finale trke na \u010detiristo metara sa preponama, na Olimpijskim igrama.<\/p>\n\n\n\n

Sve se promenilo kada su otkrili ma\u0161inu za pletenje sistema ra\u0161el. Ta ma\u0161ina omogu\u0107ila je pletenje vi\u0161e boja u obliku cik-cak linije. Tako je nastao znak koji ceo svet prepoznaje, poznat pod nazivom fiamato.<\/p>\n\n\n\n

Prvi veliki posao stigao je 1958. godine. Robna ku\u0107a Rina\u0161ente naru\u010dila je petsto haljina sa vertikalnim prugama. Bile su to prve haljine sa etiketom Missoni.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je porodica Misoni promenila italijansku modu?<\/h2>\n\n\n\n

Ku\u0107a se preselila u Sumirago kod Vareze, gde je porodica podigla i fabriku i dom. Prozori su gledali na planinu Monte Rozu, koju je Rozita posebno volela. Boje sa tih obronaka \u010desto su zavr\u0161avale na pletenim komadima.<\/p>\n\n\n\n

Prvu reviju u Milanu priredili su 1966. godine. Ve\u0107 slede\u0107e godine dogodio se incident koji je u\u0161ao u istoriju mode. Na reviji u firentinskoj palati Piti, Rozita je primetila da se manekenkama vide grudnjaci ispod tankog materijala.<\/p>\n\n\n\n

Zamolila je devojke da ih skinu. Pod jakim reflektorima haljine su postale providne, pa je vest obi\u0161la svet. Ku\u0107a je preko no\u0107i dobila ogromnu pa\u017enju, a Milano je krenuo putem ka modnoj prestonici.<\/p>\n\n\n\n

Osniva\u010di su posao predali deci 1997. godine. Otavio je preminuo u maju 2013. godine, u devedeset drugoj godini. Rozita nas je napustila 1. januara 2025. godine, u devedeset tre\u0107oj.<\/p>\n\n\n\n

Kada danas obu\u010dem njihove farmerke, razmi\u0161ljam o toj upornosti. Sedam decenija rada u istom mestu, sa istim potpisom. Skriveni \u0161areni d\u017eep zato ne do\u017eivljavam kao ukras. Do\u017eivljavam ga kao potpis jedne porodice.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tod’s: Za\u0161to polo majica od svilenog konca menja utisak?<\/h2>\n\n\n\n

Ispod jakne nosim polo majicu ku\u0107e Tod’s<\/a><\/strong>, u boji putera. Pletena je od svilenog konca, sa kratkim rukavima i sa dva dugmeta. Ivice na rukavima i na dnu imaju rebrasti zavr\u0161etak, pa majica lepo pada preko struka.<\/p>\n\n\n\n

Svila ovde radi tri stvari istovremeno. Prvo, daje tihi sjaj koji glatki pamuk nikada ne posti\u017ee. Drugo, hladi telo tokom dana, jer vlakno propu\u0161ta vazduh. Tre\u0107e, dr\u017ei oblik kragne bez ijedne \u0161avne oja\u010dane trake.<\/p>\n\n\n\n

Kragna zaslu\u017euje posebnu pohvalu. Stoji mekano, ali ne pada preko okovratnika jakne. Zbog toga izgled ostaje uredan i kada raskop\u010dam gornje dugme.<\/p>\n\n\n\n

Boja je pa\u017eljivo odabrana. Puter je topliji od bele i mnogo bla\u017ei od \u017eute. Uz karamel antilop stvara ne\u017ean prelaz, umesto o\u0161tre granice. Bela majica bi na ovom mestu delovala grubo.<\/p>\n\n\n\n

Ovakva majica re\u0161ava jedan \u010dest problem. Mu\u0161karci u pedesetim godinama \u010desto biraju izme\u0111u preterano sportske i preterano formalne gornje ode\u0107e. Pletena polo majica stoji ta\u010dno izme\u0111u. Uz sako izgleda pristojno, a uz jaknu i farmerke potpuno opu\u0161teno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ko stoji iza \u010dasovni\u010darskog brenda Armand Nicolet?<\/h2>\n\n\n\n

