![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/Pisma-iz-Srbije-Divc\u030cibare-prirodno-carstvo-borovih-s\u030cuma...-Mr.M-by-Marko-Tadic\u030120.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nSe\u0107am se davne 2001. godine kada je moj otac dobio preporuku od jednog na\u0161eg porodi\u010dnog prijatelja da posetimo Div\u010dibare. Moj otac, koji je ina\u010de poznat kao veliki zaljubljenik prirode sa velikim zadovoljstvom je prihvatio srda\u010dan poziv prijatelja i da zajedno sa njegovom porodicom provedemo praznike. Te 2001. godine, nakon nedelju dana zimskih \u010darolija moj otac je odlu\u010dio da potra\u017eimo svoj drugi dom u ovom prirodnom raju. <\/p>\n\n\n\n
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nGodinom za godinom, Div\u010dibare kao planinski centar se zajedno sa op\u0161tinom Valjevo razvijao ne gube\u0107i svoju prvobitnu, netaknutu prirodnu lepotu. Vremenom Div\u010dibare su postale poznato planinsko-turisti\u010dko mesto u Srbiji i mnogi su tu prona\u0161li svoj drugi dom.<\/p>\n\n\n\n
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nOvaj planinski centar se nalazi nedaleko od grada Valjevo i jedan je od najbli\u017eih planinskih kompleksa Beogradu i Novom Sadu. Kako je ova vazdu\u0161na banja dobila svoje ime?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Div\u010dibare je dobilo svoje ime zahvaljuju\u0107i planinskoj reci Crna Kamenica, koja i dan danas proti\u010de kroz centar ovog planinskog kompleksa. Na osnovu jedne legende koja se prenosi sa kolena na koleno, nekada se u ovoj reci tokom jedne letnje bujice, utopila jedna mlada \u010dobanica. <\/p>\n\n\n\n Zbog ovog nemilog doga\u0111aja, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Div\u010dibare, \u0161to na na\u0161em jeziku zna\u010di \u201eDevoja\u010dke bare<\/strong><\/em>\u201c. Samo ime Div\u010dibare je veoma staro jer je po prvi put kori\u0161\u0107eno davne 1476. godine kao ime jednom turskom selu.<\/p>\n\n\n\n Lekovit i delotvoran uticaj planinske klime Div\u010dibara na ljudski organizam me\u0111u prvima u Srbiji je primetio knez Milo\u0161 Obrenovi\u0107 i po\u010detkom 19.veka od turskog bega otkupljuje cele Div\u010dibare. Me\u0161tani tvrde da je Knez Milo\u0161 izuzetno voleo i cenio ovaj kraj i rado je boravio ovde tokom letnjeg i zimskog perioda. <\/p>\n\n\n\n Kada pri\u010damo o pravom turisti\u010dkom razvoju turizma na Div\u010dibarima, prvi zvani\u010dni oblici organizovanog planinskog turizma po\u010dinju po\u010detkom 20. veka uz pomo\u0107 Zdrastvenog dru\u0161tva Div\u010dabara. Dru\u0161tvo su osnovali tada\u0161nji ugledni gra\u0111ani Valjeva. Oni su izgradili prve sme\u0161tajne kapacitete i uradili su prvi urbanisti\u010dki plan.<\/p>\n\n\n\n Nakon izgradnje prvih sme\u0161tajnih kapaciteta, Ministarstvo trgovine i industrije je imenovalo Div\u010dibare za prvo vazdu\u0161nu banju na na\u0161im prostorima. Turizam je polako, ali sigurno po\u010deo da se razvija tako da su mnoge poznate porodice iz Beograda i okolnih gradova po\u010dele da dolaze na Div\u010dibare i ova visoravan je postalo jedno od najpoznatijih planinskih turisti\u010dkih mesta u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n Sredinom 20. veka turizam u ovom planinskom centru prestaje sa svojim razvojom, stagnira sve do kraja 20. veka kada se kre\u0107e u aktivnu promociju ovog planinskog centra.<\/p>\n\n\n\n Na Div\u010dibarama i Maljenu je prisutan raznovrstan biljni i \u017eivotinjski svet. Kada pri\u010damo o biljnom svetu \u010detinarske \u0161ume su najbrojnije i pored njih na ovim prostorima iz \u010detinarske porodice su prisutne jela, smr\u010da, beli i crni bor, planinski bor.<\/p>\n\n\n\n Div\u010dibare su poznate po velikom broju \u0161umskim i livadskim prirodnim zajednicama. Tu su jeremi\u010dak, ka\u0107un i lincur, a krajem aprila javlja se cvet koji je simbol ove planine planine \u2013 Narcis<\/em><\/strong>. Na Maljenu postoji najve\u0107a tresava u Srbiji, a tresavski eko sistemi su veoma retki na \u010ditavom balkanskom poluostrvu. Tresave predstavljaju \u201eprirodne spise\u201c iz kojih se mo\u017ee najbolje saznati istorija \u017eive prirode. <\/p>\n\n\n\n Na Div\u010dibarama su prisutni i brojni \u0161umski plodovi koji se upotrebljavaju kao dodatak u raznovrsnoj ljudskoj ishrani poput gljiva, prirodnih poslastica \u0161umskih jagoda, divljih malina i kupina. <\/p>\n\n\n\n Najneobi\u010dnija je borovnica, koja raste u obliku \u017ebunja, najvi\u0161e u \u0161umama. Izme\u0111u ostalog, na Div\u010dibarama mo\u017eete prona\u0107i i najrazli\u010ditije lekovito bilje kao \u0161to je hajdu\u010dka trava, pelin, mati\u010dnjak, maj\u010dina du\u0161ica i mnoge druge.