Posts in Outfit Post

Pisma sa Malte: Poslednji modni krug u Valeti

Dragi moji ljubitelji mode, dobro došli u moj novi post. Nadam ste da ste dobro i da se lepo odmarate negde i uživate u suncu. Zašto spominjem sunce? U prethodnim postovima sam se redovno žalio na vrućine i molio Boga da više prestanu i onda sam došao u svoj drugi dom – Berlin…

Izgleda da je Sunce u Nemačkoj zagubilo svoj plan i program pa ovde trenutno vlada sumorno i kišno vreme, pa na ulicama više viđam ljude obučene u neke jesenje odevne kombinacije. Nikada ne bih rekao da je jul mesec, kao što sam rekao Sunce je ovde zagubilo svoj kalendar!

Dobro, da ne bude kako se stalno žalim, bar da završim ovu seriju postova sa Malte kako dolikuje – u lepom i razdraganom raspoloženju!

Da, dobro ste pročitali došli smo i do kraja ovog specijalnog serijala postova sa Malte i ovo mi je sedmi, a ujedno i poslednji post iz ove serije. Nadam se da ste naučili nešto novo o ovoj predivnoj ostrvskoj zemlji. Potrudio sam se da vam prikažem Maltu u mojim očima i usput da pomognem mojim pustolovima da se mogu lakše snaći na ovom ostrvu.

Kroz ovu posebnu seriju postova, zajedno smo prošetali ulicama Valete i neobičnog gradića Mdina i videli smo neke neverovatne prirodne lepote Malte. Bilo je to jedno divno putovanje i mali Marko je ispunio još jedan svoj san.

Modnu kombinaciju koju imate prilike da vidite na slikama u ovom postu sam nosio tokom moje poslednje večeri Nedelje Mode na Malti. Ovaj događaj je trajao do kraja maja, ali sam ja zbog svojih obaveza boravio na Malti nešto malo kraće.

Poslednji dan u Valeti mi je prosto proleteo, valjda je to uvek tako na putovanjima, vreme proleti k’o dlanom o dlan, narednog dana žalite jer je došlo vreme da se ide kući, posle ste umorni od puta i tako svaki put kada se vratimo sa nekog lepog putovanja.

Ja sam odlučio da obučem svoje bež pantalone, da, da znam… Mnogo su svetle, vrlo osetljive i moraš da paziš svaki put gde ćeš da sedneš, ali… sve za lepotu! 😀

Taj poslednji dan u Valeti će mi ostati u pamćenju jer sam pre svakog sedanja uvek prvo morao da izvidim površinu, pa izvadim elegantno kesu i sednem na nju. To je cena koju sam morao platiti isključivo zbog lepih slika!

Na kraju ove modne “bitke”, mali Marko je izašao kao pobednik jer nisam isprljao pantalone, a bogami moram vam priznati da vam nošenje odeće svetlijih boja može pomoći u skidanju kilograma.

Nećete poželeti da priđete sladoledu ili drugim đakonijama koje mogu da vam upropaste odeću, tako da ćete vremenom izgubiti volju za slatkišima. Sada polako počinjem da razumem Italijane i Francuze jer oni stalno nose odeću svetlijih tonova. Mislim da smo konačno otkrili njihovu najveću tajnu! Posle ljudi kažu kako moda nije edukativna!

Mnogi od vas su me na Instagramu i Facebooku pitali o ovom teget blejzeru, tako da sam raspitao i mogu vam konačno odgovoriti na neka najčešće postavljana pitanja. Prvo, u pitanju je brend Zara, nova kolekcija proleće – leto 2019/20 i trenutno ga možete kupiti na sniženju. Pošto se polako bliži finalno sniženje, cena ovog blejzera se menja pa nije zahvalno sada objaviti njegovu tačnu cenu. Blejzer možete kupiti i u Srbiji, nisam gledao tačno, ali mislim da ga možete kupiti putem njihove online aplikacije za kupovinu.

Što se tiče ostalih komada, neki su noviji, drugi su već duže vreme u mom garderoberu, pa ste do sada imali priliku da ih vidite i u drugim postovima.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Blejzer: Zara

Pantalone: Seventy

Majica: Loro Piana

Patike: Saint Laurent

Kako se vama dopala ovaj moja modna kombinacija? Da li ste imali priliku do sada da posetite Maltu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, vodim vas u Laponiju, srce Finske gde živi najvoljeniji deka na svetu, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da saznate nešto više mojoj avanturi na Malti, pročitajte i moje prethodne postove:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim… (putopis)
  2. Pisma sa Malte:Mdina, magični grad tišine… (putopis)
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana (putopis)
  4. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni outfit post)
  5. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira (putopis)
  6. Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti (modni outfit post)

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Loro Piana i Seventy na divnoj saradnji i Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Mala modna letnja rapsodija u Valeti

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da se polako spremate za godišnji odmor jer znam da su obično jul i avgust mesec period koji ljudi koriste za godišnji odmor, malo srede misli i opuste se sa svojom porodicom i prijateljima. Nadam se da ste uplatili neko lepo letovanje, nije bitna destinacija već čovek prosto da promeni svoju sredinu bar na kratko. Zato su putovanja odličan način da se čovek opusti, sredi svoje misli i napuni baterije za nove radne pobede.

Pre nego što počnem sa mojim današnjim postom želeo bih da se još jednom zahvalim Nacionalnoj turističkoj organizaciji Republike Malte na pozivu i što sam imao priliku da prisustvujem na jednoj izuzetno važnoj modnoj manifestaciji kao što je to Nedelja Mode na Malti.

Danas nastavljamo moju “modnu” avanturu na Malti i pokazaću vam moju odevnu kombinaciju koju sam nosio tokom drugog dana na Nedelji Mode na Malti. Kada idete na more ili u primorske krajeve u većini slučajeva u svojoj glavi zamišljate da će vaš kupaći kostim (za žene), pa čak i šorc (za nas muškarce) biti jarkih boja. Naravno i ja sam ljubitelj vedrih boja, ali sam odlučio pošto je u pitanju formalan, važan događaj da moram imati i ja svoj “crni” momenat.

Obukao sam svoje crne pantalone, koje hvala Bogu izdužuju bar malo moje noge jer inače pripadam onoj grupi muškaraca koji imaju vizuelno duži gornji deo tela tj. trup od donjih ekstremiteta, čitaj to kao u fazonu nije mi majka priroda dala duže noge! 😀

Dobro pošto sam vremenom naučio da kamufliram svoje nedostatke i usput postao i ponosan na iste i ovaj put sam bio ponosan na sebe što sam uspeo da budem na visini zadatka. Moram priznati da sam totalno neočekivano zbog ovog outfita dobio nagradu za najbolje obučenu ličnost, stvarno to nisam očekivao.

