![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/05\/Pisma-iz-Litvanije-Vilnjus-grad-bogate-istorije-i-bajkovite-arhitekture...-Mr.M-by-Marko-Tadic\u03011.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\nPre nego \u0161to krenem sa putopisom o prestonici Litvanije, \u017eeleo bih da vas upoznam sa jednim zanimljivim brendom prtljaga i dodataka za putovanja sa kojima \u0107ete osetiti lagodnost i lepotu putovanja! Verujem da se se\u0107ate ovog teget ranca iz jednog od prethodnih postova i verujem da vam FPM Milano<\/a><\/em><\/strong> brend nepoznat, ali hajde da se podsetimo nekih detalja za ljude koji nisu stigli da pro\u010ditaju moju prethodnu modnu pri\u010du<\/a><\/strong><\/em>.<\/p>\n\n\n\n Ovaj ekskluzivni italijanski brend ko\u017ene galanterije i prtljaga osnovan 1946. godine. Ovaj brend predstavlja umetni\u010dki izraz najboljeg italijanskog talenta i estetike, kao i izvrsne stru\u010dnosti. Tradicionalna ru\u010dna izrada uz kori\u0161\u0107enje vrhunskih materijala, danas je kombinovana sa inovacijama avangardnih metala i modernog dizajna. <\/p>\n\n\n\n FPM Milano<\/a><\/strong><\/em> prtljag putnicima nudi prakti\u010dnost i stil, sve to uklopljeno u jedan kofer i ran\u010deve. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omota\u010dem i oja\u010dani inspirisani su starinskim kov\u010dezima, namenski napravljeni da vam pru\u017ee izdr\u017eljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.<\/p>\n\n\n\n U dana\u0161njem postu predstavljam vam ranac<\/a><\/strong><\/em> iz Bank on the Road<\/a><\/strong><\/em> kolekcije, kao i Bank Spinner 53<\/a><\/strong><\/em> kabinski kofer iz kolekcije Bank<\/a><\/strong><\/em>, obe kolekcije su u celosti napravljene u Italiji, idealne za ljude kako iz poslovnog sveta i tako za one one koji \u017eele da u\u017eivaju maksimalno u svom odmoru i slobodnom vremenu, napravljeni da zadovolje svaku prakti\u010dnu, funkcionalnu ili estetsku potrebu. Prakti\u010dan unutra\u0161nji d\u017eep vam omogu\u0107ava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija ran\u010deva, izra\u0111eni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pa\u017enjom na ko\u017ene i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podse\u0107a na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.<\/p>\n\n\n\n Ako \u017eelite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvani\u010dnu online prodavnicu<\/a><\/strong><\/em> i zapratite ih na dru\u0161tvenim mre\u017eama\u00a0Fejsbuk<\/a><\/em><\/strong>\u00a0i\u00a0Instagram<\/a><\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Vreme je da zapo\u010dnemo i ovaj prvi putopis o prestonici Litvanije, pa hajde da vidimo \u0161ta se krije u srcu ove neobi\u010dne severnoevropske dr\u017eave. Litvanija je zemlja u balti\u010dkom regionu Evrope koji \u010dine 3 zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija. Ova dr\u017eava le\u017ei na isto\u010dnoj obali Balti\u010dkog mora, geografski gledano Litvanija se grani\u010di sa Letonijom na severu, Belorusijom na istoku i jugu, Poljskom na jugu i Kalinjingradskom obla\u0161\u0107u Rusije na jugozapadu. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ova zemlja ima i pomorsku granicu sa \u0160vedskom na zapadu na Balti\u010dkom moru. Litvanija pokriva povr\u0161inu od oko 65.000 km2, sa trenutno populacijom od skoro 3 miliona stanovnika. Glavni i ujedno i najve\u0107i grad je Vilnjus<\/a><\/strong><\/em>, dok su drugi ve\u0107i gradovi Kaunas i Klajpeda. Litvanci pripadaju etno-lingvisti\u010dkoj grupi Balta i govore litvanski jezik, jedan od samo nekoliko \u017eivih balti\u010dkih jezika.