{"id":9587,"date":"2022-10-07T08:00:00","date_gmt":"2022-10-07T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=9587"},"modified":"2022-10-29T14:05:08","modified_gmt":"2022-10-29T13:05:08","slug":"pisma-iz-moldavije-kisinjev-mala-metropola-velikog-srca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-moldavije-kisinjev-mala-metropola-velikog-srca\/","title":{"rendered":"Pisma iz Moldavije: Ki\u0161injev, mala metropola velikog srca…"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu sezonu avantura na Mr.M blogu! Ove jeseni sam imao priliku da posetim jednu neobi\u010dnu malu zemlju, velikog srca u isto\u010dnoj Evropi – Republiku Moldaviju<\/em>. Vrlo sam ponosan na \u010dinjenicu da sam ba\u0161 ja prvi bloger na svetu koji je pozvan da poseti i oseti moldavsko gostoprimstvo i da proverim neke \u010dinjenice koje sam pro\u010ditao u brojnim \u010dasopisima da je ova mala zemlja nova velika destinacija za ljubitelje dobrih vina i vrhunskih jela u Isto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n\n\n\n

Na samom po\u010detku ovog posta iskoristio bih priliku da se zahvalim\u00a0Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong>\u00a0i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong> na srda\u010dnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i obi\u010daje.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160ta znamo o Moldaviji? <\/em><\/strong>Republika Moldavija<\/a><\/strong><\/em> je zemlja bez izlaza na more u isto\u010dnoj Evropi. Grani\u010di se sa Rumunijom na zapadu i Ukrajinom na severu, istoku i jugu. Glavni i ujedno i najvec\u0301i grad Republike Moldavije je Ki\u0161injev. Vec\u0301ina moldavske teritorije je bila deo Kne\u017eevine Moldavije od 14. veka do 1812. godine, kada ju je Otomansko carstvo ustupilo Ruskom carstvu, kojoj je Moldavija bila vazalna dr\u017eava i postala priznata kao Besarabija. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ju\u017ena Besarabija je 1856. godine vrac\u0301ena Moldaviji, koja se tri godine kasnije ujedinila sa Vla\u0161kom i formirala Rumuniju, ali je ruska vlast obnovljena nad celim regionom 1878. godine Tokom Ruske revolucije 1917. godine Besarabija je nakratko postala autonomna dr\u017eava u sastavu Ruske Federacije. Tokom februara 1918. godine, Moldavska Demokratska Republika je proglasila nezavisnost, a zatim se integrisala u Rumuniju kasnije te godine nakon glasanja u njenoj skup\u0161tini. Odluku je osporila Sovjetska Rusija, koja je 1924. godine uspostavila, u okviru Ukrajinske SSR, takozvanu Moldavsku autonomnu republiku (MASSR) na teritorijama koje su delimi\u010dno naseljene Moldavijom isto\u010dno od Besarabije.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Moldavija<\/a><\/em><\/strong> je danas parlamentarna republika sa predsednikom kao \u0161efom dr\u017eave i premijerom kao \u0161efom vlade. \u010clanica je Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Svetske trgovinske organizacije (STO), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), GUAM Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj, Zajednice nezavisnih dr\u017eava ( CIS), Organizacija crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) i Asocijacijski trio. Moldavija je ove godine postala zvani\u010dni kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n

