![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/Pisma-iz-Finske-Zimska-idila-u-Helsinkiju-Mr.M-by-Marko-Tadic.jpg\")
<\/a><\/p>\nKo je bio u prilici da poseti ovu \u010darobnu zemlju, shvatio je da to zapravo i nije \u0161ala! Finci su ina\u010de poznati po svojoj srda\u010dnosti i ulozi dobrih doma\u0107ina. Uvek se trude da vas do\u010dekaju sa osmehom na licu i da vam pomognu iako mo\u017eda ne govorite engleski ili finski jezik. Pre nego \u0161to po\u010dnem sa dana\u0161njim postom \u017eeleo bih da se zahvalim od srca Turisti\u010dkoj organizaciji grada Helsinkija<\/strong><\/em><\/a> na ovoj izuzetnoj prilici da osetim sve lepote prestonice Finske. Tako\u0111e, zahvaljujem se i ostalim njihovim partnerima koji su pru\u017eili svoju nesebi\u010dnu podr\u0161ku ovom projektu. Jo\u0161 jednom, hvala od srca!<\/p>\n Pre samog puta potrudio sam se da ne\u0161to vi\u0161e saznam o ovoj neobi\u010dnoj zemlji Severne Evrope, kao i neke osnovne informacije o samom gradu. Jedine asocijacije koje su mi pre ovog putovanja bile u mislima su: Deda Mraz i \u010duvena hladno\u0107a, koja \u0161tipa za obraze…<\/p>\n Finska je ujedno bila i moja prva “stanica” u Severnoj Evropi, tako da nisam znao ta\u010dno \u0161ta me tamo o\u010dekuje. Uz malu pomo\u0107 mojih koleginica i dobrih prijateljica, blogerke Suzane Sab i jutjuberke Tamare Pavi\u010devi\u0107 koja ina\u010de tamo provodi dosta vremena jer je njen otac – ko\u0161arka\u0161ki as Mihailo Pavi\u010devi\u0107, vi\u0161e puta odveo Finsku do dr\u017eavnog prvenstva! Ove dve zlatne devojke su mi bile od velike pomo\u0107i i jedine su imale strpljenja da odgovaraju na sva moja “dosadna” pitanja!<\/p>\n Prvi dan je bio poprili\u010dno uzbudljiv jer je sam put trajao par sati jer na \u017ealost ne postoje direktni letovi izme\u0111u Srbije i Finske. Nekako je mali Marko uspeo i da odspava koji sat na letovima, pa me umor nije odmah sustigao kako to ina\u010de zna da bude kod mene na putovanjima. Brzo smo ugledali svetla Helsinkija, prestonice Finske.<\/p>\n Brzo sam utonuo u san jer sam znao da mog fotografa i mene \u010deka jedan uzbudljiv dan. Ujutru sam ustao mnogo ranije nego \u0161to znam da to radim na putovanjima, pa sam po\u010deo da ska\u010dem po glavi fotografu ve\u0107 od ranog jutra – oko 5 sati…<\/p>\n \u010cim sam video prve sun\u010deve zrake, sa\u010dekao sam jo\u0161 koji sat da bih u neko normalno vreme iza\u0161ao napolje da istra\u017eujem Helsinki. Prva stanica – Katedrala u Helsinkiju (Luteranska katedrala). To je ona bela gra\u0111evina koju svi vidite na skoro svakoj razglednici kako iz Helsinkija, tako i iz Finske. Kada pretra\u017eujete osnovne informacije o Helsinkiju na internetu, prva slika koju \u0107ete imati priliku da vidite je upravo slika Helsin\u0161ke katedrale.<\/p>\n Moja prva misija tog jutra je bila da posetim znamenitost koja ozna\u010dava Helsinki. Lutanje gradom je kratko trajalo, ljubazna i nasmejana lica Finaca tog jutra su mi samo rekli da pratim tramvajske \u0161ine i da \u0107u u jednom momentu ugledati \u010duvenu belu katedralu. Kao \u0161to mo\u017eete i sami primetiti na slikama iznad, nismo mi bili jedini tog jutra koji smo \u017eeleli da posetimo mesto koje tokom godine privla\u010di veliki broj turista u Helsinki.