Posts in Priče iz života

Arpanu Medical: Moje iskustvo sa plastičnom i estetskom hirurgijom…

Avanture Gospođa Mama Lifestyle Priče iz života Putovanja Saveti Turska u mojim očima 7 Comments

Dragi moji čitaoci, dobro došli u još jedan novi post na Mr.M blogu. Nakon 6 godina postojanja Mr.M bloga znam da su ljudi koji posećuju moj blog podeljeni u dve grupe: hedoniste koji su ljubitelji zanimljivijih putovanja i ljubitelje mode koji traže zanimljive modne inspiracije.

Današnji post će biti malo drugačiji, ali sam siguran da će koristiti svima vama koji razmišljate o estetskoj hirurgiji. Prethodni post je predstavljao jedan vid vodiča kroz Istanbul i delimično objašnjen princip medicinskog turizma u Turskoj. Današnji post biće posvećen našem ličnom iskustvu sa plastičnom i estetskom hirurgijom u Istanbulu.

Moja mama je pre više od 15 godina imala neuspešnu intervenciju nosa, radila je rinoplastiku sa operacijom devijacije nosne pregrade – septoplastika u Srbiji. Moja mama je bila veoma razočarana sa rezultatima i zbog straha je odlučila da više ne radi takvu vrstu intervencija. Godine su prolazile, moja mama je iskazivala sve veće nezadovoljstvo i rešio sam da joj pomognem da ispuni svoj san – da konačno prodiše i dobije bolji izgled svog nosa.

Sa druge strane, ni ja nisam bio zadovoljan izgledom svog nosa i imao sam problem sa devijacijom nosne pregrade. Iskreno, moja težnja da imam lepši nos je prevagnula i usput sam rešio da poboljšam svoj kvalitet života, ako omogućim sebi da bolje dišem.

Kada sam bio svestan trenutka da ću promeniti sebe? Onog trenutka kada sam preko Air Montenegro sajta kupio avionske karte za moju mamu i mene, tek tada sam shvatio da ću konačno uraditi nešto lepo i korisno za moju mamu i sebe.

Arpanu Medical Travel je turistički agent, sertifikovan kao agent za pomoć u medicinskom turizmu od strane Ministarstva zdravlja Turske i aktivni je član Udruženja turskih turističkih agencija od 2011. godine.

Arpanu Medical ima za cilj da bude vaš pouzdan partner tokom medicinskog iskustva u Turskoj. Svaki pacijent ima svoj jedinstveni prilagođen program sa zdravstvenim uslugama koje pružaju cenjene bolnice i privatne klinike u Turskoj. Osnovni zadatak je spajanje zdravlja sa udobnošću i sigurnosti tokom obavljanja odabranog medicinskog programa.

Kompanija kroz svoju blisku i intenzivnu saradnju sa renomiranim lokalnim pružaocima zdravstvenih usluga omogućava da kontinuirano širi asortiman usluga, formuliše jedinstvene programe i ponudi isplativa rešenja za pacijente.

Sve operacije izvode izuzetno kvalifikovani lekari i medicinsko osoblje u modernim, potpuno sterilizovanim operacionim salama sa sofisticiranom najsavremenijom medicinskom opremom.

Arpanu Medical nudi veliki broj medicinskih usluga iz oblasti: transplatacije kose, estetske hirurgije, stomatoloških usluga, barijatriska hirugija – problem gojaznosti, oftamološke usluge, vantelesna oplodnja – IVF, onkologije , kao i redovnih sistematskih pregleda.

Kako se izgleda medicinski turizam u Turskoj sa Arpanu grupom i kako teče proces od početka pa do kraja izabranog programa?

  1. Izaberete odgovarajuće medicinske usluge iz prethodno navedenih oblasti i stupite u kontakt sa Arpanu timom.
  2. Nakon poslatog zahteva dobijate detaljnu ponudu od strane Arpanu tima gde možete videti sve mogućnosti.
  3. Sve informacije i dokumenti koji su vam potrebni za ulazak u Tursku radi pružanja medicinskih usluga dobijate blagovremeno, tako da ne morate da brinete o papirologiji.
  4. Takođe i nakon završetka pružanja odgovarajuće medicinske usluge Arpanu tim vam staoji uvek na raspolaganju za sva pitanja i razjašnjavanje nejasnoća tokom trajanja oporavka.
  5. Prilikom dolaska u Tursku postoji mogućnost lokalnog prevoza i posredovanja prilikom rezervacije smeštaja, kao i prevodioca. Za sve dodatne informacije potrebno je kontaktirati Arpanu tim.

U ovom postu opisaću vam naše iskustvo sa Dr Serkan Ajgin medicinskim centrom koji pripada Arpanu grupi medicinskih ustanova. Doktor Serkan Ajgin klinika okuplja visokokvalifikovane medicinske specijaliste, koji svojim iskustvom pacijentima pružaju najbolje medicinske usluge.

Doktor Serkan Ajgin klinika zajedno sa uslugama transplantacije kose koje nudi dr. Serkan Ajgin, pruža i zdravstvene usluge u oblasti plastične i estetske hirurgije.

Izgled same klinike je modernistički i prosto nemate osećaj da se nalazite u medicinskoj ustanovi već da ste u muzeju moderne umetnosti. Doktor Ajgin je želeo da svoju ljubav prema umetnosti i medicini prenese i na svoje pacijente gde pored izuzetne usluge, pacijenti mogu uživati u lepoti moderne umetnosti.

