Posts in Outfit Post

Septembar u Beogradu…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Siguran sam da vas je ovaj naslov asocirao na još jedan zadatak iz srpskog, koji ste nekada imali kao temu za domaći zadatak… Znam verujte mi da sam i ja imao isti problem da smislim naziv ovog posta, gledam satima u tastaturu, ali reči nikako da se slože u mojoj glavi. Nakon burnog leta, došlo je vreme da odmorim par dana i polako da se pripremim za nove avanture koje me očekuju već krajem ovog meseca.

 

 

Pre neki dan sam dobio poruku od drugarice kako je čula da sam u Beogradu i da moramo da odemo na kafu i da “pretresemo” sve važne teme i da se malo ispričamo. Naravno da sam odmah pristao i odložio neke obaveze koje sam imao taj dan. Na kraju razgovora je samo spomenula da ponesem aparat i da ako imam nešto za slikanje da bi ona volela da me slika. Razmišljam ja u svojoj glavi par sekundi, čoveče gde mi je fotoaparat?! Kada ne koristite neke stvari par dana, zaboravite u potpunosti na njih. Tako sam i ja nekad potpuno rasejan.

Ljudi koji me poznaju znaju koliko sam ja organizovan i da sve svoje obaveze, sastanke upisujem u poseban rokovnik i samo prekrižim posle obaveze i sastanke koje sam obavio. Jednu saradnju nisam primetio jer sam izgleda u nekom trenutku bio zamišljen, pa sam bio malo kreativan i šarao svoj rokovnik… Pogledam ja bolje piše “Bež pantalone za post objaviti do 29.08” . U trenutku šoka ja sam rekao “Auu, pa imam ja vremena danas je tek 11. ne moram to danas da slikam… Nastavio sam da pregledam dalje stvari i uzeo da opegledam odeću koju sam planirao da obučem. Pustio muziku, peglam u ritmu neke latino pesme i u tom trenutku mi udari u glavu “PA MARKO, SADA JE SEPTEMBAR!”. Brzo opet uzmem da okrećem, prevrćem rokovnik i shvatim da ja kasnim i to ozbiljno!

 

 

Brzinom svetlosti sam pronašao pantalone jer su kod mene stvari složene hronološki za slikanje, to mogu da zahvalim mojoj mami koja redovno čita rokovnik i tako slaže stvari koje stignu kada ja nisam tu. Niko kao majka… Opet uključi peglu da osvežim pantalone, nastavim da peglam u ritmu muzike… Stiže poruka od drugarice: “Kasniću 15 minuta, nemoj da šiziš!”. Zna devojka koliko sam osetljiv na kašnjenje, da samo zna koliko ja kasnim, ne bih ostao živ od njenih komentara. Ponosan što sam dobro ispeglao pantalone, stvarno ženama treba dići spomenik heroja za peglanje klasičnih pantalona na crtu, to ko zna da opegla naučio je sve životne škole! 😀

Taj osećaj sreće i ponosa je trajao kratko jer sam shvatio da se majica koju sam malopre peglao uopšte ne slaže sa nijansom pantalona i traži sad dalje majicu koju ću uklopiti. Našao sam idealnu majicu koja je već bila opeglana, ne možete da shvatite tu količinu sreće, prosto sam hteo da zaplačem što sam se rešio one pare koju pegla pušta!

 

 

Na kraju je mali Marko kasnio više od deset minuta, tako da je dogovorena kafa pomerena, ali nismo marili za to jer smo krenuli sa našim pričama koje nemaju kraja. Nismo se videli mesecima, to se nakupilo dovoljno “materijala”, ali pošto smo mi profesionalci sve najbitnije smo uspeli da skratimo u rekordnih sat vremena. Spomenula mi je neki kurs fotografije i da bi volela da me slika pa sam nenadano postao i prvi model koga je zvanično slikala…

Iskreno, prezadovoljan sam rezultatima naše prve saradnje i nadam se da će ih biti još u budućnosti. Pokušala je ona mene da “dovede u red”, ali to je skoro pa nemoguće! Nisam ja profesionalni model kojeg ćeš ti staviti u kalup, pokušali su mene mnogi da promene zarad moje karijere da bi slike bile bolje i “viralnije” na društvenim mrežama i internetu, ali to meni nikada nije bilo od nekog značaja. Bolje je ostati svoj i bez popularnosti nego prodati sebe za šaku gluposti iz koje posle nema izlaza.

 

 

I ovaj put ulice mog Beograda su mi dobro poslužile i pomogle da ovaj post dobije neku dodatnu vrednost. Mnogi od vas su me pitali da li sam zaboravio Beograd, ne dolazim… Ne možete nikada zaboraviti mesto koje je vaš dom! Možda imam priliku da obiđem svet, ali uvek ću se vratiti svojoj kući. Ovo je bila jedna kratka epizoda “Marko se vraća kući” i nadam se da vam se dopala moja jučerašnja avantura u Beogradu. Voleo bih da iskoristim priliku da se zahvalim kompaniji Eleventy na predivnoj saradnji i razumevanju, kao i mojoj prijateljici za ove divne fotografije.

 

OUTFIT

Jakna: Carolina Herrera

Majica: Zara

Pantalone: Eleventy

Patike: Saint Laurent

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Lincu.

Kako se vama dopala ova moja crvena kombinacija koja prkosi jeseni u Beogradu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Eleventy.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Neodoljivi šarm na severu Austrije

Zdravo svima! Dragi moji pustolovi danas nastavljamo našu malu austrijsku avanturu i nastavljamo da istražujemo lepote severne Austrije. Rođendan je prošao, ukratko prijatelji su mi priredili jednu malu proslavu, puno mi je bilo srce jer su se ljudi setili i rešili da me malo izvedu napolje. Sada sam napunio baterije i spreman sam da se izborim sa svim novim izazovima koje mi nameće ovaj naporni Septembar! Mogao bih ja vama sad pisati čitav esej o mom trenutnom post-rođendanskom uzbuđenju, ali vreme je da krenemo sa današnjom avanturom!

