{"id":4507,"date":"2019-08-15T11:08:29","date_gmt":"2019-08-15T10:08:29","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=4507"},"modified":"2019-08-15T11:10:20","modified_gmt":"2019-08-15T10:10:20","slug":"pisma-iz-azerbejdzana-gobustan-kolevka-azeri-kulture","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-azerbejdzana-gobustan-kolevka-azeri-kulture\/","title":{"rendered":"Pisma iz Azerbejd\u017eana: Gobustan, kolevka Azeri kulture…"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Pre nego \u0161to po\u010dnem sa dana\u0161njim postom \u017eeleo bih da vam se zahvalim na divnim re\u010dima koje ste mi uputili povodom prethodnog posta iz Azerbejd\u017eana. Drago mi je da vam se svideo Baku i iskreno se nadam da \u0107e vam se dopasti i dana\u0161nji post koji sam spremio za vas. Za sve one koji nisu stigli da pro\u010ditaju moju pri\u010du o Bakuu ili \u017eelite da se podsetite nekih detalja, mo\u017eete posetiti ovaj LINK<\/a><\/strong><\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Da li ste se nekada zapitali kako je svet izgledao pre 20.000 godina? Kakvi su tada ljudi bili? Kakva je bila njihova kultura i obi\u010daji? Da li je njihova svest bila razvijena kao \u0161to je kod nas danas? Kojim su jezikom govorili? Odgovore na sva ova pitanja mo\u017eemo potra\u017eiti kod stru\u010dnjaka koji se bave arheologijom i istorijom, ali do sada sve se svodi na tuma\u010denje odre\u0111enih pretpostavki.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

U dana\u0161njem postu ima\u0107ete priliku da vidite kolevku Azeri kulture, vodim vas u Nacionalni Park Gobustan. Ovo putovanje je bilo potpuno novo iskustvo za mene jer sam saznao dosta novih informacija i imao sam priliku da u\u017eivam u predivnim predelima ove daleke zemlje.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to po\u010dnem sa dana\u0161njim postom \u017eeleo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turisti\u010dkoj organizaciji Republike Azerbejd\u017ean<\/a><\/strong><\/em> za ovo neobi\u010dno i predivno iskustvo. Bila mi je izuzetna \u010dast da upoznam jednu sasvim druga\u010diju kulturu i nadam se da \u0107u jo\u0161 koji put u \u017eivotu uspeti da odem tamo i da nastavim svoju avanturu gde sam stao.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nacionalni prirodni rezervat Gobustan<\/a><\/strong><\/em> sme\u0161ten zapadno od grada Gobustan, osnovan je 1966. godine, kada je ovaj region progla\u0161en nacionalnom istorijskom znamenito\u0161\u0107u Azerbejd\u017eana, u poku\u0161aju da sa\u010duva drevnu rezbariju, vulkane od blata i gasno kamenje. Nacionalni park Gobustan veoma je bogat arheolo\u0161kim spomenicima, rezervat ima vi\u0161e od 6.000 uklesanih slika na kamenu, na kojima su prikazani primitivni ljudi, \u017eivotinje, slike borbi, ritualni plesovi, \u010damci sa naoru\u017eanim veslarima, ratnici sa kopljima u rukama, kamile, slike sunca i zvezda. Smatra se da su ove slike stare u proseku od 5.000 do 20.000 godina. <\/p>\n\n\n\n

Nacionalni istorijski i kulturni rezervat Gobustan<\/a><\/strong><\/em> stekao je nacionalni status 2006. godine. U julu 2007 godine Nacionalni par Gobustan je uvr\u0161ten u spisak svetske UNESCO-ve ba\u0161tine i nasle\u0111a. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Rezbarije i petroglifi na ovom mestu prikazuju o\u010daravaju\u0107e slike praistorijskog \u017eivota na Kavkazu. Dobro o\u010duvane slike prikazuju drevne populacije koje putuju \u010damcima, mu\u0161karci koji love antilope i divlje bikove, dok su na nekim slikama prikazane \u017eene koje ple\u0161u. Poznati norve\u0161ki antropolog Thor Heierdahl se vi\u0161e puta vra\u0107ao u Azerbejd\u017ean izme\u0111u 1961. i njegove smrti 2002. godine da bi istra\u017eio lokaciju u svojoj “Potrazi za Odinom”. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Jezik drevnog stanovni\u0161tva Gobustana<\/a><\/strong><\/em> je delimi\u010dno sporan, ali petroglifi i dalje daju informacije o \u017eivotu praistorijskih ljudi koji su tu \u017eiveli. Vi\u0161e od 4.000 slika \u017eivotinja, ljudi, odre\u0111enih \u017eivotnih iskustava, lova i plesa isklesane su tokom vi\u0161e hiljada godina. Ve\u0107ina petroglifa nalaze se na velikim liticama, a u nekim slu\u010dajevima su isklesani i na ve\u0107im starijim stenama. Prve rezbarije su prikazivale prirodne figure ljudi i \u017eivotinja, \u010desto nepravilno, ali s vremenom su po\u010dele sve vi\u0161e da li\u010de na mere i proporcije svojih subjekata, uklju\u010duju\u0107i takve detalje kao \u0161to su mi\u0161i\u0107i stopala ljudi u sceni lova. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Glave ljudskih figura obi\u010dno su male i uklesane bez nosa, usta, o\u010diju ili u\u0161iju. Me\u0111utim, stru\u010dnjaci ne tuma\u010de ovaj nedostatak crta lica kao pokazatelj da Gobustanovim umetnicima nedostaje tehni\u010dka ve\u0161tina, jer neke rezbarije pokazuju ve\u0107i stepen slo\u017eenosti i detalja. Mnogi su prizori iz plemenskog \u017eivota prikazani me\u0111u petroglifima, a slike iz pe\u0107ine “Sedam Lepota” ukazuju na to da su \u017eene mo\u017eda u\u010destvovale u lovu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Moram priznati da je neverovatan ose\u0107aj kada vidite sve te slike u kamenu koje su ko zna kad uradili ljudi koji su \u017eiveli tu pre vi\u0161e hiljada godina. Slike dokazuju da su imali svest za sve stvari koje su ih okru\u017eivale, da su imali odre\u0111eni verski kult u koji su verovali i prou\u010davali su zvezde.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Prirodni svet Gobustana<\/a><\/strong><\/em> mnogo je pogodniji od ostalih regiona Azerbejd\u017eana. Me\u0111utim, prirodni uslovi ovih mesta bili su potpuno druga\u010diji pre 20-25 hiljada godina. Iz crte\u017ea \u017eivotinja i ljudskih figura na Gobustanu \u010dini se da su stene bile pod toplom klimom od 10 do 12 hiljada godina. Ljudi su nosili laganu ode\u0107u, mu\u0161karci su stezali njihove udove, a \u017eene su nosile kratke ko\u017ene haljine. Zbog stalnog toplog vremena, zelenila i velike koli\u010dine vode, ova mesta su bila stani\u0161ta divljih \u017eivotinja: bikova, konja, jelena, koza i drugih \u017eivotinja koje su \u017eivele u Gobustanu. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Iz kamenih crte\u017ea i arheolo\u0161kih spisa, na ovom mestu su u davnim vremenima prona\u0111eni vukovi, tigrovi, lisice, \u0161akali i druge divlje \u017eivotinje. Tokom 1968. godine, kada su odrezali sloj kamena veli\u010dine oko 3 metra u blizini Atbulaha, slu\u010dajno su odse\u010dene velike kosti nepoznate \u017eivotinje. Radnici su obavestili Ministarstvo kulture Azerbejd\u017eanskog SSR-a, ne znaju\u0107i \u0161ta su te kosti. Nakon ispitivanja otkrivenih kostiju utvr\u0111eno je da su te kosti ostaci “Ju\u017enog slona”, koji je \u017eiveo na teritoriji dana\u0161njeg Gobustanu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Mo\u017eda su tokom moje posete ovom nacionalnom blagu Azerbejd\u017eana, vremenske prilike bile jedne od ote\u017eavaju\u0107ih faktora, ali sam u\u017eivao u predivnom pogledu koji se prote\u017ee du\u017e regije.<\/p>\n\n\n\n