Pre prve konsultacije sa odabranim lekarom dobijate da popunite jednu vrstu upitnika sa osnovnim ličnim informacijama o vašem zdravlju.

Nakon konsultacije za našim hirurgom moja mama i ja smo uvideli da smo došli na pravo mesto. Mama i ja smo bili oduševljeni ljubaznošću našeg odabranog hirurga i osoblja klinike Dr Serkan Ajgin. Doktor je saslušao sve naše želje i ukazao nam na mogućnosti, kao i potencijalna rešenja za naše probleme. Mojoj mami je predložena sekundarna rinoplastika sa potpunom rekonstrukcijom nosa i transplatacijom i presađivanjem hrskavice.

Mamina operacija je bila generalno zahtevnija zbog njenog stanja, dok su moje želje bile poprilično zahtevne jer sam imao konkretnu viziju izgleda nosa i lica. Doktor je bio izuzetno strpljiv, vedar i nasmejan u isto vreme sa velikom dozom optimizma što je mojoj mami i meni ulilo poverenje da će sve biti u redu.

Sledeći korak je bio zakazivanje intervencije i isčekivanje iste! Uzbuđenost koju je nekad teško razumeti, ali u ljudskoj prirodi je da se čovek nada i teži najboljem.

DAN OPERACIJE

Kao i za svaku operaciju i za estetsku operaciju je potrebna određena vrsta pripreme, sve potrebne instrukcije dobijate od odabranog hirurga tokom prve konsultacije, tako da tačno znate šta smete, a šta ne da radite pre same intervencije.

Pre same intevencije rade se ispitivanja krvi i dijagnostika (srce i pluća) kao priprema za samu intervenciju i opštu anesteziju. Naša ispitivanja su rađena na dan intervencija. Moja operacija je bila zakazana u 9 ujutru, mamina između 13 i 14 časova.

Bitno je napomenuti da je transport između hotela i klinike regulisan tako da ne morate da brinete za dolazak na kliniku na prvu konsultaciju, odlazak na operaciju i preglede koji slede nakon operacije.

Nakon obavljenih priprema, naš hirurg je došao da nas poseti pre operacija da još jednom prođemo kroz spisak naših želja i da potvrdimo sve zahteve. Zbog silnog uzbuđenja sećam se samo brzog presvlačenja u bolničku pidžamu i nasmejanih sestara koje su me pozdravljale tokom mog “putovanja” kroz hodnike do operacionog bloka.

Slika je nastala 3 sata nakon operacije

Mnogi ljudi se plaše opšte anestezije jer svaki organizam reaguje drugačije na operativni zahvat i opštu anesteziju. Pošto sam imao operacija raznih vrsta (operacija perforiranog slepog creva, operacija vilice i ostale) imao sam iskustva sa lokalnom anestezijom više puta, nekad sam bio pri svesti, nekad se samo kroz maglu prisećam detalja buđenja iz anestezije.

Ovog puta sam zaista imao divno iskustvo jer sam od prvog trenutka buđenja iz anestezije bio veseo i raspoložen za priču. Ko se seća mojih Instagram priča, znate da sam snimao trenutke nakon buđenja zajedno sa ledenom maskom na licu.

Pre i posle moje intervecije nosa

Operacija je prošla odlično, ja sam nakon par sati dobio obrok gde sam imao apetit i lepo sam jeo i razgovarao sa osobljem klinike. Nakon par sati anestezija popušta i počinju blagi bolovi koji se mogu regulisati tabletama za bolove i smirenjem, ali ako mi verujete ja to nisam uzimao. Moji bolovi su bili blagi i više sam osećao kao jednu vrstu neprijatnosti zbog prisutnih oteklina, ništa više.

Mamina transformacija: pre i posle sekundarne rinoplastike sa totalnom rekonstrukcijom i transplatacijom hrskavice

Mama sa druge strane je imala malo težu noć zbog zahtevnije operacije, ali nakon što je primila dve doze tableta za bolove i smirenje noć je prošla relativno mirno i oboje smo bili znatiželjni da vidimo kako izgledamo, razlika je bila u tome što sam ja imao telefon pa sam mogao da se “ogledam” dok je mama bila poprilično nestrpljiva jer nije imala ništa pri ruci što bi joj omogućilo da se ogleda.

Mama je imala teži oporavak jer je njena operacija bila zahtevna pošto je rađena sekundarna rinoplastika sa potpunom rekonstrukcijom nosa i transplatacije hrskavice u vidu grafta. Presađeno je 7 graftova hrskavice gde je zbog količine hrskavice materijal uziman ispod grudi.

Pošto sam ja bio operisan ujutru, sestre su u večernjim satima došle do mene da me obaveste da je vreme za jednu malu šetnju. Priznajem, bio sam uplašen jer sam osećao blage bolove i nelagodnost zbog otečenog lica, ali uz savete sestara Marko se ostavio telefona i snimanja pa krenuo u šetnju po klinici.

Ja sam od onih pacijenata koji su ekstremno poslušni i imaju poneko pitanje i hiljadu potpitanja. Ozbiljno sam shvatio zadatak da ne gledam u zemlju, već da glavu držim pravo sve vreme i ta prva šetnja prošla je u najboljem mogućem redu.