 

 

Juče dok sam uređivao slike za ovaj post, setio sam se koliko vam se dopao moj post iz Praga gde sam u jednom postu spojio moje dve najveće ljubavi: modu i putovanja. Gde smo ono stali prošli put? Hmmm… Da, setio sam se pisao sam vam o prijateljstvu lepog, plavog Dunava i šarmantnog Linca. Šta još ovaj zanimljivi gradić može da ponudi? Mislim da ćete voleti ovu zanimljivu činjenicu!

Da li znate gde je nastao najslađi kolač na svetu? – U Lincu! Linzer torta je zaštitni znak ovog grada i nema poslastičarnice koja u svojoj ponudi nema ovu zanimljivu poslasticu. Mi smo dobili jednu malu torticu kao mali znak pažnje od naših prijatelja iz Turističke organizacije grada Linca, ali je ona “pronašla svoj put” još prvog dana, jednostavno je nestala… I dalje sumnjam na fotografa, ali ne smem da optužujem! Neću posle imati dobrovoljca za slikanje!

 

 

Dobro, šta je bilo, bilo je moju malu slatku torticu ne mogu vratiti. Voleo bih da mi javite kakvog je ukusa i ako ima neko srca da mi donese jednu malu, malu, malecnu Linzer tortu. Dobro, moram da “prebolim” i da nastavim dalje, srećom drugi dan je bio predivan i mogli smo da uživamo u toplom i sunčanom vremenu kraj Dunava. Gde god da kreneš u Lincu, na kraju te svi putevi vode do obala Dunava. Pitanje je samo da li ćeš preći most ili će uživati u starom delu gradu. Šta god da izaberete verujte mi nećete pogrešiti. Mogao bih provesti dane pored reke i ne bi mi opet bilo dovoljno. Obožavam da šetam kraj vode, iako ne znam da plivam. Čudna je to ljubav!

 

 

Mi smo odlučili da pređemo most i da posetimo Ars Electronica centar i da vidimo šta ima u tom zanimljivom muzeju budućnosti. Muzej je bio zatvoren zbog uređivanja novih postavki, ali to nas nije sprečilo da istražimo okolinu. Linc je pravi grad umetnosti i grada koji na najlepši mogući način slavi različitost. Spoj modernog i tradicionalnog je vidljivo na svakom koraku i moram priznati da mi se to veoma dopalo. Uvek je interesatno videti neobične stvari.

 

 

Moj fotograf i ja smo satima pokušavali da objasnimo šta radim na ovoj slici, šta to moja ruka pokušava da uradi… Na kraju smo odustali i prihvatili smo činjenicu da je slika spontana, vesela i vedra zato smo odlučili da se sa ostalim slikama pronađe u ovom postu. Hteo bih da odgovorim na pitanje koje dobijam već neko vreme od osoba koje nisu baš dugo čitaoci mog bloga i nisu baš najbolje upoznati sa mojim radom. “Da li se ti smeješ stalno, da li si stvarno toliko veseo ili se praviš samo za blog?”. Naravno ljudi ovo pitanje postave na različite načine, ali poenta je ista.

Za sve vas koje to zanima, ja jesam vedra i nasmejana osoba. Trudim se da budem nasmejan i kada mi nije do smeha u životu jer verujem u moć pozitivne energije i da može dosta da pomogne čoveku, ako osoba zna da odredi neku normalu. Naravno i ja sam od krvi i mesa, prosečan dečko i naravno nekad mi nisu “sve koze na broju”, pa mogu da budem ozbiljan i da gledam samo u jednu tačku, bez progovorene i jedne jedine reči. Kada se sliam ja sam veseo jer radim posao koji mene ispunjava i nemam razloga zbog kojih bih bio tužan. Nadam se da me razumete i da će vam ovaj moj odgovor biti dovoljan.

 

 

Pošto sam se lepo odmorio na stepenicama, malo uživao u predivnom pogledu na Dunav vreme je da ustanem i da krenem dalje. Ko se razume u fotografiju zna da sunce neće da pričeka da se ti lepo odmoriš, kada se završi rabota, onda može da nastupi odmor. Vreme je da se vratimo nazad na drugu stranu!

 

 

Ne bih ja bio ja da ne pokušavam nešto novo, drugačije. Ovo možda nije fotografija za neki modni editorijal, ali je napravljena od srca i nastala je kao rezultat kvalitetno provedenog vremena u gradu zabave i umetnosti. Po mom osmehu možete primetiti koliko sam uživao na ovom neverovatnom putovanju. Taj jedan vikend u avgustu je bio ispunjen smehom i obilascima znamenitosti kojima ova šarmarnig austrijski grad raspolaže. Oprostite, ali morao sam još jednu sliku sa mosta pogled na grad na ovoj slici je očaravajuć i želeo sam sa svima vama to na blogu i da podelim!

 

 

Nakon što sto prešli most, došlo je vreme za večeru. Vreme je proletelo, ali smo iskoristili priliku da prikažemo obalu Dunava na jedan drugačiji način. Ljudi su iskoristili zalazak sunca za neke nove priče i abrove, malo im zavidim što imaju priliku da to rade svaki dan. Jedan čovek je proveo dan sa svojim psom, ali nije zapustio ni svoj omiljeni hobi – pecanje.

OUTFIT

Majica: Burberry

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

Da li i vi volite da posmatrate zalazak sunca sa obale? Ja uvek kada imam vremena, volim da odem na obalu Save ili Dunava i da uživam u zvucima vode. Kao što sam malopre napisao, nisam plivač, a opet volim vodu na neki poseban način…

 

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog trećeg posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u ovom zanimljivom austrijskom gradiću. Ko nije stigao da pročita moj prethodni post, možete pročitati ovde.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Kako vam se dopala moja odevna kombinacija? Da li sam uspeo da uklopim? Mislim da mi ovaj Linc super “stoji”, ali voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca i kompanije Burberry Limited.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Prođe još jedna godina…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Septembar je možda najomraženiji mesec u godini jer ljudi se vraćaju sa odmora, a i đacima nije baš sreća naklonjena jer kreće nova školska godina. Nisam ni ja nešto posebno voleo taj period u životu, ali kada sve to prođe onda shvatite da je sve to bio najzabavniji period i da su sve te brige bile najslađe jer svet odraslih je mnogo drugačiji. Ja sam uvek imao jedan veoma dobar razlog da volim Septembar, sigurno se pitate zašto. Odgovor je jednostavan – rođendan! Uvek mi je taj polazak u školu mnogo lakši jer sam znao da ću naredni dan dobiti poklone i onda sve muke zaboravim.