Kako je Moldavija dobila svoje ime?<\/em><\/strong> Naziv Moldavija je izveden od reke Moldavije, \u010dija dolina je slu\u017eila kao politi\u010dki centar u vreme osnivanja Kne\u017eevine Moldavije 1359. godine. Poreklo imena reke je do danas ostalo nejasno. Prema legendi koju su preneli moldavski hroni\u010dari Dimitrije Kantemir i Grigore Ure\u010de, princ Drago\u0161 je reku nazvao po lovu na aurohove: posle potere, kne\u017eev iznemogli goni\u010d Molda se udavio u reci. Ime psa, dato reci, pro\u0161irilo se na Kne\u017eevinu i potom na Republiku Moldaviju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na kulturnu tradiciju Moldavije uticalo je prvenstveno rumunsko poreklo njenog vec\u0301inskog stanovni\u0161tva, \u010diji koreni se\u017eu u drugi vek nove ere, period rimske kolonizacije u Dakiji. Zbog neobi\u010dne geografske lokacije na raskr\u0161c\u0301u latinske, slovenske i drugih kultura, Moldavija je obogatila sopstvenu kulturu usvajajuc\u0301i i odr\u017eavajuc\u0301i tradicije susednih regiona i drugih uticajnih mo\u0107nih dr\u017eava. Najvec\u0301a etni\u010dka grupa, koja je do 14. veka postala \u0161iroko identifikovana kao \u201emoldavska\u201c liga, igrala je zna\u010dajnu ulogu u oblikovanju klasi\u010dne rumunske kulture. Moldavska kultura je tako\u0111e bila pod uticajem vizantijske kulture, susednog ma\u0111arskog i slovenskog stanovni\u0161tva, a kasnije i Turaka Osmanlija. Sna\u017ean zapadnoevropski uticaj u moldavskoj knji\u017eevnosti i umetnosti je do\u017eiveo zlatni preporod je u 19. veku. Tokom perioda 1812-1917. godine i 1944-1989. godine, Moldavci su bili pod uticajem ruske i sovjetske administrativne kontrole, kao i imigracije etni\u010dkih Rusa.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kulturno nasle\u0111e Moldavije<\/a><\/strong><\/em> obele\u017eile su brojne crkve i manastiri koje je sagradio moldavski vladar Stefan Veliki u 15. veku, radovi kasnijih renesansnih mitropolita Varlaama i Dosofteja, kao i dela nau\u010dnika kao \u0161to su Grigore Ure\u010de, Miron Kostin, Nikolae Milesku. U 19. veku Moldavci sa teritorija srednjovekovne Kne\u017eevine Moldavije, podeljene na Besarabiju, Bukovinu i Zapadnu Moldaviju (posle 1859. godine, Rumunija), dali su zna\u010dajan doprinos formiranju moderne rumunske kulture. Me\u0111u njima je bilo mnogo Besarabija, kao \u0161to su Aleksandru Donici, Aleksandru Hajdeu, Bogdan Petri\u010diku Hasdeu, Konstantin Stamati, Konstantin Stamati-\u010ciurea, Kosta\u010de Negruci, Aleku Ruso, Konstantin Stere.<\/p>\n\n\n\n

Mihai Eminesku, kasni romanti\u010darski pesnik, i Jon Kreanga, pisac, su najuticajniji umetnici na rumunskom jeziku, koji se smatraju nacionalnim piscima iu Rumuniji i u Moldaviji.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Dolazimo do zanimljivog dela koje sve nas zanima – hrana! Moldavska kuhinja je specifi\u010dna i stil kuvanja je stvar tradicije koja je od izuzetne va\u017enosti za Moldavce. Sastoji se uglavnom od sastojaka poput raznih vrsta mesa, krompira, kupusa i raznih \u017eitarica. Lokalna kuhinja je veoma sli\u010dna rumunskoj, a tako\u0111e crpi inspiraciju i elemente iz drugih kuhinja u regionu, uklju\u010dujuc\u0301i gr\u010dku, poljsku, ukrajinsku i rusku, sa velikim uticajem koji je ostavila otomanska kuhinja.<\/p>\n\n\n\n