Moja mama je kasnije išla u šetnju, u ranim jutarnjim časovima, imala je osećaj mučnine, ali lekovi su pomogli da prebrodi sve to!

4 dana nakon operacije

OPORAVAK

Kako protiče period oporavka nakon rinoplastike? Oporavak je individualna stvar i zavisi od težine zahvata, ja vam mogu preneti samo moje iskustvo. Mi smo proveli jednu noć u bolnici i vratili smo se u hotel. Masku na nosu nosili smo 7 dana. Moja mama je imala dodatne flastere zbog rekonstrukcije nosa koje sam joj ja skinuo nakon 7 dana.

Tokom nošenja maske na nosu koja sve do skidanja iste dobijate instrukcije i određene lekove koje vam pomažu da smanjite bolove pri otoku sluznica i lica, antibiotike i druga pomoćna medicinska sredstva.

Dan 7: Skidanje maske i slikanje rezultata

Otoci i modrice, kako izaći sa tim “posetiocima” na kraj? Otoci i modrice su najčešći gosti nakon operacije nosa sa kojima ćete se družiti neko vreme. Postoje razni saveti i trikovi koji vam mogu pomoći da ublažite otoke i modrice uz pomoć lekova i ledenih obloga. Vremenom sve dođe na svoje, samo je potrebno biti strpljiv.

Jedna slika sa našim doktorom

Operacija nosa je veoma delikatna hirurška intervencija koja ima veliki zdrastveni i estetski značaj. Devijacija nosne pregrade može biti veliki zdrastveni problem i otežano disanje može umanjiti kvalitet života. Sa druge strane estetski aspekt rinoplastike je bitan jer vraća samopouzdanje i čovek se oseća bolje kada vidi bolju verziju sebe u ogledalu.

Kada se odlučite na ovu vrstu intervencije veoma je važno da pronađete pravog doktora koji će razumeti vaše želje i potrebe.

Ovim putem bih želeo da se zahvalim Arpanu Medical grupi i Dr Serkan Ajgin klinici na ovom izuzetnom iskustvu i bilo mi je veliko zadovoljstvo da posetim Istanbul i promenim sebe. Takođe, posebnu zahvalnost dugujem avio kompaniji Air Montenegro koja je učinila moju avanturu nezaboravnom i nadam se da ću ponovo pakovati kofere za neke nove avanuture i uspomene koje ću pamtiti!

Dragi moji čitaoci, došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Turske koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Air Montenegra i Arpanu Medical Grupe, partnera koji su omogućili da vam prenesem svoje utiske o medicinskom turizmu u Turskoj.

Slika nakon 8 dana od hirurške intervencije nosa

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem odgovarajuće partnere mojih projekata koji omogućuju da otkrijem neke nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim čari Istanbula.

Kako se vama dopala ova moja današnja priča? Da li ste nekad možda razmišljali da promenite nešto na sebi i da učinite nešto posebno za sebe? Plastična hirurgije nije tabu tema i ljudi bi trebali da malo više pričaju o ovoj vrsti intervencija i treba biti obazriv i paziti kome poklanjate svoje poverenje i brigu o vašem telu.

Ako se odlučite da učinite nešto za sebe i pomognete sebi, slobodno kontakirajte Arpanu Medical koji će vam pomoći da ispunite vaše želje i da osetite jedno jedinstveno iskustvo i uverite se zašto su turski lekari najbolji u Evropi, a možda i u svetu!

5 nedelja nakon operacije nosa – frontalni prikaz
5 nedelja nakon intervencije nosa – prikaz nosa iz profila

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa novom pričom!

S ljubavlju iz Beograda,

Mr.M

6 nedelja nakon operacije nosa

Ovaj post je sponzorisan od strane nacionalne avio kompanije Air Montenegro, kao i Dr Serkan Ajgin i Arpanu Medical Grupe. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih usluga.

SHARE THIS POST

Drugo pismo iz Londona: Nije vetar, nije kiša…

Avanture Lifestyle Priče iz života Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nisam vam pisao skoro mesec dana i moram priznati da mi je ovo piskaranje tekstova nedostajalo. Pre nego što počnem sa današnji postom želeo bih da iskoristim priliku da vam se izvinim zbog neočekivane pauze zbog zdrastvenih problema i putovanja na kojima sam se dodatno “istrošio” pa nisam ni uspeo da ozdravim. Mesec dana skoro imam prehladu koju nisam uspeo da savladam jer sam bio aktivan, umesto da sedim lepo kod svoje kuće, lečim se i pijem neke tople napitke… Dobro, na kraju nikad se ne zna zašto je to dobro!

Mnogi od vas su mi pisali na društvenim mrežama i na mejlu kada ću objaviti nove postove i zašto me nema na blogu? Svi vi koji pratite moj rad znate koliko ja volim svoj blog, ali ponekad se dogode neke neočekivane situacije i ne mogu sve da postignem odjednom. Obećavam da ćemo se ovog meseca više družiti, a verujte mi da je ova pauza na blogu možda i dobra jer vas očekuju nove zanimljive destinacije.