Neko bi rekao, “pih to je samo nagrada, gde su pare?!”, ja mogu samo reći nema tih para koje bi meni to veče dale pružile veću satisfakciju, nego nagrada što sam uspeo da bar na 5 minuta izgledam lepo. Naravno, za moj prirodan izgled bila je zaslužna divna temperatura od 35 stepeni gde sam imao mogućnosti da razmišljam u trenucima bunila o svojim dosadašnjim greškama u životu i usput da dobijem onaj čuveni efekat “mokre” kose za koji se ispostavilo da mi ne stoji loše.

Slikanje u lepoj garderobi na 35+ stepeni je samo rezervisano za ljude koji su tu poslednji dan na svom putovanju ili za nas blogere koji su naučili da se slikamo na -10 u džemperu ili da se kuvamo na 40 stepeni, valjda sve to ide u rok službe što obično vole da kažu naši stari.

Zamislite kada se moj jadan aparat ugasio uz poruku da je potrebno ohladiti sistem, možete zamisliti koliko je meni falilo da se bacim u onu vodu iako ne znam da plivam… Moje muke, niko ne zna! 😀

Sliku koju imate prilike da vidite iznad je nastala nakon što smo napravili jednu slatku, osežavajuću pauzu gde smo moj fotograf i ja pojeli po koju kuglu sladoleda, onda je mali Marko sa osmehom mogao da nastavi fotografisanje. (naravno efekat sreće je prestao nakon pola sata…)

Komadi ovog outfita vam nisu poznati jer sam se potrudio da uz pomoć mojih prijatelja iz kompanije Loro Piana i Seventy napravimo zanimljivu kombinaciju koja je na kraju i dobila nagradu. Do sada sam dobio par nagrada za moj rad na blogu, ali moram priznati da mi je ovo jedna od najdražih… Sad će mi moja majka reći: “Marko, sine mnogo si ti napredovao od one svoje nagrade Mistera lepote koju sam dobio još u osnovnoj školi kada smo bili na eskurziji na planini Rudnik!” (sa sve njenim posebnim tonom pun majčinskog ponosa kakvu je lepotu rodila! :D) Majka k’o majka!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Majica: Seventy

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Kako se vama dopala ovaj moja modna kombinacija? Da li ste imali priliku do sada da posetite Maltu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, vodim vas na Sardiniju i ostajem vam dužan još jednu modnu priču sa Malte sa kojom ćemo i zvanično završiti naš serijal postova o Malti, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da saznate nešto više mojoj avanturi na Malti, pročitajte i moje prethodne postove:

  1. Pisma sa Malte: Biser Mediterana koji nikog ne ostavlja ravnodušnim… (putopis)
  2. Pisma sa Malte:Mdina, magični grad tišine… (putopis)
  3. Pisma sa Malte: Valeta, rajski grad koji je nastao za sedam dana (putopis)
  4. Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi! (modni outfit post)
  5. Pisma sa Malte: Gozo, prirodna oaza sreće i mira (putopis)
Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Loro Piana i Seventy na divnoj saradnji i Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi!

Dragi moji, dobro mi došli! Kako ste mi danas? Dobro priznajem više je postalo dosadno da kukam kako je pakleno vruće, ipak su to letnje temperature koje ćemo svi mi nekako pregurati. Danas sam rešio da podelim sa svima vama moj prvi modni outfit post sa Malte i ujedno da vam pokažem moju prvu odevnu kombinaciju koju sam nosio na otvaranju Nedelje mode u Valeti, Malta.

Pre nego što počnem želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Malte na srdačnom pozivu. Bilo mi je zadovoljstvo da upoznam Maltu iz jednog potpuno drugog ugla i da pored čuvenih priča o vitezovima, shvatim da je Malta jedna neobična destinacija koja je usput i sa modnog aspekta zemlja u razvoju.

Nakon što smo završili sa obilaskom jednog dela ostrva, prema planu i programu mali Marko je trebao da ode na otvaranje najvećeg modnog dešavanja na Malti – Nedelja Mode. Ovaj događaj je veoma važan za Maltežane, to su dani kada Malta oživi i kada ljudi izađu napolje da se druže i pokažu neke modne komade za koje možda ne bi nosili svakodnevno. To je ujedno i cilj ovih dešavanja, da se poigrate sa umetnošću i da pokažete neki svoj lični pečat.

Ja sam odlučio da ostanem dosledan svom “dosadnom” elegatnom stilu pa sam odlučio da ponesem na sebi neki tipični mornarski stil. Siguran sam da se pitate o čemu sad ovaj Marko priča?! Mornarski stil se svodi na tri osnovne boje to su teget, bela i crvena boja. Tu su neizbežne i pruge, koje su na neki način zaštitni znak ovog stila. Inače pravilo je da su pruge horizontalne, ali pošto je u mom životu sve drugačije ja sam rešio i pruge da “obrnem”!

“Sve bi seke ljubile mornare…” to je čuvena pesma grupe Magazin, pa sam hteo i ja da okušam svoju sreću! Bilo je tamo na tvrđavi Elmo dosta lepih seki, ali me ni jedna nije poljubila, ipak su seke došle da pokažu nove modne kombinacije… Ok, možda neki drugi put.

Kada sam već spomenuo tvrđavu Elmo, to je jedan od najvećih ratnih muzeja na otvorenom na Malti koji je od velikog istorijskog i kulturnog značaja za Maltu. Nedelja Mode je ove godine bila podržana od strane Turističke organizacije Malte i drugih velikih kompanija i hteli su da spoje istoriju sa modom. Ko je gledao moje priče (storije) na Instagramu video je lepotu kreacija raznih modnih kreatora. Mislim da će mi ostati ovaj događaj u mom sećanju zbog neverovatne lokacije, mirisa mora, predivnog pogleda i zanimljiv kreacija koje su sa velikom ljubavlju spremili brendovi i modni dizajneri.

Iskren da budem nisam planirao da naočare budu deo ove odevne kombinacije, ali su mi dobro došle zbog sunca. Dok sam čekao specijalnu večeru u čast otvaranja Nedelje Mode, odlučio sam da prekratim vreme i da napravim slike za ovaj outfit. Prošetao sam Valetom, utvrdio naučeno gradivo koje sam tog dana naučio o ovom neobičnom gradu.

Prešao sam uzduž i popreko ulice Valete, uživao u pogledu. Malo su mi noge bile natekle od napora i obilaska gradova, ali sam stoički izdržao i uspeo da prošetam Valetom i posle odem na otvaranje Nedelje Mode i da vidim prve revije.

