Posts in Lifestyle

Drugo pismo iz Londona: Nije vetar, nije kiša…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nisam vam pisao skoro mesec dana i moram priznati da mi je ovo piskaranje tekstova nedostajalo. Pre nego što počnem sa današnji postom želeo bih da iskoristim priliku da vam se izvinim zbog neočekivane pauze zbog zdrastvenih problema i putovanja na kojima sam se dodatno “istrošio” pa nisam ni uspeo da ozdravim. Mesec dana skoro imam prehladu koju nisam uspeo da savladam jer sam bio aktivan, umesto da sedim lepo kod svoje kuće, lečim se i pijem neke tople napitke… Dobro, na kraju nikad se ne zna zašto je to dobro!

Mnogi od vas su mi pisali na društvenim mrežama i na mejlu kada ću objaviti nove postove i zašto me nema na blogu? Svi vi koji pratite moj rad znate koliko ja volim svoj blog, ali ponekad se dogode neke neočekivane situacije i ne mogu sve da postignem odjednom. Obećavam da ćemo se ovog meseca više družiti, a verujte mi da je ova pauza na blogu možda i dobra jer vas očekuju nove zanimljive destinacije.

Zašto sam se razboleo? Zato što sam u proteklih mesec dana osetio kako izgleda kada se spoje sva 4 godišnja doba i verujte mi da to uopšte nije dobro! Turska, Rusija i Engleska totalno tri različite klime, vremenske zone da je sasvim normalno da ako ste bolesni krenuli u jednu ovakvu avanturu da možete samo da se molite Bogu da se ne vratite još bolesniji… Što se meni naravno i dogodilo zato mi je sad tokom pisanja ovog teksta najbolji drugari kapi za nos, maramice i čaj od nara. Divno!

London je bio poslednja destinacija na ovom mom “krstarenju” Evropom, sigurno se pitate zašto nisam krenuo hronološkim redom kao i svaki normalni bloger… Mislim da je pobedila ta malo veća ljubav prema engleskoj prestonici koju sam imao prilike da posetim u januaru ove godine i znao sam da ću ponovo doći ove godine, ali nisam znao tačno kada, ali kao što vidite to se dogodilo posle dva meseca.

Ovaj put sam imao nešto malo više vremena, čitava 3 dana i verujte mi kada ste bolesni to vam izgleda kao večnost. Najgore stvar koja može da vam se dogodi na putovanju je da se RAZBOLITE! Najveća je šteta leži u tome što ste vi došli da uživate i da otkrivate nešto novo, ali vaš organizam očigledno ima neke druge planove za vas… Na kraju, moja želja je pobedila pa sam noću jadikovao u sobi, a preko dana bio jedan pravi “usporeni” avanturista.

Kada putujete, da li volite da u vaš raspored “upadne” i nedelja ili volite da izbegnete to? Obično ljudi kada planiraju putovanja se trude da ona budu od srede do nedelje ili od četvrtka do nedelje, prosto da bi imali malo vremena da dođu sebi i da se spreme za novu radnu nedelju. U mom slučaju, kada mi mogućnosti dozvole ja volim da provedem i tu famoznu nedelju na nekoj destinaciji.

Naravno nekom to nije uopšte zanimljivo, metropola kao što je London njegovo centralno jezgro nedeljom je skoro pa prazno jer su se većinom svi sjatili na periferiju na neki mini vašar, odlično to znam jer pravi Britanci obožavaju da svoje slobodno vreme provode na mini sajmovima, vašarima koji su vezani za sam životni stil (hrana, slatkiši, čajevi i ostale đakonije).

Ja sam ovu nedelju proveo na ulicama u srcu Londona jer volim da vidim lepe stvari, bez obzira što u 90% slučajeva nemam finansijskih mogućnosti da ispratim te trendove, ali uvek volim da vidim lepe stvari i da dobijem neku inspiraciju. Meni je nedelja najomiljeniji dan u Londonu jer imam sve ulice samo za sebe, nema gužve i mogu lepo na miru da razgledam izloge…

London je grad koji je poznat po svojoj klimi kišnog grada i da ćeš pre imati šansu da vidiš Kraljicu na ulici kako kupuje hleb nego lep i sunčan dan. London kao grad je prelep i meni lično ne smeta kada je hladno, kišovito pa čak i maglovito jer u Londonu uvek nešto možeš lepo videti. Jedino što ne volim je ta njihova opterećenost renoviranjem zdanja, pa svaki put kada posetim London uvek, ali bukvalno uvek zateknem neki simbol Londona da je pokriven jer se renovira, kao što možete videti na slici iznad… Hvala Bogu pa Nemci ne vole toliko da renoviraju, inače bih poludeo…

Na slici iznad možete videti najposećenije mesto u Londonu, ko nije bio u Londonu ima osećaj da je Pikadili trg toliko veliki i da podseća malo na Njujork, ali posle te iste osobe dođu u London i shvate da je to jedna velika zabluda i da je Pikadili tako mali trg, ali to ne znači da on nije lep već da nekada ne treba slepo verovati slikama jer se posle možete razočarati.

Da se sad malo vratim na početak ove moje martovske putešestvije koja je krenula sa putovanjem u Tursku gde sam imao priliku da sarađujem sa svetskom avio-kompanijom Turkish Airlines gde sam imao priliku da se upoznam sa Istočnom Turskom, da se još jednom provozam vozom nakon avanture u Indiji i to sa čuvenim vozom u Turskoj koji je dobio epitet “Turski Orient Express” – Dogu Ekspresi, odem na zimovanje i upoznam nove kolege i prijatelje sa Balkana i Istočne Evrope. Nakon te avanture posle u Rusiji, pa kao što vidite Turkish Airlines me je pratio. Jedva čekam da podelim sa svima vama moje utiske iz Turske!

Dobro, dobro znao da sam opet po ko zna koji put otišao predaleko, ali šta da radim kada sam takav! Ovaj deo Londona obožavam jer znam da se približavam mojoj najomiljenijoj zgradi u Londonu koja se nalazi u Regent ulici na broju 121… Da to je najveća Burberry radnja, od milošte volim da kažem najveća Burberry robna kuća na svetu!

