Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u još jednu modnu avanturu na Mr.M blogu! Postoje neke metropole na svetu gde svaki korak koji napravite odiše elegancijom koja utkana u svaki kutak i gde svaki detalj govori jezikom istančane prefinjenosti. Ginza u Tokiju je upravo jedno takvo mesto. Dok sam koračao njenim širokim bulevarima i gledao izloge butika poznatih brendova koje poznaje ceo svet, shvatio sam nešto o čemu razmišljam već godinama, a što mi se tog dana kristalno jasno ukazalo: pravi stil nije u onome što nosite, već u tome kako ono što nosite priča vašu pravu priču.

Jutro u Ginzi ima poseban ritam. Pre nego što se otvore vrata velikih robnih kuća poput Micukošija, koji na ovom mestu posluje još od 1930. godine ili legendarne Wako zgrade sa njenim prepoznatljivim tornjem sa satom koji je simbol čitavog distrikta od 1894. godine, ulice imaju gotovo meditativan mir. Svetlost se prelama kroz staklene fasade modernih zdanja, a povremeno se u refleksiji nazire silueta nekog od klasičnih objekata koji su preživeli i veliki požar iz 1872. godine i razorni zemljotres iz 1923. Upravo nakon tog požara, vlada Meidži je odlučila da Ginzu pretvori u “model modernizacije” i od tada ovaj distrikt nikada nije prestao da se razvija, čuvajući pri tom duh koji ga je učinio posebnim.

Ginza nije običan šoping distrikt. Ovo je mesto čije ime doslovno znači “kovnica srebra”, jer je upravo ovde, daleke 1612. godine, tokom perioda Edo, šogunat Tokugava osnovao kovnicu srebrnog novca. Četiri veka kasnije, ta veza sa dragocenošću i vrednošću nije nestala, već se transformisala u nešto još moćnije. Ginza je postala sinonim za ono što Japanci zovu “monozukuri”, filozofiju posvećene izrade, gde se svaki predmet tretira sa poštovanjem koje zaslužuje. I upravo u tom duhu, dok sam šetao pored šestospratnice koja nosi prepoznatljiv intrecciato uzorak na fasadi, zapitao sam se: da li moj outfit tog dana zaslužuje da stoji na ovim ulicama?

Odgovor sam pronašao u onome što sam nosio. Ne u logou brenda ili ceni, već u pričama koje svaki komad garderobe nosi sa sobom.

Bottega Veneta: Kada su vaši inicijali dovoljni

Počnimo od onoga što je tog dana privlačilo najdiskretnije, a istovremeno najsnažnije poglede, a to su Bottega Veneta farmerke u boji konjaka, onoj dubokoj, zasićenoj nijansi koja se nalazi negde između pečene gline i cimeta. Ali ovo nisu obične farmerke. Radi se o revijskom modelu u carpenter stilu, onom radničkom kroju koji je poslednjih sezona osvojio modne piste, a koji Bottega Veneta interpretira na svoj jedinstven način. Ravne nogavice sa opuštenim padom, karakteristični funkcionalni džepovi sa strane sa preklopom i metalnim kopčama, prepoznatljivi srebrne nitnice raspoređene duž šavova, ojačana zona kolena sa dodatnim panelom tkanine i petlje za alat na boku, sve to čini ove farmerke savršenim spojem utilitarne estetike i visokog zanatstva. Tkanina je gusta, čvrsta, sa tom težinom koja govori o kvalitetu pre nego što uopšte pogledate etiketu. A boja, ta neverovatna boja konjaka koja se preliva između toplog braona i narandžaste kada je uhvati svetlost, upravo je ono što ovom komadu daje karakter koji se ne može ignorisati.

Bottega Veneta je priča koja počinje 1966. godine u Vićenci, gradu u severnoitalijanskoj regiji Veneto, poznatom po renesansnom zanatstvu i palladijanskim vilama. Dvojica osnivača, Mikele Tadei i Renzo Zendžaro, nisu imali ni ideju da će njihova mala radionica kožne galanterije postati jedan od najuticajnijih modnih brendova na svetu. Ali, imali su nešto što ih je izdvajalo od svih ostalih, a to je tehničko ograničenje koje su pretvorili u remek-delo.