<\/p>\n Ulice ovog grada su neobi\u010dne, fasade koje su izra\u0111ene delimi\u010dno u crvenoj cigli, naravno poneku gra\u0111evinu krase detalji koji vas na tren mogu “prevariti” da se nalazite u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Lutanje nije dugo trajalo, ali smo morali i malo da odmorimo pa smo napravili jednu malu slatku pauzu u kafeu Karl Frazer. Jedan od najstarijih kafea u Helsinkiju. Njihovi slatki proizvodi se prodaju \u0161irom cele Finske i stvarno su njihove \u010dokolade zbog neobi\u010dnih ukusa osvojile moje srce. Ako vas put navede u Helsinki, obavezno da posetite ovaj mali slatki hedonisti\u010dki raj.<\/p>\n Nakon kratke i slatke pauze do\u0161lo je vreme da se mali Marko malo kulturno uzdigne pa sam re\u0161io da posetim nacionalnu galeriju Ateneum. Mnogi turisti ga nazivaju i “Finskim Luvrom”, ali mislim da je ovaj muzej malo druga\u010diji. Sam muzej je dosta manji, ali prostor je odli\u010dno iskori\u0161\u0107en i ima neki logi\u010dan raspored, jer se stalno doga\u0111a u Luvru da se izgubim i da ne vidim odre\u0111ene slike zbog kojih sam do\u0161ao.<\/p>\n Zanimljiva je pri\u010da kako je ovaj muzej nastao. Ateneum muzej je otvoren za javnost davne 1888. godine, pod jednim krovom su bile dve umetni\u010dke \u0161kole. Jedna \u0161kola je bila \u0161kola likovne umetnosti, dok je druga bila \u0161kola primenjenih umetnosti.<\/p>\n Kada je otvoren muzej mnogi ljudi su smatrali da je on isuvi\u0161e daleko od samog centra grada i to im se nije dopalo. Mislim da su danas svi zadovoljni lokacijom samog muzeja jer se nalazi u samom centru gradskog jezgra. Ko zna mo\u017eda je umetnost na kraju odlu\u010dila gde \u0107e biti “srce” grada!<\/p>\n Ateneum muzej je mesto koje mo\u017eete obi\u0107i za sat, dva vremena bez ikakvog optere\u0107enja. Najva\u017enija je postavka dela poznatih finskih umetnika i zastupnika klasike koja nije zaobi\u0161la ovu bajkovitu zemlju na severu Evrope.<\/p>\n Slika iznad je poznato delo finskog – \u0161vedskog slikara Ferdinanda Rajta (Ferdinand von Wright). On je bio poznat publici zbog svoje prevelike ljubavi prema pticama i pejza\u017eima i on je uvek pokazivao stanje u dru\u0161tvu, kroz likove ptica. Njegovo najpoznatije delo pod nazivom “Borba tetreba” mo\u017eete videti na slici iznad. Postoji vi\u0161e teorija koje poku\u0161avaju da objasne cilj ovog dela, jedno od najlep\u0161ih pri\u010da da je u pitanju velika ljubav. Kao \u0161to mo\u017eete primetiti na slici su dva mu\u017eijaka tetreba, koji se bore za ljubav \u017eenke… Siguran sam da ste svi \u010duli za izraz: “Zaljubljen kao tetreb!”. Ovo je pravi slikoviti prikaz tog izraza.<\/p>\n Ova prava mala umetni\u010dka riznica u samom srcu Helsinkija \u0107e vam promeniti pogled na umetnost. Narod u Finskoj je ina\u010de dosta vezan za prirodu i kult prirode je veoma bitan u njihovom \u017eivotu. Trude se maksimalno da \u017eive zdrav na\u010din \u017eivota, automobila na ulicama je sve manje… Veliki su ljubitelji bicikla, iako su trenutno njihove temperature izuzetno niske za tu vrstu sportskih aktivnosti (bar za mene!).