{"id":9804,"date":"2022-10-29T08:00:00","date_gmt":"2022-10-29T07:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/?p=9804"},"modified":"2022-10-29T20:59:14","modified_gmt":"2022-10-29T19:59:14","slug":"pisma-iz-moldavije-castel-mimi-i-tvrdava-bender-biseri-male-zemlje-velikog-srca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/pisma-iz-moldavije-castel-mimi-i-tvrdava-bender-biseri-male-zemlje-velikog-srca\/","title":{"rendered":"Pisma iz Moldavije: Castel Mimi i tvr\u0111ava Bender, biseri male zemlje velikog srca!"},"content":{"rendered":"\n

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak na\u0161e avanture u Moldaviji. Dana\u0161nji post bi\u0107e posve\u0107en zanimljivim turisti\u010dkim atrakcijama koje biste definitivno trebali da posetite ako vas put navede u Republiku Moldaviju.<\/p>\n\n\n\n

Na samom po\u010detku dana\u0161njeg posta, iskoristio bih priliku da se zahvalim\u00a0Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong>\u00a0i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong> na srda\u010dnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i obi\u010daje. Velika mi je \u010dast i zadovoljstvo \u0161to sam imao priliku da posetim Ki\u0161injev i druge poznate turisti\u010dke atrakcije u ovoj divnoj maloj zemlji, velikog srca u isto\u010dnoj Evropi!<\/p>\n\n\n\n

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pro\u010ditaju moje prethodne putopise i modne pri\u010de iz Moldavije na Mr.M blogu ili \u017eelite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na slede\u0107em\u00a0linkovima:<\/p>\n\n\n\n

