{"id":6750,"date":"2021-03-19T20:42:34","date_gmt":"2021-03-19T19:42:34","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=6750"},"modified":"2022-06-02T18:18:37","modified_gmt":"2022-06-02T17:18:37","slug":"pismo-iz-rusije-sankt-peterburg-zlatna-bajka-na-obali-neve","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pismo-iz-rusije-sankt-peterburg-zlatna-bajka-na-obali-neve\/","title":{"rendered":"Pismo iz Rusije: Sankt Peterburg, zlatna bajka na obali Neve…"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi, dobrodo\u0161li na Mr.M blog. Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni da provedete sa mnom ovaj vikend u Sankt Petersburgu, Petrogradu ili Lenjingradu. Dogovori\u0107emo se posle kako \u0107emo zvati ovaj prekrasni zlatni grad koji je jedan od najlep\u0161ih gradova u Rusiji, dok je za neke ljude i najlep\u0161i grad na svetu!<\/p>\n\n\n\n

Kada sam na dan polaska za Rusiju objavio na dru\u0161tvenim mre\u017eama da sam krenuo put carske ruske imperije, ve\u0107ina ljudi je bilo \u0161okirano gde ja planiram da idem usred zime u sne\u017enu Rusiju na minus 20 stepeni. Moji doma\u0107ini iz Turisti\u010dke organizacije grada Sankt Peterburga<\/a><\/strong><\/em> su poslali zanimljivu pozivnicu gde su u kratkim crtama do\u010darali zimsku \u010daroliju u ovom carskom gradu. Moja \u017eelja za avanturom, kao i moj kofer koji se u\u017eeleo aerodromskih traka sa primljenom prvom dozom vakcine odlu\u010dio sam da se upustim u novu neobi\u010dnu pustolovinu!<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Sankt Peterburg, ranije poznat pod imenom Petrograd, a kasnije i kao Lenjingrad, drugi je po veli\u010dini grad u Rusiji. Grad se nalazi na obalama reke Neve, na samom vrhu Finskog zaliva na Balti\u010dkom moru. Ovaj carski grad danas broji oko 6 miliona stanovnika.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljiva informacija da je Petrograd \u010detvrti po naseljenosti grad u Evropi, a ujedno najmnogoljudniji grad na Balti\u010dkom moru, kao i najseverniji grad na svetu sa preko milion stanovnika. Sankt Petersburg se smatra jednom od najva\u017enijih ruskih luka na Balti\u010dkom moru.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Centar Lakhta (Gazprom kula)<\/strong><\/em><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Grad je osnovao car Petar Veliki po\u010detkom 18. veka na mestu zauzete \u0161vedske tvr\u0111ave, a ime je dobio po apostolu Svetom Petru. Sankt Peterburg je istorijski i kulturolo\u0161ki povezan sa ro\u0111enjem Ruskog carstva i ulaskom Rusije u modernu istoriju kao jedne od najve\u0107ih evropskih sila.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u017eio je kao glavni grad Ruskog carstva tokom perioda s po\u010detka 18. veka do po\u010detka 20. veka (zamenjeno Moskvom na kratak period izme\u0111u 1728. i 1730. godine). Nakon Velike Oktobarske revolucije 1917. godine, bolj\u0161evici su preselili svoju vladu u Moskvu. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Sankt Peterburg je poznat kao \u201eKulturna prestonica Rusije\u201c i danas se smatra va\u017enim ekonomskim, nau\u010dnim, kulturnim i turisti\u010dkim centrom dana\u0161nje Rusije i Evrope. Istorijsko jezgro (stari deo grada) Sankt Peterburga i srodne grupe spomenika \u010dine UNESCO-ovo svetsko nasle\u0111e. <\/p>\n\n\n\n

