2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve \u0161to niste znali o \u0161vedskoj kraljevskoj porodici<\/a><\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n 3) Vasa, legendarni rasko\u0161ni ratni brod \u010dija plovidba nije dugo trajala…<\/a><\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Danas \u0107u sa vama podeliti svoje utiske o Nationalmuseum (Nacionalni Muzej) i \u017eeleo bih ovim putem da se zahvalim Turisti\u010dkoj Organizaciji grada Stokholma \u2013 Visit Stockholm<\/a><\/strong><\/em> na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i obi\u010daje u srcu Skandinavije.<\/p>\n\n\n\n Nacionalni muzej<\/a><\/strong><\/em> je centralni \u0161vedski dr\u017eavni muzej u Stokholmu, a ujedno i najve\u0107i \u0161vedski muzej umetnosti. Zbirke ove neobi\u010dne umetni\u010dke riznice se sastoje od raznih dela slikarstva, skulpture i umetnosti na papiru od oko 16. veka do 20. veka, kao i umetni\u010dkih i zanatskih i dizajnerskih predmeta od 16. veka do danas. Ukupan broj izlo\u017eenih dela dosti\u017ee neverovatnu cifru od skoro 700.000 predmeta. Nacionalni Muzej se nalazi na Blaziholmenu u Stokholmu u zgradi koju je za tu svrhu projektovao nema\u010dki arhitekta Fridrih Avgust \u0160tuler. Zgrada je zavr\u0161ena 1866. godine, ali istorija muzeja je starija od toga i se\u017ee do 28. juna 1792. godine kada je osnovan Kraljevski muzej. Narodni muzej je stoga jedan od najstarijih muzeja umetnosti u Evropi.<\/p>\n\n\n\n Kolekcije su preme\u0161tene u Blaziholmen nakon \u0161to su prethodno delimi\u010dno bile sme\u0161tene u Kraljevskom muzeju, koji je otvoren 1794. godine u severnom krilu Kraljevske palate u Stokholmu. Kao i kod nekoliko drugih nacionalnih muzeja umetnosti, zbirke su u zna\u010dajnoj meri zasnovane na generacijama kraljevskih kolekcionara, koje su iz razli\u010ditih razloga pre\u0161le u dr\u017eavno vlasni\u0161tvo. Na primer, dela koja su pripadala Gustavu Vasi mogu se danas videti u Narodnom muzeju.<\/p>\n\n\n\n Aktivnosti muzeja se tako\u0111e izlaze iz okvira, tako da odre\u0111ena dela mo\u017eete videti izvan zgrade na Blasieholmenu. Nacionalni muzej uklju\u010duje i kolekciju portreta \u0161vedske dr\u017eave izlo\u017eenu u zamku Gripsholm. Pored toga, predmeti iz zbirki muzeja izlo\u017eeni su u nizu brojnih muzejskih institucija \u0161irom \u0160vedske. <\/p>\n\n\n\n Ovaj muzej ima dugu istoriju i potrudi\u0107u se da u najkra\u0107im crtama vam objasnim neke od najva\u017enijih istorijskih momenata vezanih za ovu instituciju. U ranoj istoriji Nacionalnog Muzeja<\/a><\/em><\/strong>, kao i kod nekoliko drugih evropskih nacionalnih galerija, istorija Nacionalnog muzeja je u velikoj meri sinonim za razvoj od kraljevskih, dr\u017eavnih i \u0161ire dostupnih kolekcija. U \u0160vedskoj je u 18. veku postavljen temelj za dana\u0161nje dr\u017eavne umetni\u010dke zbirke. Nekoliko dela uklju\u010denih u zbirku Narodnog muzeja, na primer deo francuskih slika iz 18. veka nekada je bila u vlasni\u0161tvu kraljice Lovise Ulrike. Do 1777. godine, kralji\u010dina finansijska situacija postala je neodr\u017eiva, delom kao rezultat velikog i skupog ulaganja u umetnost. Dugove je izmirio njen sin, tada\u0161nji \u0161vedski kralj Gustav III, u zamenu da se odrekla svojih kolekcija i zamka Drotningholm.<\/p>\n\n\n\n Za dana\u0161nji Nacionalni muzej<\/a><\/strong><\/em> od zna\u010daja je to \u0161to kralj nije koristio svoja finansijska sredstva, ve\u0107 dr\u017eavna, \u0161to je spre\u010dilo da se zbirke rasturaju tokom sukcesije. Verovatno su dr\u017eavni fondovi kori\u0161c\u0301eni i kada je Gustav III, posle smrti svog oca Adolfa Fredrika, nabavio nekoliko umetni\u010dkih dela, uklju\u010diju\u0107i \u0160ardenovog Teknarena. U isto vreme, kralj je tako\u0111e izvr\u0161io va\u017enu akviziciju zbirke crte\u017ea Karla Gustava Tesina koju je Adolf Fredrik kupio od njega 1755. godine. Zbirka crte\u017ea je odmah poklonjena Kraljevskoj biblioteci, ali je potom preba\u010dena u Kraljevski muzej kada je otvoren 1794. godine.