Najpoznatiji engleski brend Burberry je svojom klasikom osvojio svet, ali je postao sinonim za celu Englesku i Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte. Modna priča koja traje više od 150 godina i dalje nastavlja da intrigira svetsku populaciju. Zato su pre par godina otvorili jedinstvenu prodavnicu Regent 121 u kojoj se može pronaći bukvalno sve iz bogate ponude modnog brenda Burberry. Svaki put kada posetim ovu prodavnicu, moje srce zaigra i prosto hoće da iskoči jer bi volelo da sve ponese kući, ali naravno tu dolazimo do one realne granice jave i sna gde shvatiš da ako uspeš i jednu stvar da kupiš, ponećeš sa sobom i jedan deo Engleske.

Što se mene tiče mene bi mogli da zatvore ovde da spavam ne bih se uopšte bunio, mislim da ne bih uopšte spavao i da bih oboleo od hronične nesanice zbog ovako lepih stvari… Mislim da kompanija Burberry bi trebala da razmotri moj predlog da budem deo “živog” inventara njihove modne porodice i da bi to za mene bio moj srećan kraj! Što bi rekla moja sestra, kako ja zamišljam srećan život: “Rodi me majko srećnog pa me u Burberry zaključaj!”. Nije daleko od istine! 🙂

 

Tokom ove posete Londonu, pomislio sam bar milion puta: “Bože, zašto onaj moj nesrećni fotograf ne izvadi vizu za Britaniju!”. Sve to zbog ovih polupraznih ulica koje bi bile idealne za slikanje, ali nije imao ko da me slika. Sa druge strane, kako sam bio bolestan možda bar sam malo sakrio kako trenutno loše izgledam zbog umora i iscrpljenosti.

Slika koju vidite iznad je nastala iz potrebe da ja pokušam da slikam gospodina kojeg možete videti sa druge strane u crvenoj jakni jer mi se mnogo dopala jakna i bio sam ubeđen da je to ista crvena jakna koju sam video prethodnog dana na rasprodaji u robnoj kući, ali nije bilo mog broja… Naravno kad je bila snižena 70% i kad sam veliki baksuz, ali bar je ova slika na kraju ispala fantastično! Kao što sam rekao na početku ovog posta: “Nikad ne znaš, zašto je to dobro!”.

Ovo zdanje koje se zove Kuća Slobode (eng: Liberty House) će mi zauvek ostati u mom sećanju kada sam jednom prilikom bio sa drugaricom u Londonu i kada smo se našli u blizini ove neobične robne kuće ja sam rekao da bi bilo dobro da proverimo da slučajno nema tamo jakne od brenda koji je tad bio na nekom velikom sniženju, ona je onako zgroženo i uzbuđeno odgovorila: “Marko, kako možeš da tražiš jaknu u muzeju, vidiš da je to kuća u čuvenom tudorskom stilu?! Ti si poludeo!”. Par minuta kasnije uverila se da je to jedna neobična robna kuća pa nije htela da priča sa mnom par sati jer je bilo sramota. 😀

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u aprilu ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas još jednom malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Ove jeseni svi putevi vode u Noventa Di Piave!

Zdravo svima, dobro došli u novi post. Danas imam nešto specijalno za vas. Ko me prati na društvenim mrežama zna da sam skoro dobio poziv od McArthurGlen grupe outleta da posetim njihov outlet u blizini Venecije – Noventa Di Piave outlet. Poziv sam prihvatio sa velikim zadovoljstvom i usput sam iskoristio priliku da osvežim svoj garderober.

U ovoj specijalnoj seriji postova biće tri posta, današnji u kojem ćete saznati nešto novo o samom outletu i posebnom događaju poznatiji pod imenom #FashionFestival – Festival Mode i dva specijalna outfit posta sa 4 modne kombinacije koje će vam poslužiti da dobijete neke ideje za vašu idealnu modnu kombinaciju. Pre nego što počnem hteo bih da se zahvalim još jednom mojim prijateljima iz McArthurGlen grupe outleta na pozivu i što si mi omogućili da po ko zna koji put posetim outlet koji je drag mom srcu.

Iskreno ne mogu da se setim da li sam vam nekada na blogu ili na društvenim mrežama pisao da sam određeni period svog života proveo u Italij. Živeo sam u oblasti Veneto u gradu koji je poznat kao zaštitnik studenata, dobre zabave i umetnosti – Padovi. Kakve sad veze to ima sa ovim outletom? Možda vam na prvi pogled nema ama baš nikakve veze, ali ako vam kažem da je Padova udaljena tridesetak minuta vožnje od Venecije možda ćete povezati da je mali Marko nebrojeno puta išao u večiti grad na vodi poznatiji pod imenom Venecija. 🙂

Kada ste student, naravno da želite da se lepo i pristojno obučete a pritom nemate puno para u džepu logično je da se okrećete kupovini stvari u radnjama polovne garderobe, kupovini na pijaci ili outletima. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, ali kada nemate puno novčanih sredstava, a veliki ste zaljubljenik u modu kao što sam ja morate na razne načine da se dovijate i da zadovoljite svoje modne apetite.

Jednom prilikom kada sam išao do prodavnice da kupim nešto za jelo primetio sam reklamu za Noventa Di Piave outlet. Zapisao sam u svom telefonu naziv outleta i čim sam došao kući bacio se na posao, vodio sam se činjenicom ako se taj outlet reklamira u Padovi mora da je tu negde u blizini…

Nakon kratkog istraživanja na internetu odlučio sam da prvi slobodni vikend odvojim jedan dan za posetu Veneciji i da odem do tog outleta. Napisao sam spisak šta mi je potrebno od novih stvari u garderoberu i ostavio spisak dok ne dođe vreme da se krene put Venecije. Šta bih dao da mi se vrate ti bezbrižni studentski dani kada sam morao da brinem samo o učenju…

Došao je i taj vikend, svež, odmoran i pun elana sam ušao u voz i započeo svoju avanturu sa 130 evra u džepu. Te prve posete se sećam kao da je juče bilo, taj strah da neću baciti pare na prevoz do outleta i da možda neću pronaći stvari koje su mi potrebne, ali sam rešio da okušam svoju sreću.

