![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/Pisma-iz-Egipta-Aleksandrija-grad-sa-vi\u0161e-lica-nezaobilaznog-arapskog-\u0161arma-Mr.M-by-Marko-Tadic1.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nMalo je gradova na svetu sa tako veli\u010danstvenom, dugom i zanimljivom istorijom kao \u0161to je ima Aleksandrija. Ovaj zanimljivi grad koji le\u017ei na obalama Sredozemnog mora osnovao je Aleksandar Veliki, daleke 331. godine pre nove ere, te je grad po njemu i dobio ime. Ali, jo\u0161 mnogo pre dolaska Aleksandra Velikog, \u010duveni gr\u010dki pesnik Homer je sa velikim odu\u0161evljenjem pisao o ovom delu Afrike u svojoj Odiseji, a ponajvi\u0161e o ostrvu Faros. <\/p>\n\n\n\n
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nJedini ostaci praistorijske luke, koju Homer tako\u0111e spominje, na\u0111eni su na obalama ostrva Faros. Naspram ovog ostrva, na kopnenom delu Egipta, nalazilo se malo selo, utvr\u0111eno ba\u0161 na mestu gde se danas nalazi Pompejev stub. Kako se stara egipatska civilizacija razvijala uglavnom du\u017e reke Nil, veoma malo se zna o ostrvu Faros.<\/p>\n\n\n\n
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nU IV veku pre nove ere u Egipat je do\u0161ao Aleksandar Veliki, kralj Makedonije. Kada je do\u0161ao u Memfis, Egip\u0107ani su ga do\u010dekali sa odu\u0161evljenjem, jer su prezirali vlast Persijanaca. Aleksandar Veliki je u to vreme bio izuzetno mlad i sa svojih 25 godina \u017eivots, ve\u0107 je bio proslavljeni osvaja\u010d, koji je zapo\u010deo svoj dug put kroz Gr\u010dku, malu Aziju i Siriju, pora\u017eavaju\u0107i i sa izuzetnom lako\u0107om porazio sve gr\u010dke i persijske snage koje su mu se na\u0161le na putu. Imao je planove za mnogo du\u017ee putovanje do Persije, Centralne Azije i Indije. <\/p>\n\n\n\n
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nAli, najpre je morao da poseti oazu Siva i da se konsultuje sa proro\u010danstvom Amona. Na svom putu ka oazi, Aleksandar Veliki je sa divljenjem posmatrao predeo koji se nalazio izme\u0111u Mediteranskog mora i jezera Mareotis, kao i obli\u017enje ostrvo. Naredio je da se tu osnuje grad koji \u0107e biti prestonica te regije. Ova lokacija je bila idealna, jer se nalazila “u sredini” Velike Gr\u010dke, naspram Mediteranskog mora, i ostatka Egipta. U to vreme Nil je bio povezan sa Crvenim morem jednim kanalom, pa je Aleksandrija mogla da slu\u017ei i kao prolaz za Indijski okean. <\/p>\n\n\n\n
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nPlan grada napravio je gr\u010dki arhitekta Dinokrates, a spolja\u0161nje zidove grada ozna\u010dio je sam Aleksandar Veliki. Tako je 7. aprila 331. godine pre nove ere nastala nova prestonica Egipta – Aleksandrija. Grad je dobio ime po Aleksandru Velikom, iako je on odmah napustio grad i nije video nijednu gra\u0111evinu koje je tu podignuta. Ipak, kada je umro, Aleksandar Veliki je vra\u0107en u Aleksandriju i u njoj sahranjen. Posle smrti Aleksandra Velikog, nijedan njegov naslednik se nije pojavio da nasledi ujedinjeno kraljevstvo.<\/p>\n\n\n\n
Pre nego \u0161to smo krenuli u sam obilazak grada moj fotograf i ja smo zajedno sa timom iz Turisti\u010dke Organizacije Arapske Republike Egipat<\/a><\/strong><\/em> se smestili u hotel. Taman sam dobio onih dva sata da se osve\u017eim i sredim da mogu da krenem da istra\u017eujem Aleksandriju. Kao \u0161to vidite moje prve impresije o hotelu su divne jer sam dobio prelepu sobu sa pogledom na more…<\/p>\n\n\n\n Danas, Aleksandrija<\/a><\/strong><\/em> je drugi po veli\u010dini grad u Egiptu i glavni ekonomski centar, prostire se oko 32 km du\u017e obale Sredozemnog mora, u severnom centralnom delu zemlje. Njena nadmorska visina na delti Nila \u010dini je veoma ranjivom i osetljivom na sam porast nivoa mora. Aleksandrija je va\u017ean industrijski centar zbog svojih gasovoda za prirodni gas i naftu iz Sueckog Kanala. Aleksandrija je tako\u0111e danas postala jedna od popularnijih turisti\u010dkih odredi\u0161ta u Egiptu.