Posts in Lifestyle

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji

Ćao svima! Dobio sam dosta poruka od vas da želite da se vratim piskaranju priča. Našao sam slobodnog vremena, dobio inspiraciju… Pa neću da vas razočaram! Sad je opet glavna tema ta čuvena Ana Karenjina. Ona je oduvek našim gimnazijalcima bila kamen spoticanja. Neki đaci je vole, neki ne, ali niko nije ostao ravnodušan. Možete vi Anu osuđivati, možete je veličati ali morate joj priznati jedno: Bila je moderna žena svog doba! Mogu ja sad o tome još polemisati, ali da li ste se nekad zapitali kako bi Ana izgledala u Srbiji? Niste?! Pa vi onda niste revolucionari! Možda vam se dopadne moje viđenje.

 

 

Ana može da prođe kao poprilično kul ime u Srbiji, samo je malo ono gospođa Karenjina koči… mnogo je to egzotično za Balkan, verovatno bi se prezivala Kovačević. Da, to je to! Ana Kovačević bi pretpostavljam živela u Novom Sadu na nekoj fensi periferiji sa mužem koji može i otac da joj bude, ali dobro to nije danas ništa novo. Imaju sina Stevu… I šta to je to? Dobro za sad zvuči sasvim ok, tipična srpska porodica. Dobro možda će se malčice razlikovati jer imaju para k’o salate i trospratnicu sa lavovima na kapiji, ali priča za sad ide po svim pravilima na Balkanu: rodila si se, nešto si malo proživela mladost kod svojih, udala si se, dobila si dete i sediš kući. Dobro, sediš kući, čuvaš dete, nekad uspeš da pobegneš do kafića i to je čitava zabava… E da, zaboravio sam sigurno bi išla u kupovinu i na masaže, ipak lepota se mora negovati. Sve je to super, dok je ne pozove brat da mu spašava brak jer neće da daje polovinu pri razvodu, ali sa druge strane zabava sa dadiljom nije tako loša stvar…

 

 

Dokaz da krv nije voda, Ana se zaputi u Beograd, jedva čeka da vidi šta ima tamo pošto joj je kuće preko glave. Razmišlja se da li je bolje autobusom ili vozom do Beograda, ali pobedio je voz! Akcija povratna karta za samo 500 dinara, zabava zagarantovana! Pošto se nadala da će u Beogradu zadržati duže ponela je sve što je imala iz ormara da joj se nađe, uzela neke pare što je štekala za ne daj Bože i zaputila se u taj čuveni Beli grad. Posle gurkanja u vozu, dok je našla svoje sedište i lepo se smestila, nenadano je započela priču sa jednom starija gospođa, koja je svojim parfemom ugušila ostale putnike, pa je rešila da to upotpuni i svojom pričom o Vučiću i povećanju penzija. Od silnih informacija, Anu je zabolela! Završivši priču o politici, ostatak vremena do Beograda gospođa je iskoristila da ispromoviše samo jednu stvar – svog sina. Samac, zgodan, general i pun love, ali ne može da nađe pravu koja bi ga iskreno volela. Da li je to ona videla u Ani pravu?

 

 

Beograd… Ana je bila srećna kad je videla da je prošla Batajnicu, jer je znala da se bliži njenom isčekivanju kraj! Voz je stao, nije se digla para kao u filmovima, ali prašine je ipak bilo malo. Ana je pomogla gospođi da iznese svoje kofere i želela da što pre ugleda svog brata. Međutim sapliće se na stepenik. Oseća čvrst stisak ruke i uspeva da ne padne. Sva u čudu, pomalo postiđena što se to njoj dešava, ugleda lice prelepog muškarca…

 

Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

 

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

 

Priča se natavlja…

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Nemaš stila, nemaš ukusa… Ne brini, preživećeš!

Ćao svima!

Od samog početka rada na mom blogu, ja sam dobijao pitanja tipa: “Da li imam stila? Da li imam ukusa? Da li sam u trendu?” I svaki put sam se trudio da ljudima objasnim da su ta pitanja i više nego suvišna i da svako od nas ima nešto u sebi što poručuje DA! Ja imam stila… DA! Ja imam ukusa…

Zašto je ljudima potrebno da ih neko ocenjuje? Da li je to nedostatak vere u sebe i svoje izbore ili je to pak samo način da se traži nečija podrška ili odobrenje?

Ja sam od onih osoba koje se trude da uvek prvo vide pozitivne strane, ako kojim slučajem postoje i negativne, nekako to uputim kao sugestiju, a ne da izigravam strašnog “fešn” sudiju koji će se osećati bolje ako nekog kazni… Ljudi imaju dosta lošu predstavu o tome ko su ustvari blogeri, i šta je naše zanimanje i da nije sve tako divno i ružičasto u našem svetu i da ne padaju tek tako stvari sa neba i da te svi zovu da nosiš njihove krpice i da izigravaš modnu ikonu… Odmah ću vam reći da to nije tako!