 

 

E sad dolazimo do one druge teme godine… Da se razumemo, niko od nas ne voli da stari i siguran sam da svako od nas poželi da prosto ostane “zamrznut” u nekoj godini. Pre sam se stalno pitao zašto starije osobe kriju godine, a onda dođem i ja do 26-te godine i shvatim da je sve tako brzo prošlo. Danas sam baš razmišljao o nekim stvarima koje sam uspeo da ostvarim do sad.

Voleo bih da sutra napunim 22 godine, ali to je nemoguće. Mogu bar sebi da olakšam pa umesto svećica u obliku brojeva jednostavno stavim jednu malu “gomilicu” na tortu i možda će mi lakše pasti, osim ako ne izazovem požar. Ja sam to hteo da pokušam pre par dana kada je bio mojoj mami rođendan, ali kada smo shvatili koliko pakovanja treba da kupimo, rešili smo da je najbolje da kupimo manji kolač i jednu svećicu. Na kraju je sve prošlo odlično.

 

 

Ostalo je još par sati da sumiram svoje utiske, zažmurim i da poželim sebi sve najbolje. Svake godine imam iste želje, a to je sreća, zdravlje i da svoj kofer napunim uspomenama sa putovanja. Ova godina je bila puna avantura, uspeo sam u svoj “online” dnevnik da unesem ono najlepše što svet može da ponudi. Azija, Afrika, Evropa… Tri kontinenta koje sam uspeo da osvojim ove godine, ali moj nemirni duh želi da istraži više, da ode što dalje. Možda do sledećeg rođendan osvojim i ostale kontitente! “Sve je moguće onom koji veruje” je poznata Isusova izreka, koja mi je dosta pomogla.

 

 

Potrudiću se da sutra dočekam i ovu 26-tu godinu sa osmehom na licu i sa velikom nadom da će mi ona ujedno biti i najuspešnija godina do sada sa dosta novih dogodovština. Slike za ovaj post su napravljene u gradu koji je zasigurno obeležio ovu godinu u mom monotonom blogerskom životu – Milanu. Milano nije samo hladni i moderni grad u kojem vlada moda. Ima tu nešto mnogo više kada se prošetate tim ulicama, to nisu samo prodavnice to su prava umetnička dela samo je pitanje kako će to vaše oko prepoznati.

 

 

Italija je zemlja u kojoj hedonizam caruje na svom nevidljivom tronu, a sva vaša čula će imati samo jedan jedini zadatak, a to je da uživaju! To je avantura koju ne smete propustiti, priča koja će imati dosta nastavaka, lepih stvari za pamćenje. Rim, Milano, Venecija, Napulj… da li treba dalje da nabrajam? Lepo sam rekao priča sa više nastavaka! Zemlja kojoj ćete se uvek rado vraćati po još jednu dodatnu dozu uzbuđenja i avanturističkog adrenalina koji će učiniti da sav vaš umor od šetnje kaldrmom nestane. Da, to je Italija, to je mnogo više od one poznate etikete “Made in Italy”. Ja iskreni verujem da su najlepši snovi skrojeni u zemlji večite klasike gde reč “prolaznost” ne postoji u rečniku. Dosta je bilo pisanja, treba ispeglati stvari koje ću sutra obući da proslavim svoj dan sa mojim dragim Beogradom. Sutra imamo dogovoreni sastanak, koji ne smem propustiti!

 

 

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Moncler

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog mog rođendanskog posta iz Milana, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Austriji.

Kako se vama dopala ova moja šarena rođendanska kombinacija? Da li imate nešto da dodate na ovu temu godina i starenja? Da li se vi “plašite” starenja i kako se borite sa godinama? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post nije sponzorisan.

 

 

SHARE THIS POST

Crvena razglednica iz Linca

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Danas sam se vratio u Srbiju nakon dugog putovanja po Evropi i došlo je vreme da sa vama podelim i ostale avanture sa putovanja. Prošle nedelje ste imali priliku da uživate u lepotama Salzburga, danas ćete imati prilike da pročitate nešto novo o austrijskom gradu Lincu.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želim da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Linca na ovoj avanturi. Veliko hvala iz dubine ovog mog blogerskog srca!

 

 

Pre par nedelja imao sam priliku da posetim Linc, treći po veličini grad u Austriji. Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije Linca da posetim njihov grad, moja prva asocijacija su bile Lindt čokolade. Šta da se radi ja sam jadan uvek željan slatkiša, bar o njima maštam kada ne smem da ih jedem zbog osetljive kože…

Naravno, to je samo bila moja prva pomisao, ali sam se setio da te čokolade ne potiču iz Austrije. Dobro, šta da se radi čovek može nekad da pogreši! Nisam hteo da ispadnem lenj, uzmem kompjuter u ruke i pitam ja lepo čika Gugla: “Da li su Lindt čokolade ipak iz Linca?!” šala! “Linc, Austrija” i kliknem enter. Čoveče, koliko stranica, a tako malo vremena. Posle par pročitanih tekstova sa veliiiikim osmehom na licu sa poslao mejl timu iz turističke organizacije da rado prihvatam poziv i da ću doći u Linc.

 

 

Dane do puta sam brojao i svaki dan izluđivao mog fotografa koliko nam je još dana ostalo do puta. Noć pred put od uzbuđenja nisam mogao da spavam! Zvao sam mamu da vidim šta radi i ona žena iz nekog sebi poznatog razlog nije mogla da zaspi pa smo se mi siti ispričali, taman da zaspim alarm zvoni!

Pošto sam ja od onih ljudi koji opeglaju sve svoje stvari pred put pa ih okače po celoj kući, stan u kojem sam boravio je izgledao kao ulična prodaja garderobe. Nešto visi na vratima, nešto na stolicama i sve kratki rukavi, lagane majice, avgust je mesec to se i može očekivati. Mali Marko je na sve mislio, osim na vremensku prognozu u Lincu.