<\/p>\n Nakon u\u017eivanja u umetni\u010dkim delima, iskoristio sam svoju priliku da se uverim u lepotu predivnog pogleda koji se pru\u017ea iz glavnog hola gde su izlo\u017eena dela moderne umetnosti. Moram priznati da je ovaj pogled na Helsinki veli\u010danstven, uspeli da prona\u0111emo svoje mesto na klupi dok je moj fotograf poku\u0161avao da malkice pomeri klupu na sredinu… To se zove upornost, nemojte to poku\u0161avati sami… Mog fotografa je nervirala asimetrija, pa smo proveli dodatnih sat vremena dok nismo uspeli da postavimo stvari na svoje mesto… Bolje vi\u0161e da ne pri\u010dam! \ud83d\ude00<\/p>\n Vreme u muzeju je prosto proletelo, nisam vam hteo spominjati detalje oko fotografisanja dela sa tetrebima jer je bilo nemogu\u0107e pri\u0107i delu zbog velike zainteresovanosti posetilaca. \u0160to je “Mona Liza” u Luvru to su ovi “Ratoborni Tetrebi” u Ateneumu. Delo koje intrigira svakog posetioca i ovo delo se nalazi na skoro svakom promotivnom materijalu samog muzeja. Sigurno smo u muzeju bili izme\u0111u 4 i 5 sati, a dan je kratak…<\/p>\n Na\u0161 prvi dan u Helsinkiju se zvani\u010dno zavr\u0161io posetu ovom muzeju. \ud83d\ude42<\/p>\n Narednog dana smo hteli da proverimo sve one silne mitove o \u010darobnom gradu na vodi, pa smo se uputili u drugi deo centra koji gleda na Balti\u010dko more. Po\u0161to nas je umor od prethodnog dana sustigao, drugi dan u Helsinkiju nismo ba\u0161 tako poranili, ali su nam iz turisti\u010dke organizacije<\/em><\/a> rekli da je uvek pravo vreme da se ide na obalu.<\/p>\n Mahao sam turistima sa drugih brodova dok su se oni silovito trudili da pozdrave Fince, mo\u017eda nisam Finac, ali oni ljudi sa kruzera to ne znaju, mislim da je njima vi\u0161e zna\u010dilo da im ljudi sa obale uzvrate istu koli\u010dinu ljubavi.<\/p>\n Mislio sam da sam jedini koji ma\u0161e, ali kada sam se okrenuo shvatio da moj fotograf i ja nismo bili sami, tu su bila deca i odrasli ljudi, \u0161to se u na\u0161em narodu ka\u017ee “dru\u017eina od 7 do 77 godina”. To je bilo zanimljivo videti da su ljudi iz zemalja severne Evrope toplog i otvorenog srca.<\/p>\n Na slici iznad imate priliku da vidite Uspensku sabornu crkvu, koja datira s kraja 19. veka i predstavlja najva\u017eniji pravoslavni hram u Finskoj. Crkva se nalazi na manjem brdu, prilaz crkvi je izuzetno jednostavan. Kada smo bili u poseti ovom hramu on je bio zatvoren.<\/p>\n Pogled ispred hrama je veli\u010danstven i sada imam priliku da to podelim sa svima vama. Helsinki je jedan pravi dragulj Finske koji svake godine do\u010dekuje sve ve\u0107i broj turista kako iz Evrope, tako i iz ostalih delova sveta.<\/p>\n Bilo da se odlu\u010dite da istra\u017eujete obalu, dokove i \u017eivopisne pijace na kojima mo\u017eete u\u017eivati u ribarskim specijalitetima ili prosto \u017eelite da ostanete u samom centru grada, Helsinki je tu da vas do\u010deka ra\u0161irenih ruku.<\/p>\n Prestonica zemlje iz koje dolazi najomiljeniji deka na svetu – Deda Mraz i \u010duvene bele no\u0107i, koje mo\u017eda ne\u0107ete imati priliku da vidite u potpunost zbog osvetljenja na ulici, to je mnogo izra\u017eenije u ruralnim, prirodnijim delovima Finske, poput Laponije. Regija Helsinkija je malo druga\u010dija. \ud83d\ude42<\/p>\n Dragi moji do\u0161li smo do kraja ovog prvog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana \u0107u objaviti novi post gde \u0107emo nastaviti zajedno da u\u017eivamo u \u010darima putovanja i nastavljamo na\u0161e avanture u Finskoj i Italiji. Drugi dan u Helsinkiju se zavr\u0161io, umorni, ali sre\u0107ni smo oti\u0161li da napunimo svoje baterije za nastavak na\u0161e avanture. U narednom postu \u0107u vas upoznati sa glavnom prestonicom Estonije – Talinom. Sazna\u0107ete ne\u0161to novo o “bratskom” gradu Helsinkija i za\u0161to je veza izme\u0111u Talina i Helsinkija tako posebna. Siguran sam da \u0107e vam se svideti!