 

 

Blogeri su pre svega ljudi, obični ljudi, koji rade i obavljaju sve poslove kao i sav normalan svet, i svoje slobodno vreme (ako nemaju decu ili neke druge bitnije obaveze) usmere na svoj blog. Zar je to loše? Neko ko radi od 9 do 5 i posle napornog dana na poslu, i ko zna kakve je sve probleme imao na poslu i posle svega toga ima bar koliko toliko pozitivne energije u sebi da radi na svom blogu i da se nekako opusti…

Naravno postoje i mladji ljudi poput učenika i studenata koji imaju više slobodnog vremena, pa pokušavaju da od sebe izgrade nešto. Da li je to loše? Ako je vaš odgovor da, onda stvarno treba da se zapitate gde je nestalo ono malo dete u vama, koje je sanjarilo i samo traži da ga neko razume.Malo sam skrenuo sa teme, ali temu o blogerima ću se potruditi da obradim više sledeći put… Ja iskreno više volim pitanja: “Šta je moda/stil ili ….?” jer tada su ljudi spremni da nauče nešto više, i da čuju neko dodatno mišljenje.

Zapamtite da niko od nas nije savršen, pa i meni se dogodilo mali milion puta da se možda nisam obukao kako treba, ali ja sam sebi bio i više nego dobar…

Ukus je nešto sa čim se rađaš, i svako ga ima! Stil je nešto što se može promeniti, pa sigurno i više puta za vreme jedne sezone, da ne pričam za dalje. Svi smo mi modne ikone na svoj način i bitnije je znati kako nositi nešto i prosto da naučite da verujete sebi, jer je to najbolje oružje za dalje borbe, to je potrebno i za druge stvari u životu.

 

Znam koliko je lepo čitati sve te modne magazine i videti sve te lepe stvari, ali nekad magazini u svetu umeju da i više nego što je potrebno “bombarduju” brendiranim stvarima i onda se prosečan muškarac ili prosečna devojka/žena ubedači što ona nema dovoljno novca da kupi neku skupu stvar, kod muškaraca je to većinom skupo Hugo Boss odelo, ili neki dobar sat, dok je to kod žena neprevaziđena Chanel torba, i retko koji magazin (stvarno čast izuzecima) da neku jeftiniju alternativu. Kod nas u Srbiji je možda malo bolja situacija, jer su naši editori svesni da je prosečna plata oko 300 evra (iskreno ja sam čuo i da je 250 evra) i svojim čitaocima daju jeftinija rešenja kako mogu da “iskopiraju” nečiju modnu kombinaciju i da nešto slično mogu pronaći u nekim našim domaćim modnim kućama poput: Mone. Legend-a ili AMC (Afrodita Mode Collection) ili pak u nekim stranim modnim kućama koje su pristupačne većini stanovništva poput H&M, Zare itd…Verujte da je jedino bitno da se čovek dobro oseća u onome što je na njemu i da naravno, to ume da iznese.

O ukusima, kako se kaže, ne treba raspravljati, ali i ukus mora imati svoju odmerenost. Čitanje, praćenje stručnjaka iz oblasti mode i edukacija su po tom pitanju od velike pomoći, zato ne treba upućivati negativne komentare onima koji se trude da vam pomognu. 😉

 

Pozdrav,

Mr.M

Za sve vrste predloga, sugestija i pitanja možete me kontaktirati putem društvenih mreža. Sa velikim isčekivanjem očekujem vaše komentare.

SHARE THIS POST

Firmirana garderoba: Prestiž ili Kvalitet?

 

Ćao društvo!

Ovih dana sam dosta pričao sa svojim prijateljima, i nametnula se tema koja se tiče firmirane garderobe i modnih dodataka uopšte. Da li je to stvar prestiža ili garancija kvaliteta?

Ja kao veliki ljubitelj firmirane garderobe, moji prijatelji su smatrali da ću ja biti najbolji sagovornik za, ali izgleda da ta tema ima dosta “dubok” koren i shvatio sam da treba da napišem post i da čujem i vaše mišljenje. Firmirana garderoba po meni predstavlja garanciju kvaliteta. Zašto? Svi firmirani brendovi većinom koriste bolje, neki brendovi koriste i vrhunske materijale, čija je sama nabavka jako skupa, a da ne govorimo o procesu obrade, koja takođe dosta košta, dok čak kod nekih brendova se i dalje ručno izradjuju detalji za odeću i modne dodatke, kao i za sama odeća, i to sve utiče na krajnju cenu.