<\/p>\n\n\n\n Kako se odvijala ta transformacija od kraljevske umetni\u010dke kolekcije do dr\u017eavnog muzeja?<\/em><\/strong> Ne postoje zvani\u010dni spisi koji nam mogu objasniti \u0161ta je Gustav III nameravao sa svojim muzejskim ure\u0111enjem. Verovalo se da je ciljao na javno dostupnu instituciju, ali novija istra\u017eivanja su pokazala da za to nema pouzdanih dokaza. Treba imati na umu da je zna\u010daj stavljanja ne\u010dega na raspolaganje javnosti tada bilo ne\u0161to druga\u010dije nego \u0161to je to danas, zbog \u010dega se veruje da bi kraljevski muzej postao privatna stvar, dostupna onima koji bi se mogli smatrati nadle\u017enima. Bez obzira na namere Gustava III, Kraljevski muzej je osnovan 28. juna 1792. godine, samo tri meseca nakon kraljeve smrti. <\/p>\n\n\n\n U to vreme nisu imali pripremljene prostorije za izlo\u017ebe, a radovi na zgradi posle kraljeve smrti nisu bili gotovi. Prenos umetni\u010dkog nasle\u0111a izvr\u0161en je decembra 1792. godine i imao je veliki zna\u010daj za budu\u0107nost muzeja. Prilikom rada na mati\u010dnom registru istaknut je zna\u010daj koja je finansijska sredstva (dr\u017eavnih ili privatnih), kralj koristio za nabavku umetni\u010dkih zbirki. U to vreme nisu postojali \u010dvrsti zakoni koji su ure\u0111ivali \u0161ta se smatra kraljevom privatnom svojinom, a \u0161ta dr\u017eavnom. <\/p>\n\n\n\n Prenosom nasle\u0111a su sve kraljeve umetni\u010dke kolekcije pre\u0161le u dr\u017eavnu svojinu. Na taj na\u010din su kraljeve umetni\u010dke zbirke su postale vlasni\u0161tvo naroda, ali \u0107e tek kasnije postati potpuno javno dostupni.<\/p>\n\n\n\n Prve decenije 19. veka bile izuzetno te\u017eak period za muzej. Nedostatak interesovanja u kombinaciji sa veoma malim resursima koji se grani\u010de sa maltene nepostoje\u0107im zna\u010dilo je da je posao odr\u017eavan u \u017eivotu energijom posve\u0107enih zaposlenih ljudi muzeja. Nedostatak sredstava je u velikoj meri onemogu\u0107io nove akvizicije. U isto vreme, mnoge velike muzejske zbirke u Evropi nastale su u to vreme zahvaljuju\u0107i agresivnoj politici nabavke, koju su podr\u017eali zabrinutiji sudovi i bur\u017eoazija. Od 1817. godine Kraljevski muzej je zaista dobijao godi\u0161nju dr\u017eavnu pomo\u0107, ali to nije bilo dovoljno za ne\u0161to vi\u0161e od samog odr\u017eavanja koje je bilo neophodno da bi se zbirke sa\u010duvale od potpunog propadanja. Me\u0111utim, donacije su spasile muzej jer su legitimisale muzej kao sopstveni autoritet.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, poprili\u010dno oskudni ekonomski uslovi su ote\u017eali situaciju da je prvi deo 19. veka protekao potpuno bez doga\u0111aja. Najzna\u010dajnija stvar koja se dogodila u to vreme je velika nabavka skulptura Johana Tobijasa Sergela 1815. godine. Posle Sergelove smrti Kraljevski muzej je mogao da nabavi sve skice skulptura u gipsu i terakoti koje su bile deo njegovog stvarala\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee se re\u0107i da je nabavka i postavljanje Sergelovih skulptura ozna\u010dila prekretnicu u izlo\u017ebenim aktivnostima muzeja jer predstavlja kako klasicizam tako i autohtonu umetnost. Jer, u isto vreme kada je kolekcija Sergel predstavljena javnosti u umetni\u010dkoj \u0160vedskoj su se podigli glasovi koji su \u017eeleli da skrenu fokus sa klasicizma na doma\u0107u i nacionalno orijentisanu umetnost. U ovom kontekstu, mo\u017ee se primetiti da je 1818. godine kralj Karl XIV Johan naru\u010dio od Bengta Erlanda Fogelberga kolosalne skulpture koje predstavljaju bogove Asa Odena, Tora i Baldera. Oni \u0107e kasnije biti sme\u0161teni u Kraljevski muzej.<\/p>\n\n\n\n Ne\u0161to malo kasnije u 19. veku, slikarstvo \u0107e imati zna\u010dajnije mesto u muzejskoj delatnosti, \u0161to se vidi i iz dokumentacije o drasti\u010dnim promenama koje je pokrenuo direktor muzeja. Direktor je odveo muzej u 19. vek na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din sa novom koloristi\u010dkom \u0161emom, povezanom pre svega sa danskim i nema\u010dkim bidermajerom, a izlo\u017ebe su raspore\u0111ene na moderan na\u010din za to vreme, od klasi\u010dno orijentisanog prosvetiteljskog principa do izaziva\u010dke ma\u0161te, romanti\u010dno sugestivne izlo\u017ebene estetike.