U Sankt Peterburgu se nalazi Ermita\u017e, jedan od najvec\u0301ih umetni\u010dkih muzeja na svetu, centar Lakhta (Gazprom kula), najvi\u0161i neboder u Evropi i bio je jedan od gradova domac\u0301ina FIFA svetskog kupa 2018. godine.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kao \u0161to ste navikli uvek se potrudim da se osvrnem na istoriju nastanka i razvijanja nekog grada. Po tuma\u010denjima prvih pisanih dokumenata na teritoriji modernog Sankt Peterburga prvo ljudsko naseljavanje mo\u017ee se pratiti do vremena poslednjeg otapanja gle\u010dera koji je pokrivao ovu teritoriju. <\/p>\n\n\n\n

Pre oko 12 hiljada godina led se povukao, a ljudi su zbog leda i\u0161li sve severnije. Podaci o Slovenima poznati su od 8. do 9. veka. Bavili su se zemljoradnjom, sto\u010darstvom, lovom i ribolovom i vr\u0161ili oru\u017eane napade na druge narode. Po\u010detkom 9. veka, ove zemlje postale su deo staroruske dr\u017eave, \u010dinec\u0301i deo teritorije Velikog Novgoroda zvanu Vodskaja pjatina, oblast desno uz Nevu zvala se Karelijska zemlja, levo – I\u017eorska zemlja. <\/p>\n\n\n\n

Kao rezultat poraza u ratu sa \u0160vedskom zbog Stolbovskog mirovnog sporazuma 1617. godine, teritorije du\u017e reke Neve postale su deo \u0161vedske Ingermanlandije, \u010diji je trgova\u010dki i administrativni centar bio grad Nien u blizini tvr\u0111ave Nienskans, sagra\u0111ene 1611. godine na lokalitetu Landskrona.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kao rezultat Severnog rata 1700-1721, dolina reke Neve osvojena je od \u0160vedske i postala je deo Ruskog carstva prema Ni\u0161tatskom mirovnom ugovoru. Po\u010detkom 18. veka na u\u0161c\u0301u Neve, nedaleko od Nijena, osnovan je grad Sankt Peterburg. <\/p>\n\n\n\n

U prvoj \u010detvrtini 18. veka naziv je pisan kao San (k) t-Peter-Burh. Kada se grad izgradio, nije bio usvojen poseban akt kojim se defini\u0161e ime grada, me\u0111utim u pismima Petra I i slu\u017ebenim novinama Vedomosti, ime \u201eSan (k) t-Peter-Burh\u201c se gotovo uvek pominje u skladu sa holandskom verzijom (holandski. Sankt Pieter Burch – \u201eGrad Svetog Petra\u201c). Pravopis \u201eSankt Peterburg\u201c prvi put je zabele\u017een u listu \u201eVedomosti\u201c jula 1724. godine.<\/p>\n\n\n\n

U prvih deset godina svog postojanja, glavni deo grada je bilo Gradsko ostrvo (moderno ostrvo Petrogradski), tu su bili Gostinji Dvor, Troji\u010dka crkva, mnoge uslu\u017ene zgrade, zanatska naselja i vojne jedinice. Prvo industrijsko preduzec\u0301e bilo je brodogradili\u0161te Admiralitet, gde su kasnije izgra\u0111eni brodogradili\u0161te Galija, Zimska i Letnja palata Petra I sa Letnjom ba\u0161tom.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Tvr\u0111ava Petra i Pavla (Petrogradska tvr\u0111ava) je najstariji arhitektonski spomenik Sankt Petersburga. Sme\u0161tena na ostrvu Hare, istorijskom srcu grada. Nikada nije kori\u0161c\u0301ena u bilo kojoj bici, a od prve \u010detvrtine 18. veka do po\u010detka 1920-ih slu\u017eio je kao zatvor. Od 1924. godine ovo utvr\u0111enje pretvoreno je u dr\u017eavni muzej.<\/p>\n\n\n\n

Tvr\u0111ava Petra i Pavla je spomenik ruske arhitekture, na kome su radili brojni arhitekti. U modernoj tvr\u0111avi sme\u0161teni su brojni arhitektonski spomenici i muzeji: katedrala Petra i Pavla, grobnica Velikog vojvode, Botna kuc\u0301a, Komandantova kuc\u0301a, In\u017eenjerska kuc\u0301a, kovnica novca, Muzej istorije tehnologije. <\/p>\n\n\n\n