Nekada moj život nije Instagram, ali se trudim da ga ulepšam bar zbog sebe da bih imao snage da nastavim dalje. Možda sam tog dana pojeo nešto sto nisam trebao, možda sam imao zdrastvene probleme posle, možda sam čak i povratio zbog nadmorske visine, ali uvek postoje oni ljudima kojima je mnogo gore u životu.

Ja se uvek trudim da svoj posao uradim što je moguće profesionalnije, na trostruko zadovoljstvo. Prvo da ljudi koji redovno čitaju i prate moj sadržaj uvide neku vrednost i ličnu korisnost mog rada, da moji klijenti budu zadovoljni i ja da budem srećan što imam priliku da svoju ljubav prema pisanju pretvorim u lep posao koji ima svoje prednosti i mane, ali ga ja istinski od srca obožavam.

Moja ljubav prema modi i putovanjima nema granica, meni je svejedno gde će me moj put odvesti, ali bitno mi je da ću imati neke lepe uspomene i priče koje mogu podeliti sa svima vama.

Za ove divne fotografije se pobrinuo moj najbolji fotograf uz dobru opremu i zahvalan sam što imam divne prijatelje bloga koji su verovali u mene i moj rad i samim tim mi pomogli da se usavršim i da mogu uvek sa vama da podelim svoje uspomene u najboljem mogućem kvalitetu slike i rezoluciji. Ovaj put smo dobili pojačanje, pa je moj fotoaparat dobio novo “oko”, objektiv iz specijalne Sony serije objektiva za profesionalne fotografe G Master i nadam se da ćete sad uživati u još boljem kvalitetu fotografija. Još jednom hvala na ovako divnom poklonu!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Naočare: Salvatore Ferragamo

Patike: Saint Laurent

Kako se vama dopala ovaj moja mediteranska modna kombinacija? Da li ste imali priliku do sada da posetite Maltu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, vodim vas ostrvo Gozo, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Burberry na divnoj saradnji i Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Moskva, ruska prestonica ljubavi i mode…

Dobro jutro dragi moji modni pustolovi, kako ste mi danas? Danas ću sa vama podeliti i moju poslednju priču iz Rusije, zemlje koja je veoma draga mom srcu. U prethodnim postovima sa vam pisao o razlozima zbog kojih sam emotivno vezan za Moskvu i razlogu moje posete… Pre nego što počnem sa današnjim postom voleo bih da se zahvalim avio kompaniji Red Wings i lancu hotela Marriott na divnoj saradnji, bez njihove nesebične pomoći ova avantura ne bi bila moguća. Nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti!

Moskva, koja je inače predstavlja dom preko 20 miliona ljudi svojom lepotom i elegancijom privlači svakodnevno hiljade i hiljade novih putnika i naravno povratnika koji se uvek rado vraćaju ovom gradu kada za to imaju prilike.

Moskva je od onih “večnih” gradova u koje se ništa ne menja, već se sve ljubomorno čuva tako da je uvek autentičan i tradicionalan, uvek dosledan sebi i svojim građanima. Obično kažu ljudi da su Rusi izuzetno rezervisan narod i da nisu baš raspoloženi da pomognu turistima, ali istina je drugačija.

Na primer moj fotograf i ja smo rešili da posetimo periferiju zbog kupovine poklona, zamislite kada smo se vozili preko 20 metro stanica i pritom još koristili i autobus ljudi oko nas su bili raspoloženi da nam pomognu i da ćaskaju. Mlađe generacije su htele da odgovore na moja pitanja oko stanice gde treba da siđemo, ako slučajno ne znaju pitaju nepoznatu osobu pored. Sa druge strane starije osobe su imale malo više slobodnog vremena pa su se čak upuštale u detaljniju konverzaciju pa im je bilo drago kada su čuli da sam iz Srbije.

Dosta njih je imalo neku asocijaciju na Srbiju, nekom je prva komšinica bila iz Srbije neki su bili čak u Srbiji, ali iako smo značajno manji od njih čuli su za nas i nemaju neke predrasude o našoj zemlji, valjda je to zbog toga jer smo možda pomalo i slični.

Tokom ovog putovanja imao sam priliku da vidim klasne razlike koje su primetne, kod njih je kao i kod nas srednja klasa izumrla pa su ostali ljudi iz radničke klase koja pred mašinom za kupovinu metro karte traži po džepovima 2,3 rublje koje nedostaju da bi kupili kartu i ljudi koji ne znaju šta će sa viškom novca pa kupuju dijamante i ostale skupocene stvari.

Tako sam odlučio da iskoristim jedno sunčano jutro da pre svih obaveza koje imam slikam i ovu odevnu kombinaciju. U pozadini možete videti onaj prelepi, a ujedno i jedan od najstarijih hotela o kojem sam vam pisao u prethodnom postu – Hotel National. Tu su nastale one lepe slike sa ogledalom za koje sam dobio dosta pitanja.

Voleo bih da vam odgovorim na neka od pitanja koja ste mi slali, prvo nije moguće se slikati sa ogledalom jer se ono nalazi u jednoj od soba hotela. U hotel se može ući ima prelep kafe, ne morate da budete gosti hotela možete prosto samo da uživate u lepoti enterijera ovog istorijskog mesta i popijete kafu i uživate u nekom kolaču ili pak samo da posetite neće se niko ljutiti ako ne koristite njihove usluge, imponovaće im da je neko došao da vidi uživo lepotu ovog hotela.

Smatram da bi slika iznad trebala da uđe u sliku rekorda, sigurno se pitate zašto? Samo ću reći ovo je jedna od retkih slika gde sam uspeo da stanem ceo, pa čak i moja senka. Oprostite na mojoj frizuri “a la gnezdo”, nisam uspeo da sredim frizuru! 🙂

Hram Vasilija Blaženog će mi zauvek ostati u sećanju kao uspomena jednog dvogodišnjaka koji je verovao da je to fabrika sladoleda. Valjda je to bila poslednja nada jedne majke koja je verovala da će jedno takvo ubeđenje smiriti njeno dete bar na par minuta, da bi žena odmorila svoju dušu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog specijalnog posta, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta lancu hotela Marriott, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu i hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

OUTFIT

Kožni kaput-monton: Burberry

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, saznaćete nešto više o Kneževini Monako i gradovima koje sam imao prilike da posetim na Francuskoj Rivijeri, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da se podsetite ili niste stigli da pročitate neku od prethodnih priča o Moskvi na mom blogu, možete to učiniti sad. Nadam se da će vam se svideti!

  1. Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…
  2. Bila je to jedna modna nedelja u Moskvi
  3. Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripadaju hoteli St. Regis Nikolskayahotel National.
Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija BurberryLoro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Bila je to jedna modna nedelja u Moskvi

Pozdrav svim mojim dragim ljubiteljima mode i putovanja! Kao što ste navikli na Mr.M blogu postovi se objavljuju petkom ili za vikend. Idealno vreme, taman dok stignu svima vama mejlovi sa obaveštenjem da je novi post na blogu imate više vremena za uživanje i da se posvetite sebi. Primetio sam da volite da čitate postove u kojima se lepo ispričam sam sa sobom bez nekih uputstava, pa ću se potruditi i ovaj put da bude tako.