<\/p>\n Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju iz Aallonkoti<\/em><\/strong><\/a> hotelu koje je u\u010dinilo na\u0161 boravak prijatnim i imali smo ose\u0107aj kao da smo kod svoje ku\u0107e. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima razli\u010dite veli\u010dine. Veli\u010dina stanova zavisi od va\u0161ih potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno ure\u0111en od strane poznate finske kompanije Marimekko<\/em><\/strong><\/a>, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade ode\u0107e ima svoju specijalnu liniju za ure\u0111ivanje doma.<\/p>\n Kako se vama dopala ova moja vesla pri\u010da o Helsinkiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad? Ako ste imali priliku voleo bih da \u010dujem va\u0161e mi\u0161ljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici\u00a0KONTAKT<\/strong><\/a>. Vidimo se na istom mestu za par dana!<\/p>\n Blogerski pozdrav,<\/em><\/p>\n Mr.M<\/strong><\/p>\n <\/p>\n P.S.<\/strong> Za kraj sam odlu\u010dio sa vama da podelim jednu sliku iz specijalog modnog posta koji sam napravio u saradnji sa poznatim finskim brendom TURO. Vi\u0161e informacija u nekom od narednih postova.<\/em><\/p>\n Dragi moji pustolovi, nadam se da ste mudro iskoristili ovu moju malu pauzu i da ste spremi za nove avanture. Danas vas vodim u zemlju najomiljenijeg deke na svetu, mesto gde se najfinije \u010dokolade prave od morske soli. Dobro do\u0161li u Finsku. Mnogi od vas su sigurno bar jednom u \u017eivotu \u010duli ili negde pro\u010ditali dobro poznatu izreku: “Ba\u0161 si fin, kao da si iz Finske!”. Ko je bio u prilici da poseti ovu \u010darobnu zemlju, shvatio je da to zapravo i nije \u0161ala! Finci su ina\u010de poznati po svojoj… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3470,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[1684,81,2911,2910,56,55,2331,2913,77,2912,1682,2449,1927],"class_list":["post-3437","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-avantura","tag-evropa","tag-finska","tag-helsinki","tag-marko-tadic","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-my-helsinki","tag-putovanja","tag-severna-evropa","tag-sony","tag-sony-alpha-7r-mark-ii","tag-sony-deutschland"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3437","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3437"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3437\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3472,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3437\/revisions\/3472"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3470"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3437"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3437"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3437"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\nOvaj post je sponzorisan od strane Turisti\u010dke organizacije grada Helsinkija<\/a>, Aallonkoti Hotela<\/a>, kompanije Marimekko<\/a> i uz nesebi\u010dnu podr\u0161ku ostalih partnera turisti\u010dke organizacije koje \u0107u pomenuti u narednim postovima.<\/h5>\n
Za izradu ovih fotografija kori\u0161\u0107en je Sony Alpha 7r Mark II<\/a>.<\/h5>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"