  1. Pri\u010da o Ki\u0161injevu (putopis):<\/em>\u00a0LINK<\/a><\/em><\/strong><\/li>
  2. JESSET, \u0161vajcarski pionir ski opreme se vratio! (modna pri\u010da):<\/em>\u00a0LINK<\/a><\/em><\/strong><\/li>
  3. Andre\u0301 Maurice, italijanska modna pri\u010da na ulicama Ki\u0161injeva (modna pri\u010da):<\/em>\u00a0LINK<\/a><\/em><\/strong><\/li>
  4. Pisma iz Moldavije: U vinu je istina! (putopis):\u00a0LINK<\/a><\/strong><\/em><\/li>
  5. Fratelli Rossetti:<\/em> Neobi\u010dan susret italijanske mode i moldavskog vina(modna pri\u010da): LINK<\/a><\/strong><\/em><\/li><\/ol>\n\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Castel Mimi<\/a><\/em><\/strong> je jedna od najboljih i najpose\u0107enijih turisti\u010dkih atrakcija u Moldaviji. Uvr\u0161ten u top 15 najlep\u0161ih vinarija na svetu, koja predstavlja neobi\u010dan spoj istorije i tradicije sa jedne strane i modernu arhitekturu za desetine hiljada posetilaca koji svake godine dolaze iz preko 80 zemalja \u0161irom sveta. Posetioci mogu da u\u017eivaju u obilasku jedinog zamka u Moldaviji, saznaju o jedinstvenoj ulozi vinarije Castel Mimi u istoriji moldavskog vinarstva, saznaju kako odr\u017eavaju moldavsku tradiciju kroz svoju hranu i izuzetna vina. Tako\u0111e posetioci imaju priliku da istra\u017ee brojne interesantne terase i \u017eivopisne ba\u0161te Castel Mimi kompleksa.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Bila mi je velika \u010dast i zadovoljstvo da upoznam \u010doveka koji stoji iza ovog velikog projekta, gospodina Adrana Trofima, generalnog direktora i osniva\u010d fondacije “Konstantin Mimi”. Tokom razgovora sa njim saznao sam da je istorija vinarstva u Moldaviji po\u010dela je mnogo pre nego \u0161to je Konstantin Mimi stvorio Castel Mimi, pre skoro 3000 godina. Industrija vinarstva je od tada pre\u0161la dug put i do\u017eivela je mnogo evolucija. Zvani\u010dna istorija vinarstva vinarije Castel Mimi po\u010dinje od Konstantina Mimija, poslednjeg guvernera Besarabije i jednog od najboljih vinara i politi\u010dara 20. veka.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Gospodin Trofim smatra da legende stvaraju veliki ljudi koji posti\u017eu velike stvari, vo\u0111eni svojom stra\u0161c\u0301u i snovima i ne pla\u0161ec\u0301i se te\u0161kog rada i posvec\u0301enosti. Jedan od ovih ljudi je Konstantin Mimi, pionir, strastveni vinar i zna\u010dajna javna li\u010dnost 20. veka. Svoj \u017eivot je posvetio vinu i politici. Primenjujuc\u0301i znanje koje je stekao u zapadnoj Evropi, Konstantin Mimi uspeo je da izgradi prvi zamak u Moldaviji. To ga je dovelo do toga da proizvodi odli\u010dna vina i podi\u017ee standarde primenom novih tehnologija. Zahvaljujuc\u0301i njegovim akcijama, vinarska industrija zemlje je par puta spasena, tako da danas Moldavija mo\u017ee biti jedan od vodec\u0301ih proizvo\u0111a\u010da vina u svetu. Impresivno, zar ne?!<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Nasle\u0111e Konstantina Mimija, kao i pravljenje vina sa velikom ljubavlju se nastavlja. Zamak je uz njegove tajne recepture i vredan pristup preneo na buduc\u0301e generacije vinara koji odaju pravdu njegovom sec\u0301anju nastavljajuc\u0301i proizvodnju visokokvalitetnih vina, pogodnih za svaku priliku. Dakle, svaki put kada podignete \u010da\u0161u kvalitetnog moldavskog vina, setite ove izuzetne li\u010dnosti koja je podr\u017eala razvoj moldavske kulture vinarstva – Konstantina Mimija!<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Smatra se da je ova vinarija prvi pravi zamak u Besarabiji. Po\u0161to je izgra\u0111ena od armiranog betona sa dva sprata, va\u017eila je za modernu gra\u0111evinu, ne samo u okrugu Bender, vec\u0301 i u celoj guberniji. Podrum je imao kapacitet za skladi\u0161tenje oko 300.000 litara vina u buradima. Pre nekoliko godina, ta\u010dnije 2011. godine po\u010delo je renoviranje vinarije koja je postala velika turisti\u010dka atrakcija. Kada je dvorac obnovljen, nazvan je “Castel Mimi” u \u010dast svog osniva\u010da. Radovi su trajali 5 godina i vinarija je otvorena u septembru 2016. godine.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Renoviranjem turisti\u010dkog kompleksa Castel Mimi<\/a><\/strong><\/em> zavr\u0161eni su: muzej, umetni\u010dka galerija za mlade umetnike, konferencijska sala, manji boutique hotel, banja, restoran, ateljei narodne umetnosti i kulinarstva, kao i kao i nekoliko sala za zabavu. U samom dvorcu su \u010detiri velike sale za 100 do 120 gostiju, dve sale za degustaciju vina i \u0161est soba u podrumu. U planu je otvaranje hotela ve\u0107eg kapaciteta tokom 2023. godine i trenutno se radi na pro\u0161irivanju ovog kompleksa, tako da od slede\u0107e godine mo\u017eemo o\u010dekivati novitete u Castel Mimi kompleksu koji \u0107e privu\u0107i veliki broj turista.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Fine dining restoran “Bela Sova” (najekskluzivnija vrsta restorana) i barovi u Castel Mimi kompleksu su savr\u0161ene lokacije za se hedoniste koji \u017eele da u\u017eivaju u izvrsnoj moldavskoj gurmanskoj kuhinji, u opu\u0161tajuc\u0301em i luksuznom okru\u017eenju. Sva jela su pripremljena od najkvalitetnijih, sve\u017eih sastojaka iz ba\u0161te koja se nalazi u samom kompleksu i \u010ditav koncept je osmi\u0161ljen da o\u010duva \u017eivotna sredina. U svakom zalogaju se mo\u017ee osetiti posebno zadovoljstvo, \u0161to se mo\u017ee samo pobolj\u0161ati u dru\u0161tvu vrhunskih moldavskih vina iz bogate Castel Mimi kolekcije.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    \u201cBela Sova\u201d je prvi fine dining restoran u Moldaviji u kojem posetioci mogu u\u017eivati u odli\u010dnim jelima inspirisanim tradicionalnom moldavskom gastronomijom sa posebnim uticajima kuhinje duha Provanse. Mo\u017eete u\u017eivati u najboljoj hrani i vinu koje Moldavija mo\u017ee da ponudi na neverovatnoj lokaciji vinarije Castel Mimi. Izuzetni A La Carte meni c\u0301e vas odu\u0161eviti bogatim izborom delicija, a sve ih priprema kuvar po najboljim receptima.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Obilazak vinskih podruma Castel Mimi vinarije je bio poseban jer sam bio u prilici da se upoznam sa na\u010dinom proizvodnje vina i da nau\u010dim ne\u0161to novo o ovom dragocenom i prefinjenom alkoholnom pi\u0107u. Da li ste znali da drvo od kojih se prave buradi za \u010duvanje vina mo\u017ee uticati na ukus vina? Da li znate da isto vino, mo\u017ee imati druga\u010diji ukus ako se dr\u017ee u buradima koje su napravljena od razli\u010ditih vrsta drveta? Gospodin Trofim je izdvojio vreme da mi demonstrira i poka\u017ee neke zanimljivosti iz sveta vinarstva i kako njegov tim svakodnevno vodi ra\u010duna o vinima koje se nalaze u buradima. Naravno, imao sam priliku da pogledam i neka od posebnih vina koja se \u010duvaju kao dragocenosti.<\/p>\n\n\n\n