Zašto sam se razboleo? Zato što sam u proteklih mesec dana osetio kako izgleda kada se spoje sva 4 godišnja doba i verujte mi da to uopšte nije dobro! Turska, Rusija i Engleska totalno tri različite klime, vremenske zone da je sasvim normalno da ako ste bolesni krenuli u jednu ovakvu avanturu da možete samo da se molite Bogu da se ne vratite još bolesniji… Što se meni naravno i dogodilo zato mi je sad tokom pisanja ovog teksta najbolji drugari kapi za nos, maramice i čaj od nara. Divno!

London je bio poslednja destinacija na ovom mom “krstarenju” Evropom, sigurno se pitate zašto nisam krenuo hronološkim redom kao i svaki normalni bloger… Mislim da je pobedila ta malo veća ljubav prema engleskoj prestonici koju sam imao prilike da posetim u januaru ove godine i znao sam da ću ponovo doći ove godine, ali nisam znao tačno kada, ali kao što vidite to se dogodilo posle dva meseca.

Ovaj put sam imao nešto malo više vremena, čitava 3 dana i verujte mi kada ste bolesni to vam izgleda kao večnost. Najgore stvar koja može da vam se dogodi na putovanju je da se RAZBOLITE! Najveća je šteta leži u tome što ste vi došli da uživate i da otkrivate nešto novo, ali vaš organizam očigledno ima neke druge planove za vas… Na kraju, moja želja je pobedila pa sam noću jadikovao u sobi, a preko dana bio jedan pravi “usporeni” avanturista.

Kada putujete, da li volite da u vaš raspored “upadne” i nedelja ili volite da izbegnete to? Obično ljudi kada planiraju putovanja se trude da ona budu od srede do nedelje ili od četvrtka do nedelje, prosto da bi imali malo vremena da dođu sebi i da se spreme za novu radnu nedelju. U mom slučaju, kada mi mogućnosti dozvole ja volim da provedem i tu famoznu nedelju na nekoj destinaciji.

Naravno nekom to nije uopšte zanimljivo, metropola kao što je London njegovo centralno jezgro nedeljom je skoro pa prazno jer su se većinom svi sjatili na periferiju na neki mini vašar, odlično to znam jer pravi Britanci obožavaju da svoje slobodno vreme provode na mini sajmovima, vašarima koji su vezani za sam životni stil (hrana, slatkiši, čajevi i ostale đakonije).

Ja sam ovu nedelju proveo na ulicama u srcu Londona jer volim da vidim lepe stvari, bez obzira što u 90% slučajeva nemam finansijskih mogućnosti da ispratim te trendove, ali uvek volim da vidim lepe stvari i da dobijem neku inspiraciju. Meni je nedelja najomiljeniji dan u Londonu jer imam sve ulice samo za sebe, nema gužve i mogu lepo na miru da razgledam izloge…

London je grad koji je poznat po svojoj klimi kišnog grada i da ćeš pre imati šansu da vidiš Kraljicu na ulici kako kupuje hleb nego lep i sunčan dan. London kao grad je prelep i meni lično ne smeta kada je hladno, kišovito pa čak i maglovito jer u Londonu uvek nešto možeš lepo videti. Jedino što ne volim je ta njihova opterećenost renoviranjem zdanja, pa svaki put kada posetim London uvek, ali bukvalno uvek zateknem neki simbol Londona da je pokriven jer se renovira, kao što možete videti na slici iznad… Hvala Bogu pa Nemci ne vole toliko da renoviraju, inače bih poludeo…

Na slici iznad možete videti najposećenije mesto u Londonu, ko nije bio u Londonu ima osećaj da je Pikadili trg toliko veliki i da podseća malo na Njujork, ali posle te iste osobe dođu u London i shvate da je to jedna velika zabluda i da je Pikadili tako mali trg, ali to ne znači da on nije lep već da nekada ne treba slepo verovati slikama jer se posle možete razočarati.

Da se sad malo vratim na početak ove moje martovske putešestvije koja je krenula sa putovanjem u Tursku gde sam imao priliku da sarađujem sa svetskom avio-kompanijom Turkish Airlines gde sam imao priliku da se upoznam sa Istočnom Turskom, da se još jednom provozam vozom nakon avanture u Indiji i to sa čuvenim vozom u Turskoj koji je dobio epitet “Turski Orient Express” – Dogu Ekspresi, odem na zimovanje i upoznam nove kolege i prijatelje sa Balkana i Istočne Evrope. Nakon te avanture posle u Rusiji, pa kao što vidite Turkish Airlines me je pratio. Jedva čekam da podelim sa svima vama moje utiske iz Turske!

Dobro, dobro znao da sam opet po ko zna koji put otišao predaleko, ali šta da radim kada sam takav! Ovaj deo Londona obožavam jer znam da se približavam mojoj najomiljenijoj zgradi u Londonu koja se nalazi u Regent ulici na broju 121… Da to je najveća Burberry radnja, od milošte volim da kažem najveća Burberry robna kuća na svetu!

Najpoznatiji engleski brend Burberry je svojom klasikom osvojio svet, ali je postao sinonim za celu Englesku i Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte. Modna priča koja traje više od 150 godina i dalje nastavlja da intrigira svetsku populaciju. Zato su pre par godina otvorili jedinstvenu prodavnicu Regent 121 u kojoj se može pronaći bukvalno sve iz bogate ponude modnog brenda Burberry. Svaki put kada posetim ovu prodavnicu, moje srce zaigra i prosto hoće da iskoči jer bi volelo da sve ponese kući, ali naravno tu dolazimo do one realne granice jave i sna gde shvatiš da ako uspeš i jednu stvar da kupiš, ponećeš sa sobom i jedan deo Engleske.