<\/p>\n\n\n\n Ovim putem bih \u017eeleo da se zahvalim Turisti\u010dkoj organizaciji grada Vilnjusa<\/a><\/em><\/strong> na divnom do\u010deku, kao i sadr\u017eajnom programu koji mi je pomogao da upoznamo ovaj izuzetni grad na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Kako \u0107e “Pisma iz Litvanije” biti organizovana? Zbog boljeg razumevanja litvanske kulture i istorije, odlu\u010dio sam da prvi post bude posve\u0107en prvom delu Kompleksa zamkova u Vilnjusu – Palata Velikog Vojvode<\/a><\/strong><\/em>. Ovaj kompleks je izuzetno bitan za istoriju ove najve\u0107e Balti\u010dke dr\u017eave koja je stvorena uz bogatu istoriju i zato sam smatrao da je najbolje da vas prvo upoznam sa Palatom Velikog Vojvode.<\/p>\n\n\n\n Kompleks zamkova u Viljnusu predstavlja grupa kulturnih i istorijskih gra\u0111evina na levoj obali reke Neris, blizu njenog u\u0161\u0107a u reku Vilnju. Zgrade, koje su izgra\u0111ene i konstantno se modernizovale izme\u0111u 10. i 18. veka, bile su jedna od glavnih odbrambenih struktura Litvanije.<\/p>\n\n\n\n Kompleks su \u010dinila tri zamka: Gornji, Donji i Krivi Zamak. Krivi zamak spalili su Teutonski vitezovi 1390. godine i nikada nije obnovljen. Viljnuske zamkove je nekoliko puta napadao Tevtonski red posle 1390. godine, ali nisu uspeli da zauzmu ceo kompleks. Njegovo potpuno zauzimanje dogodilo se prvi put tokom bitke za Vilnus 1655. godine. Ubrzo nakon toga, te\u0161ko o\u0161te\u0107eni zamkovi su izgubili na zna\u010daju, a mnoge gra\u0111evine su napu\u0161tene. Tokom Carske Aneksije, nekoliko istorijskih objekata je sru\u0161eno; mnogo vi\u0161e ih je o\u0161tec\u0301eno tokom izgradnje tvr\u0111ave u 19. veku.<\/p>\n\n\n\n Danas je preostali Gediminas (Krivi) toranj glavni simbol grada Vilnjusa i same nacije. Svake godine, 1. januara, litvanska trobojka se podi\u017ee na Gediminasovu Krivi toranj u znak se\u0107anja na Dan Zastave. Kompleks je deo Nacionalnog muzeja Litvanije, jednog od najve\u0107ih muzeja u zemlji.<\/p>\n\n\n\n Palata Velikog Vojvode<\/a><\/strong><\/em> u Donjem zamku evoluirala je tokom godina i arhitektonski napredovala tokom 16. i sredine 17. veka. Palata je vi\u0161e od \u010detiri veka bila politi\u010dki, administrativni i kulturni centar Velike Kne\u017eevine Litvanije. U 13. i 14. veku postojale su kamene konstrukcije unutar palate, veliki broj arheologa smatra da je tu postojala i drvena palata. Kamena Kraljevska palata podignuta je u 15. veku, o\u010digledno posle velikog po\u017eara 1419. godine. <\/p>\n\n\n\n Postojec\u0301i kameni objekti i odbrambeni objekti Donjeg dvorca koji su blokirali gradnju su sru\u0161eni. Kraljevska palata je izgra\u0111ena u goti\u010dkom stilu. Zastava Gornjeg zamka, kao i Kraljevska palata, trebalo je da budu doma\u0107ini krunisanja Vitauta Velikog (Vytautas the Great). Goti\u010dka palata je imala tri krila, neka arheolo\u0161ka istra\u017eivanja sugeri\u0161u da je to bila dvospratna zgrada sa podrumom.<\/p>\n\n\n\n Veliki knez Litvanije Aleksandar, koji je kasnije postao i kralj Poljske, preselio je svoju rezidenciju u Kraljevski dvor, gde se sastao sa ambasadorima. Naredio je obnovu palate. Nakon njegovog braka sa \u0107erkom moskovskog velikog kneza Ivana III, kraljevski par je \u017eiveo i preminuo u palati.<\/p>\n\n\n\n Sigismund I Stariji, nakon svog uzdizanja na Veliku Kne\u017eevinu Litvaniju, vodio svoje poslove u Kraljevskom dvoru kao i u Viljnuskoj katedrali. Za vreme vladavine Sigismunda i palata je znatno pro\u0161irena, kako bi se zadovoljile nove potrebe velikog kneza \u2013 dodato je jo\u0161 jedno krilo, kao i tre\u0107i sprat, dogra\u0111ene su i nove ba\u0161te. Plan rekonstrukcije palate je verovatno izradio italijanski arhitekta Bartolomeo Bere\u010di da Pontasijevo, koji je tako\u0111e projektovao jo\u0161 nekoliko projekata u Kraljevini Poljskoj. U ovoj palati Sigismund Stariji do\u010dekao je izaslanika Svetog rimskog carstva, koji je 1517. godine upoznao Sigismunda sa svojom drugom \u017eenom Bonom Sforcom.