Nekako sam ja pronašao put do specijalnog autobusa koji vozi do samog outleta, outlet je relativno blizu nekih tridesetak minuta vožnje od Venecije. Prvi put je malo komplikovano pronaći stajalište autobusa koji ide direktno do outleta, jer se koristi specijalni voz – žičara koji prevozi putnike do luke gde se svakodnevno usidravaju kruzeri. Ako želite da saznate na koje sve načine možete doći do ovog outleta, pročitajte na linku.

McArthurGlen outleti mi nisu bili nepoznati, obišao sam sa svojim roditeljima i sestrom par outleta u drugim evropskim zemljama, ali mi je ovo bio prvi da sam sam otkrio i zbog toga sam najviše bio ponosan u tom trenutku.

U njihovim outletima uvek možete pronaći svoje omiljene brendove sa stalnim sniženim cenama od 30% do 70% tokom cele godine. Noventa Outlet je poseban zbog svoje prekrasne arhitektonske lepote koja je obogaćenom mozaicima i freskama inspirisanim venecijanskim palatama. U Noventa Di Piave outletu imate preko 150 prodavnica u ponudi i siguran sam da uvek možete pronaći nešto posebno za sebe ili sebi drage osobe.

Noventa Di Piave outlet se dosta razvio od moje poslednje posete, dosta novih i zanimljivih radnji su otvorile svoja vrata u ovom raju za kupoholičare. Moja prva poseta je bila uspešna u prodavnici Guess sam uspeo da uhvatim dobru akciju i kupio sam farmerke, duks i dve majice za 60-70 evra, a u Nike prodavnici sam kupio lepe patike za 60 evra, sudbina je htela da ostane samo moj broj. Nakon kupovine sam seo i napisao na papir i izračunao koliko bih ja to sve platio u Srbiji i došao sam do računice da bez 300 evra ne bih mogao kupiti sve te stvari u Srbiji. Dosta ljudi u Srbiji ima različite predrasude o outletima i kakva je tamo inače ponuda i sam kvalitet stvari.

Ovaj put sam svoju sreću pronašao u prodavnici Cezare Paćoti-ja (Cesare Paciotti) i uspeo da pronađem nekoliko pari cipela koje je moguće kupiti po značajnije jeftinijim cenama nego što su to kod nas u Srbiji.

Pokušaću da vam malo bolje objasnim koncept prodaje u outletima. Kakva roba se prodaje u outletima? U outletima se zvanično prodaje roba koja je preostala iz prethodnih sezona, ona se sortira i u odnosu na sezonu koja je trenutno aktuelna bilo da je proleće/leto ili jesen/zima kolekcija. Cene u outletima su zvanično snižene od 30% do 70%, u pojedinim slučajevima roba može biti snižena 80% i 90% ako se radi o zadnjem komadu garderobe ili zadnjem paru obuće ili ako je roba sa greškom.

Skoro sve modne kuće imaju svoje fabričke outlet prodavnice, od luksuznih modnih brendova kao što su Prada, Salvatore Feragamo, Dsquared2, Fendi, Burberry i mnogi drugi luskuzni brendovi imaju svoju fabričku prodavnicu odnosno outlet kanal prodaje.

Mantil i ranac: brend Coach – Noventa Di Piave outlet

Pored njih i brendovi srednje klase i ulične masovne mode imaju takođe svoje fabričke outlet prodavnice, tako da je postignut odličan balans i da uvek u outletu svako može da pronađe nešto lepo za sebe.

Postoji mišljenje da su luksuzni brendovi skupi i u outletu… Naravno, nisu jeftini , ali postoje i određeni slučajevi kada možete pronaći neke stvari izuzetno jeftino. Za to sam ja lično pravi modni “lovac”. Ispričaću vam moja dva najbolja iskustva, neću navoditi brendove, ali ću vam navesti cene da možete da imate u vidu odnos cene , kvaliteta i same dobiti, koristi od kupovine.

Mantil i ranac: Coach; Majica i pantalone: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

Prvi primer – jakna. Jednom prilikom sam kupio zimsku perjanu jaknu u jednom od McArthurGlen outleta, firmiranu za 150 evra, uzeo sam i tax free (oslobađanje od poreza) i jakna je na kraju me koštala oko 130-135 evra. Početna cena jakne iz prodavnice je bila oko 2000 – 2200 evra (znam tu informaciju jer znam okvirno cene), kada je došla u outletu njena cena je bila oko 1000 evra, ostala jedna veličina plus na sve to pokvaren rajfšlus. Pukla je kukica koja nam pomaže da zatvorimo jaknu, ali je ostao klizač. Jakna je bila prelepa, boja, model, moja veličina, ali malkice pokvarena…

Sedneš i razmisliš… Lepa i kvalitetna zimska jakna u Srbiji sa paperjem, finom vunom i kašmirom i krznom na kapuljači košta mnogooo… Ova jakna košta oko 15.000 dinara, materijal je kvalitetan, a rajfšlus zna svaki dobar majstor da popravi. Rizikovao sam i kupio, čim sam došao u Srbiju popravio sam jaknu i nosio redovno 3,4 sezone i dalje je povremeno nosim. Imam je u garderoberu već nekih 8,9 godina…

Drugi primer… Rukavice od najfinije kože, firmirane, unutra obložene, cena oko 250 – 275 evra u prodavnici… Ja sam ih platio 15 evra, da dobro ste pročitali 15 evra i kupio sam dva para, dve različite boje. Cipele, kožne za zimu, firmirane cena oko 600-650 evra u redovnoj prodaji u outletu sam pronašao neodgovarajući broj za 100 evra. Obućar je uradio svoju magiju i dan danas rado nosim te cipele kada je baš hladno i klizavo na ovim našim beogradskim ulicama.

Volim lepe stvari i uvek se trudim da ih lepo održavam i čuvam da bih ih mogao nositi par sezona, niko nije pronašao novac na putu da bi mogao stalno kupovati nove stvari.