 

 

Kako smo sleteli na aerodrom u Lincu, moji snovi o slikanju su pali u vodu! Sunca nigde, hladno, duva, ljudi u dugim rukavima napolju 15 stepeni. Jedino što sam mogao u tom trenutku je da sednem na pločnik i da plačem pošto u mom koferu je pravo leto, vesele boje…

Moglo se primetiti i na ulicama da je takvo vreme iznenadilo i same meštane grada pa su neki išli u kratkim rukavima dok su neki bili jesenjoj garderobi. Pošto smo videli da je vremenska prognoza tokom celog našeg boravka šarenolika odlučili smo da kupimo novu odeću. E tu počinje priča o veseloj crvenoj majici iz ovog posta! Moj fotograf je normalno kupio jaknu, ja sav veseo došao na kasu sa ovom majicom… Tišina je bila znak moje trenutne ludosti i zaluđenosti crvenom bojom. Samo sam rekao ma sutra će sigurno biti lepše vreme, šta zna ta vremenska prognoza, jednostavno mora biti bolje!

 

 

Nakon par minuta pronašao “normalnije” rešenje za trenutnu situaciju pa sam kupio i crveni džemper čiju sliku ste videli, ako ste pratili moju avanturu iz Linca na Instagramu. Ko nije ispratio, sliku džempera može pogledati na LINKU. Preživeli smo nekako taj prvi dan, napravili smo predivnu sliku u džemperu, kako sam očekivao da će biti, super sam prošao!

Naredni dan je bilo kao što sam i rekao: “Šta zna ta vremenska prognoza?!” bilo je lepo i sunčano vreme, dok je prognoza bila sasvim obrnuta i pisalo da možemo očekivati vetar, padavine tokom celog dana… Ja nisam video ni kapi kiše i taj dan smo napravili slike za ovaj post. Moja crvena majica mi je donela sreću.

 

 

To je čist dokaz da je nekada u životu za određene stvari potrebno verovati da će sve biti bolje i dosta ljudi tvrdi da im je to pomoglo. To je ta snaga pozitivnog razmišljanja, koja mene nikad nije napustila. Dobro, pošto sam vam ispričao otprilike veći deo mojih dogodovština sa ovog putovanja ostao sam vam dužan par zanimljivih činjenica o Lincu. Naravno, više zanimljivosti o ovom gradu saznaćete u narednim postovima.

Linc se nalazi u severnom delu Austrije i on predstavlja privredno, politički, kulturni centar pokrajine Gornje Austrije. Grad je poznat po veoma očuvanom i lepom gradskom jezgru i po najvećoj katedrali u Austriji koju oni rado nazivaju Novom Katedralom. Linc je 2009. godine bio Kulturna prestonica Evrope. Samo poreklo naziva grada potiče još iz praistorije kada su Kelti naselili prostor današnjeg grada i nazvali ga Lentos, nakon njih prostor su naselili stari Rimljani i grad je dobio novo ime – Lentija. U ravnom srednjem veku germanska plemena su pojednostavila ime i grad je dobio ime Linz (Linc), ime kakvo mi danas poznajemo.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Moncler

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u ovom zanimljivom austrijskom gradiću.

Kako se vama dopala ova moja vesela letnja kombinacija? Kako vam se dopala moja priča o Lincu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca i Schwarzer Bär Hotela u Lincu. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Priča iz Berlina: Neka ostane među nama…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Dobrodošli u moj novi post! Iskreno se nadam da ste uspeli da savladate vrućinu koja je trenutno zahvatila Srbiju i da ste pronašli neki način da rashladite ovo leto. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak priče iz Berlina…

Na početku bih voleo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke Organizacije grada Berlina na pruženoj podršci i neverovatnom strpljenju koje imaju za mene jer moj nemački je na osnovnom nivou i učim ga i stalno ih “teram” da mi pričaju zanimljivosti o Berlinu na nemačkom da bih lakše savladao taj jezik! Pa da počnemo sa našom današnjom avanturom!

 

 

Obećao sam svima vama da ću vam pokazati Brandenburšku kapiju. Kada je slikan prethodni post, kapija se renovirala. U Nemačkoj obično imaju jednu vrstu običaja da maksimalno iskoriste leto za obnovu građevina od izuzetne važnosti jer se spremaju za novu sezonu jesen/zima i tada najveći broj turista dolazi u Nemačku, posebno u Berlin.

 

 

U prethodnom postu – LINK, sam vam pisao o čuvenim linijama 100 i 200 koje vam pomažu da “krstarite” i da bolje upoznate Berlin. Pokazao sam vam čuvenu kapiju, ispunio sam dato obećanje sad mogu polako pešaka da odem na drugu lokaciju koja je po meni izuzetno lepa i treba je obići kada ste se već našli u glavom gradu Nemačke.

 

 

Polako, ali sigurno približavamo se Parlamentu. Ovaj deo grada je nov i sama arhitektura je modernistička. Sama zgrada Parlamenta je starije gradnje, ali su određeni elementi kao što je čuvena staklena kupola koju vidite na skoro svim razglednicama koje predstavljaju grad Berlin nešto novijeg datuma. Naravno, to je otvoreno za posetioce, ali rezervisano je samo za najhrabrije i sa najviše strpljenja pošto su gužve nesnosne, pa većina ljudi odustane od obilaska.

 

 

Uvek volim da dođem ovde na obalu, ponekad se naslonim na ogradu i posmatram brodiće koji radoznalim putnicima vodiči pokušavaju pažnju, ali to ih ne ometa da veselo mašu ljudima na obali. Moram priznati da ta nasmejana lica i mene vesele i uvek im rado mašem, posebno deci jer ko može a da ne odoli deci i njihovom osmehu.

Obično dođem tu kada nešto “ne štima” u životu i ne ide baš ono po planu, kupim nešto da jedem, obično to bude parče voćne torte sa blendiranim malinama pa se igram tuge kao Keri Bredšo u Parizu, samo na Berlinski način!

 

 

Sada nisam bio tužan, već presrećan što vas dovodim na moje drugo omiljeno mesto u Berlinu! Realno, kako i da budem tužan kada na sebi imam ovu veselu košulju koju sam kupio na sniženju u Zari za 7 evra. To može samo da bude razlog za slavlje i novo slikanje.