Tvr\u0111ava pripada istorijskom delu Sankt Peterburga i, zajedno sa kompleksom spomenika, uvr\u0161tena je na spisak svetske ba\u0161tine UNESCO-a. Model tvr\u0111ave Petra i Pavla postala je simbol grada i zauzima klju\u010dno mesto u njegovoj panorami. Od 1873. godine, svaki dan u 12 sati iz Nari\u0161kinovog bastiona tvr\u0111ave pucao je artiljerijski signalni hitac, koji nije izvr\u0161en od 1934. do 1953. godine. <\/p>\n\n\n\n

To je istorijski simbol grada zajedno sa an\u0111elom na tornju katedrale Petra i Pavla zajedno sa \u010damcem na tornju Admiraliteta i spomenikom Bronzanom konjaniku.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Katedrala Petra i Pavla je arhitektonski spomenik, grobnica ruske carske kuc\u0301e Romanovih. Drvena crkva Petra i Pavla pojavila se na ovom mestu 1703. godine. Na njenom mestu 1712-1733, prema projektu arhitekte Trezzini-ja, izgra\u0111ena je kamena katedrala u stilu ranog ruskog baroka. <\/p>\n\n\n\n

Sredinom 1756. godine, usled po\u017eara, izgoreli su drveni toranj, krov i gornji slojevi zvonika. Zgrada je obnovljena do 1780. godine, uz neke manje arhitektonske izmene plana. Nakon po\u017eara dogodila se velika oluja koja je nakrivila je krst i otkinula lik an\u0111ela sa krsta. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Zvonik je visok 122,5 metara. Na zvoniku je od 1776. postavljen zvonasti sat. Od 1708. godine sahranjivanje \u010dlanova porodice Romanov po\u010delo je u katedrali Petra i Pavla. Po\u010detkom marta 1725. godine kov\u010deg sa telom cara Petra I postavljen je u privremenu drvenu kapelu, a 1731. godine je ponovo sahranjen u ikonostasu katedrale. Tokom 18. veka, sve do po\u010detka 20. veka, u katedrali su bili sahranjeni svi carevi i carice Ruskog carstva, sa izuzetkom Ivana VI i Petra II. 1998. godine poslednji car Nikolaj II je sahranjen u Katarininom Dvorcu. <\/p>\n\n\n\n

Tokom 1918. godine zaustavljene su crkvene slu\u017ebe u crkvi i sve oduzete crkvene dragocenosti. Trenutno je katedrala u nadle\u017enosti Muzeja istorije Sankt Peterburga<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Sankt Petersburg je kulturni centar svetskog zna\u010daja, \u010desto ga nazivaju \u201eKulturnom prestonicom\u201c Rusije. Grad ima preko 8000 mesta od kulturnog nasle\u0111a (istorijski i kulturni spomenici), uklju\u010dujuc\u0301i 4000 mesta kulturnog nasle\u0111a saveznog zna\u010daja, \u0161to je gotovo 10% svih spomenika koje dr\u017eava \u0161titi na teritoriji Ruske Federacije. <\/p>\n\n\n\n

Postoji preko 200 muzeja i njihovih ogranaka (uklju\u010dujuc\u0301i Ermita\u017e<\/em><\/strong> (oko tri miliona umetni\u010dkih dela i spomenici svetske kulture), Ruski muzej<\/strong><\/em> (najvec\u0301i muzej ruske umetnosti), Centralni pomorski muzej<\/strong><\/em>, Muzej Ruske akademije <\/em><\/strong>Umetnosti<\/strong><\/em>, Muzej moderne umetnosti i skulpture<\/strong><\/em>, Muzej istorije Sankt Petersburga<\/strong><\/em>, Muzej antropologije i etnografije Petra Velikog<\/strong><\/em> (Kunstkamera<\/em>), muzeji-palate i parkovi Peterhof<\/strong><\/em>, Oranienbaum<\/strong><\/em>, Carsko Selo<\/strong><\/em>, Pavlovsk<\/strong><\/em>, umetni\u010dki Pu\u0161kinskaja 10 Centar<\/strong><\/em>, Muzej savremene umetnosti Erarta, Sveruski muzej A. S. Pu\u0161kina, Muzej odbrane i opsade Lenjingrada i drugi<\/em>, izlo\u017ebeni kompleks \u201eLenekpo<\/strong><\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