Ja sam ovom prilikom došao u Noventa Di Piave outlet da proslavimo 10-ti rođendan outleta i da još jednom sa svojim prijateljima iz McArthurGlen grupe dočekam Festival Mode (#FashionFestival). Šta je tačno Modni Festival? Modni Festival je poseban događaj kada određene prodavnice u McArthurGlen outletima na teritoriji Italije daju specijalne dodatne popuste do 70%. To je prava prilika koju možete iskoristiti da malo osvežite svoj garderober i iznenadite sebe ili sebi drage osobe zanimljivim modnim komadima ili pak nekim modnim dodacima: cipele, kožna galanterija, obuća, nakit i ostale modne đakonije.

Kompletna odevna kombinacija – Philipp Plein brend, Noventa Di Piave outlet.

Ove godine sam pozvan da budem ambasador za Modni Festival u Noventa Di Piave outletu i da vam bar malo pomognem u odabiru stvarčica, zbog toga sam se potrudio da vam dam malo inspiracije pa sam odabrao 4 odevne kombinacije za koje smatram da biste trebali imati u garderoberu ove sezone.

Nadam se da sam vam bar malo pomogao i da ćete možda dobiti ideje za neku vašu savršenu modnu kombinaciju za ovu jesen/zimu.

Jakna i košulja: Paul & Shark; Farmerke: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

Dragi moji došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Italije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Noventa Outletu. Pokazaću vam koje modne kombinacije smo vam moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i moja malenkost spremili i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

Kako vam se dopala ova modna priča iz Novente Di Piave? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Jakna i košulja: Paul & Shark; Farmerke: Dsquared2 – Noventa Di Piave outlet.

 

Ovaj post je sponzorisan od strane McArthurGlen grupe outleta i outleta Noventa Di Piave iz istoimene grupe. Ovom prilikom želim da se zahvalim brendovima Cesare Paciotti, Paul & Shark, Guess, Philipp Plein, Dsquared2 i Coach na ukazanom poverenju i lepoj saradnji.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST

Jedna poruka može promeniti sve…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Konačno je lepo vreme posetilo i ovu našu Srbiju. Hladnoća je prisutna, ali kada su tu sunčevi zraci onda je malkice lakše. Iskreno se nadam da vam je ovo lepo vreme izmamilo osmeh na lice i da ste iskoristili za neke zanimljive aktivnosti. Došlo je vreme da po ko zna koji put pričamo o važnosti pozitivne energije, kako se pripremiti za novu sezonu. Nadam se da niste kao ja i da ste bar uspeli da promenite garderobu u ormanu. Jesen je uveliko stigla i moramo se potruditi, teška srca, ali što se mora nije teško da spakujemo letnju garderobu i iznesemo neke svoje omiljene jesenje komade.

 

 

Dobro, moram ovde prekinuti sa praktičnim savetima, ali obećavam da ću napisati novi post kako se pravilno odložiti staru garderobu. Dosta vas me je to pitalo putem mejla i društvenih mreža pošto se nakon nekog vremena u vašem oranu pojave nezvani gosti – moljci. Toj temi ću posvetiti pažnju tokom ovog meseca, obećavam!

Slike za ovaj post su nastale sasvim neočekivano krajem septembra, ali sam odlučio da to objavim baš 1. Oktobra i da se ovim postom oprostim od letnje sezone. Nema više kratkih rukava za ovu godinu, moramo da sačekamo maj sledeće godine i da opet uživamo u čaroliji majica kratkih rukava.

Dobro se sećam da su ove slike nastale 19. septembra, sreda znam jer je to bio naporan dan te nedelje zbog silnih obaveza koje sam imao. Pošto uvek sa sobom nosim ranac i kompjuter jer želim da iskoristim svoje pauze na najbolji mogući način, nekad se dogodi da budem veoma produktivan i da mi prosto inspiracija “proradi” da uspem da napišem tekst za novi post.

 

 

Taj dan sam imao 3 važne obaveze i određene “rupice” u vremenu koje mogu da iskoristim za odmor i relaksaciju – pisanje novih tekstova. Napisao sam par tekstova koje sam trebao da pošaljem svojim klijentima i mislio sam da je gotovo za danas, međutim… Pre nego što sam rešio da završim sa svojim čokoladnim napitkom hteo sam po poslednji put da osvežim svoje mejl sanduče. Novo obavešenje – Imate 1 novu poruku, pomislio sam opet mi sigurno neki brend šalje da je izašla nova kolekcija i ja hoću da se pojedem živ jer nemam pare da kupim sve što tamo vidim…

Prevario sam se! Naslov je bio: “Mr.M da li si spreman za novi Festival kupovine?”, dobro video sam po zaglavlju mejla da je u pitanju outlet iz McArthurGlen grupe outleta koji se nalazi u blizini Venecije. Onda mi je palo na pamet da sam sigurno bio u nekoj njihovoj bazi kupaca jer sam sigurno ostavio moj mejl prilikom neke kupovine. Pošto sam imao vremena otvorim poruku i nakon teksta vidim pozivnicu, avionsku kartu i vaučer za hotel. Ja i dalje ne verujem… Čitam ponovo tekst i tek onda shvatam da sam izabran da budem ambasador Festivala kupovine u Noventa Di Piave outletu. Moram priznati da je to velika čast i da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio svoj dolazak.

 

 

Nije prošlo ni 2 minuta, uzeo sam telefon i pozvao svog fotografa podelim sa nekim ove divne vesti. Samo je usledilo kratko pitanje: “Gde si? Hoćeš da se slikaš?!”. Za desetak minuta došao je i moj fotograf i slike za ovaj post smo uradili veoma brzo jer sam shvatio da za manje od pola sata imam sastanak koji može promeniti dosta stvari u mom blogerskom životu. Slike su ispale fenomenalno, moja neopisiva radost i sreća se može primetiti na skoro svim slikama na blogu, ali ovaj dan je bio poseban.