Zbog odli\u010dnog geografskog polo\u017eaja, plodno tlo Moldavije daje obilje gro\u017e\u0111a, voc\u0301a, povrc\u0301a, \u017eitarica, mesa i mle\u010dnih proizvoda, koji su svi na\u0161li svoju primenu u nacionalnoj kuhinji. Plodna crna zemlja u kombinaciji sa upotrebom tradicionalnih poljoprivrednih metoda omoguc\u0301ava uzgoj \u0161irokog spektra hrane u Moldaviji. Moldavska kuhinja je bogata i uz dobru hranu uvek mo\u017eete prona\u0107i i odgovaraju\u0107e vino!<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najpoznatije moldavsko jelo je mamaliga<\/em><\/strong> (ka\u0161a ili ka\u0161a od kukuruznog bra\u0161na). Ovo je osnovna hrana nalik palenti na moldavskom stolu, koja se slu\u017ei kao prilog uz \u010dorbe i jela od mesa ili ukra\u0161ena sve\u017eim sirom, pavlakom ili svinjskom korom. Regionalni delikatesi uklju\u010duju branza (salamureni sir) i friptura (jagnjec\u0301e ili kozje \u010dorbe). Ne zaboravite da svako dobro moldavsko jelo mora pratiti i odgovaraju\u0107e vino jer je to stvar tradicije i na\u010dina \u017eivota koji Moldavci neguju vekovima!<\/p>\n\n\n\n

Tradicionalna za moldavsku kuhinju su jela koja kombinuju raznovrsno povrc\u0301e, kao \u0161to su paradajz, paprika, patlid\u017ean, kupus, pasulj, crni luk, beli luk i praziluk. Povrc\u0301e se koristi u salatama i sosovima, a pe\u010de se, kuva na pari, kiseli (muraturi), soljeno ili marinirano.<\/p>\n\n\n\n

Razli\u010dite vrste bors<\/em><\/strong> (\u010dorba) uklju\u010duju \u0161irok spektar supa sa karakteristi\u010dnim kiselim ukusom. To mogu biti supe od mesa i povrc\u0301a, ili riblje supe, koje su sve kisele bor\u0161om (tradicionalno napravljenim od mekinja) ili limunovim sokom. Pilec\u0301a supa sa mesom, poznata kao zeama, veoma je popularna.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Mesni proizvodi zauzimaju posebno mesto u tradicionalnoj moldavskoj kuhinji, posebno kao predjelo ili glavno jelo. Pe\u010dena i pe\u010dena svinjetina, gove\u0111e c\u0301ufte i jagnjetina na pari su uobi\u010dajeni. Meso i riba se \u010desto mariniraju, a zatim peku na ro\u0161tilju. U tradicionalna prazni\u010dna jela spadaju punjeni kupus sa mlevenim mesom, pilav (jelo od pirin\u010da), \u017eele od svinjskog mesa, rezanci, piletina i mnogi drugi. <\/p>\n\n\n\n

U pojedinim sredinama preovla\u0111uje kuhinja razli\u010ditih etni\u010dkih manjina. U isto\u010dnim oblastima Ukrajinci jedu bor\u0161\u010d, dok na jugu, Besarabski Bugari slu\u017ee tradicionalnu mangeu (piletina sa sosom), dok Gagauzi pripremaju \u0161orpu, veoma za\u010dinjenu ov\u010diju supu. U ruskim zajednicama popularni su pelmeni (knedle punjene mesom). Razna jela koja se slu\u017ee za novogodi\u0161njom trpezom uklju\u010duju uglavnom jela pod ruskim uticajem, kao \u0161to su \u0161uba i salata de boeuf.<\/p>\n\n\n\n

Druga veoma popularna jela uklju\u010duju varijantu pierogija pod nazivom coltunasi, punjenu sve\u017eim belim sirom (coltunasi cu brinza), mesom (coltunasi cu carne) ili tre\u0161njama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bezalkoholna pic\u0301a uklju\u010duju kompote od dinstanog voc\u0301a i voc\u0301ni sok. Popularna alkoholna pic\u0301a su divin (moldavska rakija), pivo i naravno poznato moldavsko vino. Evropsko gro\u017e\u0111e se koristi u proizvodnji vina. Popularno gro\u017e\u0111e uklju\u010duje sovinjon, kaberne i muskat. Glavne domac\u0301e moldavske sorte uklju\u010duju Feteasca, Rara neagra i Busuioaca alba.<\/p>\n\n\n\n