U Petrogradu postoji vi\u0161e od 70 pozori\u0161ta (uklju\u010dujuc\u0301i Marijinsko pozori\u0161te, Aleksandrijsko pozori\u0161te, Mihajlovsko pozori\u0161te, Bolj\u0161oj dramsko pozori\u0161te nazvano po G.A. Tovstonogovu, Sankt Peterburg Akademsko pozori\u0161te komedije po imenu N.P. Akimov, Malo dramsko pozori\u0161te (Pozori\u0161te Evrope), Akademsko pozori\u0161te Lensovet , Balti\u010dka kuc\u0301a, Akademsko dramsko pozori\u0161te VF Komissarzhevskaia, pozori\u0161te Litsedei Clovneri, Dr\u017eavni cirkus Sankt Peterburga Bolj\u0161oj i mnogi drugi).<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Da li ste znali da je Sankt Petersburg dom vi\u0161e od 1000 biblioteka (najvec\u0301e me\u0111u njima su Ruska nacionalna biblioteka (javna), Biblioteka Ruske akademije nauka, Predsedni\u010dka biblioteka Borisa Jeljcina).<\/p>\n\n\n\n

Sankt Petersburg je kulturna prestonica Rusije i Evrope, bez obzira na period godine kada se odlu\u010dite da posetite grad ima\u0107ete priliku da u\u017eivate u raznim kulturnim i umetni\u010dkim manifestacijama.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kada smo zavr\u0161ili sa najva\u017enijim znamenitostima i upoznavanjem grada moji doma\u0107ini iz turisti\u010dke organizacije su mi poslali simpati\u010dni formular \u0161ta bih voleo da vidim u Petrogradu? Na spisku su se nalazile botani\u010dke ba\u0161te i akvarijumi. Po\u0161to nisam du\u017ee vreme nisam pose\u0107ivao akvarijume, odlu\u010dio sam se da posetim Sankt Petersburg Oceanarium.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

“Okeanarijum” je neka vrsta \u201epodvodnog muzeja\u201c sa \u017eivim eksponatima – stanovnicima vodenog okru\u017eenja. Sme\u0161ten u tr\u017eno-zabavnom kompleksu \u201ePlanet Neptun\u201c. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ukupna povr\u0161ina okeanarijuma je oko 5000 kvadrata. Postoji 59 akvarijuma, a najvec\u0301i akvarijum ima podvodni tunel du\u017eine 35 metara. Jedinstvena izlo\u017eba okeanarijuma omoguc\u0301ava vam da u\u017eivate u lepoti podvodnog sveta jer ovde \u017eivi vi\u0161e od 2 hiljade primeraka slatkovodnih i morskih riba, vodenih beski\u010dmenjaka, sisara.<\/p>\n\n\n\n

Ovde mo\u017eete provesti nekoliko sati posmatrajuc\u0301i stanovnike podvodnog sveta. \u0160arene ribe, \u017eabe, graciozne ajkule umiric\u0301e vas vedrinom, a nespretne foke i radoznala lica azijskih vidri nasmejac\u0301e vas do suza!<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Svaki posetilac mo\u017ee ne samo da zaroni u atmosferu podvodnog sveta, vec\u0301 i da postane gledalac zanimljivih \u201epredstava\u201c u kojima su glumci ajkule, brojne ribe i foke. Predstave sa ovim neverovatnim stanovnicima odr\u017eavaju se svakog dana osim ponedeljka.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nakon avanture koju sam imao u divljini slatkovodnog podvodnog sveta, turisti\u010dka organizacija mi je priredila iznena\u0111enje pa samo oti\u0161li malo dalje od Sankt Petersburga, gde smo imali priliku da se dru\u017eimo sa neobi\u010dnim stanovnicima ovog dela zemlje – bizonima.<\/p>\n\n\n\n

