![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic1.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nRiga je na poseban na\u010din obele\u017eila ovo leto jer je ujedno to bila i moja poslednja saradnja koja je zatvorila “letnju sezonu” na mom blogu. Najve\u0107a metropola na Baltiku, Riga savr\u0161eno spaja bezvremensku tradiciju i vrhunsku modernu atmosferu. U svojoj burnoj istoriji dugoj skoro 800 godina svi su od nema\u010dkih vitezova do \u0161vedskih kraljeva i sovjetskih komesara ostavili svoje tragove, a danas je glavni grad Letonije uzbudljiva evropska metropola na raskrsnici isto\u010dne i severne Evrope.<\/p>\n\n\n\n
Ova poseta ne bi bila mogu\u0107a bez pomo\u0107i nacionalne letonske avio kompanije airBaltic<\/a><\/strong><\/em> koja je bila jedan od glavnih prijatelja ovog projekta. Letonska aviokompanija Air Baltic Korporacija (airBaltic) osnovana je 1995. godine. AirBaltic je hibridna avio-kompanija koja preuzima sve najbolje iz poslovne prakse tradicionalnih mre\u017enih avio-kompanija i niskotarifnih prevoznika u Evropi i svetu. U 2008. godini, airBaltic je promenio svoj operativni model iz prevoznika do ta\u010dke – mre\u017ene avio-kompanije, \u010dime je Riga postala \u010dvori\u0161te izme\u0111u istoka i zapada. Glavni prioriteti airBaltic-a su – sigurnost putnika, ta\u010dnost i kvalitet usluga.<\/p>\n\n\n\n Trenutno avio kompanija airBaltic<\/a><\/strong><\/em> vr\u0161i direktne letove iz svih prestonica Balti\u010dkih dr\u017eava – Rige (Letonija), Vilniusa (Litvanija) i Talina (Estonija). AirBaltic nudi pogodne avio letove koji preko North Hub Riga se povezuju do svojih mre\u017ea avio partnera koji obuhvataju Evropu, Skandinaviju, Rusiju i Bliski Istok. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sara\u0111ujem sa avio kompanijom kao \u0161to je airBaltic i da osetim sve pogodnosti koja nudi njihova biznis klasa.<\/p>\n\n\n\n Kao putnik u poslovnoj klasi dobi\u0107ete izvanrednu uslugu. Prioritetno ukrcavanje, pi\u0107e dobrodo\u0161lice, sedi\u0161te sa dodatnim besplatnim sedi\u0161tem za vi\u0161e privatnosti, gurmanski obrok sa tri vrste jelovnika, neograni\u010deno bezalkoholno i alkoholno pi\u0107e, najnovije \u0161tampane medije raznih kategorija, kao i brz prioritetan izlazak po zavr\u0161etku leta. <\/p>\n\n\n\n Aerodrom u Rigi je lak za snala\u017eenje, zbog svoje veli\u010dine i jednostavnosti verujte mi da \u0107ete iza\u0107i brzo i krenuti u istra\u017eivanje Rige. Postoji vi\u0161e na\u010dina transporta do centra Rige: javnim prevozom – autobusom ili taksijem. Po\u0161to smo mi imali unapred obezbe\u0111en prevoz mogu vam re\u0107i cene. <\/p>\n\n\n\n Cene autobuske karte u jednom smeru ko\u0161taju 1.15 evra ako kupujete unapred ili na automatu ili 2 evra ako pla\u0107ate direktno kod voza\u010da u autobusu. Taksi imate Baltic Taxi i posebnu tarifu od 15 evra u jednom smeru, tako da ako idu 3 ili 4 osobe mo\u017eete podeliti tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n Prvo \u0161to sam mogao primetiti kroz prozor automobila je bila \u010dinjenica da je Riga “zeleni” grad, na sve strane su bile zelene povr\u0161ine, trgovi, parkovi koji su bili neobi\u010dno ure\u0111eni. Lepota je uvek u oku posmatra\u010da, ali Riga mi je na prvi pogled izmamila osmeh na lice. Znao sam da \u0107e ovo putovanje biti jo\u0161 jedna lepa avantura.<\/p>\n\n\n\n Smestili smo se u hotel, malo osve\u017eili i bili smo spremni za pokret. Na\u0161 hotel Pullman Riga<\/a><\/strong><\/em> se nalazio u samom srcu starog dela grada. Jedna stvar koju sam nau\u010dio na putovanjima je da uvek treba svaki obilazak grada zapo\u010deti od obilaska starog grada da bi ste bolje upoznali grad. Stari deo grada uvek poseduje neku posebnu energiju i to je ono \u0161to svaki grad \u010dini posebnim, ba\u0161 kao \u0161to Skadarlija, boemska \u010detvrt daje Beogradu neku notu lepih dan gde je kulturna elita okupljala. Voleo bih kao i uvek da vam napi\u0161em neke osnovne informacije o samoj destinaciji.