Penu\u0161avo vino<\/a><\/em><\/strong> zauzima posebno mesto u moldavskoj kuhinji. Zemlja proizvodi velike koli\u010dine klasi\u010dnih belih i ru\u017ei\u010dastih penu\u0161avih vina, kao i crvenih penu\u0161avih vina koja su prvobitno uvedena u Moldaviji. Najpoznatija penu\u0161ava vina su ona proizvedena u vinariji Krikova. Poznati brendovi moldavskih penu\u0161avih vina su Negru de Purcari, Moldavija, Ki\u0161injev, Cricova, Muscat spumant, National, Nisporeni, itd. Prave se od \u0161irokog spektra evropskih sorti gro\u017e\u0111a, uklju\u010dujuc\u0301i \u0161ardone, pino beli, pino sivi, pino meni, sovinjon, aligote, traminac roze, muskat beli, kaberne sovinjon i pino crni. Lokalna sorta Feteasca Alba, koja se tako\u0111e koristi u penu\u0161avim vinima, uzgaja se u Moldaviji jo\u0161 od vremena anti\u010dke Dakije.<\/p>\n\n\n\n

Tokom moje posete Moldaviji posetio sam 3 najpoznatije vinarije: Cricova, Castel Mimi i Chateau Vartely o kojima \u0107u vam vi\u0161e pisati u narednom postu i siguran sam da \u0107ete u\u017eivati u jedinstvenom sadr\u017eaju!<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Po\u0161to sam vas upoznao sa istorijom Moldavije i pribli\u017eio vam moldavsku kulturu, nasle\u0111e, kao i njihovu kuhinju, do\u0161lo je vreme da vam napi\u0161em ne\u0161to o samoj prestonici ove neobi\u010dne male zemlje, velikog srca koja \u010dini srce isto\u010dne Evrope – Ki\u0161injevu!<\/p>\n\n\n\n

Ki\u0161injev je glavni industrijski i trgova\u010dki centar Moldavije, a nalazi se u samom srcu zemlje, na reci Ba\u010d, pritoci Dnjestra. Prema nekim poslednjim podacima u samom gradu \u017eivi preko 600.000 stanovnika, dok je u op\u0161tini Ki\u0161injev, koja uklju\u010duje i sam grad i druge obli\u017enje zajednice \u010dini skoro 800.000 stanovnika. Ki\u0161injev je ekonomski najprosperitetniji centar u Moldaviji i najvec\u0301e saobrac\u0301ajno \u010dvori\u0161te. Skoro trec\u0301ina stanovni\u0161tva Moldavije \u017eivi u oblasti metroa, \u0161to je impresivno!<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako je prestonica Moldavije dobila svoje ime?<\/em><\/strong> Poreklo imena grada je nejasno. Postoje brojne legende i teorije koje ukazuju da bi ime moglo da poti\u010de od arhai\u010dne rumunske re\u010di chisla (\u0161to zna\u010di \u201eizvor\u201c, \u201eizvor vode\u201c) i noua (\u201enovi\u201c), jer je izgra\u0111eno oko malog izvora, na uglu Pu\u0161kina i Albi\u0161vare ulice koje \u010dine samo jezgro dana\u0161njeg Ki\u0161injeva!<\/p>\n\n\n\n

Postoji jedna zvani\u010dna verzija istorije, koju je formulisao \u0160tefan \u010cobanu, rumunski istori\u010dar i akademik, smatra da je ime formirano na isti na\u010din kao i ime Ki\u0161injeva (alternativno napisano: Ki\u0161injev) u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Ma\u0111arskom. Njeno ma\u0111arsko ime je Kisjeno, od \u010dega poti\u010de i rumunsko ime. Kisjeno poti\u010de od kis \u201emali\u201c i Jeno, jednog od sedam ma\u0111arskih plemena koja su u\u0161la u Karpatski basen 896. Najmanje 24 druga naselja su nazvana po plemenu Jeno.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ki\u0161injev je na ruskom poznat kao Ki\u0161inev, dok ga mediji na ruskom jeziku Moldavije zovu Ki\u0161ineu. Tako\u0111e je napisano kao Chisineu na rumunskom jeziku pre 20. veka i kao Ki\u0161ineu na moldavskom c\u0301irili\u010dnom pismu. Istorijski gledano, naziv grada na engleskom jeziku, Chisinau, bio je zasnovan na modifikovanom ruskom jer je u\u0161ao u engleski jezik preko ruskog u vreme kada je Ki\u0161injev bio deo Ruske imperije.<\/p>\n\n\n\n