Naime, mašine za šivenje kojima su raspolagali u tom trenutku nisu bile dovoljno snažne da obrade deblju kožu. Umesto da to vide kao prepreku, njihovi zanatlije su smislili genijalno rešenje, počeli su da tkaju tanke trake meke kože jednu kroz drugu, stvarajući čuvenu intrecciato tehniku. Taj preplet, koji je nastao iz čiste nužde, postao je zaštitni znak Bottega Venete i jedan od najprepoznatljivijih dizajnerskih elemenata u istoriji mode. Sama reč “intrecciato” na italijanskom znači “pleten” ili “isprepletan”, a tehnika ne samo da je ojačala delikatnu kožu, već joj je dala estetsku dimenziju koja je bila potpuno jedinstvena na tržištu.

Ono što me posebno fascinirano kod ovog brenda jeste njihov slogan koji je osmišljen kasnih sedamdesetih godina, a koji glasi: “Kada su vaši inicijali dovoljni.” U svetu koji je već tada bio opsednut logomanijom, Bottega Veneta je izabrala potpuno suprotan put. Nikakav logo, nikakvo isticanje, samo kvalitet koji govori sam za sebe. Endi Vorhol, guru pop-arta i kulturna ikona dvadesetog veka, bio je redovan gost u njujorškoj prodavnici brenda i toliko se oduševio da je 1985. godine snimio kratki film pod nazivom “Bottega Veneta Industrial Videotape”. Godinu pre toga, tačnije 1978, upravo je Vorhol kreirao čuvenu dvostranicu za časopis Interview, koja je lansirala taj legendaran slogan.

I dok sam stajao u Ginzi, ispred šestospratne Bottega Veneta prodavnice koja je otvorena 2018. godine i koja je najveća prodavnica ovog brenda u celoj Aziji, nisam mogao da ne razmišljam o tome kako se krug zatvara. Fasada te zgrade, obložena sa preko 900 srebrnih metalnih panela koji oponašaju intrecciato uzorak, kao da je most između dva sveta, italijanskog zanatstva i japanske posvećenosti detaljima. Unutrašnjost prodavnice kombinuje “kjoto belu” maltersku obradu zidova sa italijanskim mermerima, podove od drveta tamo jasena, lokalne japanske vrste koja daje retku i dragocenu teksturu. Taj prostor od 800 kvadratnih metara nije samo prodavnica, to je mesto gde se zanatske tradicije susreću.

Boja konjaka mojih Bottega Veneta carpenter farmerki tog dana kao da je savršeno odgovarala toj priči. Zemaljska, topla, samouverena, ali bez pretenzija, sa dubinom koja se otkriva tek kada zastanete i zaista pogledate. Ton za tonom sa Alpha Studio rolkom, cele nijanse formiraju monohromatsku kompoziciju koja je složena, a opet prirodna. Na fotografijama nastalim na čuvenom pešačkom prelazu ispred legendarne Wako zgrade, čiji se satni toranj nazire u pozadini, te farmerke izgledaju kao da su stvorene za ovaj ambijent, urbanog duha sa zanatskom dušom.

OUTFIT

Rolka: ALPHA STUDIO

Novčanik: Yuhaku

Sat: Appella

Farmerke: Bottega Veneta

Patike: Carlos Santos

Vredi pomenuti da je Bottega Veneta 2001. godine prešla u ruke Guči grupe, danas poznate kao Kering, za 156 miliona dolara. Patricio di Marko je imenovan za direktora, a Tomas Majer za kreativnog direktora, i upravo je Majer bio taj koji je vratio brend njegovim korenima. Uklonio je vidljive logoe, istakao intrecciato tkanje i izjavio rečenicu koja savršeno sažima filozofiju brenda: “Italijanski zanatlija bio je polazna tačka. Danas je saradnja između dizajnera i zanatlije u srcu svega što radimo.” Pod Majerovim vođstvom, prodaja je porasla petnaest puta i dostigla milijardu dolara 2012. godine. Časopis Vogue je upravo za Bottega Venetu skovao termin “stealth wealth”, tiho bogatstvo, pojam koji je od tada postao sinonim za čitav jedan pristup modi i životu.