    Ako \u017eelite da budete u toku i da saznate novosti iz Castel Mimi<\/a><\/em><\/strong> vinarije ili \u017eelite da rezervi\u0161ete obilazak kompleksa, imati opciju da birate izme\u0111u nekoliko vrste tura, mo\u017eete posetiti njihovu zvani\u010dnu internet stranicu<\/a><\/em><\/strong> ili mo\u017eete ih zapratite na dru\u0161tvenim mre\u017eama\u00a0Fejsbuk<\/a><\/em><\/strong>\u00a0i\u00a0Instagram<\/a><\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Nakon zavr\u0161etka obilaska Castel Mimi vinariji uputio sam se ka Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, zvu\u010di nepoznato? Prednjestovlje ili Transnistrija je nepriznata nezavisna dr\u017eava koja se odvojila (otcepila) od Republike Moldavije, siguran sam da to mi bar kao narod mo\u017eemo razumeti jer takav jedan primer postoji i na na\u0161im prostorima… Ova “nezavisna” dr\u017eava je nastala 2. septembra 1990. godine, zbog svog neobi\u010dnog oblika, geografskog polo\u017eaja uz reku Dnjestar i zbog granice du\u017eine 816 km i povr\u0161ine od ne\u0161to vi\u0161e od 4.000 km2, ova dr\u017eava ima oblika idu\u017eenog ostrva.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Za\u0161to sam ja re\u0161io da idem u Transnistriju? Razlog je vrlo zanimljiv – Tvr\u0111ava Tighina<\/a><\/em><\/strong> (Bender<\/em>). Tvr\u0111ava Tighina (Turci su je preimenovali u Bender) je tvr\u0111ava iz 15. veka na desnoj obali reke Dnjestar u Benderu u Moldaviji. Ova tvr\u0111ava je prvobitno izgra\u0111ena od zemlje i drveta za vreme vladavine princa Stefana Velikog. Davne 1538. godine, ovu tvr\u0111avu je osvojio turski sultan Soliman Veli\u010danstveni, koji je naredio da se ponovo izgradi u kamenu i pro\u0161iri.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Prema navodima istori\u010dara, prvo spominjanje Tighine<\/a><\/em><\/strong>, kao naselja i carinskog skladi\u0161ta, nalazi se u trgova\u010dkoj privilegiji koju je 6. oktobra 1408. godine dao moldavski knez Aleksandar Dobri trgovcima iz Lavova. Kasnije, tokom 15. i 16. veka, ime Tighina se \u010desto bele\u017ei u srednjovekovnim dokumentima. U moldavskim dokumentima koji pominju lokalitet, u Tighini, uz carsku carinu i prelaz, pominje se i stra\u017ea. <\/p>\n\n\n\n