Na ruci nosim \u0161vajcarski \u010dasovnik marke Armand Nicolet. Pri\u010da ove ku\u0107e po\u010dinje 1875. godine u Tramelanu, planinskom selu u Bernskoj Juri. Armand Nikole, sin \u010dasovni\u010dara, tada je otvorio sopstvenu radionicu.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 do 1902. godine radionica je pravila d\u017eepne \u010dasovnike sa velikim komplikacijama. Jedan primerak imao je ku\u0107i\u0161te od ru\u017ei\u010dastog zlata, emajlirani broj\u010danik, hronograf sa jednim tasterom, potpuni kalendar i mehanizam koji otkucava sate i minute. Nekoliko takvih komada i danas stoji u muzeju ku\u0107e u Tramelanu.<\/p>\n\n\n\n

Osniva\u010d je preminuo 1939. godine, pa je posao preuzeo sin Vili. Pod njegovom upravom radionica je izrasla u velikog proizvo\u0111a\u010da mehanizama za druge marke.<\/p>\n\n\n\n

Sedamdesete i osamdesete donele su najte\u017eu krizu. Kvarcni mehanizmi preplavili su tr\u017ei\u0161te, a mnoge stare \u0161vajcarske ku\u0107e zatvorile su vrata. Armand Nicolet je pre\u017eiveo zahvaljuju\u0107i ugledu i saradnji sa velikim imenima.<\/p>\n\n\n\n

Nova era po\u010dela je 1987. godine. Vili Nikole tada je upoznao Rolanda Bragu, italijanskog zaljubljenika u \u010dasovnike. Ta poznanica dala je ku\u0107i smer koji i danas prati.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta krije referenca A844AAA-AG-M9742?<\/h2>\n\n\n\n

Model koji nosim pripada liniji M02-4. Ku\u0107i\u0161te od ner\u0111aju\u0107eg \u010delika ima pre\u010dnik od 42 milimetra. Uz njega ide \u010deli\u010dna narukvica sa preklopnom kop\u010dom.<\/p>\n\n\n\n

Broj\u010danik je najlep\u0161i deo ovog \u010dasovnika. Srebrnasta povr\u0161ina ukra\u0161ena je giljo\u0161 tehnikom, pa svetlost putuje preko sitnih koncentri\u010dnih linija. Zbog toga se ton menja pri svakom pokretu ruke. Na fotografijama snimljenim uz sami kanal to se lepo vidi.<\/p>\n\n\n\n

Re\u010d je o hronografu sa automatskim navijanjem. Unutra kuca mehanizam kalibra SW-500. Dva mala broj\u010danika prate proteklo vreme, dok prozor\u010di\u0107 sa datumom stoji uz brojku tri.<\/p>\n\n\n\n

Ku\u0107i\u0161te \u0161titi safirno staklo, otporno na grebanje. Pole\u0111ina je providna, pa se mehanizam vidi bez ikakvog alata. Vodootpornost od sto metara pokriva sve svakodnevne situacije.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to ovaj \u010dasovnik \u010dini posebnim jeste odnos cene i sadr\u017eaja. \u0160vajcarski hronograf sa giljo\u0161 broj\u010danikom i providnom pole\u0111inom obi\u010dno ko\u0161ta mnogo vi\u0161e. Ku\u0107a sa istorijom dugom vi\u0161e od stotinu godina ovde nudi ozbiljan komad, bez glasnog marketinga.<\/p>\n\n\n\n

Uz karamel antilop \u010delik izgleda \u010disto i mirno. Srebrnasti broj\u010danik ponavlja ton patent zatvara\u010da, pa se ceo izgled zaokru\u017euje.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je nastao brend 1900 i ranac Grande Tempo?<\/h2>\n\n\n\n