U 2013. godini, Bottega Veneta je premestila svoj atelje iz Vićence u istorijsku vilu iz osamnaestog veka okruženu parkom od skoro 55.000 kvadratnih metara u blizini Montebelo Vičentina. Ta vila je dobila LEED sertifikat platinskog nivoa, čime je Bottega Veneta postala prva italijanska kompanija u modi i luksuzu koja je dostigla taj nivo ekološke svesti. To govori o brendu koji ne razmišlja samo o lepoti, već i o odgovornosti.

Danas brendom upravlja Luiz Troter kao kreativna direktorka od 2024. godine, a prihod brenda je dostigao neverovatnih 1,7 milijardi evra. Od male radionice u Vičenci do globalne imperije, a srce je ostalo isto: zanatstvo iznad svega.

Alpha Studio: Osećaj firentinskog zanatstva na mojoj koži

Ispod svega, bukvalno i metaforički, nosio sam rolku od merino vune brenda Alpha Studio. Radi se o klasičnom modelu sa visokim ovratnikom u tonu cimeta, toj toploj nijansi koja se savršeno slaže sa bojom Bottega Veneta farmerki i stvara ujednačenu, monohromatsku celinu. Upravo ta jednobojnost daje celom outfitu sofisticiranost koja se primećuje na prvi pogled. Kada nosite slične tonove od glave do pete, svaki detalj dolazi do izražaja, svaki šav, svaka tekstura, svaki prelaz materijala, od mekoće merino vune na torzu do gustoće denima na nogavicama. Merino vuna je, za one koji ne znaju, jedna od najfinijih prirodnih vlakana na svetu. Dobija se od merino ovce, rase koja potiče iz Španije ali je danas najviše rasprostranjena u Australiji i Novom Zelandu. Ono što merino čini posebnim jeste neverovatna finoća vlakna, koje može biti tanje od ljudske kose, što mu daje mekoću koju sintetički materijali jednostavno ne mogu da repliciraju.

Alpha Studio je brend koji postoji više od četrdeset godina, a osnovao ga je Franko Rosi u srcu Toskane, sa sedištem u blizini Firence. Njegova misija je bila jednostavna ali ambiciozna: “Učiniti suštinsku eleganciju dostupnom svima kroz viziju kvaliteta i kulture.” Ovo nije bio prazan reklamni slogan. Rosi je duboko verovao da stil ne treba da bude ekskluzivna privilegija, već pristupačna vrednost za sve koji prepoznaju kvalitet.

Kompanija je i danas u rukama porodice Rosi, što je u savremenom svetu mode, gde korporacije gutaju nezavisne brendove velikom brzinom, retka i dragocena stvar. Svaki komad koji Alpha Studio proizvede nosi u sebi duboko poznavanje pletenine i proizvodnje, kombinujući poštovanje tradicije sa avangardnim pristupom dizajnu. Firence, grad koji je bio kolevka renesanse, grad Mikelandžela, Botičelija i Bruneleskija, daje Alpha Studiju kulturni kontekst koji je teško nadmašiti. Kada obučete njihovu rolku, vi na neki način obučete mali deo te firentinske priče.

Na ulicama Ginze, gde se tradicija i moderan svet prepliću na svakom koraku, ta rolka je bila savršen izbor. Njena jednostavnost je dozvoljavala svim ostalim elementima da dođu do izražaja, dok je istovremeno pružala onaj osećaj udobnosti i kvaliteta koji samo prirodna vlakna mogu da daju. Merino vuna ima prirodnu sposobnost termoregulacije, što znači da vas greje kada je hladno, ali ne pregrejava kada je toplije. Takođe je prirodno otporna na neprijatne mirise i ima antibakterijska svojstva, što je čini idealnim materijalom za putovanja i dugo nošenje. U svetu mode, rolka je ono što muzičari zovu “bass linija”, ne čujete je uvek svesno, ali bez nje bi sve zvučalo tako prazno.

Sedište Alpha Studio brenda nalazi se u mestu Komeana, u provinciji Prato, samo dvadesetak kilometara od centra Firence. Ova oblast Toskane je vekovima bila centar tekstilne industrije, i ta blizina izvora kvalitetnih materijala i generacija iskusnih zanatlija daje Alpha Studiju prednost koju mlađi ili geografski udaljeniji brendovi teško mogu da dostignu. Kada kupujete njihov proizvod, kupujete pristup čitavoj jednoj ekosistemu znanja i veštine koji se gradio generacijama.