    \u0160to se ti\u010de tvr\u0111ave Tighina, prema podacima koji su kru\u017eili u prethodnim vekovima, akreditovali su ideju da su je u 12. veku podigli \u0110enovljani, kao i tvr\u0111ave Hotin i Cetatea Alba. Vojni istori\u010dar Aleksandar Za\u0161\u010duk video je u arhitekturi unutra\u0161nje citadele nagla\u0161eni zapadni karakter. Prvi i jedini definitivni pomen postojanja samog moldavskog utvr\u0111enja, tvr\u0111ave za koju se pretpostavlja da je bila napravljena od drveta i zemlje, nalazi se u Moldavsko-poljskoj hronici iz sredine 16. veka. U njemu se navodi, pozivajuc\u0301i se na osmanska osvajanja 1538. godine, da je turski sultan Sulejman \u201euzeo u posed moldavsku tvr\u0111avu Tighinu\u201c.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n
    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Arheolo\u0161ka istra\u017eivanja koja je bila ograni\u010denog obima i karaktera, koje je sproveo istra\u017eiva\u010d Jon Hincu 1969. godine, omoguc\u0301ila su otkrivanje stambenih kompleksa i odbrambenog jarka koji poti\u010du iz 15.-16. veka. Arheolo\u0161ka istra\u017eivanja dovela su do identifikacije utvr\u0111enja, verovatno od drveta i zemlje, koje je prethodilo kasnijoj kamenoj gradnji. Povr\u0161ina dvori\u0161ta tvr\u0111ave kru\u017enog ili jajolikog oblika bila je prekrivena slojem pepela. Kerami\u010dki i metalni predmeti imaju tragove vatre.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Tvr\u0111ava, koju je obnovio Petru Rare\u0161 i koju je 1538. godine osvojio turski sultan Soliman Veli\u010danstveni, postala je rezidencija turskog raja. Njegovo staro ime zamenjeno je novim, Bender, \u0161to zna\u010di \u201ere\u010dna luka, vez\u201c. Tokom ovog perioda, Soliman I je naredio da se tvr\u0111ava ponovo izgradi u kamenu i povec\u0301a prema projektu arhitekte Sinana, a radovi na rekonstrukciji su zavr\u0161eni tek 1541. godine. Koristec\u0301i lokalne resurse i rad lokalnih seljaka, Osmanlije su tvr\u0111avu pretvorile u dobro utvr\u0111enu borbeni objekat. U to vreme kamena tvr\u0111ava je bila \u010detvorougaonog oblika okru\u017eena sa tri strane veoma dubokim rovom.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Do kraja 16. veka moldavski odredi su vi\u0161e puta napadali bendersku tvr\u0111avu, ali bez uspeha. U leto 1574. Jovan Hrabri ga je opsedao sa svojom vojskom. Zatim je 1595. i 1600. godine Mihail Hrabri napravio dva poku\u0161aja, ali nijedan od dva vladara nije imao uspeha. Otprilike u isto vreme, Bender su napali Zaporo\u0161ki kozaci. U godinama 1705-1707. radove na ja\u010danju ovog utvr\u0111enja od posebnog vojnog zna\u010daja za Turke nastavio je knez Antioh Kantemir. U ovoj poslednjoj varijanti, tvr\u0111avu je \u010dinio ansambl od 10 bastiona i 11 kula okru\u017eenih istim tradicionalnim odbrambenim jarkom.<\/p>\n\n\n\n