Ovo slikanje nisam ni planirao, na sebi sam već imao ove pantalone i patike. Košulju sam tog dana kupio i pozvao sam fotografa da ga pitam kada možemo da slikamo neki outfit, dobio sam samo odgovor: “Šta radiš sad?!”. Moj standardni odgovor: “Bio sam u Zari, finalno sniženje, znači moram da ti pričam…”. Kratak uzdah i tišina je značila da treba da prestanem sa pričom o Zari! Znate to moj fotograf ne voli Zaru, ne voli sniženja, ne voli kupovinu uopšte… Nakon minut je stigla SMS poruka: “Budi kod kapije za 20 minuta!”.

 

 

Tako je i bilo, nakon 20 minuta i mog presvlačenja u drugoj Zari… Usput sam kupio i nove pantalone! Oprostite mi, ali bile su 9 evra, morao sam! Eto, ko bi rekao da će se ova košulja uklopiti uz moj outfit, ovako dobro. Valjda je istina ono što ljudi kažu da se najbolje odrade one stvari koje se ne planiraju.

Meni su ove slike kod Parlamenta izuzetno drage i pomalo drugačije, a opet onaj mali Marko sa velikom željom da se slika i da napravi novi post. Ko zna kada će to malo dete u meni konačno odrasti, možda nekad, a možda nikad.

 

 

Nisam sreo moju dragu Anđu (Angelu Merkel), sve čekam dan kada će mi dodeliti počasni blogerski orden časti i ključeve Berlina jer sam “počistio” detaljno sve najbitnije stepenike u njenom gradu. Molim, ako neko ima neke veze neka mi pomogne, komšinica mi kaže kako ona živi u blizini kapije i svi je sretnu u jednoj okolnoj mesari. Ja sam išao par puta, potrošio novac, jelte u mesari sam došao sam nešto da kupim, ali nisam sreo Anđu. Što kaže jedna naša pesma: “Nije nam se dalo!”.

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Berlina, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Evropu. Vodim vas u Austriju, nastavljamo našu avanturu u Salzburgu, pa krećemo u nove avanture!

Kako se vama dopala ova moja letnja ludo šarena kombinacija? Kako vam se dopala moja priča o Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina – Visit Berlin i kompanije Burberry.Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7 Mark II.
SHARE THIS POST

Iz Berlina s ljubavlju!

Zdravo svima, kako ste mi danas? Polako smo zagazili u Avgust, vrućine nikako da prestanu, ali ja verujem u reči naših stari i u ono verovanje “Od Svetog Ilije, sunce sve milije!”. Sa druge strane moram priznati da sam se polako navikao na ove paklene temperature, pa sam rešio da svoj mozak bar na “kratko” rashladim piskaranjem novog posta. Danas sam odlučio da pišem o gradu koji mi stalno pruža inspiraciju, a sa druge strane grad koji je moj drugi dom. Da, danas vam pišem nešto novo o Berlinu.

Nemačka možda jeste malo “kruta i stegnuta” zemlja, ali je sa druge strane zemlja koja pruža  mnoštvo mogućnosti za svakog. Sve ima svoje prednosti i mane, ali na kraju balade vidi se taj konačni rezultat. Nemačka ne samo što je jedna od moćnijih članica Evropske Unije, već je za neka nova, modernija zanimanja poput ovog mog zanimanja – blogovanja pravi jedan mali raj, gde je sve uređeno. U Nemačkoj, u svakom gradu se prosto oseti taj programski način života, prosto sve je isplanirano i ti nema potrebe da razmišljaš o većini stvari. Svakog prvog u mesecu ti se skidaju sa računa svi troškovi za tekući mesec, da u Nemačkoj se računi plaćaju unapred.

Berlin jeste možda glavni grad Nemačke, ali nije glavni finansijski i društveno-politički centar kao Minhen i Frankfurt. Najbitnije je da je taj grad mom srcu drag. Zamislite moje sreće kada uđem u Lidl i kupim lepu čokoladu za 60 centi i neko zanimljivo pecivo. To je za mene sreća, u onim malim svakodnevnim običnim stvarima. Pre nego što se “izgubim” u mojoj blogerskoj priči voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Berlina na divnoj saradnji.

 

 

Karta za prevoz jeste poskupela na 2.70 evra, zamislite da plaćate dodatnu kartu za bicikl ili za prtljag (verujte mi da to Nemci retko kad plaćaju, verujte mi i to se događa!). Dobro kada si već u Berlinu i pregrmeo si tu cenu karte za prevoz, šta prosečan turista uradi? Postoji jedna, odnosno dve linije koje pravi Nemci u Berlinu preziru, a to su čuvena linija 100 i linija broj 200. To su dve linije koje povezuju Zapadni centar Berlina sa Istočnim centrom i ti autobusi su uvek, ali bukvalno uvek prepuni turista koji sa osmehom na licu pitaju vozača na engleskom “Brandenburh Gate?!” (prevod: Brandenburška Kapija?).

Naravno vozač, naravno bez osmeha na licu nekako uspe da odgovori Ja,ja… i vožnja može da počne! Usput, naravno ulaze starije gospođe sa kolicima za pijacu/prodavnicu i stalno se žale zbog nedostatka prostora i da bi se trebala uvesti dodatna linija samo za prave Berlinere. Sve je to svakodnevna priča, koja čini Berlin punim života.

 

 

Naravno, turisti koji jedva čekaju da vide tu čuvenu kapiju stalno zapitkuju koliko stanica ima do kapije, a Berlineri samo kažu ne možete promašiti! Moram da budem iskren, nisam verovao ljudima kada su mi pričali kako ljudi plaču kada vide Brandenburšku kapiju… Onda sam bio svedok kada su se dve devojke pošteno isplakale i skakale od sreće što su videle kapiju iz autobusa. To je meni bilo možda i razumljivo, bile su mlade i ko zna koliko su skupljale novac od svog studentskog džeparca da dođu u Berlin.