Yuhaku: Novčanik kao prenosivo japansko umetničko delo

Da li je vreme da vam ispričam nešto o novčaniku? Naravno. Jer u zemlji u kojoj je nastao, u Japanu, novčanik nije samo funkcionalan predmet, on je izraz ličnog stila i poštovanja prema zanatu. Moj Yuhaku novčanik, model sa okruglim rajsferšlusom, u tamnoj braon boji sa prelepom kožnom unutrašnjošću koja se nazire svaki put kada ga otvorite, bio je tog dana možda najzanimljiviji detalj mog outfita, što je bilo duboko simbolično s obzirom na to gde sam se nalazio. Na fotografijama ga možete videti u mojoj ruci dok prelazim pešački prelaz u Ginzi, taj kontrast tamne kože novčanika sa toplom bojom konjaka farmerki i rolke stvara vizuelni akcenat koji je istovremeno diskretan i efektan.

Yuhaku je osnovao Tomohiro Nakagaki 2009. godine, čovek koji je prvobitno studirao arhitekturu, što se jasno vidi u čistim linijama i strukturalnoj eleganciji njegovih kreacija. Ali ono što Yuhaku čini zaista jedinstvenim u svetu kožne galanterije jeste tehnika bojenja. Nakagaki je razvio sopstvenu, patentiranu metodu ručnog bojenja kože koja se bazira na principima slikarstva. Svaki komad kože se boji više od petnaest puta ručno, korišćenjem tkanine natopljene mastilom, a zatim se čak i pojedinačne perforacije dorađuju pamučnim štapićem. Rezultat je dubina boje i gradijent koji podseća na akvarel, nešto što je u industriji kožne galanterije potpuno bez presedana.

Brend svoju filozofiju opisuje kao “prenosivu umetnost” i to zaista nije preterivanje. Yuhaku majstori rade sa tolerancijom od 0,1 milimetra kada je u pitanju debljina kože, tražeći savršen balans između čvrstine i lakoće. Unutrašnjost je obložena safijano kožom, koja je otporna na ogrebotine, a kapacitet je impresivan, može da primi oko pedeset novčanica i dvanaest kartica, plus ima praktičan džep za sitninu u sredini. Ono što me posebno privlači kod Yuhaku proizvoda jeste njihova filozofija “nesavršenog savršenstva”. Zanatlije namerno čuvaju prirodne tragove na koži, jer veruju da upravo ti detalji daju svakom komadu individualnost i karakter. U visoko digitalizovanom svetu, ova posvećenost ljudskom dodiru i senzibilitetu deluje osvežavajuće i važno.

Interesantno je da Yuhaku ima svoju galeriju butik upravo u Ginzi, što zatvara još jedan krug u ovoj priči. Hodajući ulicama ovog distrikta, bio sam doslovno okružen duhom brenda čiji novčanik sam nosio u džepu.

Japanska tradicija obrade kože, poznata kao “kavakogei”, ima korene duge preko hiljadu godina. Iako je difuzija kožnih proizvoda u drevnom Japanu bila ograničena zbog kulturnih i religioznih tabua, posebno u budističkoj tradiciji, tokom vekova se razvila jedna sasvim specifična estetika koja spaja funkcionalnost sa duhovnošću. Region Himidži u prefekturi Hjogo, na primer, poznat je po svojoj beloj koži ili “širogava”, koja se obrađuje tradicionalnim postupkom u vodama lokalne reke, gde prirodne bakterije rastvaraju folikule dlake i oslobađaju posebne enzime. Koža se zatim trlja solju i suši na suncu, pri čemu se prirodno beli bez upotrebe veštačkih boja. Ovakva tradicija, koja datira vekovima unazad, stvara kontekst u kojem brend poput Yuhaku može da postoji i napreduje.

Nakagaki, osnivač Yuhaku brenda, svoj proizvodni proces deli između sopstvene radionice u Japanu i fabrike u Italiji koja poseduje najsavremeniju mašinsku tehnologiju. Čak i najsitnije metalne detalje dizajnira sam, sa ambicijom da Yuhaku bude totalni dizajn centar koji kontroliše svaki aspekt svog proizvoda. Ova posvećenost kontroli kvaliteta u svakom koraku proizvodnje podseti me na japanski koncept “kaizen”, neprekidno usavršavanje, koji je filozofska osnova japanskog pristupa zanatu.