Pre nekoliko dana smo započeli rusku avanturu na blogu, razlog moje posete je bio poprilično jasan – Nedelja mode u Moskvi. Nisam dugo pisao modne postove na blogu, pa mi je teško da se vratim u formu nadam se da mi nećete zameriti. Do sada sam par puta dobijao poziv za ovo dešavanje, ali kao što u mom životu biva ja se razbolim ili neko od mojih životinjica pa ne bih da mrdam baš od kuće u tim trenucima… Ovaj put nisam imao neke posebne prepreke osim što sam se malo zaigrao.

Ja sam veliki avanturista, pa sam ovaj put sebi zadao zadatak da u 9:30 uspem da izađem sa aerodroma, uhvatim moju čuvenu limuzinu A1 koja me odveze do Slavije pa trk do kuće da se spakujem i vratim do 12 sati na aerodrom. Da, tako je to bilo! Imao sam manje od dva sata da se prepakujem i da idem na važno dešavanje kao što je to nedelja mode.

Za samo nešto manje od 2 sata uspešno sam uspeo da spakujem skoro 26 kilograma stvari, a totalno sam zaboravio na odeću koja me tamo čekala. Ja uvek kada putujem na modna dešavanja ponesem sve pa se na kraju ispostavi da sam uzalud sve poneo! Ovaj put nisam baš napravio toliku grešku jer je tamo bilo tako zima da ja ne znam šta bih radio od muke. Hvala bogu pa sam poneo moje omiljene rolke da me greju, iako me je moja majka osuđivala gde da nosim rolke u sred proleća po Moskvi. Nekad i ja da ispadnem pametna glavica u porodici!

Elem, uspeo sam da se spakujem da zaboravim kablove od punjača telefona jer mi je glava bila u oblacima i mama mi je javila da su silni kablovi ostali kod kuće taman dok sam ja sedeo u čekanici sa ostalim putnicima i čekao svoj let. Promrmljao sam sebi u bradu da će biti veselo i da ću bar pronaći negde da kupim zamenske punjače nepoznatih proizvođača samo da mi oprema preživi put…

Po prvi put sam pomislio da pitam na recepciji hotela da nemaju možda punjače, pomislio sam možda da im se sigurno dešava da je gostima potreban punjač za telefon ili računar i da su nekim čudom ili nepažnjom kao ja u brzini zaboravili da ponesu. Pitao sam bojažljivo što sam tiše mogao da li imaju možda punjače, moj fotograf je to malo glasnije ponovio pošto je mene pojeo živi blam… Prijatna mlada devojka sa recepcije me je zamolila da napišem na papiru koji punjači su mi potrebni i da će mi u najkraćem vremenskom roku biti isporučeni u sobu, probaće da pronađu!

Mislim da je to bio onaj sveti trenutak spašenja Sv. Marka blogerskog da ne mora da kupuje punjače pošto su mi sve lađe potonule kada sam usput u samom putu do hotela bio iznenađen cenama sitnica, očekivao sam da je Moskva skupa, ali ovo je prevazišlo sva moja očekivanja.

Mali Marko je nakon pola sata dobio sve punjače i mogao je da krene u nove radne pobede. To prvo veče u Moskvi mi je prošlo radno trebalo je raspremiti 26 kilograma prtljaga, izvaditi iz paketa nove stvari koje su stigle. Inače kada idem na ovakva putovanja prvo što radim je raspakivanje mog kofera i paketa koje sam dobio od kompanija jer posle mi je lakše da ih opeglam jer se manje izgužvaju!

Uspeo sam da “odmorim” malo oči na 2,3 sata i onaj moj nesrećni alarm je počeo da zvoni… Nije on jadan kriv što ja želim da radim 100 stvari istovremeno, pa mi nekad i dan ako bi kojim slučajem bio 30 sati (volim da zaokružim na okrugle brojeve) ne bi bio dovoljan da pozavršavam sve što sam planirao.

Morao sam požurim sa spremanjem jer je taj dan bio i ujedno prvi dan Nedelje mode i u prepodnevnim časovima se organizuje neki sastanak za medije, blogere ima i neka klopa. Naravno fotograf me je napustio i otišao da jede, meni nije bilo do jela umalo da zaspim od umora, ali sam uspeo da se održim.

Jedan od brojnih razloga moje iscrpljenosti bilo je i ovo slikanje koje sam hteo da obavim pre odlaska na dešavanja jer smo ujutru svi lepi i sveži (osim mene!) pa sam odlučio da uradim slike za outfit post.

Moj fotograf je nazvao ovu sliku “Španska sapunica moment”, ruku na srce meni je ova slika draga. Po prvi put u svom životu jasno vidim svoje oči na slici. Ti trenuci su retki, ali ih kao što vidite ima ih! 🙂 Boravak u St. Regis hotelu pamtiću po prijatnom ambijentu i klasičnoj muzici koju obožavam da slušam i tada mi inspiracija na vrhuncu. Idealno vreme za pisanje tekstova!

Kako opisati ovaj outfit? Pokušaću sa samo četiri reči, a vi me ispravite ako grešim: Savršena Harmonija Braon Boja. Zahvaljujući mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana imao sam priliku da osetim mekoću njihovog kašmira koji je najpoznatiji u svetu. Mama kada je videla ove slike rekla je dete smrsnućeš se napolju je 6 stepeni, moram priznati da nisam osetio hladnoću jer sam imao organizovan prevoz, a i bio sam neizmerno uzbuđen zbog Moskve jer sam konačno posle par godina ponovo došao u ovaj predivni grad.


Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i drugog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro! Naravno veliko hvala i mojim dragim prijateljima iz kompanije Loro Piana koji su učinili da se osećam kao pravi modni kralj. 🙂

Kako se vama dopala ova moja modna priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…

Dobro jutro dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Prošle nedelje smo završili našu avanturu u Istočnoj Turskoj i vreme je da mali Marko krene dalje. Isti dan, samo nekoliko sati nakon povratka iz Istanbula, ponovo sam se vratio na aerodrom i uputio se u prestonicu Rusije – Moskvu. Razlog moje posete je bila Nedelja mode u Moskvi koja inače svake godine okuplja najveće ljubitelje mode jer je inače Rusija poznata kao najbolje, a ujedno i najveće tržište u Istočnoj Evropi.