Ranac koji nosim potpisuje marka 1900<\/a><\/strong>. Iza nje stoji porodi\u010dno preduze\u0107e Manifattura Ceraolo Moroni<\/a><\/strong>, sa vi\u0161e od \u010detrdeset godina iskustva. Decenijama su pravili luksuznu ambala\u017eu i ko\u017ene dodatke za velike \u010dasovni\u010darske i draguljarske ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Ime marke krije zanimljivu igru. Skra\u0107enica MCM, ispisana rimskim brojevima, daje broj 1900. Nasle\u0111e je tako upisano u sam naziv.<\/p>\n\n\n\n

Filozofija se svodi na jednu re\u010denicu iz njihove pri\u010de. Pravi luksuz nije preterivanje, ve\u0107 ravnote\u017ea, preciznost i pa\u017enja prema detalju. Proizvodnja se osmi\u0161ljava u Italiji, a in\u017eenjering se obavlja u \u0160vajcarskoj.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Jedan detalj posebno volim. Metalni delovi ra\u0111eni su isklju\u010divo za ovu marku, a nadahnu\u0107e su potra\u017eili u ku\u0107i\u0161tima \u010dasovnika \u017deralda \u017dente. Kada uzmete kop\u010du u ruku, ta veza postane potpuno jasna.<\/p>\n\n\n\n

Model koji nosim zove se Tempo Grande. Napravljen je od zrnaste ko\u017ee, sa umecima od bru\u0161ene ko\u017ee. Prepoznatljiv detalj jeste uko\u0161eni patent zatvara\u010d, koji ide preko gornjeg dela ranca.<\/p>\n\n\n\n

Unutra\u0161njost je promi\u0161ljena do kraja. Tu su oblo\u017eena pregrada za prenosivi ra\u010dunar, d\u017eep za telefon, dr\u017ea\u010d za kartice, kukica za klju\u010deve i dr\u017ea\u010di za dve olovke. Spolja stoje dva d\u017eepa sa patent zatvara\u010dem.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za\u0161to Carlos Santos patike zaslu\u017euju pa\u017enju?<\/h2>\n\n\n\n

Na nogama nosim model Lonnie<\/a><\/strong> portugalske ku\u0107e Carlos Santos<\/a><\/strong>. Gornji deo spaja antilop u dve nijanse peska, sa tankim tamnim linijama koje prate kroj. \u0110on u be\u017e boji daje toplinu koju bela guma nikada ne bi dala.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da osniva\u010da po\u010dinje veoma rano. Karlos Santos je sa \u010detrnaest godina po\u010deo da radi u obu\u0107arskoj industriji, u preduze\u0107u Zarko u mestu Sao \u017doao da Madeira. Bile su to kasne \u0161ezdesete godine, u zemlji koja tada nije razmi\u0161ljala o luksuzu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Mladi\u0107 je be\u017eao iz kancelarije u pogon, da gleda kako nastaju cipele. Kasnije je putovao svetom, obilazio revije i kupovao skupu obu\u0107u koju nikada nije obuo. Rasklapao ih je, da bi razumeo tehnike velikih majstora.<\/p>\n\n\n\n

Vremenom je postao suvlasnik, pa zatim jedini vlasnik preduze\u0107a u kome je po\u010deo. Danas ku\u0107a ima vi\u0161e od sedamdeset godina istorije. Uz osniva\u010da rade \u0107erka Ana i sin Armando.<\/p>\n\n\n\n

Model Lonnie koristi takozvanu \u0160trobel konstrukciju. Zahvaljuju\u0107i njoj patika je mekana i savitljiva od prvog dana. Posle celodnevne \u0161etnje po kaldrmi to sam osetio veoma jasno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako paleta boja dr\u017ei ceo outfit na okupu?<\/h2>\n\n\n\n

Kada gledam ove fotografije, vidim tri porodice boja. Prva je topla i pe\u0161\u010dana: jakna, majica i patike. Druga je hladna i plava: farmerke. Tre\u0107a je tamna i mirna: ranac i \u010delik na ruci.<\/p>\n\n\n\n