Appella: Švajcarska preciznost sa istorijom

Na zglobu mi je tog dana bio Appella sat, brend koji vuče korene iz 1943. godine, kada ga je u Švajcarskoj osnovao časovničar Paul Gloker. Gloker nije bio bilo kakav majstor. Bio je predsednik grupe Ebossa, fabrike u kojoj je legendarni Žorž Frederik Roskof izumeo Roskof časovničke mehanizme, inovaciju koja je revolucionisala industriju učinivši precizne satove pristupačnijim široj publici.

Samo ime Appella ima neočekivano poetično poreklo. Originalno, to je naziv asteroida koji je ruski astronom Benjamin Pavlovič otkrio u novembru 1922. godine u Alžiru, a nazvao ga je po francuskom matematičaru Polu Emilu Apelu. Od neba do ručnog zgloba, moglo bi se reći. Gloker je bio poreklom iz Bazela, a svoju kompaniju Ebossa je osnovao dvadesetih godina prošlog veka sa sedištem u Grangeu, gradu u kantonu Soloturnu koji je jedan od najvažnijih centara švajcarske časovničarske industrije. Upravo u Ebossa fabrici je radio Žorž Frederik Roskof, vizionar koji je osmislio mehanizam koji je učinio satove pristupačnijim širim slojevima stanovništva. Gloker je nasledio tu tradiciju demokratizacije kvaliteta i ugradio je u DNK Appella brenda.

Gloker je 1963. godine u Grangeu, odnosno Grenšenu, osnovao “Manufacture de Montres Appella SA”, formalizujući ono što je već decenijama gradio. Danas brend funkcioniše pod upravom ADRIATICA PR & A Watch Sagl, kompanije sa bogatim iskustvom u časovničarstvu, koja je prepoznala potencijal spajanja dve tradicije, Adriatice i Appelle, u jedinstvenu ponudu koja je stoprocentno švajcarske proizvodnje.

Ono što Appella satove čini prepoznatljivim jeste upotreba safirnog stakla za zaštitu brojčanika. Safirno staklo je, posle dijamanta, najtvrđi providni materijal na svetu, što znači izvanrednu otpornost na ogrebotine i besprekoran kvalitet transparencije koji otkriva lepotu sata. Model koji sam nosio u Ginzi, sa svojim čistim linijama i klasičnom estetikom, savršeno se uklapao u filozofiju elegancije bez pretenzija. Švajcarska preciznost u srcu japanske prestonice, dva naroda koji dele strast prema detaljima i savršenstvu, našla su se na mom zglobu u savršenoj harmoniji.

Carlos Santos: Portugalija, zemlja majstora obuće

I na kraju ove modne priče, došlo je vreme da vam nešto kažem o cipelama u kojima se koračao po Ginzi, moje Carlos Santos kožne patike, model Lonnie, u prelepoj kombinaciji bež i krem tonova sa suptilnim braon kožnim obrubima koji ocrtavaju siluetu patike. Ovo su patike koje ruše predrasude o tome šta sportska obuća može da bude kada je naprave ruke koje poštuju zanat. Meka koža, čista silueta, ravna svetla platforma đona i taj prefinjeni kontrast između svetlih površina i tamnih linija daju im izgled koji je istovremeno opušten i promišljen. Na ulicama Ginze, na tom čuvenom pešačkom prelazu gde sam ih fotografisao uz Bottega Veneta farmerke, te patike su bile savršen vizuelni kontrapunkt toplim tonovima konjaka iznad, kao lagana bež baza koja nosi celu kompoziciju.

Priča o Karlosu Santosu, čoveku iza brenda, jedna je od onih koje me duboko diraju. Kada je imao četrnaest godina, počeo je da radi u fabrici obuće Zarko u gradiću Sao Žoao da Madeira u severnom Portugalu. Bio je to kraj šezdesetih, Portugal je još bio pod najstarijom diktaturom u Evropi, i većina ljudi nije mogla sebi da priušti luksuz razmišljanja o modi. Ali mladi Karlos je imao viziju. Umesto da sedi za kancelarijskim stolom, gde je formalno bio raspoređen, on je bežao u proizvodni pogon da posmatra kako majstori prave cipele.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, putovao je svetom, posećivao modne revije, kupovao cipele, ali ne da bi ih nosio, već da bi ih rastavio i razumeo kako su napravljene. Verovao je da portugalski zanatlije mogu da nauče te tehnike i proizvode obuću istog kvaliteta kao i najbolji svetski brendovi. Bio je u pravu. Danas Portugal važi za jednog od najprestižnijih proizvođača luksuzne obuće na svetu, a Carlos Santos je jedan od njegovih najvećih ambasadora.