To je bio jedan uzbudljiv dan u Septembru, koji ću zasigurno pamtiti dugo. Sastanci su prošli, nove saradnje su ugovorene i mali Marko će i ovu zimu provesti aktivno sa nekim novim pričama…

 

 

Nekada je potrebno samo malo verovati u sebe, svoj rad i truditi se maksimalno da se sve realizuje po nekom planu. Vera, nada i moć pozitivnog razmišljanja će uraditi svoj deo posla, ali i karte koje nam sudbina sprema iz nekog svog špila će nas staviti na test istrajnosti. Nije uzalud ona izreka: “Na muci se poznaju junaci!”. To je jedna velika istina…

Treba uvek verovati u sebe i ono što radiš jer ako nema te pokretačke snage, sve je uzalud. Ma koliko god vaša ideja bila neizvodljiva i suluda, to je vaša ideja i moj savet je da budete istrajni do samog kraja. Ako ne probate nećete nikada znati, a one priče šta bi bilo, kad bi bilo su nepotrebne. Budite pisac svog romana koji se zove život i nemojte da zalazite u tuđe živote samo da biste bili nekom smetnja. Ako ne želite nekom da pomognete, to ne znači da niste dobar čovek nego jednostavno to ne želite, sve je za ljude. Živi svoj život i pusti druge da žive, pomozi ako možeš, ne sputavaj jer je život karma i sve se na kraju vraća…

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Massimo Dutti

Mokasine: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog našeg Beograda? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Na samom kraju ovog posta hteo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Apple Deutschland koji su me obradovali ovim divnim MacBook Pro novim računarom koji mi pomaže u svakodnevnom radu kako bih mogao nesmetano raditi na svom blogu. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Inditex Grupe , kompanije Tod’s Group s.p.a. i kompanije Apple Deutschland.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji 2

Pozdrav! Juče sam dobio mail sa pitanjem kada će biti objavljen nastavak moje verzije Ane Karenjine… Moram priznati da sam zbog obveza zaboravio na post i da nije bilo tog maila ne bih ni shvatio da je danas tačno dva meseca prošlo od prvog dela priče. Ko nije pročitao prvi deo – LINK. Verujte mi da je to potrebno, da biste mogli razumeti celu priču. Da ne dužim više mislim da je najbolje da krenem!

“Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

Nastavak sledi…

 

 

Ana je shvatila da je Aleksa nešto više od vojnika, samo sebi još nije mogla to da prizna.

Da li ste spremne da krenemo? Kola su mi ispred.

– “Da, da naravno.” (Ana je i dalje negde daleko u svojim mislima)

Ani je svakako bila potrebna pomoć pri nošenju prtljaga pošto je smatrala da je za duži boravak u Beogradu potrebno poneti sve sa sobom. Netremice je gledala Aleksu dok je nosio njene kofere, majka je ipak mogla sama da ponese svoje kofere…

Iza ugla je zasijao novi model mercedesa, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim ipak kožna sedišta nisu tako demode kao što se mislilo.

Mama, da li je u redu da prvo tebe odvezem do stana pa da…

– “Ako baš mora!” (uvređeno odgovara majka)

Odlično!

Ana je bila malo postiđena, ali i srećna na neki neobični način posle toliko vremena. Majka je napustila kola i krenula put stana. Na radiju je išla pesma “javi se, javi se što ne bi, što ne bi meni se dopalo…”… Ani trenutno nisu bile potrebne te reči…

Prvi put si u Beogradu?” (upita Aleksa zavodljivo sa dosta samopouzdanja)

– “Ne, par puta sam bila do sad

Da li ovde treba da skrenem?

– “Da možeš i tu, ali će nam biti duži put…” (zamišljeno odgovara Ana)

Imam ja vremena i za bacanje, ne brini se ti za to” (odgovara Aleksa uverljivo, sa osmehom)

– “Nisam ja od onih koje traže provod, ja sam udata žena imam sina!

Ne vidim ti burmu na ruci… Da ti slučajno nije negde ispala usput?

– “Burma je po tebi znak neke sreće? Nisi moj tip, možeš samo da sanjaš!” (ljutito, ali sa dozom straha u glasu odgovara Ana)

Da li je ovo ta ulica?

– “Jeste, ovde me ostavi! Hvala na vožnji

Mislim da ovde nije pametno…

– “Ovde je sasvim dobro zaustavi auto!

Aleksa je zaustavio auto. Ana je zalupila vrata i sama počela da iznosi svoje kofere iz automobila odbijajući svaku vrstu pomoći. On nije puno insistirao, ubrzo je otišao, a Ana je sama rešila da bude heroj svog dana i po prvi put u životu sama izabere svoj put.

Senjak, deo Beograda gde svaka bogata srećna porodica liči jedna na drugu, a one siromašne su nesrećne na svoj način… Jedan običan dan na Senjaku, samo iz kuće porodice Obradović se čula jedna sasvim obična porodična drama Steve Obradovića i njegove supruge Dare.

Ti si mene našao da varaš i to sa bebisiterkom st#ko jedna! Sve sam ti dala!

– “To je bila samo jedna noć… Dobro možda par… dobro šema koja je duže trajala, ali ja sam voleo samo tebe veruj mi!

Marš! Neću više da čujem za tebe kupi svoje prnje pa pravo u Novi Sad kod one tvoje sestre!

– “Nemoj nju da mi…” Ugledao je svoju sestru Anu i nije mogao da nastavi rečenicu…

 

Ana je ostavila svoje kofere i pritrčala bratu.

Opet ista priča?

– “Ne pitaj me ništa, ova je još na lekovima!

E moj Stevo nećeš se ti nikad promeniti!

– “Daj spašavaj ako Boga znaš!” sa sklopljenim rukama i očima punim suza Steva preklinje Anu za pomoć.

Šta je snajka, jel ti to opet nešto na moj račun?

– “Nosite se i ti i tvoj brat u … da vas moje oči više ne vide! Ceo kraj mi se smeje!

Hoćeš lepog muža moraš nešto i da pretrpiš lepa moja Darinka…

– “To ti kaži onom svom uštogljenom matorcu meni te priče nemoj da prodaješ!