Što se mene tiče mene bi mogli da zatvore ovde da spavam ne bih se uopšte bunio, mislim da ne bih uopšte spavao i da bih oboleo od hronične nesanice zbog ovako lepih stvari… Mislim da kompanija Burberry bi trebala da razmotri moj predlog da budem deo “živog” inventara njihove modne porodice i da bi to za mene bio moj srećan kraj! Što bi rekla moja sestra, kako ja zamišljam srećan život: “Rodi me majko srećnog pa me u Burberry zaključaj!”. Nije daleko od istine! 🙂

 

Tokom ove posete Londonu, pomislio sam bar milion puta: “Bože, zašto onaj moj nesrećni fotograf ne izvadi vizu za Britaniju!”. Sve to zbog ovih polupraznih ulica koje bi bile idealne za slikanje, ali nije imao ko da me slika. Sa druge strane, kako sam bio bolestan možda bar sam malo sakrio kako trenutno loše izgledam zbog umora i iscrpljenosti.

Slika koju vidite iznad je nastala iz potrebe da ja pokušam da slikam gospodina kojeg možete videti sa druge strane u crvenoj jakni jer mi se mnogo dopala jakna i bio sam ubeđen da je to ista crvena jakna koju sam video prethodnog dana na rasprodaji u robnoj kući, ali nije bilo mog broja… Naravno kad je bila snižena 70% i kad sam veliki baksuz, ali bar je ova slika na kraju ispala fantastično! Kao što sam rekao na početku ovog posta: “Nikad ne znaš, zašto je to dobro!”.

Ovo zdanje koje se zove Kuća Slobode (eng: Liberty House) će mi zauvek ostati u mom sećanju kada sam jednom prilikom bio sa drugaricom u Londonu i kada smo se našli u blizini ove neobične robne kuće ja sam rekao da bi bilo dobro da proverimo da slučajno nema tamo jakne od brenda koji je tad bio na nekom velikom sniženju, ona je onako zgroženo i uzbuđeno odgovorila: “Marko, kako možeš da tražiš jaknu u muzeju, vidiš da je to kuća u čuvenom tudorskom stilu?! Ti si poludeo!”. Par minuta kasnije uverila se da je to jedna neobična robna kuća pa nije htela da priča sa mnom par sati jer je bilo sramota. 😀

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u aprilu ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas još jednom malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Lifestyle Moda Outfit Post Priče iz života 6 Comments

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Lifestyle Moda Outfit Post Priče iz života Saveti 5 Comments

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST

Jedna poruka može promeniti sve…

Lifestyle Moda Outfit Post Priče iz života 6 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Konačno je lepo vreme posetilo i ovu našu Srbiju. Hladnoća je prisutna, ali kada su tu sunčevi zraci onda je malkice lakše. Iskreno se nadam da vam je ovo lepo vreme izmamilo osmeh na lice i da ste iskoristili za neke zanimljive aktivnosti. Došlo je vreme da po ko zna koji put pričamo o važnosti pozitivne energije, kako se pripremiti za novu sezonu. Nadam se da niste kao ja i da ste bar uspeli da promenite garderobu u ormanu. Jesen je uveliko stigla i moramo se potruditi, teška srca, ali što se mora nije teško da spakujemo letnju garderobu i iznesemo neke svoje omiljene jesenje komade.

 

 

Dobro, moram ovde prekinuti sa praktičnim savetima, ali obećavam da ću napisati novi post kako se pravilno odložiti staru garderobu. Dosta vas me je to pitalo putem mejla i društvenih mreža pošto se nakon nekog vremena u vašem oranu pojave nezvani gosti – moljci. Toj temi ću posvetiti pažnju tokom ovog meseca, obećavam!

Slike za ovaj post su nastale sasvim neočekivano krajem septembra, ali sam odlučio da to objavim baš 1. Oktobra i da se ovim postom oprostim od letnje sezone. Nema više kratkih rukava za ovu godinu, moramo da sačekamo maj sledeće godine i da opet uživamo u čaroliji majica kratkih rukava.

Dobro se sećam da su ove slike nastale 19. septembra, sreda znam jer je to bio naporan dan te nedelje zbog silnih obaveza koje sam imao. Pošto uvek sa sobom nosim ranac i kompjuter jer želim da iskoristim svoje pauze na najbolji mogući način, nekad se dogodi da budem veoma produktivan i da mi prosto inspiracija “proradi” da uspem da napišem tekst za novi post.