Zubrovnik park, prirodni rezervat koji se nalazi u blizini Sankt Petersburga mo\u017eete u\u017eivati u prirodi, zimskim sportovima i dru\u017eenju sa evropskim bizonima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Park porodi\u010dnog odmora i ekoturizma \u201eZubrovnik\u201c jedan je od najvec\u0301ih prigradskih kompleksa po povr\u0161ini i jedini objekat u Lenjingradskoj oblasti specijalizovan za ekoturizam.<\/p>\n\n\n\n

Park “Zubrovnik” mo\u017ee vam pru\u017eiti zanimljive \u0161etnje i izlete na predivnim mestima, dodir sa divljinom i ostaviti neverovatan utisak koji \u0107ete pamtiti dugo.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Pored upoznavanja sa bizonima, imao sam priliku da osetim adrenalin i da budem u kontaktu sa prirodom uz vo\u017enju motornim sankama gde imate organizovane ture. Jedinstveno iskustvo, moram priznati da je to jedna od ekstremnijih stvari koje sam do sad uradio u \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Verujte mi da hladno\u0107u vremenom i ne prime\u0107ujete, prvih 3 dana nisam mogao da zamislim da provedem vi\u0161e od 5 sati napolju na minusu, ali posle moj organizam se navikao na sredinu i sa lako\u0107om sam provodio po nekoliko sati na otvorenom i prirodi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog posebnog posta iz Rusije koji ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Turisti\u010dke organizacije grada Sankt Petersburga<\/a><\/strong><\/em>, institucije koja je omogu\u0107ila da osetim duh i lepotu carske ruske prestonice i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom gradu na Balti\u010dkom moru na obalama reke Neve. Tako\u0111e iskoristio bih priliku da se zahvalim nacionalnoj ruskoj avio kompaniji Aeroflot<\/a><\/strong><\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

\u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa kompanijama koje \u010dine sam vrh u industriji turizma i \u017eeleo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote, kulturu, duh i gostoprimstvo carske Rusije.<\/p>\n\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Petrogradu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Rusiji?<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me mo\u017eete kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea i to mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav iz Petrograda,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane Turisti\u010dke organizacije grada Sankt Petersburga<\/a> i Aeroflot<\/a> ruske nacionalne avio kompanije. <\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi, dobrodo\u0161li na Mr.M blog. Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni da provedete sa mnom ovaj vikend u Sankt Petersburgu, Petrogradu ili Lenjingradu. Dogovori\u0107emo se posle kako \u0107emo zvati ovaj prekrasni zlatni grad koji je jedan od najlep\u0161ih gradova u Rusiji, dok je za neke ljude i najlep\u0161i grad na svetu! Kada sam na dan polaska za Rusiju objavio na dru\u0161tvenim mre\u017eama da sam krenuo put carske ruske imperije, ve\u0107ina ljudi je bilo \u0161okirano gde ja planiram da idem usred zime u sne\u017enu Rusiju… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6772,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[5449,2944,2945,81,6357,3769,56,54,55,2331,3862,6359,2307,77,3567,6358,3331,3327],"class_list":["post-6750","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-balticko-more","tag-baltik","tag-baltilcke-zemlje","tag-evropa","tag-lenjingrad","tag-lepota-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-petrograd","tag-putopis","tag-putovanja","tag-rusija","tag-sankt-peterburg","tag-zima","tag-zimske-carolije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6750","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6750"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6750\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8864,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6750\/revisions\/8864"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6772"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6750"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6750"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6750"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}