Ono što ovaj brend izdvaja jeste Goodyear Welted konstrukcija, najstarija ručna metoda izrade obuće u kojoj mašine igraju samo pomoćnu ulogu. Ovaj sistem podrazumeva da se đon cipele šije za gornjište pomoću posebnog šava koji prolazi kroz rub, što omogućava da se đon zameni kada se istroši, bez oštećenja ostatka cipele. To znači da kvalitetne Carlos Santos cipele, uz pravilno održavanje, mogu trajati decenijama.

Model Lonnie, koji sam nosio u Ginzi, je patika od visokokvalitetne kože u bež tonovima sa suptilnim braon obrisima koji daju dubinu jednostavnoj silueti. Ona demonstrira da se udobnost sportske obuće i elegantan izgled ne moraju međusobno isključivati. Na ulicama gde sam tog dana hodao po deset i više kilometara, između hramova mode i tradicionalnih japanskih konditoraja, ove patike su bile savršen saveznik. Dovoljno elegantne da ne deluju neprikladno ispred Bottega Veneta prodavnice, a dovoljno udobne da izdržim ceo dan na nogama. Sa Bottega Veneta carpenter farmerkama koje padaju ravno do gornjeg dela patike, ta kombinacija izgleda kao da je planirana od strane stiliste, a zapravo je nastala instinktivno, što je možda i najbolji kompliment jednom outfitu.

Brend izvozi oko devedeset posto svoje proizvodnje van Portugala, u zemlje poput Francuske, Nemačke, Japana, Belgije, Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država. I samo to što japansko tržište, poznato po izuzetno visokim standardima kvaliteta, prihvata Carlos Santos cipele, govori dovoljno. Gradić Sao Žoao da Madeira u severnom Portugalu, odakle dolaze ove cipele, može se uporediti sa engleskim Northamptonom ili italijanskom pokrajinom Marke, jer je to mesto gde je tradicija obućarskog zanata duboko ukorenjena u lokalnu kulturu i ekonomiju. Portugalska industrija obuće danas zapošljava desetine hiljada ljudi i izvozi u čitav svet, a Carlos Santos je jedan od njenih najsjajnijih ambasadora.

Porodični karakter brenda ogleda se i u tome što danas pored osnivača rade njegova ćerka Ana Santos i sin Armando Santos, deleći iste vrednosti koje su Karlosa inspirisale kada je kao četrnaestogodišnjak pobegao sa kancelarijskog stola da bi gledao kako majstori šiju cipele. Strast prema obući, posvećenost radu i ambicija da se stvore cipele koje će ljudi sa radošću nositi, to su principi koji vode ovu porodicu već više od četiri decenije. Linija Santos by Carlos Santos predstavlja krunu njihove ponude, sa cipelama čija cena može dostići i 3.750 evra, dok Green Label linija nudi ležerniji, savremeniji izgled.

Ginza: Mesto gde se sve povezuje

Vraćam se na Ginzu, jer je upravo ona bila scena na kojoj su sve ove priče tog dana oživele. Ovaj distrikt ima jedinstvenu sposobnost da navede čoveka na razmišljanje o tome šta znači kvalitet, šta znači posvećenost zanatu i šta znači stil u svom najčistijem obliku. Na jednoj od fotografija, iza mene se vidi legendarna Wako zgrada sa Seiko satnim tornjem, taj neoklasični dragulj iz tridesetih godina prošlog veka koji je simbol čitavog distrikta. Na drugoj, moderna arhitektura Ginze sa karakterističnim talasastim fasadama stvara futuristički okvir koji je u zanimljivom kontrastu sa toplim, zemljanim tonovima mog outfita. Čak i mali koban, policijska stanica na uglu sa svojim prepoznatljivim šiljatim krovom od cigle, dodaje sceni onaj tipičan tokijski šarm gde se tradicionalno i savremeno neprekidno prožimaju.