Ovo putovanje ne bi bilo moguće bez nesebične pomoći avio kompanije Red Wings, ruske avio kompanije koja odnedavno u svojoj ponudi ima i direktne letove za Moskvu iz naše prestonice. Kompanija Red Wings je osnovana 1999. godine u Moskvi sa namerom da gradove iz Centralne Rusije povežu sa zanimljivim turističkim destinacijama u Rusiji i inostranstvu.

Red Wings u svojoj letačkoj floti imaju avione koji poseduju isključivo ekonomsku klasu, ne postoji biznis klasa. Osnovni ciljevi kompanije su komfornost putnika i cene koje su pristupačne većini putnika koji žele da otkriju neke nove destinacije. Prilikom kupovine karata možete izabrati jednu od 3 ponuđene tarife, jedna od njih je LIGHT u kojoj imate mogućnost putovanja samo sa ručnim prtljagom.

Letovi na relaciji Beograd – Moskva kompanija Red Wings obavlja nešto manje od godinu dana što je novitet na našem tržištu. Od sada možete leteti 4 puta nedeljno sa aerodroma Nikola Tesla do Domodedova i za oko 3 sata dođete u prestonicu modernog Ruskog Carstva.

Hrana na letu je izuzetna, izbor jela je odličan, porcije su i više nego dovoljne, verujte mi nisam osetio potrebu da večeram nakon leta. Sve pohvale za osoblje, po prvi put u životu sam doživeo da me lično pozdrave piloti i čitava posada što je bilo za mene jedno izuzetno iskustvo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa kompanijom kao što je Red Wings i nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti.

Moja prva slika iz Moskve, moram priznati da je bilo hladno ako se uzme u obzir da je zvanično kalendarski proleće već bilo u toku, ali u Moskvi je sve kao što vidite… promenljivo! Bila je vedra, ali hladna noć moj fotograf hoće da izludi zbog mojih kofera, ali dobro trudimo se da ih vučemo kao da to nije ništa… Fotograf me je ubeđivao da sam poneo sa sobom i svoje “blogerske dijamante” pošto je kofer bio toliko težak da nismo mogli da pronađemo neki bolji izgovor za moju ludu glavu što je uspela za samo dva sata da spakuje…

Kao što možete primetiti rasveta u Moskvi je i dalje na ulicama i mogu vam reći da to i nije tako loše jer imate osećaj da vam milion zvezdica sa neba osvetljava put. Umoran od prethodne avanture i još jednog leta uspevam nekako da se otkotrljam do hotela…

Osvanuo je i taj 30. mart koji je označavao moj prvi zvanični dan u Moskvi i prvi dan Mercedes Benz Nedelje Mode u Moskvi. Nisam nešto iskreno ni spavao, skoro sam celu noć proveo čitajući upustva i raspored revija da ni sam nisam znao gde treba da idem… Pošto sam se dovoljno istraumirao upustvima, tešio sam sebe da se najverovatnije neću izgubiti u metropoli kao što je Moskva, koja je inače poznata kao grad sa preko 20 miliona stanovnika… Čoveče skoro kao tri Srbije!

Naravno, ne bih ja bio ja da nisam otvorio sve pakete koje sam dobio pa sam morao i da probam sve stvari koje sam dobio od raznih brendova da bih mogao da odem k’o čovek na revije. Iskreno kada sam dobio informaciju da je Loro Piana, inače jedan od najpoznatijih italijanskih brendova pokazao interesovanje da sarađuje sa mojim blogom ja nisam mogao prosto da poverujem da ću konačno osetiti mekoću njihovog čuvenog kašmira i posebne hladno valjane vune.

Pokušao sam da kopiram neke svetske blogere, ono haos mi je u sobi, ali ja ne marim za to… Nije mi uspelo, zadatak je propao, ali smo dobili simpatičnu sliku gde ja konačno nemam izražene butine, ali sam zato se svojski potrudio da izgužvam pantalone za sve pare. Razmišljao sam da ih opeglam nakon doručka, ali sam primetio da su se nakon nekog vremena “ispravile”, pa nije ni bilo potrebe da ih peglam.

Fotograf me je podsetio na jednu moju neispunjenu želju, pošto sam stalno pričao o filmovima i serijama gde ono glavni glumci silaze niz stepenice pa imaju sjajne fotografije kao u fazonu “Dobrodošli u moj divan skromni dom!”. Ova slika mi je jako draga iz jednog prostog razloga – konačno ljudi mogu da vide da imam oči, pošto mi to mnogi zameraju… Jeste da mi ovde glava okrugla i široka kao sunce, ali nema veze jer je moj najveći kritičar (mama), dao silne komplimente za ovu sliku pa je čak završila na pozadini njenog telefona… Sestra je bila ljubomorna danima, ne znam da li je prebolela do sad.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Moskva je izuzetno veliki grad i znam kako je teško pronaći idealan hotel u samom centru grada, još ako uzmete u obzir da ste došli u grad koji se nalazi na listi gradova koji su najskuplji u svetu onda vam je jasno da je tamo sve skupo.

Prvi hotel u kojem sam imao priliku da odsednem na ovom putovanju bio je St. Regis Nikolskaya, hotel koji se nalazi na samom Lubjanskom trgu u neposrednoj blizini Crvenog Trga. Ovaj hotel sa 5 zvezdica nudi posebne personalizovane usluge ličnog batlera, naravno internet se podrazumeva! Sve sobe u hotelu su uređene u stilu baroka sa dodatim primesama smeđih tonova koji naglašavaju eleganciju ovog raskošnog raja u samom srcu Moskve.

Ovaj hotel je idealan za sve putnike čija su interesovanja vezana za kulturu, pozorište i istoriju jer Tverskoy deo grada je poznat kao glavno kulturno jezgro grada gde se održavaju razne kulturne manifestacije. Takođe, ovaj hotel je idealan za roditelje sa decom jer je takođe ocenjen sa prosečnom ocenom iznad 9 (od 10) kao najbolji porodični hotel.

E sad onaj deo koji većina nas obožava, hrana! Doručak se svakodnevno servira u italijanskom restoranu A Tavola koji se nalazi u sklopu hotela. Internacionalne kuhinje, prilagođene svima… Moram priznati da sam se ja držao ovog stola sa svežim voćem uz kroasane pošto sam jeo u Turskoj kao da sutra ne postoji, ne smem više kebab u oči pogledati! U Moskvi sam bio na dijeti, gde sam uspeo za 6 dana da smršam 4 kilograma uz moj režim ishrane “Gladuj Marko uz voćke kad si znao lepo da se najedeš!”.