 

Situacija se malo smirila, predstava se završila, pa je Steva našao način da bar uđe sa sestrom u kuću za poslugu dok se bitka na glavnom ratištu ne smiri… Naučio je on već na to. Ana mu je pomogla da skupi svoje stvari. Polako pada noć nad Beogradom…

 

 

Jutro, doručak koji ne može da prođe bez svađe je bio dovoljan razlog da Ana obuče neke svoje nove krpice i krene u pohod na Beograd. Knez Mihailova je bila odlična tačka za početak novog dana. Blještavi izlozi, gužva, klasika… Malo je sela da odmori i popije kafu u prestoničkom kafiću. Ana nije navikla kao beogradske devojke koje imaju običaj da piju jednu kafu tri sata, ona je bila brza: uđe, popije kafu, izađe i kraj. Anina lepota je prosto mamila poglede tipova iz kraja, ali Ana nije bila iz te priče. Njoj je nešto falilo nešto u životu, ali pored supruga i sina nije imala puno vremena, a ni prilika da preispita sebe i svoje želje.

Pijuckanje kafe i razmišljanje o životu je prekinuo poziv od brata.

Hej, gde si?

– “U Knezu sam pijem kafu.

Odlično! Dobio sam poziv za rođendan one male Kaće, sad mala puni 18, ova moja je malo popustila ipak je rođendan! Hoćeš sa nama?

– “Ne znam, nisam sigurna matora sam ja za takve žurke…

Kako hoćeš, da znaš da će biti pića i peva Aca Lukas platili njeni, veruj mi biće ludnica!

– “Razmisliću! (Ako peva Ličnu Kartu možda dođem… e to je bila pesma!) razmišljala je Ana.

Ana je nastavila svoju šetnju.  Videla jednu lepu crnu haljinu u izlogu Zare…

Zašto da ne život je jedan, treba ipak otići na žurku. Noć je pala, Ana se lepo sredila, nešto novo, nešto staro i rešila je po prvi put da stavi crveni ruž, možda joj se život promeni na bolje…

Dedinje, igralište bogatih. Večeras se zna da mala Kaća slavi 18ti i njeni roditelji su se potrudili da to zna i ceo kraj jer je grad već bio pozvan na najbolju žurku u gradu. Ana je žalila sve te golišave devojčice, ali njenoj sreći nije bilo kraja kada je ugledala NJEGA. Visok, doteran, sređen čeka prvu koja se napije, ali Ana je već bila gotova, bez kapi alkohola.

Lukas peva svoj dobro poznati repertoar, došlo je vreme i za neke sporije pesme. Nije bilo puno ljudi, alkohol je učinio svoje tako da je Ana mogla nesmetano da uživa, kao i mala Kaća koja je poželela u tom trenutku svoju pravu rođendansku želju: Sa nešto pregazi Anu! Misli da će na taj način rešiti sve svoje tinejdžerske probleme.

 

Balada je učinila svoje, Aleksa je pokušao da poljubi Anu. Ana nije bila spremna za to, htela je samo da izađe na svež vazduh. Ovo je bila teška noć za dve žene: Ana se gubila u ljubavnom ponoru, mala Kaća u svom besu prema Ani. Ovaj trougao neće biti nimalo lak…

Ana je istrčala napolje, počela je da se plaši svojih postupaka, otišla je predaleko. Aleksa je krenuo za njom.

Ana čekaj!

Ana je isrčala na terasu i nervozno se držala za ogradu terase.

Ja ovo ne mogu, ne mogu!

– “Da li si dobro?

Ne, ne nisam dobro, kako mogu da budem dobro! Idi!

– “To je bio samo poljubac, biće toga i još mnogo više ako želiš…

To ti želiš! Meni to ne treba! Ja sam srećno uda...” (Aleksa je prekinuo i poljubio, Ana je na kratko uživala, usledio je šamar.)

Ja idem i ne želim više da te vidim u životu!” (Ana je to izgovorila u afektu besa i napušta zabavu.)

Ana je usput i shvatila da Zarina haljina i nije baš pogodna za ljubavne afere, većina šljokica je otpalo, a još nije došla ni prva rata na naplatu od banke Inteze. Živote lutalico…

Noć je osvojila Beograd, nove mlade nade su krenule u pohod na splavove, novokomponovani hitovi trešte na lokalnim splavovima… Jedna Ana je svoje srce skupljala po putu.

Novi dan donosi nove izazove, telefon zvoni… Nepoznat broj…

 

Nastaviće se.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji

Ćao svima! Dobio sam dosta poruka od vas da želite da se vratim piskaranju priča. Našao sam slobodnog vremena, dobio inspiraciju… Pa neću da vas razočaram! Sad je opet glavna tema ta čuvena Ana Karenjina. Ona je oduvek našim gimnazijalcima bila kamen spoticanja. Neki đaci je vole, neki ne, ali niko nije ostao ravnodušan. Možete vi Anu osuđivati, možete je veličati ali morate joj priznati jedno: Bila je moderna žena svog doba! Mogu ja sad o tome još polemisati, ali da li ste se nekad zapitali kako bi Ana izgledala u Srbiji? Niste?! Pa vi onda niste revolucionari! Možda vam se dopadne moje viđenje.

 

 

Ana može da prođe kao poprilično kul ime u Srbiji, samo je malo ono gospođa Karenjina koči… mnogo je to egzotično za Balkan, verovatno bi se prezivala Kovačević. Da, to je to! Ana Kovačević bi pretpostavljam živela u Novom Sadu na nekoj fensi periferiji sa mužem koji može i otac da joj bude, ali dobro to nije danas ništa novo. Imaju sina Stevu… I šta to je to? Dobro za sad zvuči sasvim ok, tipična srpska porodica. Dobro možda će se malčice razlikovati jer imaju para k’o salate i trospratnicu sa lavovima na kapiji, ali priča za sad ide po svim pravilima na Balkanu: rodila si se, nešto si malo proživela mladost kod svojih, udala si se, dobila si dete i sediš kući. Dobro, sediš kući, čuvaš dete, nekad uspeš da pobegneš do kafića i to je čitava zabava… E da, zaboravio sam sigurno bi išla u kupovinu i na masaže, ipak lepota se mora negovati. Sve je to super, dok je ne pozove brat da mu spašava brak jer neće da daje polovinu pri razvodu, ali sa druge strane zabava sa dadiljom nije tako loša stvar…