Zbog temperature i pejza\u017ea sam imao utisak da idem na safari i da \u0107u uskoro videti neku \u017eirafu, ali to je samo bila moja neukrotiva ma\u0161ta!<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Procenjuje se da 300 od 700 svetskih vulkana od blata<\/a><\/strong><\/em> na Zemlji se nalazi upravo u Gobustanu, Azerbejd\u017eanu i Kaspijskom moru. Mnogi lokalni i svetski priznati geolozi, do\u0161li su da prou\u010davaju ovaj prirodni fenomen zvan “Vulkani od blata” poput kratera Firuz, Gobustan, Salian i do\u0161li su do nekih otkri\u0107a gde su naveli da blato iz ovih vulkana ima lekovite osobine. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nakon \u0161to smo zavr\u0161ili sa obilaskom Nacionalnog Parka Gobustan, na\u0161 vodi\u010d nas je odve da vidimo jo\u0161 neke zanimljive znamenitosti, od kojih je jedna jo\u0161 jedan prirodni fenomen koji svojom neobi\u010dnom pojavom privla\u010di turiste koji do\u0111u da posete Azerbejd\u017ean, a to je Yanar Dag<\/a><\/strong><\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Yanar Dag (u prevodu sa Azeri jezika, zna\u010di \u201ePlanina koja gori\u201c) je po\u017ear prirodnog gasa koji neprekidno gori na padini brda Apsherona na Kaspijskom moru u blizini Bakua, glavnog grada Azerbejd\u017eana. Mo\u017eda se se\u0107ate kada sam u mom prethodnom postu spoemenuo kako je Azerbejd\u017ean poznata kao “Zemlja vatre”. Plamen mo\u017ee dosti\u0107i do 3 metra u vazduhu iz tankog, poroznog sloja pe\u0161\u010danog kamena. <\/p>\n\n\n\n

Yanar Dag<\/a><\/strong><\/em> zvani\u010dno administrativno pripada regionu Absheron. Za razliku od vulkana od blata, plamen Yanar Dag gori prili\u010dno stabilno, jer koristi neprekidan izliv gasa iz podzemlja. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Tvrdi se da je plamen Yanar Dag<\/a><\/strong><\/em> prime\u0107en tek kada ga je pastir slu\u010dajno zapalio 1950-ih godina pro\u0161log veka. Ne vidi se blato ili te\u010dnost, \u0161to ga razlikuje od obli\u017enjih vulkanskih blata Lokbatan ili Gobustan. Na teritoriji Yanar Daga, Dekretom predsednika od 2. maja 2007. godine osnovan je Dr\u017eavni istorijsko-kulturni i prirodni rezervat koji radi pod kontrolom Dr\u017eavne agencije za turizam Azerbejd\u017eana. Nakon zna\u010dajnog renoviranja koje je trajalo skoro 2 godine (2017-2019. godine), muzej Yanar Dag i izlo\u017eba kamena Yanar Dag Cromlech pokrenuti su na podru\u010dju ovo neobi\u010dnog rezervata.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Na\u0161a slede\u0107a stanica – Hram Vatre! Znam da vam mo\u017eda na prvi pogled ovo ne zna\u010di puno, ali setite se one \u010dinjenice da je Azerbejd\u017ean jedna “vatrena dr\u017eava”, tako da je sasvim logi\u010dno i da imaju jedan “vatreni” hram.<\/p>\n\n\n\n

Baku Ateshgah<\/a><\/strong><\/em> (azerbejd\u017eanski: At\u0259sgah), \u010desto nazvan \u201eHram vatre u Bakuu\u201c, je verski hram sli\u010dan dvorcu u gradu Surakhani gradu. Na osnovu perzijskih natpisa hram je kori\u0161\u0107en kao hinduisti\u010dko, sikhsko i zoroastrijsko mesto bogoslu\u017eenja. “Atash” (\u1ea1ts\u1e96) je perzijska re\u010d za vatru. Pentagonalni kompleks, koji ima dvori\u0161te okru\u017eeno \u0107elijama za monahe i tetrapilarnim oltarom u sredini, sagra\u0111en je tokom 17. i 18. veka. Ovaj hram je napu\u0161ten krajem 19. veka, verovatno zbog smanjivanja Hindu stanovni\u0161tva u okolini. Prirodni ve\u010dni plamen ugasio se 1969. godine, nakon skoro veka eksploatacije nafte i gasa u tom podru\u010dju, ali sada je osvetljen gasom iz Bakua. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Baku Ateshgah<\/a><\/strong><\/em> je bio hodo\u010dasni\u010dko i filozofsko sredi\u0161te Zoroastrijanaca sa severozapadnog indijskog potkontinenta, koji su bili uklju\u010deni u trgovinu sa Kaspijskim podru\u010djem preko \u010duvenog “Velikog puta”. \u010cetiri sveta elementa njihovog verovanja bili su: ate\u0161i (vatra), badi (vazduh), abi (voda) i heki (zemlja). Hram je prestao biti mesto bogoslu\u017eenja nakon 1883. sa postavljanjem naftnih postrojenja (industrije) na Surakhaniju. Kompleks je pretvoren u muzej 1975. godine. Vatreni hram “Ateshgah” nominovan je za listu svetske ba\u0161tine UNESCO-a 1998. godine, a 19. decembra 2007. godine dekretom predsednika Azerbejd\u017eana progla\u0161en je dr\u017eavnim istorijsko-arhitektonskim rezervatom.