<\/p>\n\n\n\n Od kraja 18. veka, Aleksandrija<\/a><\/em> je postala glavni centar me\u0111unarodne brodske industrije i jedan od najva\u017enijih trgovinskih centara na svetu i zato \u0161to je profitirala od lagane kopnene veze izme\u0111u Sredozemnog i Crvenog mora, i unosne trgovine u egipatskom pamuku.<\/p>\n\n\n\n Aleksandrija, ro\u0111ena u vreme helenizma, prakti\u010dno ni iz \u010dega je izrasla u jedan od najve\u0107ih, ako ne i najve\u0107i grad na svetu. U vreme prva tri Ptolemeja grad se iz peska mediteranskih obala \u010dudesno preobrazio u najve\u0107u svetsku nau\u010dnu i intelektualnu Meku. Iz nasle\u0111a Ptolemeja ostale su mnoge znamenitosti: svetionik na Farosu, jedno od \u010duda starog sveta; velika biblioteka; Heptastadion; hram boga Serapisa; mnogobrojne palate… <\/p>\n\n\n\n Poznato je da u to vreme u Egiptu nije bilo sve samo “med i mleko”. Osim najranijeg perioda porezi u Egiptu bili su najve\u0107i u Starom svetu. Kraljevska palata bila je centar kraljevskih spletki i porodi\u010dnih skandala, uklju\u010duju\u0107i i ubistva. Ali, ipak se mora re\u0107i da su prva tri Ptolemejevi\u0107a obele\u017eila zlatno doba Aleksandrovog grada.<\/p>\n\n\n\n Na slici iznad mo\u017eete videti Pompejev stub<\/a><\/strong><\/em>, rimski trijumfalni stub u Aleksandriji, najve\u0107i takav tip gra\u0111evine izgra\u0111en izvan carskih prestonica Rima i Carigrada. Jedina poznata slobodno stoje\u0107a gra\u0111evinska struktura u rimskom Egiptu. Pompejev stub je jedan od najve\u0107ih drevnih monolita i jedan od najve\u0107ih monolitnih stubova ikada podignut.<\/p>\n\n\n\n Neko bi mogao pomisliti da je Pompejev stub jedina zapa\u017eena znamenitost na arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu. To sigurno izgleda tako, ali stvarnost je malo druga\u010dija. Osim dve sfinge koje \u010duvaju stub, ostatak tog podru\u010dja izgleda kao ne\u0161to malkice vi\u0161e od obi\u010dnog nasipa ru\u0161evina. Kad se udaljite od Pompejevog stuba<\/a><\/em> i nastavite dalje odre\u0111enom obele\u017eenom stazom, primeti\u0107ete da odba\u010dene drvene daske navode put nazad do samog stuba. \u010cini se neobi\u010dno, ali ako ga pratite vide\u0107ete malu delimi\u010dno skrivenu stazu. Ovde \u0107ete prona\u0107i “K\u0107erku biblioteke u Aleksandriji” i hram Serapeum.<\/p>\n\n\n\n K\u0107erka Biblioteke Aleksandrije bila je mali produ\u017eetak glavne biblioteke u Aleksandriji. Ovde je sa\u010duvano preko 7000 spisa. Danas mo\u017eete istra\u017eiti unutra\u0161njost ostataka biblioteke i verovatno nije toliko impresivno kao \u0161to bi neko mogao zamisliti. Ako ste ljubitelj istorije Egipta, kao i ja poseta ovoj biblioteci done\u0107e vam samo neopisivu sre\u0107u i radost jer ste nau\u010dili ne\u0161to novo!<\/p>\n\n\n\n Hram Serapeum je verovatno jedna od najveli\u010danstvenijih gra\u0111evina u arheolo\u0161kom kompleksu Pompejevog stuba. Danas biste mogli pro\u0107i pored njega a da to ne primetite! Hram se nalazi odmah pored “K\u0107erke Biblioteke Aleksandrije”. Danas repliku statue bika jo\u0161 uvek mo\u017eete prona\u0107i tamo gde je prvobitno bila postavljena originalna. Ova znamenitost je najvi\u0161e uni\u0161tena tokom napada hri\u0161\u0107ana tokom njihovih borbi u kojoj je cilj bio iskoreniti paganstvo. Ostali su samo Pompejev stup, dve sfinge i ostaci k\u0107erke biblioteke Aleksandrije i Serapeum hrama.<\/p>\n\n\n\n Nakon posete ovom arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu, nastavili smo obilazak Aleksandrije i \u010duvene moderne verzije Biblioteke u Aleksandriji po\u0161to je prethodna koju mi svi mo\u017eemo samo da zami\u0161ljamo i veli\u010damo u na\u0161oj ma\u0161ti potpuno uni\u0161tena u velikom po\u017earu.