<\/p>\n\n\n\n 20. vek je doneo odre\u0111ene novine, pa je osnovano odeljenje za modernu umetnost 1952. godine. Prva izlo\u017eba bila je obilazak Gernike Pabla Pikasa u oktobru 1956. godine, kada je renoviranje muzeja zavr\u0161eno, objekat je nazvan “Moderna Muzeet”, koji je zvani\u010dno otvoren 9. maja 1958. godine. Do 1975. godine, Moderni muzej je bio pododeljenje Nacionalnog Muzeja. <\/p>\n\n\n\n Kasnije, Moderni muzej je postao jedinstvena odvojena institucija, koja je zajedno sa Narodnim muzejom i Muzejom isto\u010dne Azije bila deo zajedni\u010dkog organa Statens konstmuseer. Kada je Moderni muzej pre\u0161ao u samostalnu ustanovu 1999. godine, Statens konstmuseer je promenio ime u Nacionalni muzej sa Valdemarsudde Prinsa Eugena. Istovremeno, Isto\u010dnoazijski muzej je prenet u nadle\u017enost novoformiranog Dr\u017eavnog muzeja za svetsku kulturu. Pre nekoliko godina, ta\u010dnije 2017. godine, Valdemarsudde je ponovo postao nezavisna fondacija, a autoritet se od tada zove Nacionalni muzej.<\/p>\n\n\n\n Veliki broj dela u zbirkama muzeja poti\u010de iz kraljevskih kolekcija mnogih generacija. Iz galerije slika Gustava Vase koje su bile u zamku Gripsholm, mogu\u0107e je sa sigurno\u0161\u0107u identifikovati nekoliko slika koje se danas nalaze u Narodnom muzeju. Zbirka Gustava Vase sastojala se uglavnom od umetni\u010dkih dela severnoevropskih slikara.<\/p>\n\n\n\n Od dela sa pro\u0161lo\u0161c\u0301u u kraljevskom vlasni\u0161tvu, mnoga su nabavljena na pozadini razli\u010ditih li\u010dnih preferencija, ali i nekoliko primera predmeta koji su u 17. veku dolazili u kraljevske zbirke kao ratni plen.<\/p>\n\n\n\n Veliki deo dela za koje se danas smatra da \u010dine jezgro zbirke slika Narodnog muzeja pre 1800. godine uglavnom poti\u010de iz nekoliko zbirki: Karla Gustava Tesina, kraljice Lovise Ulrike, kralja Adolfa Fredrika i Gustava III. Me\u0111utim, nekoliko najzna\u010dajnijih dela u kraljevskim zbirkama je na razli\u010dite na\u010dine nabavljeno preko Tesina.<\/p>\n\n\n\n U ovim zbirkama dominiralo je francusko, holandsko i gustavijansko \u0161vedsko slikarstvo, \u0161to je u velikoj meri uticalo na sastav zbirke Narodnog muzeja kako ona danas izgleda. Nekoliko Rembrantovih dela muzeja su u vlasni\u0161tvu ovih ljudi, kao i druga va\u017ena dela iz Holandije iz 17. veka i neka iz Flandrije iz istog perioda.<\/p>\n\n\n\n Od ova \u010detiri kolekcionara, Karl Gustaf Tesin je nesumnjivo imao najve\u0107i zna\u010daj, ne samo zato \u0161to je veliki deo kolekcija Adolfa Fredrika i Lovise Ulrike tamo zavr\u0161io uz njegovu brigu. Sa devetnaest godina, Tesin je krenuo na veliku turneju tokom koje je boravio u Parizu izme\u0111u 1714. godine i 1716. godine Kasnije \u0107e se vratiti nekoliko puta, ali je tokom ove prve posete pribavio veliki broj majstorskih crte\u017ea i 23 takozvana contre-epreuve autora Antoana Vatoa i upoznao nekoliko umetnika tog vremena. <\/p>\n\n\n\n Kasnije, Tesin se vratio u Pariz, sada sa boljim finansijskim uslovima po\u0161to je postavljen za nadzornika odgovornog za zgradu zamka u Stokholmu, nasledio je oca i o\u017eenio se bogatom naslednicom. Sada je nabavio slike umetnika kao \u0161to su Fransoa Lemoan, Fransoa Desport, Nikola Lankre i \u017dan-Batist Pater. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, nije ni\u0161ta kupio od Vatoa, koga je veoma cenio. Obja\u0161njenje za to se vidi u \u010dinjenici da je umetnik sada preminuo i da se Tesin koncentrisao na \u017eive umetnike i da su cene Vatoovih dela porasle. Boravak u Parizu je tako\u0111e zna\u010dio da se umetnost kupuje u ime izgradnje zamka. Iz Pariza je otputovao u Veneciju da poku\u0161a da ugovori sa \u0110ovanijem Batistom Tijepolom, ali bezuspe\u0161no.