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog drugog specijalnog posta iz Azerbejd\u017eana koji ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Nacionalne turisti\u010dke organizacije Republike Azerbejd\u017eana<\/a><\/strong><\/em>, nacionalne avio kompanije Azerbaijan Airlines<\/a><\/strong><\/em> i Hotela Boulevard<\/a><\/strong><\/em> u kojem smo imali ose\u0107aj kao da smo kod svoje ku\u0107e. Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem svet na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o kolevki Azeri kulture – Nacionalnom Parku Gobustan? Da li ste imali priliku do sada da posetite Azerbejd\u017ean? Kroz par dana \u0107u podeliti sa vama novi post iz Azerbejd\u017eana gde \u0107u vam pokazati prirodne lepote Azerbejd\u017eana, kao i jedno zanimljivo selo Lahij. Jedva \u010dekam da podelim sa vama novu pri\u010du i divne fotografije koje sam vam spremio.<\/p>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n
Ovaj post je sponzorisan od strane <\/strong><\/em>Nacionalne Turisti\u010dke Organizacije Republike Azerbejd\u017ean<\/strong><\/em><\/a>, nacionalne avio kompanije <\/strong><\/em>Azerbaijan Airlines<\/strong><\/em><\/a> i <\/strong><\/em>Boulevard Hotela<\/strong><\/em><\/a> koji pripada ABSHERON grupi hotela. Tako\u0111e ovim putem \u017eelim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne ku\u0107e Loro Piana i Makia koji su omogu\u0107ili da svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije <\/strong><\/em>Sony<\/strong><\/em><\/a> koji su omogu\u0107ili da u\u017eivate u ovim prelepim slikama koje su izra\u0111ene uz pomo\u0107 fotoaparata <\/strong><\/em>Alpha 7r Mark II<\/strong><\/em><\/a> i objektiva <\/strong><\/em>Sony FE 24-70 mm<\/strong><\/em><\/a> iz posebne serije <\/strong><\/em>G Master<\/strong><\/em><\/a>.<\/strong><\/em><\/h5>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Pre nego \u0161to po\u010dnem sa dana\u0161njim postom \u017eeleo bih da vam se zahvalim na divnim re\u010dima koje ste mi uputili povodom prethodnog posta iz Azerbejd\u017eana. Drago mi je da vam se svideo Baku i iskreno se nadam da \u0107e vam se dopasti i dana\u0161nji post koji sam spremio za vas. Za sve one koji nisu stigli da pro\u010ditaju moju pri\u010du o Bakuu ili \u017eelite da se podsetite nekih detalja, mo\u017eete posetiti ovaj LINK. Da li ste se nekada zapitali kako je svet izgledao… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4513,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[3892,1684,3886,3881,1735,3882,81,3883,3734,3889,3887,3891,2331,3862,3890,77,1682,2449,1927,3733,3893],"class_list":["post-4507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-ateshgah","tag-avantura","tag-azerbaijan-airlines","tag-azerbejdzan","tag-azija","tag-baku","tag-evropa","tag-experience-azerbaijan","tag-g-master","tag-gobustan","tag-kavkaz","tag-kultura-azerbejdzana","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-nacionalni-park-gobustan","tag-putovanja","tag-sony","tag-sony-alpha-7r-mark-ii","tag-sony-deutschland","tag-sony-fe-24-70-mm","tag-yanar-dag"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4507"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4507\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4538,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4507\/revisions\/4538"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4513"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}