Zanimljivo! E da, zaboravio sam da vam objasnim liniju broj 200, ona isto povezuje Istočni deo sa Zapadnim, ali je maršuta malo drugačija, pa prolazi kraj čuvenog Mall of Berlin, tržnog centra. To je tržni centar koji je sličan našem TC Ušću, ali je 2 do 3 puta veći. Samo je u tome razlika! 🙂

 

 

Tako sam i ja jednog letnjeg popodneva ove godine, rešio da se provozam čuvenom stotkom! Došao sam do kapije, sunce je blago rečeno pržilo, ali nekako Brandenburška kapija mi izmami osmeh na lice. Možete i sami videti kako je prostor fotogeničan i da je uvek prepuno ljude. Ako želite da saznate kako izgleda ono “more ljudi”, to možete svakodnevno videti ispred ove čuvene kapije.

 

 

U ovom postu nismo napravili slike kapije jer kao što možete videti sunce je bilo prejako i kapija se renovirala (mi to nismo znali kada smo krenuli na lokaciju za slikanje), ali u narednom postu imaćete priliku da vidite Brandenburšku kapiju u najboljem izdanju, sređenu i nalickanu.

 

 

U sledećem outfit modnom postu vas vodim u obilazak Parlamenta i naravno ispuniću svoje obećanje da vam prikažem Brandenburšku kapiju. Ako kojim slučajem osetite nagon da se isplačete, bar ćete to uraditi u udobnosti svog doma i bićete spremni kada budete videli to isto zdanje uživo. Ja ću da priznam da sam zaplakao kada sam video Ajfelov toranj u Parizu, ali sam imao 10 godina, uzbuđenje je učinilo svoje. Zaplakao sam i sa svojih 26 godina kada sam saznao da ću ići u Indiju i posle par meseci se ponovila ista situacija za Maroko. Nisam ni ja od kamena! 🙂

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

 

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Berlina, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. To će ujedno biti i poslednji post iz specijalne serije postova iz Maroka. Nakon toga, opet se “vraćamo” u Berlin! 🙂

Kako se vama dopala ova moja letnja kombinacija? Kako vam se dopala moja priča o Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina.

 

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauire

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu priču iz dalekog Maroka? Danas ću vam predstaviti drugi grad koji sam posetio u ovoj predivnoj zemlji. Dobro došli u Esauiru! Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Na početku ovog posta želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću pamtiti!

 

 

Put od Marakeša do ovog primorskog mesta je bilo vrlo zanimljivo za mene… Samo ću reći “Drvo koza” u sledećem postu ćete imati priliku da vidite kako to zaista izgleda. Zaista je očaravajuće kada posle peska i pustinje odjednom ugledate Atlanski okean. Pejzaž za pamćenje! Možda smo Saul i ja bili malo umorni od puta, ali nam je bilo potrebno dvadesetak minuta da se “resetujemo” i spremimo za novu avanturu. Kada sam ugledao to jutarnje sunce, prosto sam morao da se presvučem, znao sam da ću sigurno napraviti nove slike za modni post.

 

 

Fasade su u plavim klasičnim primorskim tonovima i sreo sam dosta četvoronožnih prijatelja i ljubitelja ribe – mačke. Mačke uživaju u ovom mestu velike privilegije. Žitelji ovog grada prosto obožavaju životinje, pa čak i svaki ulični prodavac ima svoju mačku koja mu pravi društvo, pa čak i na visokim temperaturama. To su prava prijateljstva!

 

 

Uspeo sam da uskladim svoju odevnu kombinaciju sa primorskim duhom ovog marokanskog grada. Kao što vidite čak sam prošetao i pijacom koja je bila zatvorena jer smo isuviše rano došli i krenuli sa svojim aktivnostima. Osmeh je najbolji način da se započne novi dan, ne škodi ni na prazan stomak! 🙂

 

 

Esauira (Esaura) je neobičan grad, ulice su slične i imao sam osećaj da se vrtim u krug dok nisam opet iskoristio svoju sposobnost snalaženja u prostoru pa sam uz malu pomoć mačaka koje su pravile društvo svojim vlasnicima, uličnim prodavcima na ulici uspeo da uživam u ulicama ovog neobičnog grada.

 

 

Čovek kojeg vidite pored mene je bio naš vodič tog dana u Esauiri, on je ovde rođen pa nam je čak i pokazao ulicu u kojoj je rođen i ispričao jednu kratku priču u svom detinjstvu i kako izgleda odrastanje u Esauri. Vrlo zanimljiva priča, malo neobična za nas iz Evrope, ali vrlo poučna. Pošto je tog dana bila odlučujuća utakmica za reprezentaciju Argentine na Svetskom prvenstvu, pa su mislili da naš vodič navija za Argentinu. Marokanci su inače vrlo komunikativan i veseo narod, svako će izdvojiti par minuta da popriča sa vama na ulici (pod uslovom da znate francuski ili da naiđete na osobu koja zna engleski).

 

 

Ovo je ulica u kojoj je odrastao naš vodič, pokazivao mi je gde su se nalazile prostorije gde su njihove majke i bake spremale hleb pošto nisu imali kuhinje u svojim malim stanovima. Imali su posebne prostorije gde su mesili i pekli hleb, a posebne prostorije za pranje veša. Svako je imao svoj termin i to su svi uvek poštovali. Zajedno u jednom komšiluku su živele jevrejske i muslimanske porodice i vera im nije smetala da imaju dobre odnose.

 

 

Nakon obilaska grada, bili smo u prilici da posetimo okolne vinograde. Bilo je vrlo zanimljivo i mali Marko je konačno nešto više naučio o vinu. Ako je osmeh malo kriv, oprostite mi pala je čaša vina, a ja nisam navikao da pijem! 😀 Iskoristio sam priliku i slikao modne detalje u ovom divnom ambijentu.

 

 

Moram priznati da sam uživao i hteo bih da se zahvalim VAL D’ARGAN vinariji na gostoprimstvu i da sam saznao dosta novih i korisnih stvari o proizvodnji vina, koje ću sa vama podeliti u narednom postu. Verujte mi da ćete se iznenaditi!

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Dolce & Gabbana

Ranac: Louis Vuitton

Mokasine: Tod’s for Ferrari 

 

Fotograf: Saul AguilarInstagram: @saaggo

Fotoaparati: Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Esauiru.