Kako je nastao Ki\u0161injev?<\/em><\/strong> Osnovan 1436. godine kao manastirsko selo, grad je bio deo Kne\u017eevine Moldavije, koja je od 16. veka postala vazalna dr\u017eava Osmanskog carstva, ali je i dalje zadr\u017eala svoju autonomiju. Po\u010detkom 19. veka Ki\u0161injev je bio mali grad sa 7.000 stanovnika. <\/p>\n\n\n\n

Istorijski gledano, Ki\u0161injev je bio dom za \u010detrnaest fabrika 1919. godine. Ki\u0161injev je finansijska i poslovna prestonica Moldavije. Ki\u0161injev ima najve\u0107i i najrazvijeniji sektor masovnih medija u Moldaviji i dom je nekoliko povezanih kompanija, od vode\u0107ih televizijskih mre\u017ea i radio stanica do velikih novina. Sve nacionalne i me\u0111unarodne banke imaju sedi\u0161te u Ki\u0161injevu. Zna\u010dajne lokacije u okolini Ki\u0161injeva uklju\u010duju bioskop Patria, nove tr\u017ene centre Malldova, Megapolis Mall i najpoznatije prodavnice. Dok mnogi lokalni stanovnici nastavljaju da kupuju na bazarima, mnogi stanovnici vi\u0161e klase i turisti kupuju u maloprodajnim objektima i na Maldovi. <\/p>\n\n\n\n

Elat, stariji tr\u017eni centar u okrugu Botanica, i Sun Citi, u centru, popularniji su me\u0111u lokalnim stanovni\u0161tvom. U gradu postoji nekoliko zabavnih parkova. Jedan iz sovjetskog doba nalazi se u okrugu Botanica, du\u017e tri jezera velikog parka, koji se\u017ee do periferije centra grada. Drugi, moderni park Aventura, nalazi se dalje od centra.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Plan rasta grada je razvijen jo\u0161 u 19. veku. Jo\u0161 davne 1836. godine zavr\u0161ena je izgradnja Ki\u0161injevske katedrale i njenog zvonika. Zvonik je sru\u0161en u sovjetsko vreme i obnovljen je 1997. Ki\u0161injev tako\u0111e prikazuje ogroman broj pravoslavnih crkava i zgrada iz 19. veka \u0161irom grada, kao \u0161to su manastir C\u0301uflea ili crkva Preobra\u017eenja Gospodnjeg. Vec\u0301i deo grada je napravljen od kre\u010dnjaka va\u0111enog iz Krikove, ostavljajuc\u0301i tamo \u010duveni vinski podrum.<\/p>\n\n\n\n

Mnoge zgrade modernog arhitektonskog stila izgra\u0111ene su u gradu nakon 1991. godine. Postoji mnogo kancelarijskih i trgova\u010dkih kompleksa koji su moderni, renovirani ili novoizgra\u0111eni, uklju\u010dujuc\u0301i Kentford, SkiTover i sedi\u0161te Union Fenosa. Me\u0111utim, stare grupe stambenih blokova u sovjetskom stilu i dalje su opse\u017ena karakteristika gradskog pejza\u017ea.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U Ki\u0161injevu postoji nekoliko va\u017enih muzeja. Tri nacionalna muzeja su Narodni muzej etnografije i prirodne istorije, Narodni muzej umetnosti i Nacionalni arheolo\u0161ko-istorijski muzej. Ki\u0161injev, kao i cela Moldavija, jo\u0161 uvek pokazuju zna\u010dajne znake etni\u010dke kulture. Znakovi na kojima pi\u0161e \u201ePatria Mea\u201c (Moja domovina) mogu se nac\u0301i \u0161irom prestonice. Iako malo ljudi jo\u0161 uvek nosi tradicionalnu moldavsku odec\u0301u, veliki javni doga\u0111aji \u010desto privla\u010de ljude da nose narodnu no\u0161nju.<\/p>\n\n\n\n