 

 

Taj dan sam imao 3 važne obaveze i određene “rupice” u vremenu koje mogu da iskoristim za odmor i relaksaciju – pisanje novih tekstova. Napisao sam par tekstova koje sam trebao da pošaljem svojim klijentima i mislio sam da je gotovo za danas, međutim… Pre nego što sam rešio da završim sa svojim čokoladnim napitkom hteo sam po poslednji put da osvežim svoje mejl sanduče. Novo obavešenje – Imate 1 novu poruku, pomislio sam opet mi sigurno neki brend šalje da je izašla nova kolekcija i ja hoću da se pojedem živ jer nemam pare da kupim sve što tamo vidim…

Prevario sam se! Naslov je bio: “Mr.M da li si spreman za novi Festival kupovine?”, dobro video sam po zaglavlju mejla da je u pitanju outlet iz McArthurGlen grupe outleta koji se nalazi u blizini Venecije. Onda mi je palo na pamet da sam sigurno bio u nekoj njihovoj bazi kupaca jer sam sigurno ostavio moj mejl prilikom neke kupovine. Pošto sam imao vremena otvorim poruku i nakon teksta vidim pozivnicu, avionsku kartu i vaučer za hotel. Ja i dalje ne verujem… Čitam ponovo tekst i tek onda shvatam da sam izabran da budem ambasador Festivala kupovine u Noventa Di Piave outletu. Moram priznati da je to velika čast i da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio svoj dolazak.

 

 

Nije prošlo ni 2 minuta, uzeo sam telefon i pozvao svog fotografa podelim sa nekim ove divne vesti. Samo je usledilo kratko pitanje: “Gde si? Hoćeš da se slikaš?!”. Za desetak minuta došao je i moj fotograf i slike za ovaj post smo uradili veoma brzo jer sam shvatio da za manje od pola sata imam sastanak koji može promeniti dosta stvari u mom blogerskom životu. Slike su ispale fenomenalno, moja neopisiva radost i sreća se može primetiti na skoro svim slikama na blogu, ali ovaj dan je bio poseban.

To je bio jedan uzbudljiv dan u Septembru, koji ću zasigurno pamtiti dugo. Sastanci su prošli, nove saradnje su ugovorene i mali Marko će i ovu zimu provesti aktivno sa nekim novim pričama…

 

 

Nekada je potrebno samo malo verovati u sebe, svoj rad i truditi se maksimalno da se sve realizuje po nekom planu. Vera, nada i moć pozitivnog razmišljanja će uraditi svoj deo posla, ali i karte koje nam sudbina sprema iz nekog svog špila će nas staviti na test istrajnosti. Nije uzalud ona izreka: “Na muci se poznaju junaci!”. To je jedna velika istina…

Treba uvek verovati u sebe i ono što radiš jer ako nema te pokretačke snage, sve je uzalud. Ma koliko god vaša ideja bila neizvodljiva i suluda, to je vaša ideja i moj savet je da budete istrajni do samog kraja. Ako ne probate nećete nikada znati, a one priče šta bi bilo, kad bi bilo su nepotrebne. Budite pisac svog romana koji se zove život i nemojte da zalazite u tuđe živote samo da biste bili nekom smetnja. Ako ne želite nekom da pomognete, to ne znači da niste dobar čovek nego jednostavno to ne želite, sve je za ljude. Živi svoj život i pusti druge da žive, pomozi ako možeš, ne sputavaj jer je život karma i sve se na kraju vraća…

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Massimo Dutti

Mokasine: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog našeg Beograda? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Na samom kraju ovog posta hteo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Apple Deutschland koji su me obradovali ovim divnim MacBook Pro novim računarom koji mi pomaže u svakodnevnom radu kako bih mogao nesmetano raditi na svom blogu. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Inditex Grupe , kompanije Tod’s Group s.p.a. i kompanije Apple Deutschland.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji 2

Lifestyle Priče iz života 9 Comments

Pozdrav! Juče sam dobio mail sa pitanjem kada će biti objavljen nastavak moje verzije Ane Karenjine… Moram priznati da sam zbog obveza zaboravio na post i da nije bilo tog maila ne bih ni shvatio da je danas tačno dva meseca prošlo od prvog dela priče. Ko nije pročitao prvi deo – LINK. Verujte mi da je to potrebno, da biste mogli razumeti celu priču. Da ne dužim više mislim da je najbolje da krenem!

“Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

“Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

“Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

Nastavak sledi…

 

 

Ana je shvatila da je Aleksa nešto više od vojnika, samo sebi još nije mogla to da prizna.

“Da li ste spremne da krenemo? Kola su mi ispred.”

– “Da, da naravno.” (Ana je i dalje negde daleko u svojim mislima)

Ani je svakako bila potrebna pomoć pri nošenju prtljaga pošto je smatrala da je za duži boravak u Beogradu potrebno poneti sve sa sobom. Netremice je gledala Aleksu dok je nosio njene kofere, majka je ipak mogla sama da ponese svoje kofere…

Iza ugla je zasijao novi model mercedesa, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim ipak kožna sedišta nisu tako demode kao što se mislilo.

“Mama, da li je u redu da prvo tebe odvezem do stana pa da…”

– “Ako baš mora!” (uvređeno odgovara majka)

“Odlično!”

Ana je bila malo postiđena, ali i srećna na neki neobični način posle toliko vremena. Majka je napustila kola i krenula put stana. Na radiju je išla pesma “javi se, javi se što ne bi, što ne bi meni se dopalo…”… Ani trenutno nisu bile potrebne te reči…

“Prvi put si u Beogradu?” (upita Aleksa zavodljivo sa dosta samopouzdanja)

– “Ne, par puta sam bila do sad”

“Da li ovde treba da skrenem?”

– “Da možeš i tu, ali će nam biti duži put…” (zamišljeno odgovara Ana)

“Imam ja vremena i za bacanje, ne brini se ti za to” (odgovara Aleksa uverljivo, sa osmehom)

– “Nisam ja od onih koje traže provod, ja sam udata žena imam sina!”