E sad jedna mala zanimljivost! Na slici iz predvorja hotela, možda ste primetili prelepu kupolu od stakla. Ja sam video na nekim slikama predivno dvorište hotela, prva dva dana sam probao samostalno da ga pronađem, ali naravno bilo je bezuspešno… Naravno moj fotograf je došao do informacija, pošto je mene bilo sramota da pitam zbog moje tvrdoglavosti jer sam bio ubeđen da to dvorište mora biti tu negde… Naravno, posetu ovom dvorištu se mora najaviti jer je pristup moguć samo uz nadzor vašeg batlera. Zanimljvo, ali ipak smo uspeli jedno jutro da posetimo i da vidim šta se to krije u tom unutrašnjem dvorištu St. Regis hotela…

Koliko mi je bilo lepo u ovom hotelu, pristao bih čak da budem i inventar u ovom dvorištu, dobrovoljno bih spavao u hodniku hotela u vreći za spavanje uz voćni doručak… Moj predlog im je bio šarmantan, ko zna možda ću jednog dana i uspeti!

Rolka i pantalone su pokloni mojih dragih prijatelja iz kompanije Loro Piana.

Boravak u ovom hotelu ću pamtiti po divnom osoblju, još boljim čokoladicama na jastuku koje sam jeo uveravajući sebe da crna čokolada ne goji… E moj Marko, sve to goji, ali ajde šetaš po 20 kilometara dnevno, valjda se nećeš ugojiti. Ko o čemu, Marko o kilaži!

Pošto nisam mogao da pronađem fotografa, ko zna gde se izgubio po Moskvi ja sam zamolio sobaricu ako je voljna da mi pomogne, pa je slika iznad remek-delo žene koja inače se ne bavi fotografisanjem, ali dvominutni kurs je bio dovoljan da ova gospođa napravi sliku. Hteo sam da vam pokažem kako izgleda tepih na mom spratu, tako je dobar da sam poželeo da nabavim jedan takav za svoju sobu.

Mene je prosto oduševljala ova ulična rasveta, imao sam osećaj zbog temperature da je svako veče doček Nove Godine! Nije naivno kada iz dvorane gde se održavaju revije izađeš napolje na minus 2 ili neki stepen koji je jedva prešao nulu… Skidam kapu Rusima, njima je imunitet najbolji na svetu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Poslednji voz za Helsinki

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, danas sam spremio za vas jednu pravu poslasticu jer sam shvatio da sam propustio da podelim sa vama jednu priču iz Finske. Ovaj post će ujedno biti i pravi završetak moje neverovatne avanture koju sam doživeo u glavnom gradu Finske – Helsinkiju. Za sve one koji prvi put čitaju moj blog i želite da saznate nešto više o Helsinkiju, pročitajte postove na ovom linku, siguran sam da ćete zavoleti ovaj najtopliji grad u Severnoj Evropi i da će otopiti vaše srce.

Neki ljudi kažu da uspomene nisu toliko važne i da će one kad, tad iščeznuti iz našeg sećanja… Ja se sa tim ne slažem jer sam siguran da sve lepe stvari koje su nam se dogodile, sva putovanja i bitne uspomene ostaju u našoj podsvesti i samo je pitanje trenutka kada će naš um ponovo odlučiti da nas na te iste lepe trenutke i podseti! 🙂 Od moje avanture u Finskoj je prošlo par meseci, ali se i dalje sećam ludog vetra koji je duvao tokom našeg poslednjeg dana u Helsinkiju.

Dobro se sećam da smo ovaj isti outfit slikali dva dana zbog vetra i da sam uspeo da “iskrpim” nekako slike i za ovaj post, ali sam u potpunosti zaboravio na ove slike jer sam nakon Finske ubrzo i razboleo, pa je usledio put na Kipar i moja malenkost je zaboravila na ove slike. Pre par dana jedan dečko iz Bosne i Hercegovine mi je poslao mejl da je video u prvom postu iz Helsinkija jednu lepu crnu jaknu, ali da nije našao modni post iz Finske sa tom istom jaknom i poslao je u dodatku moju sliku u jakni.

Nakon što sam pročitao mejl, nisam bio lenj pa sam otvorio svoj blog i krenuo da tražim post sa tom jaknom i tako sam uvideo da sam ja ustvari zaboravio da objavim ove slike… Helsinki, hladni grad sa toplim srcem je bio savršen grad za slikanje ove modne kombinacije.

Ja sam od onih ljudi koji smatraju da crna boja stoji mnogo bolje na drugim osobama nego meni i uvek sam se nekako trudio da izbegavam crnu i sivu boju. Moja mama koja je uvek imala veliki uticaj na moj ukus i stil uvek je govorila jednu te istu rečenicu: “Marko, dete nije za tebe crna boja… Ti si tamnoput, crna boja stoji plavušanima. Jednostavno crno na crno, ne ide!”. Zbog toga uvek sam se trudio da ne nosim crnu odeću, dobro možda sam imao nekad crne pantalone, ali odevne komade koje idu pri licu sam se trudio da budu svetlijih i veselijih boja, da bih izgledao osvežavajuće.

Prijatelji iz kompanije Burberry su želeli da pošalju rane poklone pa sam na svoju kućnu adresu dobio ovu jaknu, kojoj se stvarno nisam nadao jer su hteli da nas obraduju poklonom zbog praznika, a mi smo imali mogućnost posle da kompletiramo odevnu kombinaciju po našoj želji, a da nam taj jedan njihov komad bude odrednica. Pošto sam ja odabrao ove sive pantalone koje vidite na slikama i jedan džemper vedrijih boja, posle sam uvideo da sam napravio veliki kontrast pa sam rešio da džemper slikam neki drugi put, zato ga nisam ni nosio na put u daleku Finsku.

Iskreno, planirao sam da slikam ovu odevnu kombinaciju uz jednu rolku koju sam davno kupio u Zari, pa sam je poneo na put… Kao i sve u mom životu, sve se iskomplikuje pa sam uspeo da izgorim moju omiljenu rolku uz pomoć pegle koju nisam očigledno znao da koristim jer je bila totalno drugačija sa gomilu opcija, nadao sam se da sam uspeo sve lepo da namestim, ali vuna koja se zalepila na grejnu ploču pegle pa je rolka na tom mestu progorela… Bilo mi je krivo, to mi je bio omiljen komad u garderoberu, pošto sam osetljiv na vunu, lako se primeti alergijska reakcija na mojoj koži nekako sam uspeo omekšivačem nakon par pranja da se rolka prilagodi mojoj koži. Sad je ta ista rolka bila uništena, nakon 3 godine čuvanja…

Nakon kukanja od pola sata i pojedene čokolade, fotograf mi je nagovestio da je primetio prethodnih dana da je u izlogu Zare naznačeno neko sniženje pa smo bez doručka izleteli iz stana i zaputili se u Zaru. Tamo sam pronašao ovaj džemper koji se idealno uklopio i za 12 evra sam dobio novu omiljenu stvar iz Zare. Neko će reći da je džemper možda malo “starački”, ali meni se svideo na prvi pogled i mislim da se može lepo ukombinovati zbog ovih pruga pastelnih boja.