Odnos me\u0111u njima nije slu\u010dajan. Topli tonovi zauzimaju najve\u0107u povr\u0161inu, pa vode ceo utisak. Plava slu\u017ei kao osnova koja spu\u0161ta pogled nadole. Tamnobraon i \u010delik rade kao ta\u010dke oslonca.<\/p>\n\n\n\n

Ovakav pristup ima jednu veliku prednost. Svaki komad mo\u017eete zameniti bez ru\u0161enja celine. Bela majica, sivi d\u017eemper ili maslinaste pantalone uklopili bi se bez razmi\u0161ljanja.<\/p>\n\n\n\n

Kulisa je odigrala svoju ulogu. Ku\u0107e u Nyhavnu nose \u017eutu, crvenu, plavu i oker boju. Da sam obukao ne\u0161to \u0161areno, izgled bi se izgubio u pozadini. Mirna paleta je zato bila jedini razuman izbor.<\/p>\n\n\n\n

Postoji i prakti\u010dan razlog. Putujem \u010desto, a prtljag mi je uvek ograni\u010den. Kada svi komadi dele istu porodicu boja, iz jednog kofera dobijam pet ili \u0161est razli\u010ditih kombinacija.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta ovakav pristup zna\u010di za mu\u0161ki bezvremenski stil?<\/h2>\n\n\n\n

Sa godinama sam prestao da jurim novitete. Umesto toga gradim garderobu koja se ponavlja, ali nikada ne dosadi. Tod’s antilop jakna savr\u0161eno opisuje taj na\u010din razmi\u0161ljanja.<\/p>\n\n\n\n

Ona nema rok trajanja. Isti kroj postojao je pre trideset godina i postoja\u0107e za trideset godina. Zbog toga tro\u0161ak posmatram raspore\u0111eno na mnogo sezona, a ne na jednu.<\/p>\n\n\n\n

Isto pravilo primenjujem na sve ostalo. \u010casovnik sa mehani\u010dkim pogonom traje decenijama, uz redovan servis. Ranac od prave ko\u017ee postaje lep\u0161i kada dobije prve tragove kori\u0161\u0107enja. Patike od antilopa mogu da se o\u010diste i osve\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Postoji i mirniji, li\u010dni deo ove pri\u010de. Kada znam da mi stvari stoje dobro, ujutru ne gubim vreme. Otvorim orman, uzmem jaknu i iza\u0111em. Ta jednostavnost vredi vi\u0161e nego \u0161to zvu\u010di. Mu\u0161karcima koji tek grade ovakvu garderobu uvek dajem isti savet. Krenite od jednog odli\u010dnog komada gornje ode\u0107e. Sve ostalo mo\u017eete graditi polako, oko njega.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kopenhagen: \u0160ta nosim sa ovog putovanja?<\/h2>\n\n\n\n

Kopenhagen ima poseban ritam. Ljudi hodaju sporije nego u Milanu, a obla\u010de se drasti\u010dno upadljivije nego u Parizu. Njihova ekscentri\u010dna elegancija po\u010diva na materijalu i kroju, ne na brendovima.<\/p>\n\n\n\n

Upravo zato mi se ovaj grad u\u010dinio kao pravo mesto za ovu pri\u010du. Tod’s antilop jakna ne tra\u017ei pa\u017enju, ali je uvek dobije. Ona pripada istoj \u0161koli mi\u0161ljenja kao i danski dizajn: manje delova, bolji materijali, du\u017ei vek.<\/p>\n\n\n\n

Dok sam sedeo na kamenom stubu uz kanal, primetio sam ne\u0161to zanimljivo. Nekoliko prolaznika zastalo je da pogleda jaknu, ali niko nije tra\u017eio logotip za prepoznavanje. Ljudi prepoznaju kvalitet i bez etikete.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ako ste razmi\u0161ljali o ulaganju u kvalitetnu jaknu od prevrnute ko\u017ee, uzmite ovaj tekst kao mali podsticaj. Odaberite boju koju ve\u0107 imate u ormanu, isprobajte nekoliko krojeva i uzmite onaj u kome zaboravite da nosite ne\u0161to novo. To je znak da ste pogodili!<\/p>\n\n\n\n