Kako se vama dopao ova moja letnja kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, vinarije VAL D’ARGAN i kompanije Tod’s Group S.p.A. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

 

SHARE THIS POST

Leto u Beogradu

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Vikend je iza nas, iskreno se nadam da ste lepo iskorististili ovo prijatno vreme u Beogradu i da ste napunili svoje “baterije” za novu radnu nedelju. Leto je period kada čovek želi da isproba nešto novo, jednostavno da malo pobegne od onog svog uobičajenog životnog ritma. Tako sam rešio i ja konačno da se suočim sa jednim modnim stilom koji sam se “trudio” da izbegnem, ali očigledno je da od “treša” stila (trenerka stila) jednostavno čovek ne može da mimoiđe.

 

 

Prvu stvar koju sam obećao sebi je da to neće biti crna, siva ili teget trenerka jer su to svakodnevne boje kojima sam veran i uzeću najveseliju boju koju pronađem. Čim sam ušao u prodavnicu, spazio sam ovu jarko crvenu trenerku i jednostavno bez razmišljana pokupio sa izložbenog stola. Trudio sam se da uopšte ni ne probam trenerku, jer osećam kada bih video sve svoje nedostatke u ogledalu brže bolje bih je ostavio i našao neke klasične pantalone ili farmerke koje mi iole bolje stoje. Završila se i ta kupovina, u glavi sam imao neku ideju kako ću to iskombinovati i požurio kući da to realizujem jer nisam imao puno vremena za slikanje jer sam trebao krenuti na put.

Čim sam ušao u kuću, mama je mirno žena završala svoje obaveze, kuvala ručak… Iskoristio sam priliku i brzo rekao: “Kupio sam crvenu trenerku!”. Žena samo što nije ispustila šerpu, osećaj kao u Indijskoj seriji gledamo se par trenutaka. “Šta si kupio?!” – Crvenu trenerku! Ostavila je šerpu i tražila da je vidi. “Čoveče, da li ima ovo u mom broju?!” Žena je blago rečeno bila oduševljena trenerkom. Završila je sa spremanjem ručka i akcija je mogla da počne.

 

 

Nekoliko minuta smo razmišljali gde bismo mogli da napravimo lepe slike… 10tak minuta smo sedeli na klupici u komšiluku i moja mama je davala asocijacije poput grafiti, garaže, ali nismo mogli da se setimo gde bismo mogli da nađemo u tom trenutku tako nešto. Na svu tu muku mama je shvatila da nešto nedostaje mom outfitu… Setila se! RANAC! Gde da nađem zanimljiv ranac?! Setili smo se jednog porodičnog prijatelja koji je lud za modnim dodacima srećom tu nam je u komšiluku. Možda smo malo upali kao manijaci, ali bilo nam je hitno! 😀 Srećom bio je kod kuće i nakon desetak minuta sa izvukao iz jedne vrećice ovaj crveni ranac. On nije hteo ni da čuje, a kamoli da ja pomislim da ja iznesem to napolje jer je to njegov najomiljeniji ranac u njegovom ormaru, ali smo upotrebili šarm i ono vratićemo ti ga u jednom komadu za 15 minuta!

 

 

Pritom mama se setila gde bismo mogli da napravimo dobre slike, upali smo u prvu 7-cu (tramvaj) koja je naišla i usput mi je objasnila da zgrada gde smo pre živeli bi mogla možda da posluži. Ajde, ja se vodim ipak onim “majke znaju najbolje!” a ja nisam imao ni jednu adekvatnu ideju, pa sam poslušao savet. Mislim da je na kraju ove naše balade uspelo! Napravili smo zanimljive slike. Jeste da smo se zadržali sat vremena, ranac je vraćen u jednom komadu (da nije mislim da ja danas ne bih pisao ovaj post!).

 

 

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo zajedno otkriti neke lepote Maroka.

OUTFIT

Majica: Zara

Trenerka: Zara

Ranac: Louis Vuitton x Supreme

Patike: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha 7r

 

Kako vam se dopao ovaj moj “sportski” outfit? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane kompanije Tod’s S.p.A. Za izradu fotografija u ovom postu korišćen je fotoaparat Sony Alpha 7r.

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Salzburška modna bajka

Zdravo svima, kako ste mi danas? Ja se iskreno nadam da ste dobro i da uživate u ovom lepom vremenu. Leto na zvanično dolazi za neki dan, ali ja danas osvežavam moje prolećne uspomene koje nosim iz Salzburga. Hteo bih na početku da vam se zahvalim na divnim porukama koje ste mi poslali u vezi prethodnog posta o Salzburgu – LINK. Prepoznao sam pozitivnu energiju koju ste mi poslali svojim porukama i danas ću se potruditi da nastavim u istom raspoloženju, ali da upoznamo Salzburg kroz modu.

 

 

Salzburg je grad u kojem ćete na svakom koraku osetiti uticaj klasike. Klasika je neprolazna stvar i to je najbolja osobenost određenih stvari koje od milošti nazivamo klasicima. Nebitno je da li su to neke cipele, određeni odevni predmet ili film klasici su nešto što nikada ne zastareva. To su stvari koje poseduju određenu vrednost, koje će uvek biti tražena.

Uzmimo na primer našu čuvenu seriju “Bolji život”, koliko puta se ta serija reprizirala? Siguran sam da svako od vas zna neku čuvenu repliku neprikosnovenog Gige Moravca ili pak njegove supruge Emilije. To je serija koju smo svi voleli i dan danas nove generacije mogu da se poistovete sa tom serijom zato što prikazuje realnost u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, naš mentalitet i te neke osnovne vrednosti koje imamo kao društvo. To je jedan običan primer klasika, koji i dan danas rado pratim i radujem se kada vidim na televiziji.

 

 

Hoćete još jedan primer? Siguran sam da ste to do sada negde pročitali mali milion puta ili ste čuli u prolazu – mala crna haljina ili crna torba. Crna boja je oduvek bila predstavnik elegancije i onog formalnog stila oblačenja gde možete videti crna odela sa leptir mašnama. Crna boja je uvek aktuelna, samo se modeli određenih modnih artikala menjaju i prilagođavaju novim modnim trendovima.