<\/p>\n\n\n\n Riga je glavni grad Letonije koji broji ne\u0161to vi\u0161e od 600.000 stanovnika, \u0161to je tre\u0107ina latvijskog stanovni\u0161tva. Budu\u0107i da je zna\u010dajno ve\u0107i od ostalih gradova Letonije, Riga je ujedno i najve\u0107i grad u Letoniji. Tako\u0111e je najve\u0107i grad u tri balti\u010dke dr\u017eave i dom jednoj desetini kombinovanog stanovni\u0161tva sve tri balti\u010dke dr\u017eave. Grad le\u017ei na Rimskom zalivu na u\u0161\u0107u reke Daugave gde se sastaje sa Balti\u010dkim morem. Riga je osnovana 1201. godine i biv\u0161a je \u010dlanica Hanseatske lige. <\/p>\n\n\n\n Istorijski centar Rige<\/a><\/strong><\/em> se nalazi na UNESCO-voj listi svetskog nasle\u0111a, poznato po svojoj arhitekturi Art Nouveau – Jugendstil i drvenoj arhitekturi iz 19. veka. Riga je tokom 2014. bila evropska prestonica kulture, zajedno sa Umeom u \u0160vedskoj. Riga je bila doma\u0107in samita NATO-a 2006. godine, takmi\u010denja za pesmu Evrovizije 2003. godine, Svetskog prvenstva u hokeju na ledu za mu\u0161karce 2006. godine. Zanimljiv je podatak da skoro svake godine Rigu poseti preko milion turista! <\/p>\n\n\n\n Postoji vi\u0161e legendi, teorije o tome kako je grad dobio svoje ime. Jedna teorija o poreklu imena Rige je da se radi o korumpiranoj pozajmici koja ozna\u010dava Liv ringa, a odnosi se na drevnu prirodnu luku koju je formirala pritoka reke Daugava.<\/p>\n\n\n\n Druga legenda je da Riga duguje svoje ime po ve\u0107 utvr\u0111enoj ulozi u trgovini izme\u0111u Istoka i Zapada. Engleski geograf Ri\u010dard Haklujt 1589. godine Rigu naziva Rie, a nema\u010dki istori\u010dar Dionizije Fabricius je 1610. godine potvrdio poreklo Rige iz re\u010di Rija. Tre\u0107a teorija bi mogla biti da je Riga dobila ime po Riegeu, nema\u010dkom nazivu za reku Riden, pritoku Daugave. <\/p>\n\n\n\n Jedna od teorija je da ime Rige uvodi biskup Albert, pokreta\u010d kr\u0161tenja i osvajanja livonskih i balti\u010dkih naroda. On je tako\u0111e predstavio obja\u0161njenje imena grada kako je izvedeno iz latinske re\u010di rigete (“navodnjavano”), \u0161to simbolizuje “navodnjavanje suvih paganskih du\u0161a od strane hri\u0161\u0107anstva”. <\/p>\n\n\n\n Gra\u0111evinu koju vidite na slici iznad u Rigi me\u0161tani nazivaju Ku\u0107a Crnoglavih<\/a><\/strong><\/em> (latvijski: Melngalvju nams,) je zgrada sme\u0161tena u starom delu grada. Prvobitno zdanje ovog objekta je podignuto je tokom 14. veka za vreme Bratstvo Crnoglavih, kao jedna vrsta udru\u017eenja za neo\u017eenjene, brodovlasnike i strance u Rigi. Glavni radovi su ra\u0111eni po\u010detkom 17. veka, dodaju\u0107i ve\u0107inu maniralisti\u010dkih ukrasa. Skulpture je napravila radionica Augusta Volza. Zgradu su bombardovali Nemci 28. juna 1941. godine, a ostatke su sru\u0161ili Sovjeti 1948. godine. Obnovljena je izme\u0111u 1996. i 1999. i ovo danas \u0161to imamo prilike da vidimo je identi\u010dna replika originalne gra\u0111evine.<\/p>\n\n\n\n Riga je izuzetan grad i veoma pristupa\u010dan. Osim \u0161to mo\u017eete u\u017eivati u lepotama grada i napraviti divne slike za uspomenu mo\u017eete obaviti i lepu kupovinu. Pored mnogih interesantnih radnji koje u svojoj ponudi imaju doma\u0107e i Balti\u010dke kreatore postoje dosta outlet radnji. U samom centru grada postoje bar 50 outlet radnji koje imaju razli\u010dite brendove od uli\u010dnih do nekih luksuznijih, presti\u017enih brendova. <\/p>\n\n\n\n Ne bi ste trebali da se ustru\u010davate, verujte mi ja sam prona\u0161ao tako lepu rolku i d\u017eemper od jednog brenda koji obo\u017eavam i to sam platio 35 evra, puna cena bi bila mnogo, mnogo ve\u0107a. To je moja najiskrenija preporuka ako se na\u0111ete u ovom predivnom gradu.<\/p>\n\n\n\n Ulice starog grada su poplo\u010dane krupnim kamenjem – kaldrma, zato je veoma bitno da nosite udobnu obu\u0107u. U starom delu Rige se nalaze najlep\u0161i restorani, muzeji i hoteli. Najzanimljiviji su mi bili uli\u010dni svira\u010di i umetnici koji su zabavljali turiste. Riga je grad kulture i umetnosti, verujte mi u ovom gradu imate za sve vremena jer je grad odli\u010dno raspore\u0111en i veoma se lako mo\u017eete sna\u0107i i prona\u0107i bukvalno sve \u0161to vas interesuje.