<\/p>\n\n\n\n Sigismundov sin Sigismund II Avgust krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u Kraljevskom dvoru. Avgust je nastavio sa razvojem palate i tamo je \u017eiveo sa svojom prvom \u017eenom Elizabetom od Austrije, \u0107erkom cara Svetog rimskog carstva., koja danas po\u010diva u Viljnuskoj katedrali. U palati je \u017eivela i druga \u017eena Sigismunda II, Barbara Radzivil. Prema savremenim izve\u0161tajima izaslanika Svete stolice, Kraljevski dvor je u to vreme sadr\u017eao vi\u0161e blaga nego Vatikan. Sigismund II je tako\u0111e sastavio jednu od najvec\u0301ih zbirki knjiga u Evropi.<\/p>\n\n\n\n Palata je preure\u0111ena u renesansnom stilu u 16. veku. Plan je pripremilo nekoliko italijanskih arhitekata, me\u0111u kojima su \u0110ovani \u010cini da Sijena, Bernardino de \u0110anotis Zanobi i drugi. Palatu je posetio Ipolito Aldobrandini, koji je kasnije postao papa Kliment VIII. Drugi veliki razvoj dogodio se za vreme vladavine porodice Vasa. Kraljevski dvor je renoviran u stilu ranog baroka za vreme vladavine Sigismunda III Vase. Mateo Kastelo, \u0110akopo Tenkala i drugi umetnici u\u010destvovali su u obnovi iz 17. veka.<\/p>\n\n\n\n Tokom vladavine porodice Vasa, u palati je odr\u017eano nekoliko zna\u010dajnih ceremonija, uklju\u010duju\u0107i ven\u010danje vojvode Jovana, koji je kasnije postao \u0161vedski kralj Jovan III, kao i sestre Sigismunda Avgusta – Katarine. Prva opera u Litvaniji postavljena je u palati 1634. godine. Marco Ska\u0107i i Vir\u0111ilio Pu\u0107iteli bili su operski impresario.<\/p>\n\n\n\n Nakon ruske invazije 1655. godine, dr\u017eava je po\u010dela da slabi, \u0161to je negativno uticalo na Kraljevski dvor. Palata je bila veoma o\u0161te\u0107ena ratom, a njeno blago je oplja\u010dkano. Nakon ponovnog zauzimanja grada Vilnjusa 1660-1661, palata vi\u0161e nije bila odgovaraju\u0107a dr\u017eavna rezidencija i bila je napu\u0161tena skoro 150 godina. <\/p>\n\n\n\n Krajem 18. veka, nakon pada Poljsko-litvanske zajednice, nekoliko porodica je \u017eivelo u delovima sru\u0161ene palate. Ubrzo nakon \u0161to je Velika Kne\u017eevina Litvanija uklju\u010dena u sastav Ruske imperije, carski zvani\u010dnici su naredili ru\u0161enje preostalih delova Kraljevskog dvora. Palata je bila skoro potpuno sru\u0161ena po\u010detkom 19. veka. Cigle nekada\u0161nje palate prodate su 1799. jednom trgovcu iz Kremen\u010duga. <\/p>\n\n\n\n Seimas (Litvanski parlament) je 2000. godine doneo zakon kojim je re\u0161eno da se Kraljevska palata obnovi za potrebu ceremonije obele\u017eavanja milenijuma od prvog pominjanja imena Republike Litvanije koji se obele\u017eavao 2009. godine.<\/p>\n\n\n\n Tokom moje posete Palati Velikog Vojvode, bila je posebna izlo\u017eba koja je od izuzetnog zna\u010daja za Litvaniju – De\u010diji oklop Sigismunda Avgusta.<\/p>\n\n\n\n Krunisanje je obavljeno \u201evivente rege\u201c, odnosno za \u017eivota vladajuc\u0301eg kralja Sigismunda Starijeg, sa ciljem da se obezbedi eventualno nesmetano preuzimanje vlasti, me\u0111utim mladi princ nije morao odmah da preuzme sve obaveze koje sa sobom nosi vladavina i upravljanjem zemljom. Sve\u010dani oklop za 13-godi\u0161njaka, sa\u010duvan do danas, kori\u0161\u0107en je na turnirima i svedo\u010di o ume\u0107u oru\u017enika i dokaz o tome koliko je Sigismund Avgust bio visok kao tinejd\u017eer.<\/p>\n\n\n\n Ukus istinske vlasti i sve nevolje koje su usko povezane sa njom upoznao je posle smrti njegovog oca, Sigismunda I Starijeg, 1548. godine. Druga stvar je da je nekoliko godina pre smrti ostarelog kralja ve\u0107inu odluka donosila njegova supruga ili mladi Sigismund Avgust koji je poku\u0161ao da pro\u0161iri oblast svoje autonomije, pre svega u naslednom Velikom vojvodstvu gde je u po\u010detku tra\u017eio sporazum sa magnatskim porodicama. Poku\u0161ao je i da reformi\u0161e upravljanje posedima koji su bili u kraljevskom domenu tzv. Tu se i kralj o\u017eenio po drugi put i sukob izme\u0111u naklonosti i du\u017enosti bio je, na sre\u0107u, \u0161ekspirovski, a ne harlekinski.<\/p>\n\n\n\n Pogled sa sigurosne kule koja se nalazi u sklopu Palati Velikog Vojvode je neverovatan, prosto imate priliku da vidite Vinjus kao na dlanu. Na\u017ealost, tokom moje posete ovom gradu, vremenska prognoza nije bila prili\u010dno naklonjena, ali to nije uspelo da pokvari moj celokupni utisak o ovom \u0161armarnom i neobi\u010dnom gradu.