Nacionalni dan vina Moldavije i festival vina odr\u017eavaju se svake godine prvog vikenda oktobra u Ki\u0161injevu. Doga\u0111aji proslavljaju jesenju \u017eetvu i prepoznaju dugu istoriju proizvodnje vina u zemlji, koja datira oko 500 godina unazad. To \u010dini tradiciju i kulturu ove zemlje i to su jaki koreni koji \u010dine ovu zemlju originalnom i lepom!<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tokom mog prvog dana u Ki\u0161injevu bio sam u prilici da prisustvujem jednom velikom modnom doga\u0111aju UNZIP<\/a><\/em><\/strong> koji va\u017ean kako za poznate moldavske modne kreatore, kao i za neke nove mlade nade za koje se smatra da \u0107e postati va\u017ena imena u svetu mode. Moj prvi utisak kada sam u\u0161ao u velelepno zdanje gde su se odr\u017eavale revije su bili neverovatni jer se vidi koliko ustvari Moldavci vode ra\u010duna o svim detaljima, tako da sam imao utisak da se nalazim na nekom gala de\u0161avanju u sklopu milanske nedelje mode na kojima sam bio rado vi\u0111en gost, tako da imam samo re\u010di hvale za organizaciju ovog de\u0161avanja.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Moj prvi dan u Ki\u0161injevu je bio uzbudljiv i pun iznena\u0111enja. U\u017eivao sam u brojnim moldavskim specijalitetima i vozio se lokalnim trolejbusima po\u0161to su ljudi iz organizacije mislili da ja nemam predstavu kako izgleda biti turista u gradu u kojem mo\u017ee\u0161 osetiti pozitivnu energiju dok krstari\u0161 gradom nekim od brojnih linija trolejbusa… Kada sam i objasnio kako mi u Srbiji imamo sli\u010dan na\u010din \u017eivota, shvatili smo da imamo sli\u010dnu kulturu i tradiciju koja nas povezuje.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Iskoristio bih ovu jedinstvenu priliku da se zahvalim timu Nacionalnoj Agenciji za Investicije Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong> i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong> na iskrenom i ljubaznom pozivu da posetim njihovu zemlju i da osetim moldavsko gostoprimstvo i bar na kratko zavirim u vi\u0161evekovnu kulturu i tradicije jedne neobi\u010dne i lepe zemlje u isto\u010dnoj Evropi. Ovo je bilo jedno neobi\u010dno i lepo putovanje gde sam zabele\u017eio brojne fotografije, lepe uspomene i doneo ku\u0107i najlep\u0161a moldavska vina i sireve. Putovanja su najbolji vid neformalne edukacije, gde \u010dovek upoznaje svet i nove kulture i na taj na\u010din ima priliku da se pove\u017ee sa svetom i pro\u0161iri svoje vidike i granice. Ovaj put je Invest Moldova je sa svojim partnerima u\u010dinila moje putovanje izuzetnim i drago mi je da sam ba\u0161 ja bio prvi bloger u svetu koji je posetio njihovu zemlju i iskreno se nadam da \u0107e u skorijoj budu\u0107nosti biti jo\u0161 blogera, influensera i medijskih li\u010dnosti koji \u0107e prikazati Moldaviju i dokazati da je to jedna lepa zemlja sa velikim srcem koja je uvek spremna da ugosti svakog!<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Naravno, moja poseta Moldaviji je bila izuzetna jer sam bio u prilici da odsednem u jednom od najboljih hotela u gradu – BERD’S Chisinau MGallery Hotel Collection<\/a><\/em><\/strong> koji je prvi i jedini dizajnerski hotel u Moldaviji. Nalazi se u srcu dru\u0161tvenog i kulturnog \u017eivota Ki\u0161injeva i bilo je veoma lako i jednostavno se kretati po gradu, \u0161to je najva\u017enije za svakog putnika, zar ne?<\/p>\n\n\n\n