<\/p>\n\n\n\n Na slici iznad mo\u017eete videti crkvu svetog Petra<\/a><\/strong><\/em>. Ona se prvi put spominje u zapisima iz 1209. godine. Crkva je bila zidana, pa je te godine pro\u0161la neo\u0161te\u0107ena u velikom gradskom po\u017earu u Rigi. Istorija crkve mo\u017ee se podeliti u tri razli\u010dita perioda: dva povezana sa goti\u010dkim i romanskim stilovima gradnje, a tre\u0107a sa ranim baroknim periodom. Srednji deo crkve izgra\u0111en je u 13. veku, \u0161to obuhvata prvo razdoblje gradnje. Jedini ostaci ovog razdoblja nalaze se u spoljnim zidovima naosa i na unutra\u0161njoj strani nekoliko stubova u naviju, oko kojih su kasnije izgra\u0111eni ve\u0107i stubovi.<\/p>\n\n\n\n Za vreme Drugog svetskog rata crkva je izgubila status va\u017ene kulturne ba\u0161tine – impresivan bronzani kandelabrum napravljen 1596. godine – koji su Nemci iz Rige odveli u grad V\u0142oc\u0142avek, a preselili su ga tokom akcije \u201eHeim ins Reich\u201c na teritoriju Poljske. Kandelabrum zvani stoje\u0107i fenjer, naru\u010dio je Gradsko ve\u0107e Rige od livnice Rige osniva\u010da metala Hansa Mejera. Da biste imali predstavu reda veli\u010dine tog stoje\u0107eg fenjera bio je oko 3 m visine i oko 4 m \u0161irine. Posle rata izlo\u017een je u katedrali Svete Marije Uznesenja u baziliki V\u0142oc\u0142avek. 1. marta 2012. ovo delo kasnorenesansne umetnosti vratilo se u svoj drevni dom, kao rezultat sporazuma o repatrijaciji kulturnih dobara. Zanimljiv podatak je da kip petla koji mo\u017eete videti na samom vrhu crkve te\u017ei oko 160 kg, izra\u0111en je od zlata.<\/p>\n\n\n\n Spomenik slobode<\/a><\/strong><\/em> (latvijski: Brivibas piemineklis) je spomenik u \u010dast vojnicima ubijenim tokom Letonskog rata za nezavisnost (1918\u20131920). Smatra se va\u017enim simbolom slobode, nezavisnosti i suvereniteta Letonije. Izra\u0111en 1935. godine, visok 42 metra od granita, travertina i bakra \u010desto slu\u017ei kao \u017eari\u0161te javnih okupljanja i zvani\u010dnih ceremonija u Rigi. Skulpture i reljefi spomenika, raspore\u0111eni u trinaest grupa, prikazuju latvijsku kulturu i istoriju. <\/p>\n\n\n\n Jezgro spomenika \u010dine \u010detverokutni oblici koji su raspore\u0111eni pravilno jedan na drugi, koji se po veli\u010dini smanjuju prema vrhu, upotpunjeni su 19-metarskim (62 metra) visokim travertinskim stubom koji nosi bakarni lik slobode koji podi\u017ee tri pozla\u0107ene zvezde. Koncept spomenika prvi put se javno objavio po\u010detkom 1920-ih, kada je letonski premijer naredio da se naprave idejni projekti i otvori konkurs za dizajn \u201espomen-kolone\u201c. Posle nekoliko javnih takmi\u010denja, spomenik je kona\u010dno sagra\u0111en po\u010detkom 1930-ih po \u0161emi “Mirdzi ka zvaigzne!” (“Sjaj kao zvezda!”) Koju je podneo letonski vajar Karl Zale. Gra\u0111evinski radovi finansirani su privatnim donacijama.<\/p>\n\n\n\n U Rigi je ve\u0107 bilo pozori\u0161ta na nema\u010dkom jeziku, koje je tako\u0111e imalo operu i balet. Prvi poku\u0161aj stvaranja letonske nacionalne opere bio je 1893. godine, kada je izvedena “Spoku stunda” Jekabs Ozolsa (“\u010cas Duhova”). Letonsku operu<\/a><\/strong><\/em> (Latvie\u0161u Opera) osnovao je 1912. godine Pavuls Jurjansa, mada je gotovo odmah, tokom Prvog svetskog rata, operska grupa bila evakuisana u Rusiju. 1918. opera se ponovo pokrenula (Latvju Opera) koju je vodio Jazeps Vitols, osniva\u010d Letonske muzi\u010dke akademije. Debitantska predstava, 23. januara 1919., bila je Vagnerova “Der fliegende Hollander”. <\/p>\n\n\n\n Od 1944. godine, nakon okupacije Letonije od strane Sovjetskog Saveza i inkorporacije u Sovjetski Savez, Letonska nacionalna opera postala je letonsko S.S.R. Dr\u017eavno pozori\u0161te za operu i balet. 1990. pozori\u0161te je preimenovano u Letonsku nacionalnu operu, ali je zgrada skoro odmah zatvorena do 1995. godine radi renoviranja. U \u010dast ponovnog otvaranja 1995. godine, prva opera bila je Uguns un nakts od Janisa Medin\u0161a (Vatra i no\u0107).<\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja prvog specijalnog posta iz Letonije koji ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i\u00a0Turisti\u010dke organizacije grada Rige<\/strong><\/em> – Live Riga<\/a>, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic<\/a> i Hotela Pullman Old Town Riga<\/a><\/em><\/strong>\u00a0u kojem smo imali ose\u0107aj kao da smo kod svoje ku\u0107e. Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem svet na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o ovom biseru Baltika? Da li ste imali priliku do sada da posetite Rigu i da u\u017eivate u lepotama Letonije? Kroz par dana \u0107emo nastaviti na\u0161u avanturu u Rigi i otkri\u0107u vam jednu umetni\u010dku raznicu. Slede\u0107e nedelje ostajemo u Rigi, posle ko zna… Vidimo se na istom mestu za par dana!<\/p>\n\n\n\n Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n Blogerski pozdrav,<\/em><\/p>\n\n\n\n Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? 2. Septembar je poseban dan za mene jer taj dan u mom kalendaru ozna\u010den kao specijalan dan – moj ro\u0111endan. Moram priznati kada sam bio mla\u0111i nisam bio ljubitelj tog datuma jer se tada polazilo u \u0161kolu. Uvek sam mislio da sam najve\u0107i baksuz na svetu jer sam ro\u0111en na taj dan! O\u010digledno mi je bilo su\u0111eno jer sam neplanirano i ja do\u0161ao na ovaj svet… Ta\u010dnije dva meseca ranije pre o\u010dekivanog termina. \u0160ta ti je \u017eivot… Na dana\u0161nji dan pre dvadeset i… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4608,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[3987,1684,2944,2945,81,3986,3988,56,54,55,2331,3989,77,3985,2912,1682,2449,1927,3733],"class_list":["post-4591","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-airbaltic","tag-avantura","tag-baltik","tag-baltilcke-zemlje","tag-evropa","tag-letonija","tag-live-riga","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-pullman-riga-old-town","tag-putovanja","tag-riga","tag-severna-evropa","tag-sony","tag-sony-alpha-7r-mark-ii","tag-sony-deutschland","tag-sony-fe-24-70-mm"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4591","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4591"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4591\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4622,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4591\/revisions\/4622"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4608"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4591"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4591"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4591"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic2.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic3.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic4.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic5.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic6.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic7.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic8.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic9.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic10.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic11.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic12.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic13.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic16.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic17.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic18.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic15.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Pisma-iz-Rige-Istra\u017eite-biser-Baltika-sa-airBaltic-om-Mr.M-by-Marko-Tadic14.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nOvaj post je sponzorisan od strane\u00a0Turisti\u010dke organizacije grada Rige – Live Riga<\/a>, nacionalne letonske avio kompanije\u00a0airBaltic<\/a>\u00a0i\u00a0Pullman Riga Old Town hotela<\/a>.\u00a0Tako\u0111e ovim putem \u017eelim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije\u00a0<\/strong><\/em>Sony<\/strong><\/em><\/a>\u00a0koji su omogu\u0107ili da u\u017eivate u ovim prelepim slikama koje su izra\u0111ene uz pomo\u0107 fotoaparata\u00a0<\/strong><\/em>Alpha 7r Mark II<\/strong><\/em><\/a>\u00a0i objektiva\u00a0<\/strong><\/em>Sony FE 24-70 mm<\/strong><\/em><\/a>\u00a0iz posebne serije\u00a0<\/strong><\/em>G Master<\/strong><\/em><\/a>.<\/strong><\/em><\/h5>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"