<\/p>\n\n\n\n Biblioteka Aleksandrina<\/a><\/strong><\/em> je glavna biblioteka i kulturni centar koji se nalazi na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. To je ujedno i jedino se\u0107anje na Aleksandrijsku biblioteku izgubljenu u anti\u010dkom dobu i poku\u0161aj da se ponovo prika\u017ee ne\u0161to od sjaja koji je predstavljao ovaj centar prou\u010davanja i erudicije. Ideja o o\u017eivljavanju stare biblioteke datira iz 1974. godine, kada je odbor koji je osnovao univerzitet u Aleksandriji izabrao zemlji\u0161te za svoju novu biblioteku. Gra\u0111evinski radovi su zapo\u010deti 1995. godine i nakon \u0161to je utro\u0161eno oko 220 miliona ameri\u010dkih dolara, kompleks je zvani\u010dno otvoren u oktobru 2002. godine.<\/p>\n\n\n\n Dana\u0161nja moderna biblioteka ima prostor za police za skoro osam miliona knjiga, a glavna \u010ditaonica biblioteke zauzima povr\u0161inu od skoro 20.000 kvadratnih metara. U novootvorenom kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za stare mape, multimediju, \u010detiri muzeja, \u010detiri umetni\u010dke galerije za privremene izlo\u017ebe, 15 stalnih izlo\u017ebi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa. <\/p>\n\n\n\n \u010citanje spisa je u potpunosti prilago\u0111eno osobama sa invaliditetom (slabovide osobe, slepe i gluvoneme) i tako\u0111e osobe koje se kre\u0107u uz pomo\u0107 kolica mogu bez ikakvih problema da u\u017eivaju u ovom modernom kulturnom kompleksu.<\/p>\n\n\n\n U muzeju koji se nalazi u sklopu novog modernog kompleksa Biblioteke u Aleksandriji mo\u017eete videti zanimljive stalne postavke i izlo\u017ebe o egipatskoj istoriji. Uvek mo\u017eete nau\u010diti ne\u0161to novo i dobijate priliku da saznate ne\u0161to novo o kulturi i na\u010dinu \u017eivota naroda u Starom Egiptu.<\/p>\n\n\n\n Dimenzije ovog kompleksa su zaista impresivne, biblioteka ima prostor za police za osam miliona knjiga sa glavnom \u010ditaonicom koja pokriva 20.000 kvadratnih metara (220.000 kvadratnih metara ceo kompleks) na jedanaest kaskadnih nivoa. U kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za mape, multimediju, specijalni centar slepe i slabovidne, centar mlade ljude i za decu zajedno sa bibliotekama, \u010detiri muzeja, \u010detiri umetni\u010dke galerije za privremene izlo\u017ebe, 15 stalnih izlo\u017ebi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa. <\/p>\n\n\n\n Arhitektura biblioteke podjednako je upe\u010datljiva. Glavna \u010ditaonica nalazi se ispod krova sa staklenim plo\u010dama visokim preko 30 metara, nagnutom prema moru poput suncobrana. Zidovi su od sivog asvanskog granita, sa uklesanim likovima iz 120 razli\u010ditih spisa. Zbirka koja se nalazi u Biblioteci Alekandrina je donirana iz skoro svih krajeva sveta. \u0160panci su donirali dokumente koji su detaljno opisali njihov period vladavine Maura. Francuzi su tako\u0111e dali svoj doprinos, poklanjaju\u0107i biblioteci dokumentaciji koja se odnosi na izgradnju Sueskog kanala kao i mnogi drugi.<\/p>\n\n\n\n Najzanimljiviji muzej u ovom kompleksu je Muzej Sadat. Starije generacije koje je interesovala politi\u010dka scena u svetu sigurno su nekada \u010duli sa Anvara Sadata, predsednika Arapske Republike Egipat. <\/p>\n\n\n\n Muzej Sadat je prvi muzej u Aleksandriji koji je posve\u0107en pokojnom predsedniku Anvaru Sadatu. Sme\u0161ten na povr\u0161ini od 260 kvadratnih metara. Muzej je deo nastojanja da se dokumentuje istorija modernog Egipta. Pre ulaska u muzej, posetioci imaju priliku da pogledaju emisiju o predsedniku Sadatu. Tako\u0111e je dostupno za gledanje 12 sati video sadr\u017eaja koje je donirala egipatska nacionalna televizija. Ovi snimci uklju\u010duju brojne govore predsednika Sadata, prikaz svih dokumenata o egipatsko-izraelskom mirovnom procesu i Oktobarskom ratu i zbirka snimaka koji nikada nisu emitovani u Egiptu ili arapskom svetu.