<\/p>\n\n\n\n Palata Velikog Vojvode<\/a><\/strong><\/em> je kao muzej podeljena u 3 celine gde mo\u017eete da vidite kako se Palata vremenom modernizovala i kako je izgledala tokom svog zlatnog doba. Pored neverovatnog name\u0161taja, mo\u017eete videti i izuzetne primerke kraljevskog nakita i da zavirite u deli\u0107 dragocenosti koje su posedovali u ove plemi\u0107ke porodice. Sigurno se pitate koliko je vremena potrebno za obilazak ovog muzeja, smatram da je potrebno izme\u0111u 2 do 4 sata u zavisnosti od va\u0161ih interesovanja, fizi\u010dke kondicije i brzine da obi\u0111ete ovu Palatu.<\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa \u2013 Palata Velikog Vojvode<\/a><\/strong><\/em>, koji ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Turisti\u010dke organizacije grada Vilnjusa<\/a><\/strong><\/em> u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Litvanije.<\/p>\n\n\n\n Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu<\/a><\/strong><\/em>, sa kojom mo\u017eete da istra\u017eite ovaj magi\u010dni grad za manje novca. \u010cak i ako se odlu\u010dite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass \u0107e vam pomo \u0107i da maksimalno iskoristite putovanje.<\/p>\n\n\n\n Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.<\/p>\n\n\n\n \u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa kompanijama koje \u010dine sam vrh u industriji turizma i \u017eeleo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne pribalti\u010dke dr\u017eave u severnoj Evropi.<\/p>\n\n\n\n Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Palati Velikog Vojvode? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobi\u010dne pribalti\u010dke zemlje Litvanije?<\/p>\n\n\n\n Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici\u00a0KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em>\u00a0Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom iz Litvanije!<\/p>\n\n\n\n Blogerski pozdrav iz Litvanije,<\/em><\/p>\n\n\n\n Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovaj post je sponzorisan od strane Turisti\u010dke organizacije grada Vilnjusa<\/a>. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, dobro do\u0161li u novu avanturu na Mr.M blogu. Danas zapo\u010dinjemo seriju novih postova o najve\u0107oj pribalti\u010dkoj dr\u017eavi u severnoj Evropi – Republika Litvanija. Moram priznati da sam osetio veliko zadovoljstvo i ponos kada sam objavio prvi story sa aerodroma kada vas pitao da pogodite gde idem uz jedan mali nagove\u0161taj da \u0107u ovim putovanjem zaokru\u017eiti svoju avanturu u toj regiji. Mnogi od vas su nabrojali Letoniju i Estoniju sa pretpostavkom da sam ovaj put krenuo u Litvaniju. Drago mi je da imam tako… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8754,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[5449,2944,2945,81,8043,3769,8041,56,54,55,2331,3862,2307,77,2912,8042],"class_list":["post-8717","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-balticko-more","tag-baltik","tag-baltilcke-zemlje","tag-evropa","tag-go-vilnius","tag-lepota-putovanja","tag-litvanija","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-putopis","tag-putovanja","tag-severna-evropa","tag-vilnjus"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8717","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8717"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8717\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8764,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8717\/revisions\/8764"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8754"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8717"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8717"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8717"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n