Nakon svih tih troškova nabavke, izrade, prodaje i postprodajnih usluga (usluge koje se koriste nakon kupovine samog proizvoda), dolazimo i do cene samog BRENDA. To je ona čuvena rečenica u Srbiji, koju imamo priliku da svakodnevno čujemo: “To je skupo, jer je brendirano!“. Da li vi mislite da ljudi u Srbiji i svetu kupuju firmirane stvari radi prestiža ili zbog garancije kvaliteta? Da li će brendirani kašmirski kaput biti mekši, udobniji i trajati mnogo duže, od onog koji proizveo neki nepoznati dizajner?

Bilo bi mi veoma drago da čujem vaše mišljenje na ovu temu. Sa velikim isčekivanje očekujem vaše komentare!

Za sva dodatna pitanja i sugestije možete me kontaktirati putem društvenih mreža ili putem maila.

Pozdrav,
​Mr.M

SHARE THIS POST

Kupovina preko interneta

 

Pozdrav!

Ovih dana sam dobio dosta Vaših poruka putem društvenih mreža sa pitanjem da li imam neka iskustva sa kupovinom proizvoda putem interneta.

Za početak da nešto razjasnimo, pošto je bilo dosta nedoumica oko plaćanja. Plaćanje po uzeću je moguće samo kada se roba kupuje online unutar granice Srbije, u slučajevima kada fizičko lice šalje drugom fizičkom licu ili kada pravno lice (preduzetnik, neka trgovinska firma itd) pošalje fizičkom licu. Danas većinom firme koriste online plaćanje putem kartica (VISA, Master Card, American Express, DINA card) postoje i specijalne kartice koje isključivo se koristi za online plaćanje roba i usluga, ali to nisam do sada koristio, jer koristim većinom Master Card i VISU i za sada sam i više nego zadovoljan.

Kada poručujete robu iz inostranstva, tada ne postoji plaćanje po uzeću nego morate da koristite kartice ili bankovne doznake (to se vrlo retko danas koristi, kod manjih kupovina). Ja sam par puta poručivao stvari putem interneta za Srbiju, ali pošto sam na kraju shvatio da je to dosta skupo na kraju, iako vi to kupite na nekoj akciji ili popustu, kada to dodje za Srbiju svi ti proizvodi nekad koštaju malo manje, nekad isto, a nekad mogu koštaju i  više nego što biste platili, isti ili sličan proizvod u Srbiji. Ako ste osoba koja voli da kupuje sitnice i stvari do vrednosti do 50 evra, onda je online kupovina prava stvar za Vas! Zašto sam napomenuo vrednost do 50 evra? To je zato što je to vrednost do koje fizičko lice može da poruči proizvod iz inostranstva a da ne plati carinske troškove, ali plaća PDV (Porez na dodatu vrednost), Postoji i druga solucija, ona samo važi ako imate prijatelje ili rodbinu u inostranstvu, a to je da možete da primite poklon ili stvar vrednosti do 70 evra, a da NE platite carinske troškove, ni PDV!

Da se vratim na postupak poručivanja preko interneta, ja sam do sada imao iskustva sa odećom, modnim dodacima, cipelama i nekim sitnicama za kuću. Kada nađete stvar koja Vam odgovara, prvo dobro proverite sajt sa kojeg poručujete, i obavezno proverite koliko iznose troškovi dostave robe, jer mi se dogodilo jednom da nisam puno gledao i da sam troškove dostave za Srbiju platio skoro 40 evra, Kod nekih sajtova, možete pronaći akcije, ako potrošite iznad neke naznačene sume dobijate besplatnu dostavu. Ja lično imam iskustva sa mr. Porterom, Net a Porter-om, Outnetom i sa Ebay sajtovima iz više zemalja (Italija,Francuska,Britanija) i nikad nisam imao problema. Sada se trudim da ako baš mi zatreba nešto da kupim preko interneta zamolim prijatelje ili rodbinu koja živi u Evropi da mi poruči, jer kao što znate u Evropskoj Uniji ne postoje carine i takse kada se obavljaju kupovine roba i usluga, tako da jedini dodatni trošak koji plaćate je dostava to zemlje primaoca.

Ja se nadam da sam vam bar malo olakšao i objasnio proces kupovine putem interneta.

Ako imate još neka pitanja na ovu temu, ili sugestiju za još neki ovakav post slobodno mi pišite dole u komentarima, i ja ću se potruditi da vam odgovorim. Takođe me možete kontaktirati putem društvenih mreža ili putem emaila.

Pozdrav,
Mr.M

SHARE THIS POST