    Gorka sudbina tvr\u0111ave kojom su vladali Turci naterala je hroni\u010dara Mirona Kostina da napi\u0161e da je \u201etvr\u0111ava Tighina potamnila\u201c. Kao rezultat tri rusko-turska rata, tvr\u0111ava je pala pod vlast Ruskog carstva, a carski generali su ga smatrali veoma pogodnim za vojne kasarne. Od 1812. godine, odnosno od druge polovine 19. veka, tvr\u0111ava Bender je postepeno po\u010dela da gubi nekada\u0161nji strate\u0161ki zna\u010daj.<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Dragi moji pustolovi, do\u0161li smo do kraja ovog tre\u0107eg, ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u jesenjoj sezoni o Moldaviji gde smo imali prilike da u\u017eivamo u lepoti vina i istorije ove male neobi\u010dne zemlje velikog srca. Dana\u0161nji putopis ne bi bio mogu\u0107 bez nesebi\u010dne pomo\u0107i Investicione Agencije Republike Moldavije \u2013 Invest Moldova Agency<\/a><\/em><\/strong>\u00a0i Ministarstva Kulture Republike Moldavije<\/a><\/em><\/strong> u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogu\u0107ili da osetim duh i lepotu moldavske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobi\u010dnom iskustvu iz Moldavije.<\/p>\n\n\n\n

    \u017deleo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela BERD\u2019S Chisinau MGallery Hotel<\/a><\/em><\/strong> na toploj dobrodo\u0161lici i \u0161to su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, gde sam imao ose\u0107aj topline kao kod svoje ku\u0107e!<\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Vreme uvek proleti kada se \u010dovek lepo zabavlja! \u010covek je bogat u du\u0161i ako je uspeo da istra\u017ei svet i meni je drago da uvek uspem da prona\u0111em partnere mojih projekata koji mi poma\u017eu da otkrijem nove i neobi\u010dne destinacije na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.<\/p>\n\n\n\n

    \u010cast mi je da imam priliku da sara\u0111ujem sa kompanijama koje \u010dine sam vrh u industriji turizma i \u017eeleo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i \u0161to su mi omogu\u0107ili da na jedan sasvim druga\u010diji na\u010din osetim lepote ove neobi\u010dne zemlje u isto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n\n\n\n

    \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

    Kako se vama dopala ova moja pri\u010da o moldavskom vinu, kulturi i istoriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite magi\u010dnu Republiku Moldaviju?<\/p>\n\n\n\n

    Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene mo\u017eete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek mo\u017eete me kontaktirati putem maila ili dru\u0161tvenih mre\u017ea, sve adrese mo\u017eete prona\u0107i na stranici KONTAKT<\/a>.<\/strong><\/em> Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pri\u010dom!<\/p>\n\n\n\n

    Blogerski pozdrav iz Moldavije,<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Mr.M<\/strong><\/p>\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

    Ovaj post je sponzorisan od strane Investicione Agencije Republike Moldavije<\/a> i Ministarstva Kulture Republike Moldavije<\/a> kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju li\u010dnu i iskrenu recenziju do\u017eivljaja destinacije.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobi\u010dnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak na\u0161e avanture u Moldaviji. Dana\u0161nji post bi\u0107e posve\u0107en zanimljivim turisti\u010dkim atrakcijama koje biste definitivno trebali da posetite ako vas put navede u Republiku Moldaviju. Na samom po\u010detku dana\u0161njeg posta, iskoristio bih priliku da se zahvalim\u00a0Nacionalnoj Investicionoj Agenciji Republike Moldavije\u00a0i Ministarstvu Kulture Republike Moldavije na srda\u010dnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam moldavsku kulturu i obi\u010daje. Velika mi je \u010dast i zadovoljstvo \u0161to sam imao priliku da posetim Ki\u0161injev i druge poznate… Read More<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9834,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2,9],"tags":[8618,8617,81,8603,8604,8605,56,8601,54,55,2331,3862,2307,77],"class_list":["post-9804","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-avanture","category-putovanja","tag-bender","tag-castel-mimi","tag-evropa","tag-invest-moldova","tag-invest-moldova-agency","tag-istocna-evropa","tag-marko-tadic","tag-moldavija","tag-mr-m","tag-mr-m-by-marko-tadic","tag-mrmbymarkotadic","tag-mrmbymarkotadic-instagram","tag-putopis","tag-putovanja"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9804","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9804"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9804\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9847,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9804\/revisions\/9847"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9834"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9804"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9804"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mrm-style.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9804"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}