<\/p>\n\n\n\n Kasnije, 1739. godine Tesin se ponovo vratio u Pariz, gde se umetni\u010dka scena pona\u0161ala druga\u010dije sa ponovo uspostavljenim salonom od 1737. godine. Tokom ove posete, on se fokusirao na Fransoa Bu\u0161ea i \u017dan-Batista-Simeona \u0160ardena, nabaviv\u0161i izme\u0111u ostalih Bu\u0161eov Trijumf Venere, koji je prikazan na Salonu 1740. Tesin je tako\u0111e nekoliko puta kupovao holandske slike na pariskom tr\u017ei\u0161tu, uglavnom preko trgovca umetninama Edme – Fransoa Gersena. Me\u0111u tim delima su zna\u010dajni Rembrantov Portret mlade \u017eene u profilu i Uspavani student Konstantina Verhauta.<\/p>\n\n\n\n Sve do 2013. godine, kada je zgrada Nacionalnog muzeja<\/a><\/strong><\/em> na Blaziholmenu u Stokholmu zatvorena zbog renoviranja, godi\u0161nje se prikazivalo vi\u0161e privremenih velikih izlo\u017ebi. Neki primeri su bili Anri de Tuluz-Lotrek, Dizajn Sigvard Bernadot, Stra\u0161no lepa, Prevara oko, Prerafaeliti, Kaspar David Fridrih, Rubens i van Dajk, Koncept dizajn, Oblik vremena i Spora umetnost. U galeriji gravera prikazane su manje izlo\u017ebe sa radovima uglavnom iz sopstvenih kolekcija. <\/p>\n\n\n\n Muzej pozajmljuje veliki broj dela za izlo\u017ebe u drugim muzejima u \u0160vedskoj i inostranstvu. U Nacionalnom muzeju se istra\u017eivanja sprovode i na osnovu sopstvenih zbirki kao polazi\u0161ta, kao i sopstvenih izdava\u010dkih delatnosti.<\/p>\n\n\n\n Nacionalni muzej ima i arhiv slika. Muzej je tako\u0111e zadu\u017een i za Biblioteku umetnosti, koja je jedna od najve\u0107ih biblioteka umetnosti u nordijskim zemljama i koja je zajedni\u010dka biblioteka Nacionalnog muzeja i Modernog muzeja.<\/p>\n\n\n\n U muzeju postoji odeljenje za konzervaciju, fotografiju i umetni\u010dki menad\u017ement sa orijentacijama prema predmetima svake zbirke. Odeljenje radi na o\u010duvanju predmeta i sara\u0111uje sa Odeljenjem za zbirke i istra\u017eivanja na tehni\u010dkim istra\u017eivanjima.<\/p>\n\n\n\n Nacionalni muzej<\/a><\/strong><\/em> upravlja, u celini ili delimi\u010dno, zbirkama predmeta na velikom broju destinacija za posetioce \u0161irom zemlje. Ovo uklju\u010duje, na primer, zamak Drotningholm, zamak Gripsholm, zamak Ulriksdal, zamak Nines, zamak Lacko, dvorac Lovstabruk, zamak Vadstena i fabriku porcelana Gustavsberg. Muzej oran\u017eerije u zamku Ulriksdal i Muzej de Vris u Drotningholmsmalmenu \u010duvaju centralne delove muzejske zbirke skulptura. Od 2018. godine Narodni muzej ima ogranak u Ostersundu – Nacionalni muzej Jamtli.<\/p>\n\n\n\n Prins Eugens Valdemarsudde je do 1. jula 2017. godine pripadao nadle\u017enom Nacionalnom muzeju sa Prins Eugens Valdemarsuddeom. Vlast (sada se zove samo Narodni muzej) potpada pod Odeljenje za kulturu. Udru\u017eenje prijatelja muzeja Nationalmusei vanner osnovao je 1911. godine, tada\u0161nji prestolonaslednik Gustaf (VI) Adolf i tokom godina je dalo zna\u010dajan doprinos muzejskim zbirkama.<\/p>\n\n\n\n Nacionalni muzej<\/a><\/strong><\/em> u Stokholmu zatvoren je 3. februara 2013. godine zbog renoviranja. Muzeju je bila potrebna opse\u017ena obnova i renoviranje, jer je zgrada bila jako pohabana intenzivnom upotrebom. Nekoliko tehni\u010dkih sistema u muzeju je dostigao svoj vek trajanja.<\/p>\n\n\n\n Nacionalni Muzej<\/a><\/strong><\/em> je 13. oktobra 2018. godine ponovo otvorio po\u010deo sa radom i ceremoniju otvaranja je obavio li\u010dno kralj Karl XVI Gustav u prisustvu \u010dlanova kraljevske porodice, ministarke kulture Alis Bah Kunke i hiljada posetilaca. Izlo\u017ebeni prostor muzeja je pro\u0161iren i sada mo\u017ee da primi duplo vi\u0161e posetilaca i prika\u017ee skoro tri puta vi\u0161e umetni\u010dkih dela. Pored tehni\u010dkog a\u017euriranja, prethodno blokirani prozori i krovni prozori su otvoreni kako bi se stvorilo vi\u0161e dnevne svetlosti i pogleda prema gradu. Bu\u010dni restoran je dobio bolju, mirniju lokaciju i zamenjen je prozra\u010dnom i tihom ba\u0161tom skulptura. Muzej je povratio \u0161emu boja inspirisanu originalnom paletom. <\/p>\n\n\n\n Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja \u010detvrtog i ujedno i poslednjeg posta iz serije postova o Kraljevini \u0160vedskoj, koji ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i\u00a0Turisti\u010dke Organizacije grada Stokholma \u2013\u00a0Visit Stockholm<\/a><\/strong><\/em>\u00a0u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu \u0160vedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz \u0160vedske.