Hotel nudi 33 sobe i apartmane pune lokalne tradicije u kombinaciji sa modernom, savremenom arhitekturom i estetikom uz vrhunski komforo. Italijanski restoran MEZZO predstavlja novi sve\u017e pogled na italijansku tradiciju, ukusnu kuhinju i elegantan enterijer koji ostaje veran duh minimalizma. BERD’S Chisinau MGallery obec\u0301ava autenti\u010dno putovanje u moldavsku kulturu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u017deleo bih da se zahvaljim ljubaznom i profesionalnom osobolju koja je u\u010dinila moj boravak nezaboravnim i bilo mi je veliko zadovoljstvo da budem njihov dragi gost u specijalnom Signature<\/a><\/strong><\/em> apartmanu, koji predstavlja istinsko i duboko razumevanje luksuza i dizajna. Ovaj elegantni dvosobni apartman sa prostranim dnevnim boravkom opremljen je mekim ko\u017enim name\u0161tajem, neverovatnom spava\u0107om sobom sa ko\u017enim stolom, otvorenim kupatilom sa \u0111akuzijem i tu\u0161em. Unutra\u0161njost je ukra\u0161ena ru\u010dno tkanim tepisima poreklom sa Tibeta i konceptualizovanim od strane Lucca Scacchettija da prenese tradicionalne lokalne motive. Iskustvu doprinosi i jedinstvena kolekcija keramike poznatog moldavskog vajara – Jurija Platona.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti prestonice ove male neobi\u010dne zemlje velikog srca – Ki\u0161injevu. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Investicione Agencije Republike Moldavije – Invest Moldova Agency<\/a><\/em><\/strong> u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Moldavije.<\/p>\n\n\n\n

\u017deleo bih da se jo\u0161 jednom da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD’S Chisinau MGallery Hotel<\/a><\/em><\/strong> na toploj dobrodo\u0161lici i \u0161to su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao ose\u0107aj topline kao kod svoje ku\u0107e! <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.<\/p>\n\n\n\n

\u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa kompanijama koje \u010dine sam vrh u industriji turizma i \u017eeleo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne zemlje u isto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o Ki\u0161injevu i moldavskoj kulturi? Da li ste imali priliku do sada da posetite magi\u010dnu Republiku Moldaviju?<\/p>\n\n\n\n

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

Blogerski pozdrav iz Ki\u0161injeva,<\/em><\/p>\n\n\n\n

Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
U slede\u0107em postu \u0107emo zajedno krenuti vinskim putevima Moldavije i poseti\u0107emo neke od najpoznatijih vinarija…<\/strong><\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije<\/a> i Ministarstva Kulture Republike Moldavije<\/a> kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu sezonu avantura na Mr.M blogu! Ove jeseni sam imao priliku da posetim jednu neobi\u010dnu malu zemlju, velikog srca u isto\u010dnoj Evropi – Republiku Moldaviju. Vrlo sam ponosan na \u010dinjenicu da sam ba\u0161 ja prvi bloger na svetu koji je pozvan da poseti i oseti moldavsko gostoprimstvo i da proverim neke \u010dinjenice koje sam pro\u010ditao u brojnim \u010dasopisima da je ova mala zemlja nova velika destinacija za ljubitelje dobrih vina i vrhunskih jela u Isto\u010dnoj Evropi. Na… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9594,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[8608,8603,8604,8605,8602,56,8601,54,55,2331,3862,77,8606],"class_list":["post-9587","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-hedonizam","tag-invest-moldova","tag-invest-moldova-agency","tag-istocna-evropa","tag-kisinjev","tag-marko-tadic","tag-moldavija","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-putovanja","tag-vino"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9587","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9587"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9587\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9795,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9587\/revisions\/9795"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9594"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9587"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9587"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9587"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}