Poslednji dan u Helsinkiju se završio, mali Marko umalo da zakasni i na svoj let jer je poslednji voz sa kojim bih mogao stići na vreme otišao, srećom turistička organizacija je imala razumevanja pa su mi pomogli sa prevozom i sve je na kraju bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle. Ja sam hteo da napravim lepe slike, ali nisam razmišljao o vremenu…

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite, uskoro ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo naše nove avanture sa mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines, ova godina će biti veoma uzbudljiva i nadam se da ću ispuniti sva vaša očekivanja i da ćete uživati u pričama i mojim avanturama koje slede na Mr.M blogu uskoro.

OUTFIT

Jakna: Burberry

Džemper: Zara

Pantalone: Burberry

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije BurberryMakia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo da vam ulepšam ove hladne februarske dane! 🙂

Kako se vama dopao ova moja odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! Ostavljam vas da uživate u ovom predivnom pogledu na katedralu u Helsinkiju koja je inače simbol ovog izuzetnog grada.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, kompanije Burberry Limited i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Iz Beograda s Ljubavlju…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da se opet obave neke pripreme odmora za vikend. Petak je čaroban dan, nema osobe koja se ne raduje ovom danu. Možda se neki ljudi više raduju ovom danu nego praznicima, moram priznati da ih razumem… Čoveku je uvek potrebno određeno vreme za odmor, ali obaveze i svakodnevica nam ne daju baš puno slobodno vremena i možda je baš petak, simbol slobode koji svake nedelje dočekujemo sa osmehom na licu.

Pošto sam morao da izađem iz svoje pećine (kuće) da platim račune i da se vidim sa predstavnicima dve kompanije za saradnju, odlučio sam da napravim slike za novi post. Pozvao sam fotografa i “zauzeo” najinstagramičnije mesto u Beogradu (najpoznatije mesto, gde se ljudi najviše slikaju za Instagram) – raskrsnice Uzun Mirkove i Kralja Petra. Ta raskrsnica je toliko puta slikana i nema influensera koji nije napravio slike ove. Rešio sam da vidim čoveče šta ima tako posebno na toj raskrsnici, da li će i meni to mesto pomoći da se naprave neke nove lepe slike za blog.

Dobro, moram priznati lokacija sama po sebi jeste veoma fotogenična, ali izbegavajte slikanje radnim danima u sred gradske gužve. Dobro, nije bilo loše, ali sa druge strane želeo sam nešto malo drugačije. Fotograf mi je dao ideju da pošto nemamo baš puno vremena da se ipak malo pomerimo u malo manje prometne ulice u gradskom jezgru da bismo napravili slike za ovaj post. Poslušao sam savet i krenuli smo da se slikamo po beogradskim uličicama koje čine srce Beograda jedinstvenim i tako originalnim.

Novogodišnja rasveta je još na ulicama, valjda se vlasti plaše da će narod “upasti” u masovnu epidemiju “postpraznične” depresije pa se trude da rasvetu drže na ulicama Beograda što je duže moguće (čuo sam da je slično stanje i u ostalim gradovima u Srbiji).

Ja sam odlučio da prkosim zimskim temperaturama, pa sam zimsku jaknu zamenio mantilom i uneo sam malo boje u svoju monotonu bež-sivu kombinaciju – crvenu torbu. Kada sam bio u kompaniji Picard, tokom obilaska sam primetio lepe uzorke kože crvene boje, ali nisam video kako izgleda neki proizvod u toj koži. Na moje pitanje da li su izradili neku torbu ili nešto od kožne galanterije u ovoj neobičnoj crvenoj boji, oni su mi pokazali model ranca koji ste videli u jednom od prethodnih postova – LINK i ovu poslovnu torbu, kojoj je inače namena da se nosi laptop.

Pošto sam već izabrao ranac u braon boji, bilo mi je pomalo glupo da uzimam isti model ranca u crvenoj boji, ali sa druge strane šta će mi poslovna torba?! Moje nedoumice je rešila devojka koja mi je pravila društvo tokom obilaska i navela mi je par ključnih razlog zašto bih trebao da imam jednu poslovnu torbu u svom garderoberu.

Dugo je ova torba čekala svoju “šetnju” Beogradom, ali je konačno ugledala svetlost dana kada je mali Marko shvatio da je neozbiljno nositi fascikle i bitne papire onako nesređene u rancu i da je ova poslovna torba idealna da mali Marko zakorači u poslovni svet. Sastanci su prošli u najboljem mogućem redu, čak je ova crvena lepotica dobila pregršt komplimenata, upravo na račun njene neobične boje.

Tako je prošao još jedan petak, torba je doživela svoje vatreno krštenje na beogradskim ulicama i Marko je nakon završenih obaveza i slikanja za ovaj post častio sebe sa par stotina grada suvog keksa Marijane i Srbijanke u “Soko Štarku” i podelio sa svojim fotografom. Naravno, prelepi sunčani petak je iskorišćen na najbolji mogući način – u dobroj priči i šetnji ulicama koje čine ovaj grad tako posebnim.

Da li si i ti spreman za predstojeći vikend dragi moj Beograde? Sigurno te kao i uvek, zanima šta sam obukao pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu verujem u tvoju reč, izvoli!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Džemper: Turo x Ikla

Torba: Picard

Pantalone: Dsquared2

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas ovog petka? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia, finske modne kuće Turo i kompanije Picard.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Zimske čarolije u Beogradu

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da malo radi pa sam odlučio sa vama da podelim neke novine i napišem novi post na blogu. Ja sam od onih ljudi koji vole da planiraju i rade mnoge stvari unapred i pred Novu Godinu samo zaželim jednu stvar – da sve što je dogovoreno, bude i realizovano! Ma koliko god ljudi se trudili da šire negativnu energiju, ne treba dozvoliti da nas uvere da se trud i rad ne isplati. Naravno, svako od nas ima neke svoje želje, planove i nebitno je da li su oni mali ili veliki svako ima pravo da teži nečemu što jarko želi.

Pre neki dan sam se baš prisetio jednog razgovora koji sam imao sa svojom prijateljicom pre skoro 4 godine kada me je uveravala da od bloga nema ništa, da je to čisto gubljenje vremena i živaca pa je počela da navodi imena osoba koje su tada bile popularne u ovoj grani posla. Postavio sam pitanje: “A šta ako se dogodi da se igrica preokrene? Da li možeš pronaći mesto za sebe?” ona nije imala odgovor na to pitanje. Tako je počela moja priča o Mr.M kao nekoj vrsti novog izbora, kao dokaz da je sve moguće ako se istinski trudiš i stvarno voliš ono što radiš. Pisanje bloga nije lako, to je veoma težak umni rad, gde se zahteva određena doza kreativnosti. Kada počnem sa pisanjem posta svaki put imam osećaj određene vrste treme, koja nije prošla sa vremenom.