<\/p>\n\n\n\n Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.<\/p>\n\n\n\n \u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa kompanijama koje \u010dine sam vrh u industriji turizma i \u017eeleo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dnog grada u Skandinaviji.<\/p>\n\n\n\n Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Nacionalnom Muzeju<\/a><\/strong><\/em> u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine \u0160vedske i srce Skandinavije?<\/p>\n\n\n\n Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n Blogerski pozdrav iz Stokholma,<\/em><\/p>\n\n\n\n Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovaj post je sponzorisan od strane Turisti\u010dke Organizacije Grada Stokholma \u2013\u00a0Visit Stockholm<\/a>, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Dana\u0161nji post \u0107e biti poslednji post za jul mesec i ujedno i poslednje pismo u seriji postova iz \u0160vedske. Pre nego \u0161to po\u010dnem sa dana\u0161njim postom, \u017eeleo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine \u0160vedske, tako da ako niste imali vremena da pro\u010ditate prethodne pri\u010de ili mo\u017eda \u017eelite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9169,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[81,8208,3769,56,54,55,2331,3862,8389,8212,2307,77,2912,8210,8206,8207],"class_list":["post-9150","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-evropa","tag-kraljevina-svedska","tag-lepota-putovanja","tag-marko-tadic","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-nacionalni-muzej-u-stokholmu","tag-nationalmuseum-stockholm","tag-putopis","tag-putovanja","tag-severna-evropa","tag-skandinavija","tag-stokholm","tag-svedska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9150"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9150\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9193,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9150\/revisions\/9193"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9169"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic26.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic2.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic1.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic3.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic4.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic5.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic6.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic8.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic14.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic15.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic11.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic16.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic17.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic18.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic20.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic21.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic12.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic13.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic19.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic23.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic25.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic24.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/Pisma-iz-Kraljevine-S\u030cvedske-Nationalmuseum-najvec\u0301a-umetnic\u030cka-riznica-u-srcu-Skandinavije-Mr.M-by-Marko-Tadic\u0301-mrmbymarkotadic22.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n