 

 

Dokaz da krv nije voda, Ana se zaputi u Beograd, jedva čeka da vidi šta ima tamo pošto joj je kuće preko glave. Razmišlja se da li je bolje autobusom ili vozom do Beograda, ali pobedio je voz! Akcija povratna karta za samo 500 dinara, zabava zagarantovana! Pošto se nadala da će u Beogradu zadržati duže ponela je sve što je imala iz ormara da joj se nađe, uzela neke pare što je štekala za ne daj Bože i zaputila se u taj čuveni Beli grad. Posle gurkanja u vozu, dok je našla svoje sedište i lepo se smestila, nenadano je započela priču sa jednom starija gospođa, koja je svojim parfemom ugušila ostale putnike, pa je rešila da to upotpuni i svojom pričom o Vučiću i povećanju penzija. Od silnih informacija, Anu je zabolela! Završivši priču o politici, ostatak vremena do Beograda gospođa je iskoristila da ispromoviše samo jednu stvar – svog sina. Samac, zgodan, general i pun love, ali ne može da nađe pravu koja bi ga iskreno volela. Da li je to ona videla u Ani pravu?

 

 

Beograd… Ana je bila srećna kad je videla da je prošla Batajnicu, jer je znala da se bliži njenom isčekivanju kraj! Voz je stao, nije se digla para kao u filmovima, ali prašine je ipak bilo malo. Ana je pomogla gospođi da iznese svoje kofere i želela da što pre ugleda svog brata. Međutim sapliće se na stepenik. Oseća čvrst stisak ruke i uspeva da ne padne. Sva u čudu, pomalo postiđena što se to njoj dešava, ugleda lice prelepog muškarca…

 

Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

 

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

 

Priča se natavlja…

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Nemaš stila, nemaš ukusa… Ne brini, preživećeš!

Ćao svima!

Od samog početka rada na mom blogu, ja sam dobijao pitanja tipa: “Da li imam stila? Da li imam ukusa? Da li sam u trendu?” I svaki put sam se trudio da ljudima objasnim da su ta pitanja i više nego suvišna i da svako od nas ima nešto u sebi što poručuje DA! Ja imam stila… DA! Ja imam ukusa…

Zašto je ljudima potrebno da ih neko ocenjuje? Da li je to nedostatak vere u sebe i svoje izbore ili je to pak samo način da se traži nečija podrška ili odobrenje?

Ja sam od onih osoba koje se trude da uvek prvo vide pozitivne strane, ako kojim slučajem postoje i negativne, nekako to uputim kao sugestiju, a ne da izigravam strašnog “fešn” sudiju koji će se osećati bolje ako nekog kazni… Ljudi imaju dosta lošu predstavu o tome ko su ustvari blogeri, i šta je naše zanimanje i da nije sve tako divno i ružičasto u našem svetu i da ne padaju tek tako stvari sa neba i da te svi zovu da nosiš njihove krpice i da izigravaš modnu ikonu… Odmah ću vam reći da to nije tako!

 

 

Blogeri su pre svega ljudi, obični ljudi, koji rade i obavljaju sve poslove kao i sav normalan svet, i svoje slobodno vreme (ako nemaju decu ili neke druge bitnije obaveze) usmere na svoj blog. Zar je to loše? Neko ko radi od 9 do 5 i posle napornog dana na poslu, i ko zna kakve je sve probleme imao na poslu i posle svega toga ima bar koliko toliko pozitivne energije u sebi da radi na svom blogu i da se nekako opusti…

Naravno postoje i mladji ljudi poput učenika i studenata koji imaju više slobodnog vremena, pa pokušavaju da od sebe izgrade nešto. Da li je to loše? Ako je vaš odgovor da, onda stvarno treba da se zapitate gde je nestalo ono malo dete u vama, koje je sanjarilo i samo traži da ga neko razume.Malo sam skrenuo sa teme, ali temu o blogerima ću se potruditi da obradim više sledeći put… Ja iskreno više volim pitanja: “Šta je moda/stil ili ….?” jer tada su ljudi spremni da nauče nešto više, i da čuju neko dodatno mišljenje.

Zapamtite da niko od nas nije savršen, pa i meni se dogodilo mali milion puta da se možda nisam obukao kako treba, ali ja sam sebi bio i više nego dobar…

Ukus je nešto sa čim se rađaš, i svako ga ima! Stil je nešto što se može promeniti, pa sigurno i više puta za vreme jedne sezone, da ne pričam za dalje. Svi smo mi modne ikone na svoj način i bitnije je znati kako nositi nešto i prosto da naučite da verujete sebi, jer je to najbolje oružje za dalje borbe, to je potrebno i za druge stvari u životu.

 

Znam koliko je lepo čitati sve te modne magazine i videti sve te lepe stvari, ali nekad magazini u svetu umeju da i više nego što je potrebno “bombarduju” brendiranim stvarima i onda se prosečan muškarac ili prosečna devojka/žena ubedači što ona nema dovoljno novca da kupi neku skupu stvar, kod muškaraca je to većinom skupo Hugo Boss odelo, ili neki dobar sat, dok je to kod žena neprevaziđena Chanel torba, i retko koji magazin (stvarno čast izuzecima) da neku jeftiniju alternativu. Kod nas u Srbiji je možda malo bolja situacija, jer su naši editori svesni da je prosečna plata oko 300 evra (iskreno ja sam čuo i da je 250 evra) i svojim čitaocima daju jeftinija rešenja kako mogu da “iskopiraju” nečiju modnu kombinaciju i da nešto slično mogu pronaći u nekim našim domaćim modnim kućama poput: Mone. Legend-a ili AMC (Afrodita Mode Collection) ili pak u nekim stranim modnim kućama koje su pristupačne većini stanovništva poput H&M, Zare itd…Verujte da je jedino bitno da se čovek dobro oseća u onome što je na njemu i da naravno, to ume da iznese.

O ukusima, kako se kaže, ne treba raspravljati, ali i ukus mora imati svoju odmerenost. Čitanje, praćenje stručnjaka iz oblasti mode i edukacija su po tom pitanju od velike pomoći, zato ne treba upućivati negativne komentare onima koji se trude da vam pomognu. 😉

 

Pozdrav,

Mr.M

Za sve vrste predloga, sugestija i pitanja možete me kontaktirati putem društvenih mreža. Sa velikim isčekivanjem očekujem vaše komentare.

SHARE THIS POST

Firmirana garderoba: Prestiž ili Kvalitet?

 

Ćao društvo!

Ovih dana sam dosta pričao sa svojim prijateljima, i nametnula se tema koja se tiče firmirane garderobe i modnih dodataka uopšte. Da li je to stvar prestiža ili garancija kvaliteta?

Ja kao veliki ljubitelj firmirane garderobe, moji prijatelji su smatrali da ću ja biti najbolji sagovornik za, ali izgleda da ta tema ima dosta “dubok” koren i shvatio sam da treba da napišem post i da čujem i vaše mišljenje. Firmirana garderoba po meni predstavlja garanciju kvaliteta. Zašto? Svi firmirani brendovi većinom koriste bolje, neki brendovi koriste i vrhunske materijale, čija je sama nabavka jako skupa, a da ne govorimo o procesu obrade, koja takođe dosta košta, dok čak kod nekih brendova se i dalje ručno izradjuju detalji za odeću i modne dodatke, kao i za sama odeća, i to sve utiče na krajnju cenu.

Nakon svih tih troškova nabavke, izrade, prodaje i postprodajnih usluga (usluge koje se koriste nakon kupovine samog proizvoda), dolazimo i do cene samog BRENDA. To je ona čuvena rečenica u Srbiji, koju imamo priliku da svakodnevno čujemo: “To je skupo, jer je brendirano!“. Da li vi mislite da ljudi u Srbiji i svetu kupuju firmirane stvari radi prestiža ili zbog garancije kvaliteta? Da li će brendirani kašmirski kaput biti mekši, udobniji i trajati mnogo duže, od onog koji proizveo neki nepoznati dizajner?

Bilo bi mi veoma drago da čujem vaše mišljenje na ovu temu. Sa velikim isčekivanje očekujem vaše komentare!

Za sva dodatna pitanja i sugestije možete me kontaktirati putem društvenih mreža ili putem maila.

Pozdrav,
​Mr.M

SHARE THIS POST

Kupovina preko interneta

 

Pozdrav!

Ovih dana sam dobio dosta Vaših poruka putem društvenih mreža sa pitanjem da li imam neka iskustva sa kupovinom proizvoda putem interneta.

Za početak da nešto razjasnimo, pošto je bilo dosta nedoumica oko plaćanja. Plaćanje po uzeću je moguće samo kada se roba kupuje online unutar granice Srbije, u slučajevima kada fizičko lice šalje drugom fizičkom licu ili kada pravno lice (preduzetnik, neka trgovinska firma itd) pošalje fizičkom licu. Danas većinom firme koriste online plaćanje putem kartica (VISA, Master Card, American Express, DINA card) postoje i specijalne kartice koje isključivo se koristi za online plaćanje roba i usluga, ali to nisam do sada koristio, jer koristim većinom Master Card i VISU i za sada sam i više nego zadovoljan.

Kada poručujete robu iz inostranstva, tada ne postoji plaćanje po uzeću nego morate da koristite kartice ili bankovne doznake (to se vrlo retko danas koristi, kod manjih kupovina). Ja sam par puta poručivao stvari putem interneta za Srbiju, ali pošto sam na kraju shvatio da je to dosta skupo na kraju, iako vi to kupite na nekoj akciji ili popustu, kada to dodje za Srbiju svi ti proizvodi nekad koštaju malo manje, nekad isto, a nekad mogu koštaju i  više nego što biste platili, isti ili sličan proizvod u Srbiji. Ako ste osoba koja voli da kupuje sitnice i stvari do vrednosti do 50 evra, onda je online kupovina prava stvar za Vas! Zašto sam napomenuo vrednost do 50 evra? To je zato što je to vrednost do koje fizičko lice može da poruči proizvod iz inostranstva a da ne plati carinske troškove, ali plaća PDV (Porez na dodatu vrednost), Postoji i druga solucija, ona samo važi ako imate prijatelje ili rodbinu u inostranstvu, a to je da možete da primite poklon ili stvar vrednosti do 70 evra, a da NE platite carinske troškove, ni PDV!

Da se vratim na postupak poručivanja preko interneta, ja sam do sada imao iskustva sa odećom, modnim dodacima, cipelama i nekim sitnicama za kuću. Kada nađete stvar koja Vam odgovara, prvo dobro proverite sajt sa kojeg poručujete, i obavezno proverite koliko iznose troškovi dostave robe, jer mi se dogodilo jednom da nisam puno gledao i da sam troškove dostave za Srbiju platio skoro 40 evra, Kod nekih sajtova, možete pronaći akcije, ako potrošite iznad neke naznačene sume dobijate besplatnu dostavu. Ja lično imam iskustva sa mr. Porterom, Net a Porter-om, Outnetom i sa Ebay sajtovima iz više zemalja (Italija,Francuska,Britanija) i nikad nisam imao problema. Sada se trudim da ako baš mi zatreba nešto da kupim preko interneta zamolim prijatelje ili rodbinu koja živi u Evropi da mi poruči, jer kao što znate u Evropskoj Uniji ne postoje carine i takse kada se obavljaju kupovine roba i usluga, tako da jedini dodatni trošak koji plaćate je dostava to zemlje primaoca.

Ja se nadam da sam vam bar malo olakšao i objasnio proces kupovine putem interneta.

Ako imate još neka pitanja na ovu temu, ili sugestiju za još neki ovakav post slobodno mi pišite dole u komentarima, i ja ću se potruditi da vam odgovorim. Takođe me možete kontaktirati putem društvenih mreža ili putem emaila.

Pozdrav,
Mr.M

SHARE THIS POST