<\/p>\n\n\n\n U ovom muzeju je izlo\u017eena i zbirka Sadatovih li\u010dnih stvari, poput njegovog radio-aparata, stola i njegove li\u010dne biblioteke, koja sadr\u017ei zbirku veoma retkih knjiga koje su mu poklonjene od strane mnogih uticajnih i poznatih li\u010dnosti. Pored toga, posetioci \u0107e na\u0107i veliki broj Sadatovih portreta zajedno sa zbirkom arapskih ma\u010deva, spomen-\u0161titova, njegovog li\u010dnog \u0161tapa, cevi i specijalne nacionalne no\u0161nje koju je nosio kad god je pose\u0107ivao njegovo rodno mesto, Mit Abul Kom, koje se nalazi na severu Egipta.<\/p>\n\n\n\n Muzej sadr\u017ei brojna odlikovanja i povelje koje su u Egiptu i drugim zemljama dodeljivali predsedniku Sadatu u raznim fazama njegovog \u017eivota, uz brojne zlatne, srebrene, bronzane i bakarne ordene koje su on i gospo\u0111a Jehan Sadat dobili na poklon.<\/p>\n\n\n\n Ovde mo\u017eete videti zanimljivu kolekciju civilnih i vojnih odela predsednika Sadata, od kojih je najva\u017enije vojni\u010dko odelo natopljeno krvlju koje je nosio na dan atentata 6. oktobra 1981. godine.<\/p>\n\n\n\n Jedan dan je bio ispunjen i saznali smo dosta toga zanimljivog o anti\u010dkom, ali i o modernom Egiptu. Aleksandrija je veliki grad i ne mo\u017eete sve znamenitosti posetiti za samo jedan dan. Moja preporuka je da za Aleksandriju izdvojite 2 do 3 dana, ako ste u mogu\u0107nosti i vi\u0161e jer \u0107ete biti u prilici da saznate ne\u0161to vi\u0161e. <\/p>\n\n\n\n Tvr\u0111ava Kajtbej<\/strong><\/em> je odbrambena tvr\u0111ava iz 15. veka, sme\u0161tena na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. Izgra\u0111ena je 1477. godine od strane Sultana Al-A\u0161raf Sef al Din Din Kajtbeja. Grad – Tvr\u0111ava Kajtbej u Aleksandriji smatra se jednim od najva\u017enijih obrambenih upori\u0161ta, ne samo u Egiptu, ve\u0107 i du\u017e obale Sredozemnog mora. Formirao je va\u017ean deo fortifikacionog sistema Aleksandrije u 15. veku.<\/p>\n\n\n\n Ova citadela se nalazi na ulazu u isto\u010dnu luku na isto\u010dnoj ta\u010dki ostrva Faros. Podignuta je na ta\u010dnom mestu \u010duvenog Aleksandrijskog svetionika, koji je bio jedno od sedam \u010duda drevnog sveta. Svetionik je nastavio s radom sve do vremena arapskog osvajanja, tada se dogodilo nekoliko katastrofa i oblik svetionika je u odre\u0111enoj meri promenjen. Obnova je zapo\u010deta u periodu Ahmeda Ibn Tuluna. Tokom 11. veka dogodio se zemljotres koji je o\u0161tetio osmerokutni deo. <\/p>\n\n\n\n Temelj je pre\u017eiveo udar, ali je mogao je poslu\u017eiti samo kao kula, a na vrhu je sagra\u0111ena mala d\u017eamija. U 14. veku je do\u0161lo do vrlo razornog zemljotresa i cela zgrada je potpuno uni\u0161tena.<\/p>\n\n\n\n Sultan Kajtbej je otputovao u Aleksandriju, zajedno sa jo\u0161 nekim knezovima Mameluke, da poseti mesto starog svetionika i tokom ove posete naredio izgradnju Citadele. U mesecu \u0160abanu, sultan Kajtbej je ponovo otputovao u Aleksandriju, kada je izgradnja zavr\u0161ena. Obezbedio je tvr\u0111avu hrabrom legijom vojnika i raznim oru\u017ejem. Tako\u0111e je, kako je Ibn Aias spomenuo, posvetio nekoliko vakufa iz kojih je finansirao gra\u0111evinske radove, kao i plate vojnika. Tokom perioda Mameluke, a zbog svog strate\u0161kog polo\u017eaja, Citadelu su dobro odr\u017eavali svi vladari koji su do\u0161li posle Sultana Kajtbeja.<\/p>\n\n\n\n Citadela je neko vreme bila zanemarena, sve do 1904. kada je Ministarstvo odbrane obnovilo gornje delove tvr\u0111ave. Kralj Farouk je hteo da pretvori Citadelu u kraljevsku ku\u0107u za odmor, pa je naredio brzu rekonstrukciju. Nakon revolucije 1952. godine, egipatske mornari\u010dke trupe su zgradu pretvorile u Pomorski muzej. Najve\u0107i restauratorski radovi datiraju iz 1984. godine, kada je egipatsko ministarstvo za starine napravila ambiciozne planove za obnovu tvr\u0111ave.<\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja tre\u0107eg specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila mogu\u0107a bez nesebi\u010dne pomo\u0107i\u00a0Turisti\u010dke organizacije Arapske Republike Egipta<\/a><\/strong><\/em>,<\/em><\/strong>\u00a0Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu,<\/strong><\/em>\u00a0avio kompanije\u00a0Austrian Airlines<\/a><\/em><\/strong>. Tako\u0111e ovim putem \u017eelim da se zahvalim Mediterranean Azur<\/a><\/strong><\/em> hotelu gde smo imali ose\u0107aj kao da smo kod svoje ku\u0107e. Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem svet na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o drevnoj Aleksandriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Egipat? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, o\u010dekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i u\u017eiva\u0107emo u lepoti Hurgade, gde Crveno more zapljuskuje savr\u0161ene be\u017e boje pesak.<\/p>\n\n\n\n Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n Blogerski pozdrav iz daleke Aleksandrije,<\/em><\/p>\n\n\n\n Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, dobro do\u0161li na moj blog. Nadam se da ste uspe\u0161no zavr\u0161ili sve obaveze i da pripreme dobrog provoda za vikend mo\u017ee da po\u010dne! Danas nastavljamo na\u0161u avanturu u Egiptu, posle Egipta i Gize do\u0161lo je vreme da vam predstavim kolevku helenizma i amanet Aleksandra Makedonskog – Aleksandriju! Malo je gradova na svetu sa tako veli\u010danstvenom, dugom i zanimljivom istorijom kao \u0161to je ima Aleksandrija. Ovaj zanimljivi grad koji le\u017ei na obalama Sredozemnog mora osnovao je Aleksandar Veliki, daleke 331. godine pre nove ere, te je grad po… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4872,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[2305,4206,4207,4204,1684,4115,4205,2532,56,4208,55,2331,3862,77,1682,2449,1927,3733],"class_list":["post-4828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-afrika","tag-aleksandar-makedonski","tag-aleksandar-veliki","tag-aleksandrija","tag-avantura","tag-egipat","tag-helenizam","tag-kultura","tag-marko-tadic","tag-mediteran","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-putovanja","tag-sony","tag-sony-alpha-7r-mark-ii","tag-sony-deutschland","tag-sony-fe-24-70-mm"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4828","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4828"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4828\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4877,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4828\/revisions\/4877"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4872"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4828"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4828"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4828"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\nOvaj post je sponzorisan od strane\u00a0Nacionalne Turisti\u010dke organizacije Arapske Republike Egipta<\/a>, avio kompanije\u00a0Austrian Airlines<\/a>,\u00a0Mediterranean Azur Hotel<\/a>.\u00a0Tako\u0111e ovim putem \u017eelim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije\u00a0<\/strong><\/em>Sony<\/strong><\/em><\/a>\u00a0koji su omogu\u0107ili da u\u017eivate u ovim prelepim slikama koje su izra\u0111ene uz pomo\u0107 fotoaparata\u00a0<\/strong><\/em>Alpha 7r Mark II<\/strong><\/em><\/a>\u00a0i objektiva\u00a0<\/strong><\/em>Sony FE 24-70 mm<\/strong><\/em><\/a>\u00a0iz posebne serije\u00a0<\/strong><\/em>G Master<\/strong><\/em><\/a>.<\/strong><\/em><\/h5>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"