<\/p>\n\n\n\n U ovom planinskom kompleksu \u017eive i mnogi predstavnici divlja\u010di od kojih su najbrojnije srne, pored njih ima i divljih ze\u010deva, veverica, divljih svinja, kune. Na Div\u010dibarima je zaista bogata flora i fauna, tako da se prilikom \u0161etnje nemojte iznenaditi ako sretnete neke od \u017eivotinjskih porodica koje nastanjuju ove prostore.<\/p>\n\n\n\n Prirodno bogatstvo biljnog i \u017eivotinjskog sveta, blage klime verujem da \u0107ete ovo leto pamtiti ako posetite Div\u010dibare. To je vi\u0161e od prirode, to je va\u0161 novi drugi dom. Sre\u0107om, priroda na ovim prostorima je jo\u0161 uvek netaknuta pa \u0107ete biti u prilici da budete u direktnom kontaktu sa prirodom. Za sve ljubitelje dugih \u0161etnji i dru\u017eenja sa prijateljima u prirodi Div\u010dibare je idealna turisti\u010dka destinacija!<\/p>\n\n\n\n Zamolio bih vas da \u010duvate prirodu oko sebe i bilo gde da krenete po na\u0161oj divnoj Srbiji nemojte ostavljati \u0111ubre iza sebe. Priroda se potrudila da nam pru\u017ei sve najbolje, a na nama je da se potrudimo da je sa\u010duvamo.<\/p>\n\n\n\n Na Div\u010dibarama su postavljene i specijalne edukativne table gde mo\u017eete saznati ne\u0161to vi\u0161e o prirodnom i \u017eivotinjskom svetu. Najbolji primer je “\u0161kola gljiva” gde su nazna\u010dene jestive i otrovne vrste gljiva. Ako se odlu\u010dite da krenete u potragu za gljivama najbolje je da potra\u017eite stru\u010dne ljude i da ne idete sami. Jestive gljive poseduju mnoge dobre osobine koje mogu doprineti oja\u010davanju organizma, ali postoje i otrovne gljive koje se ne koriste za ljudsku ishranu i potrebno ih je strogo izbegavati.<\/p>\n\n\n\n U samom centru ovog turisti\u010dkog kompleksa nalazi se Div\u010dibarska crkva<\/strong> ili crkva svetog Pantelejmona nalazi i predstavlja religiozno-kulturno obele\u017eje ovog planinskog turisti\u010dkog mesta. Crkva datira iz 1995. godine, jer su ratovi ometali dotada\u0161nju izgradnju. <\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istra\u017eim destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Iskoristimo ovo leto da istra\u017eimo lepote na\u0161e zemlje i da istra\u017eimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da \u010dujem Va\u0161a iskustva i \u0161ta ste uspeli da obi\u0111ete u na\u0161oj zemlji nakon ubla\u017eavanja mera. Da li ste napravili neke planove za godi\u0161nji odmor?<\/p>\n\n\n\n Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o ovom predivnom planinskom centru u Kolubarskom okrugu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Div\u010dibare? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!<\/p>\n\n\n\n Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici\u00a0KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em>\u00a0Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n Blogerski pozdrav sa Div\u010dibara,<\/em><\/p>\n\n\n\n Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim \u010ditaocima koji \u017eele da nau\u010de ne\u0161to novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dragi moji pustolovi, dobro do\u0161li u moj novi post. Danas sam za sve ljubitelje prirode pripremio jedan zanimljiv post i siguran sam da \u0107ete u\u017eivati. Verujem da je pandemija uticala na promenu na\u0161ih navika i da smo bili primorani da promenimo na\u0161 dosada\u0161nji na\u010din \u017eivota. Brige, nervoza i strah su postali sve u\u010destaliji posetioci tokom ove pandemije i potreban nam je povratak prirodi. Na\u0161i stari su imali obi\u010daj da ka\u017eu: “Re\u0161enja za sve probleme uvek mo\u017eete prona\u0107i u prirodi… Priroda ima svoju mo\u0107!”. Danas sam odlu\u010dio da vam do\u010daram lepote… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5905,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[9,5120],"tags":[5259,155,5260,56,54,55,2331,3862,4800,66,5261,4878],"class_list":["post-5886","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-putovanja","category-srbija-u-mojim-ocima","tag-divcibare","tag-leto","tag-leto-na-divcibarama","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-nacionalna-turisticka-organizacija-srbije","tag-srbija","tag-valjevo","tag-vidi-srbiju"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5886","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5886"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5886\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5911,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5886\/revisions\/5911"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5905"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5886"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5886"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5886"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n