Vikendom, glavna ulica Ginze, Čuo-dori, postaje pešačka zona, pa umesto automobila, bulevari su prepušteni ljudima. Tog dana, šetajući tom ulicom, mogao sam da vidim starije japanske parove u besprekorno skrojenim odelima kako razgledaju izloge, mlade kreativce u avangardnim kombinacijama kako jure sa fotoaparatima, i turiste iz celog sveta koji su zastajali pred svakom fasadom sa izrazom divljenja. Ginza ne sudi, ona inspiriše. I u tom okruženju, moj outfit, sastavljen od komada koji potiču iz pet različitih zemalja, Italije, Japana, Švajcarske i Portugala, nekako je imao savršen smisao.

Alpha Studio rolka iz Firence, Bottega Veneta farmerke iz Veneta, Yuhaku novčanik iz tokijskih radionica, Appella sat iz švajcarskih manufaktura i Carlos Santos patike iz portugalskog Sao Žoao da Madeire, svaki od tih komada nosi u sebi priču o porodici, tradiciji i posvećenosti. I svaki od njih, na svoj način, deli istu filozofiju: da pravi luksuz nije u onome što se vidi spolja, već u onome što se oseća.

U tome leži lepota Ginze kao pozadine za ovaj outfit. Ovo je mesto koje ne toleriše osrednjost, ali istovremeno ne traži ekstravaganciju. Ovde možete sresti čoveka u savršeno krojenoj jutarnjoj jakni kako mirno čita novine kraj prozora kafića, i znate da je ta jakna verovatno starija od nekih brendova koji se reklamiraju na bilbordima iznad vas. Ginza ceni ono što traje, ono što je napravjeno sa namerom i pažnjom, ono čemu prolazak vremena dodaje vrednost umesto da je oduzima. I upravo u tom duhu sam birao svaki komad svog outfita tog dana.

To je, na kraju krajeva, ono što me moda naučila tokom svih ovih godina. Ne radi se o brendovima, ne radi se o cenama, ne radi se o trendovima koji dolaze i odlaze brže nego što stignem da ih zapamtim. Radi se o tome da svaki komad koji obučete ima smisao, da iza njega stoji nečija priča, nečiji trud, nečija strast. I kada se sve to sastavi u jednu celinu, kao što se sastavilo tog dana na ulicama Ginze, onda moda prestaje da bude površna stvar i postaje nešto mnogo dublje.

Postaje način da ispričate ko ste, odakle dolazite i šta cenite u životu. A to je, verujem, nešto sa čime se svako od nas može poistovetiti, bez obzira na to gde se nalazimo.

Dok sam tog jutra sedeo u jednom od onih malih kafića u Ginzi gde vam konobar priprema kafu sa preciznošću hirurga i gde se šolja bira sa istom pažnjom kao i zrno, pogledao sam dole na svoje patike, prešao pogledom preko farmerki, osetio meki zagrljaј rolke oko vrata, proverio vreme na satu i instinktivno dodirnuo novčanik u džepu. Pet brendova, pet zemalja, pet priča, ali jedna zajednička nit, a to je istinska posvećenost zanatu i vera da lepota leži u detaljima koje većina ljudi nikada neće primetiti.

I možda je baš to suština, ne praviti se važan, već biti vredan pažnje. Ginza to razume. I ja se trudim da to razumem svaki put kada biram šta ću obući gde god da krenem. Bilo da je to obična šetnja gradom ili pripremanje odevnih kombinacija za daleka putovanja.

Kako vam se dopao moj današnji outfit? Zaista sam se potrudio da pripremim ovaj post sa puno ljubavi i nadam se da vam se sviđa! Ako imate bilo kakvih pitanja, komentara, sugestija ili poruka za mene, možete mi pisati ispod u komentarima. Naravno, kao i uvek, možete me kontaktirati putem elektronske pošte ili društvenih mreža koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro u novim modnim avanturama na Mr.M blogu!

Srdačan blogerski pozdrav iz Tokija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Bottega Veneta, Yuhaku, ALPHA STUDIO, Appella, Carlos Santos brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju destinacije, pruženih usluga i proizvoda.