Kako vam se dopao moj dana\u0161nji outfit? Zaista sam se potrudio da pripremim ovaj post sa puno ljubavi i nadam se da vam se svi\u0111a! Ako imate bilo kakvih pitanja, komentara, sugestija ili poruka za mene, mo\u017eete mi pisati ispod u komentarima. Naravno, kao i uvek, mo\u017eete me kontaktirati putem elektronske po\u0161te ili dru\u0161tvenih mre\u017ea koje mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a><\/strong>. Vidimo se uskoro u novim modnim avanturama na Mr.M blogu!<\/p>\n\n\n\n

Srda\u010dni blogerski pozdrav iz Kopenhagena,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane\u00a0Tod’s<\/a>, Missoni<\/a>,\u00a01900<\/a>\u00a0(Manifattura Ceraolo Moroni<\/a><\/strong>), Armand Nicolet<\/a>\u00a0i\u00a0Carlos Santos<\/a>\u00a0brendova. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju proizvoda.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji ljubitelji mode, dobrodo\u0161li u novu modnu pri\u010du na Mr.M blogu. Kopenhagen je poznat kao modna metropola gde moda ne poznaje granice. Tokom moje posete prestonici Danske uvideo sam da je stil lokalnog stanovni\u0161tva poprili\u010dno otvoren i da oni ne poznaju termin svedenosti, dok Tod’s antilop jakna je\u00a0\u017eiva definicija bezvremenske elegancije i svedenosti koja je su\u0161ta suprotnost danskog avangardnog stila. Ova modna pri\u010da nastala je na keju Nyhavn, u srcu danske prestonice. Oko mene su stajale drvene jedrilice, a iza njih red ku\u0107a u \u017eivim bojama. Ispred takve kulise… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":21144,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[52,159],"tags":[10626,10439,7837,10749,9718,10753,10703,10752,5719,10744,8805,10756,10705,10646,8261,56,9607,10747,10748,1075,54,55,9280,9525,8793,10759,9279,3149,9379,8978,9602,9524,10735,10755,10754,9797,10757,8794,10760,10750,10751,10304,10142,10173,10743,10746,141,10758],"class_list":["post-21140","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-moda","category-outfit-post","tag-1900-accessories","tag-antilop-jakna","tag-armand-nicolet","tag-armand-nicolet-m02-4","tag-carlos-santos","tag-carlos-santos-lonnie","tag-danska","tag-hronograf","tag-italijanska-moda","tag-jakna-od-prevrnute-koze","tag-jesenja-moda","tag-kej-nyhavn","tag-kopenhagen","tag-kozni-ranac","tag-luksuzna-moda","tag-marko-tadic","tag-marko-tadic-bloger","tag-missoni","tag-missoni-farmerke","tag-modni-blog","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mr-m-by-marko-tadic-blog","tag-muska-elegancija","tag-muska-garderoba","tag-muska-jakna-za-jesen","tag-muska-luksuzna-moda","tag-muska-moda","tag-muska-moda-balkan","tag-muska-moda-za-putovanja","tag-muski-modni-blog","tag-muski-stil","tag-nyhavn","tag-nyhavn-kopenhagen","tag-patike-od-antilopa","tag-portugalska-obuca","tag-putovanje-danska","tag-stil-za-muskarce","tag-stil-za-muskarce-posle-cetrdesete","tag-svajcarski-casovnik","tag-tempo-grande-ranac","tag-tiha-elegancija","tag-tihi-luksuz-muska-moda","tag-tihi-luksuz-muskarci","tag-tods-antilop-jakna","tag-tods-jakna","tag-tods","tag-ulaganje-u-garderobu"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21140","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21140"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21140\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21178,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21140\/revisions\/21178"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/21144"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21140"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21140"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21140"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}