“Ne vidim ti burmu na ruci… Da ti slučajno nije negde ispala usput?”

– “Burma je po tebi znak neke sreće? Nisi moj tip, možeš samo da sanjaš!” (ljutito, ali sa dozom straha u glasu odgovara Ana)

“Da li je ovo ta ulica?”

– “Jeste, ovde me ostavi! Hvala na vožnji”

“Mislim da ovde nije pametno…”

– “Ovde je sasvim dobro zaustavi auto!”

Aleksa je zaustavio auto. Ana je zalupila vrata i sama počela da iznosi svoje kofere iz automobila odbijajući svaku vrstu pomoći. On nije puno insistirao, ubrzo je otišao, a Ana je sama rešila da bude heroj svog dana i po prvi put u životu sama izabere svoj put.

Senjak, deo Beograda gde svaka bogata srećna porodica liči jedna na drugu, a one siromašne su nesrećne na svoj način… Jedan običan dan na Senjaku, samo iz kuće porodice Obradović se čula jedna sasvim obična porodična drama Steve Obradovića i njegove supruge Dare.

“Ti si mene našao da varaš i to sa bebisiterkom st#ko jedna! Sve sam ti dala!”

– “To je bila samo jedna noć… Dobro možda par… dobro šema koja je duže trajala, ali ja sam voleo samo tebe veruj mi!”

“Marš! Neću više da čujem za tebe kupi svoje prnje pa pravo u Novi Sad kod one tvoje sestre!”

– “Nemoj nju da mi…” Ugledao je svoju sestru Anu i nije mogao da nastavi rečenicu…

 

Ana je ostavila svoje kofere i pritrčala bratu.

“Opet ista priča?”

– “Ne pitaj me ništa, ova je još na lekovima!”

“E moj Stevo nećeš se ti nikad promeniti!”

– “Daj spašavaj ako Boga znaš!” sa sklopljenim rukama i očima punim suza Steva preklinje Anu za pomoć.

“Šta je snajka, jel ti to opet nešto na moj račun?”

– “Nosite se i ti i tvoj brat u … da vas moje oči više ne vide! Ceo kraj mi se smeje!”

“Hoćeš lepog muža moraš nešto i da pretrpiš lepa moja Darinka…”

– “To ti kaži onom svom uštogljenom matorcu meni te priče nemoj da prodaješ!”

 

Situacija se malo smirila, predstava se završila, pa je Steva našao način da bar uđe sa sestrom u kuću za poslugu dok se bitka na glavnom ratištu ne smiri… Naučio je on već na to. Ana mu je pomogla da skupi svoje stvari. Polako pada noć nad Beogradom…

 

 

Jutro, doručak koji ne može da prođe bez svađe je bio dovoljan razlog da Ana obuče neke svoje nove krpice i krene u pohod na Beograd. Knez Mihailova je bila odlična tačka za početak novog dana. Blještavi izlozi, gužva, klasika… Malo je sela da odmori i popije kafu u prestoničkom kafiću. Ana nije navikla kao beogradske devojke koje imaju običaj da piju jednu kafu tri sata, ona je bila brza: uđe, popije kafu, izađe i kraj. Anina lepota je prosto mamila poglede tipova iz kraja, ali Ana nije bila iz te priče. Njoj je nešto falilo nešto u životu, ali pored supruga i sina nije imala puno vremena, a ni prilika da preispita sebe i svoje želje.

Pijuckanje kafe i razmišljanje o životu je prekinuo poziv od brata.

“Hej, gde si?”

– “U Knezu sam pijem kafu.”

“Odlično! Dobio sam poziv za rođendan one male Kaće, sad mala puni 18, ova moja je malo popustila ipak je rođendan! Hoćeš sa nama?”

– “Ne znam, nisam sigurna matora sam ja za takve žurke…”

“Kako hoćeš, da znaš da će biti pića i peva Aca Lukas platili njeni, veruj mi biće ludnica!”

– “Razmisliću! (Ako peva Ličnu Kartu možda dođem… e to je bila pesma!) razmišljala je Ana.

Ana je nastavila svoju šetnju.  Videla jednu lepu crnu haljinu u izlogu Zare…

Zašto da ne život je jedan, treba ipak otići na žurku. Noć je pala, Ana se lepo sredila, nešto novo, nešto staro i rešila je po prvi put da stavi crveni ruž, možda joj se život promeni na bolje…

Dedinje, igralište bogatih. Večeras se zna da mala Kaća slavi 18ti i njeni roditelji su se potrudili da to zna i ceo kraj jer je grad već bio pozvan na najbolju žurku u gradu. Ana je žalila sve te golišave devojčice, ali njenoj sreći nije bilo kraja kada je ugledala NJEGA. Visok, doteran, sređen čeka prvu koja se napije, ali Ana je već bila gotova, bez kapi alkohola.

Lukas peva svoj dobro poznati repertoar, došlo je vreme i za neke sporije pesme. Nije bilo puno ljudi, alkohol je učinio svoje tako da je Ana mogla nesmetano da uživa, kao i mala Kaća koja je poželela u tom trenutku svoju pravu rođendansku želju: Sa nešto pregazi Anu! Misli da će na taj način rešiti sve svoje tinejdžerske probleme.