Mnogi od vas me redovno pitaju gde sam naučio ovako da pišem, da li sam bio na nekom kursu stilskog pisanja ili pohađao nastavu neke škole? Odgovor je NE! Nisam išao na kurseve niti bilo kakve škole jer ja u to iskreno ne verujem. Škole prave kalupe, jednostavno navode ljude da razmišljaju slično. Ne pišem ja ozbiljna strukturna dela kao proslavljeni Ivo Andrić, niti pretendujem da to radim ili da postanem osoba koja će biti značajna u književničkim krugovima, ali želim da uvek na pravi i jedinstven način iskažem svoj stav i mišljenje.

Takođe sam dobijao pitanja tipa: “Odlično pišeš za razliku od neke navedene osobe ili određene skupine, šteta što nemaš veći broj čitalaca na svom blogu, kako ti se isplati?” jednom prilikom sam odgovorio na jedan takav mejl jednim dugačkim sastavom, valjda sam bio ljut, a sa druge strane razočaran da li je moguće da neko tek tako ima pravo da na takav jedan način poredi nekoga.

Ja izuzetno cenim i poštujem sve moje kolege, bilo da su u pitanju blogeri ili ljudi koji su influenseri (ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama, ali nemaju svoj blog – sajt) i nema potrebe da se takmičimo ili poredimo. Svako ima pravo da uređuje svoj blog i da brine o svom javnom “imidžu” na društvenim mrežama. Od samog početka sam se trudio da svoj blog vodim na način da može jedna prosečna osoba da me razume, neko ko je sličan meni samom. Ne mora sve u životu da se svodi na zaradu, naravno i mi treba da preživimo i da nešto zaradimo, ali ipak čar našeg posla leži u tome da osetimo reakciju ljudi na naš rad.

Uvek se maksimalno trudim da koristim terminologiju koja je svima poznata ili bar većini ljudi na našim prostorima i drago mi je da su ljudi koji redovno čitaju ove moje kreativne izlive iz mog blogerskog mozga prepoznali i pronašli nešto kvalitetno u celoj Mr.M priči. Blog sam započeo sa idejom da podelim neke svoje priče sa nadom da će zabaviti nekog i ulepšati mu dan. Nakon nekog vremena sam dobijao poruke sa pohvalama da su moje priče poučne i edukativne. Ako je tako onda je to odlično, bar neko nešto da nauči nešto pametno i korisno od mene! 🙂

Sad jedino pitanje koje me najviše muči: Kada će da nestane ovaj sneg? Neka se više ispada kako treba, ne može čovek normalno da funkcioniše, čas ga nema, a par sati kasnije Beograd postane beli Sibir i saobraćaj je u kolapsu pa jadni ljudi ne znaju ni sami šta da rade. Hteo bih malo da vam ispričam nešto zanimljivo o ovoj odevnoj kombinaciji.

Jaknu ste imali prilike prošle godine da vidite na blogu, neki ljudi su se brinuli da bacam stvari, eto čisto da vidite da i mi blogeri ne živimo nekim ekskluzivnim načinom života pa da posle slikanja bacamo stvari i oblačimo svaki dan nove… To je jedna malaaaa slatka laž, ponavljamo mi određene komade dosta puta. Ipak mi živimo u zemlji Srbiji gde je prosečna plata jedna dovoljna za pokrivanje troškova računa i hrane o modi neću da komentarišem!

Džemper sam dobio od mojih prijatelja iz finske modne kuće Turo, imali ste priliku da ga vidite ove zime na blogu, link posta. Crvena boja mi uvek popravlja raspoloženje, a ovaj džemper je toliko topao i mekan da čisto sumnjam da ću se tako lako rastati sa njim ove zime, pošto ovaj sneg može da nas iznenadi i u maju kako stvari stoje…

Farmerke su posebna priča, iskren da bude ne znam ni sam da kažem koliko su koje stare pošto svake godine kupujem i dobijam slične ili iste, tako da neki ljudi misle da imam stalno iste farmerke. Ne dragi moji, ja imam skoro 20 pari sličnih farmerki kojim iskreno ni ja ne vidim razliku, pa vas zato i razumem…

Ranac je posebna priča za sebe i veoma sam ponosan na ovu saradnju sa poznatim nemačkim brendom kožne galanterije Picard. Ne znam koliko ste upoznati sa ovim brendom, možda ste nekad čuli za njega, ali u Nemačkoj je izuzetno popularan i za neki njih prosečan standard spada u srednju klasu proizvoda po cenovnom rangu, ali je kvalitet izuzetan.

Nemci su jako štedljiv narod i kada nešto kupe od odeće ili modnih dodataka uopšteno njima je bitno da to što duže traje i da je kvalitetno, još kada za to plate korektnu cenu niko srećniji od njih. Picard je nemački brend koji je uspeo da uskladi želje i potrebe svojih kupaca. Jednostavan dizajn, neprolazna klasika i kvalitet proizvoda su osnovne karakteristike ovog poznatog nemačkog brenda. Njihova modna priča je započela još davne 1928. godine i od tada olakšavaju svakodnevni život svojim potrošačima.

Zbog svega toga mi je drago da sam dobio priliku da sarađujem sa brendom kao što je Picard i što ću imati prilike da vam u narednim postovima prikažem neke njihove modele torbi koje možete nositi u svim prilikama i da budete primećeni. Takođe, Picard ima odličnu ponudu torbi za žene i na snićenju mogu biti povoljne pa iskoristite priliku da sa vremena na vreme posetite njihove sajt i pogledate njihove sezonske akcije.

Ineče sam veliki ljubitelj pastelnih boja, braon boja je moja najomiljenija boja i ljubav prema toj boji sam nasledio od majke koja inače obožava pa skoro sve modne komade u ovoj boji, samo ću vam reći koliko je ta ljubav prema braon boji velika kada je i njena džezva za kafu braon boje, kao i šoljice za kafu. Toliko o tome! 🙂

Da li ste zapisali sve svoje novogodišnje odluke? Ako niste još nije kasno, ljudi kažu januar je ionako mesec za odmaranje prava godina počinje od februara pa imate još par dana da razmislite o svojim ciljevima za ovu godinu i da polako krenete sa realizacijom istih.

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Jakna-Parka: Burberry

Šal: Burberry

Ranac: Picard

Džemper: Turo x Ikla

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax Shoes

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brenda Picard Lederwaren, modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST