![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/Evropske-Prestonice-Kulture-Salzburg-Riga-i-Drezden...-Mr.M-by-Marko-Tadic1.jpg\")
<\/a>Sa druge strane imamo dva suseda Nema\u010dku i Austriju koji imaju zajedni\u010dki jezik. Strancima je te\u017ee da prepoznaju razli\u010dit izgovor i dijalekte pa im mo\u017eda zato Austrijanci i Nemci zvu\u010de apsolutno isto i zbog toga ih \u010desto me\u0161aju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome pri\u010da. Kada se govori o naj\u010de\u0161\u0107im stereotipima mnogi pomisle da ono \u0161to va\u017ei za Nemce, da automatski isto va\u017ei i za Austrijance. Me\u0111utim, ovo nije ba\u0161 slu\u010daj i \u010desto \u0107ete \u010duti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti na\u010din kao \u0161to i mi to radimo sa na\u0161im susedima u regionu. Nikada ne\u0107ete smeti re\u0107i ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje presko\u010dite…<\/p>\n\n\n\n
U svakom slu\u010daju, sve su neki uop\u0161teni utisci verujte mi da \u0107ete pravu sliku ste\u0107i tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi na\u010din provedete vi\u0161e vremena u njihovom dru\u0161tvu. Ja \u0107u se danas potruditi da vam pribli\u017eim njihove kulture i na\u010dine \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
<\/a>SALZBURG, AUSTRIJA<\/strong><\/p>\n\n\n\n Salzburg ili Solnograd kako ga jo\u0161 stariji ljudi u Evropi nazivaju je \u010detvrti po veli\u010dini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno di\u010di najpoznatijim muzi\u010dkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetni\u010dku ba\u0161tinu – Volfgang Amadeus Mocart. <\/p>\n\n\n\n Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve \u0161to mo\u017eete zamisliti u Salzburgu u svom imenu mo\u017ee ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas za\u0161ti\u0107en brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?<\/p>\n\n\n\n U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najve\u0107a turisti\u010dkih atrakcija grada. Nema\u010dka re\u010d “salz” zna\u010di so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu zna\u010di “dvorac ili tvr\u0111ava od soli”.<\/p>\n\n\n\n Kada sam dobio poziv od Turisti\u010dke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam ne\u0161to vi\u0161e o njihovoj istoriji i na\u010dinu \u017eivota malo je re\u0107i da sam bio odu\u0161evljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din. Bio sam u prilici da posetim porodi\u010dnu fabriku slatki\u0161a gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobi\u010dnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.<\/p>\n\n\n\n Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Tako\u0111e je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, ro\u0111ene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobi\u010dno buran i tu\u017ean \u017eivot i zbog njene \u017eivotne pri\u010de sam odlu\u010dio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.<\/p>\n\n\n\n Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem \u0107ete uvek imati dosta toga da vidite i da istra\u017eite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispri\u010dam neke svoje pri\u010de o ovom neobi\u010dnom gradu koji se nalazi na granici sa Nema\u010dkom.<\/p>\n\n\n\n Postovi koje sam napisao o Salzburgu:<\/p>\n\n\n\n Iskoristi\u0107u ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije: <\/p>\n\n\n\n “Salzburg je mo\u017eda mali grad, ali verujte mi da ni\u0161ta ne zaostaje za ve\u0107im prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici \u0107ete prona\u0107i sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote \u0107e vam zastati dah, ali na\u017ealost na\u0161 prose\u010dni balkanski d\u017eep to ne mo\u017ee da plati. Sre\u0107om, bar u\u017eivanje u toj lepoti je besplatna\u2026”<\/p>\n\n\n\n RIGA, LETONIJA (LATVIJA)<\/strong><\/p>\n\n\n\n Riga je grad koji sam oduvek \u017eeleo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam po\u010deo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da \u010dini srce Baltika. Kada ka\u017eemo Baltik odmah pomislimo na hladno\u0107u, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).<\/p>\n\n\n\n Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turisti\u010dkom organizacijom grada Helsinkija i turisti\u010dke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Jo\u0161 tada sam sebi obe\u0107ao da \u0107u posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu re\u0107i da sam delimi\u010dno ispunio to obe\u0107anje jer sam posetio Rigu, ali jo\u0161 nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da \u0107u i to uspeti, ako Bog da zdravlja \u0161to ka\u017eu na\u0161i ljudi i da \u0107u uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokru\u017eim svoju balti\u010dku avanturu.<\/p>\n\n\n\n Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejd\u017eanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li \u017eelim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen po\u0161to sam i\u0161ao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejd\u017eanu nismo znali uop\u0161te kako da izvedem mogu\u0107nost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.<\/p>\n\n\n\n Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridru\u017eila odlu\u010dili da se malo odmorimo i nau\u010dimo ne\u0161to novo o ovom delu Evrope.<\/p>\n\n\n\n airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i \u0161to su bili divni doma\u0107ini i stvarno u\u010dinili sve da do\u017eivimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili o\u010darani radnjama i zapanjuju\u0107im brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio op\u010dinjen arhitekturom.<\/p>\n\n\n\n Riga je idealan grad za odmor, razonodu i u\u017eivanje. \u017delite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi ima\u0107ete i gde jer je Stari grad koji \u010dini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da u\u017eivaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sa\u010duva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetni\u010dke doga\u0111aje.<\/p>\n\n\n\n Stari deo Rige (Vecr\u012bga)<\/strong> \u010dini samo srce prestonice sredi\u0161te, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najve\u0107i broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac za\u0161titnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske ba\u0161tine u Evropi, jer ima najve\u0107i broj gra\u0111evina izgra\u0111enih u stilu secesije (jugendstila<\/em>) u celoj Evropi.<\/p>\n\n\n\n Postovi koje sam napisao o Rigi:<\/p>\n\n\n\n Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodu\u0161nim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da \u0107u uskoro imati neke nove pri\u010de za vas o ovom zanimljivom gradu.<\/p>\n\n\n\n DREZDEN, NEMA\u010cKA<\/strong><\/p>\n\n\n\n U Nema\u010dkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobi\u010dan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon zavr\u0161etka rata grad je pripao Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad po\u010deo da se rekonstrui\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Ako se odlu\u010dite da posetite Drezden, verujte mi da ne\u0107ete pogre\u0161iti jer \u0107ete biti u prilici da u\u017eivate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Na\u017ealost, sredinom pro\u0161le godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor. <\/p>\n\n\n\n Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u \u017eivotu da oseti.<\/p>\n\n\n\n Naravno, pored nakita na otvorenom mo\u017eete videti najve\u0107u krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najpose\u0107enijih mesta u Nema\u010dkoj i da svako ko poseti Nema\u010dku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.<\/p>\n\n\n\n Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.<\/p>\n\n\n\n Najpoznatije zdanje izgra\u0111eno u baroknom stilu u Nema\u010dkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagra\u0111ena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obele\u017eavanje sve\u010danosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamti\u0107ete, a i ima\u0107ete prilike da u\u017eivate u lepoti Krune. <\/p>\n\n\n\n Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:<\/p>\n\n\n\n Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obi\u0161ao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo po\u010detak ove specijalne serije postova gde \u0107u se potruditi da vam ukratko napi\u0161em neka moja osnovna zapa\u017eanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno ima\u0107ete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.<\/p>\n\n\n\n Da li ste mo\u017eda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da \u010dujem neka va\u0161a iskustva i bilo bi mi drago da pro\u010ditam va\u0161e utiske u komentarima.<\/p>\n\n\n\n Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pri\u010dom! <\/p>\n\n\n\n Blogerski pozdrav,<\/em><\/p>\n\n\n\n Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovaj post nije sponzorisan<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad mo\u017eda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam re\u0161io da napi\u0161em novi post u kojem \u0107u se potruditi da uporedim tri razli\u010dite evropske prestonice kulture koje su potpuno razli\u010dite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nema\u010dku \u0161ta mislite da li ljudi u po\u010detku uop\u0161te pomisle da ove tri zemlje imaju ne\u0161to zajedni\u010dko? Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti dana\u0161nje Letonije je bila pod uticajem nema\u010dkog Livonijskog bratstva ma\u010da (Schwertbr\u00fcder) od 13. veka pa… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5527,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[2120,1684,2944,2945,1824,81,2532,4939,3986,2806,56,54,55,2331,3862,1825,2533,77,3985,2119],"class_list":["post-5523","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-austrija","tag-avantura","tag-baltik","tag-baltilcke-zemlje","tag-drezden","tag-evropa","tag-kultura","tag-latvija","tag-letonija","tag-marko","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-nemacka","tag-prestonica-kulture","tag-putovanja","tag-riga","tag-salzburg"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5523","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5523"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5523\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5561,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5523\/revisions\/5561"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5527"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5523"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5523"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5523"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n