 

Balada je učinila svoje, Aleksa je pokušao da poljubi Anu. Ana nije bila spremna za to, htela je samo da izađe na svež vazduh. Ovo je bila teška noć za dve žene: Ana se gubila u ljubavnom ponoru, mala Kaća u svom besu prema Ani. Ovaj trougao neće biti nimalo lak…

Ana je istrčala napolje, počela je da se plaši svojih postupaka, otišla je predaleko. Aleksa je krenuo za njom.

“Ana čekaj!”

Ana je isrčala na terasu i nervozno se držala za ogradu terase.

“Ja ovo ne mogu, ne mogu!”

– “Da li si dobro?”

“Ne, ne nisam dobro, kako mogu da budem dobro! Idi!”

– “To je bio samo poljubac, biće toga i još mnogo više ako želiš…”

“To ti želiš! Meni to ne treba! Ja sam srećno uda...” (Aleksa je prekinuo i poljubio, Ana je na kratko uživala, usledio je šamar.)

“Ja idem i ne želim više da te vidim u životu!” (Ana je to izgovorila u afektu besa i napušta zabavu.)

Ana je usput i shvatila da Zarina haljina i nije baš pogodna za ljubavne afere, većina šljokica je otpalo, a još nije došla ni prva rata na naplatu od banke Inteze. Živote lutalico…

Noć je osvojila Beograd, nove mlade nade su krenule u pohod na splavove, novokomponovani hitovi trešte na lokalnim splavovima… Jedna Ana je svoje srce skupljala po putu.

Novi dan donosi nove izazove, telefon zvoni… Nepoznat broj…

 

Nastaviće se.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji

Lifestyle Priče iz života 13 Comments

Ćao svima! Dobio sam dosta poruka od vas da želite da se vratim piskaranju priča. Našao sam slobodnog vremena, dobio inspiraciju… Pa neću da vas razočaram! Sad je opet glavna tema ta čuvena Ana Karenjina. Ona je oduvek našim gimnazijalcima bila kamen spoticanja. Neki đaci je vole, neki ne, ali niko nije ostao ravnodušan. Možete vi Anu osuđivati, možete je veličati ali morate joj priznati jedno: Bila je moderna žena svog doba! Mogu ja sad o tome još polemisati, ali da li ste se nekad zapitali kako bi Ana izgledala u Srbiji? Niste?! Pa vi onda niste revolucionari! Možda vam se dopadne moje viđenje.

 

 

Ana može da prođe kao poprilično kul ime u Srbiji, samo je malo ono gospođa Karenjina koči… mnogo je to egzotično za Balkan, verovatno bi se prezivala Kovačević. Da, to je to! Ana Kovačević bi pretpostavljam živela u Novom Sadu na nekoj fensi periferiji sa mužem koji može i otac da joj bude, ali dobro to nije danas ništa novo. Imaju sina Stevu… I šta to je to? Dobro za sad zvuči sasvim ok, tipična srpska porodica. Dobro možda će se malčice razlikovati jer imaju para k’o salate i trospratnicu sa lavovima na kapiji, ali priča za sad ide po svim pravilima na Balkanu: rodila si se, nešto si malo proživela mladost kod svojih, udala si se, dobila si dete i sediš kući. Dobro, sediš kući, čuvaš dete, nekad uspeš da pobegneš do kafića i to je čitava zabava… E da, zaboravio sam sigurno bi išla u kupovinu i na masaže, ipak lepota se mora negovati. Sve je to super, dok je ne pozove brat da mu spašava brak jer neće da daje polovinu pri razvodu, ali sa druge strane zabava sa dadiljom nije tako loša stvar…

 

 

Dokaz da krv nije voda, Ana se zaputi u Beograd, jedva čeka da vidi šta ima tamo pošto joj je kuće preko glave. Razmišlja se da li je bolje autobusom ili vozom do Beograda, ali pobedio je voz! Akcija povratna karta za samo 500 dinara, zabava zagarantovana! Pošto se nadala da će u Beogradu zadržati duže ponela je sve što je imala iz ormara da joj se nađe, uzela neke pare što je štekala za ne daj Bože i zaputila se u taj čuveni Beli grad. Posle gurkanja u vozu, dok je našla svoje sedište i lepo se smestila, nenadano je započela priču sa jednom starija gospođa, koja je svojim parfemom ugušila ostale putnike, pa je rešila da to upotpuni i svojom pričom o Vučiću i povećanju penzija. Od silnih informacija, Anu je zabolela! Završivši priču o politici, ostatak vremena do Beograda gospođa je iskoristila da ispromoviše samo jednu stvar – svog sina. Samac, zgodan, general i pun love, ali ne može da nađe pravu koja bi ga iskreno volela. Da li je to ona videla u Ani pravu?

 

 

Beograd… Ana je bila srećna kad je videla da je prošla Batajnicu, jer je znala da se bliži njenom isčekivanju kraj! Voz je stao, nije se digla para kao u filmovima, ali prašine je ipak bilo malo. Ana je pomogla gospođi da iznese svoje kofere i želela da što pre ugleda svog brata. Međutim sapliće se na stepenik. Oseća čvrst stisak ruke i uspeva da ne padne. Sva u čudu, pomalo postiđena što se to njoj dešava, ugleda lice prelepog muškarca…

 

“Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

“Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

“Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

 

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

 

Priča se natavlja…

 

 

 

 

SHARE THIS POST