 

 

Tako postoji i lista gradova koji su večiti klasici i svako od nas se trudi da ih poseti bar jednom u svom životu… Pariz, Rim, London, Istanbul… Salzburg. Da li ste vi napravili neku svoju listu gradova koju biste rado voleli posetiti?

Ja više nisam siguran, ali imam osećaj da se moja lista odužila, valjda je to uticaj još te neke mladosti koja te vuče da odeš i upoznaš taj svet koji te negde čeka tamo. Naravno, kao što to uvek biva u životu uvek ima nešto što nas sputava, bilo da je to to nedovoljno novčanih sredstava ili nedostatak vremena uvek se nešto ispreči bitnije i zbog toga ne ispunimo svoje snove.

 

 

Ja sam se potrudio da ostvarim svoje snove. Ovaj put uz malu pomoć Turističke organizacije grada Salzburga sam imao priliku da uživam par dana u lepotama ovog austrijskog grada. Najbogatiji čovek na svetu je onaj koji ima dosta uspomena, ne mogu da se požalim moj blogerski kofer je pun divnih uspomena i nadam se da će ih biti još više u budućnosti i da ćemo zajedno otkrivati svet.

Mislim da se moja odevna kombinacija odlično uklopila uz ovaj šarm Salzburga. Klasično, svedeno i elegantno. Neutralne boje, dobro raspoloženje i osmeh na licu… Mislim da mi ništa više nije potrebno!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima Salzburga.

OUTFIT

Jakna: Pedro del Hierro

Majica: Zara

Pantalone: Hameedia

Naočare: Salvatore Ferragamo

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r

 

Kako se vama dopao Salzburg? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj šarmatni austrijski grad? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Salzburga i Cortefiel grupe.

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Košulja na pruge

Zdravo svima, kako ste mi danas? Danas sam rešio da vas obradujem sa jednim outfit postom pošto sam dobio dosta mailova kada ću objaviti novi post. Većinom ste tražili savete kako se obući za maturu i apsolventsko veče, da vam dam neke nove ideje… Prošle godine sam bio ažuran što se tiče postova o maturi, ali ove godine zbog obaveza oko bloga nisam uspeo da vam dam neke konkretne ideje. Žao mi je, potrudiću se sledeće godine, obećavam!

Iskreno se nadam da ovaj poslednji dan u maju provodite u dobrom raspoloženju i da ćemo svi zajedno ispratiti ovaj mesec kako dolikuje – veselo, sa osmehom na licu! Nadam se da će jun svima nama biti mesec uspeha, jun je period koji je dobro poznat studentima po čuvenom junskom roku gde imate osećaj da će svemu doći kraj, ali junskom roku nikad! Muke studentske niko ne zna… 🙂 Za đake osnovnih i srednjih škola se završava školska godina pa konačno odlaze na taj zasluženi odmor… Na kraju balade, svi se odmaraju, ali to treba dočekati! Da krenem ja sa postom polako! 😉

Zvezda današnjeg posta je ova teget-bela košulja na pruge. Dobro svima znamo da je košulja na pruge odevni komad koji se nalazi u većini ormara, nebitno da li ste muškarac ili žena košulja na pruge je večita klasika. Želite poređenje? Da li sanjate da se vozite možda starom alfom kabriolet ili nekim modernim skupocenim autom uz predivnu italijansku obalu? Siguran sam da i sami znate odgovor na to pitanje, shvatili ste definiciju stare dobre klasike!

 

 

 

Koju tajnu krije košulja na pruge? Da li je to onaj efekat “sužavanja”, optička varka koja nekad može dosta da znači osobi koja je trenutno nosi. Osoba u tom trenutku poseduje višak samopouzdanja i jednostavno se lepše oseća. Da li se možda tajna krije u pravom odabiru boja? Ne znam ni sam, ali znam da mi je ova košulja ulepšala jedan topli majski dan.

 

 

Ne znam da li vredi više ponavljati koliko ja volim teget boju, mislim da su i vrapci na grani počeli da se žale! Ponoviću još jednom: “Ja volim teget boju!”. Teget-bela kombinacija je uvek u trendu, retko koji muškarac nosi bele pantalone jer prvenstveno nisu praktične. Žene su pažljivije od muškaraca pa sa lakoćom mogu da nose bele stvari izuzev moje mame koja obožava sladoled pa se svaki odlazak u grad završi fatalno po bluzu ili haljinu. Ljubav prema beloj boji sam nasledio od oca koji se oduvek trudio da nosi vedre i vesele boje, onda je našao ženu koja je bila njegov istomišljenik, potom su dobili dvoje dece, ćerku koja ne može da smisli belu boju jer se prlja i sina koji će da sedne na ogradu u belim farmerkama pa po rezonu APP (Ako Prođe, Prođe) nastavi dalje.

 

 

Svi smo mi svoje najbolje verzije i ne treba da se menjamo ni po bilo koju cenu! Nikad se ne zna zašto je to dobro. Ja kada nosim belo nema jela, nema pića (osim vode, i to je nekad pod znakom pitanja) samo molim Boga da ne bude neke fleke. Hej, pa to je možda nova dijeta! Nosite belo, ne jedete ništa za par dana koji kilogram manje! Ako nekom to pođe za rukom neka me obavesti možda dobijem neku nagradu. Nikad se ne zna, u mom ludom blogerskom životu sve je moguće! 😀

 

 

Koji je vaš omiljeni komad ove letnje sezone? Da li i vi u vašem garderoberu imate neku zanimljivu košulju na pruge? Ja ih imam par, ali je ovo moja nova miljenica.

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćete imati priliku da uživate u čarima Salzburga. Zvuči zanimljivo? Verujte mi da ćete se prosto zaljubiti u taj šarmantni austrijski grad iz bajke! Želim vam da provedete ovaj poslednji dan maja veselo, što bi naš narod rekao: “Srećan kraj maja svima koji slave!”. Malo šale za kraj neće nikom škoditi. 🙂

 

 

Kako se vama dopala ova odevna kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

OUTFIT

Jakna: Zara

Košulja: Zara

Pantalone: Pedro del Hierro

Patike: Tod’s

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r

 

 

Post je sponzorisan od strane kompanije Tod’s S.p.A. i Grupo Cortefiel.
SHARE THIS POST