Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš

Zdravo svima, kako ste mi danas dragi moji pustolovi? Došlo je vreme da ispunim svoje obećanje i da vas povedem u novu avanturu. Da, to je ono što vam već neko vreme obećavam a to su postovi iz Maroka! Pre nešto manje od mesec dana sam imao priliku da posetim Kraljevinu Maroko uz malu pomoć mojih prijatelja iz Turističke organizacije Kraljevine Maroko.

Sudeći po društvenim mrežama, Maroko je destinacija koja je izazvala najviše emocija kod većine mojih čitatelja. Iskreno, isti slučaj je bio i kod mene. Već neko vreme maštam da odem u Maroko i da osetim tu mešavinu Afrike i Evrope na francuskom jeziku. Maroko je zemlja koju ne možete opisati u tri reči. To je zemlja kontrasta i kako sam ja dao epitet “Peščana Bajka”.

Kada je počela ta moja ljubav prema ovoj zemlji? Jednom davno, sigurno ima između 15 i 17 godina, neka me neko ispravi ako grešim izašao je film “Prvi Greh”, glavne uloge su imali Antonio Banderas i Anđelina Džoli. Svako ko je pogledao film (verujte mi, fantastičan je!) seća se zadnje scene koja najverovatnije nije snimana u Marakešu, ali je predstavljen Maroko na predivnoj staroj mapi i kako je Anđelina Džoli našla utočište u Maroku nakon svog bekstva iz zatvora. Scena je sama po sebi čarobna, muzika, ples i taj duh Maroka je prosto uticao na malog Marka da istraži malo više o toj zemlji. Nakon toga sa mojim dragim damama sam gledao čuvenu seriju “El Clone” u Srbiji se zvala “Zabranjena ljubav” gde je predstavljena ljubav dvoje mladih koja je prkosila svim zakonima.

Siguran sam da je većina vas čula za tu seriju ili možda čak i pogledali neku epizodu gde Žade (glavna glumica) svojim orijentalnim plesom zavodi Lukasa. Ta serija je snimana u Maroku i tu se mogu videti one neobične ulice i uzani sokaci. Jednostavno serija koja može prikazati taj jedan deo tradicionalnog Maroka gde važe pravila koja se jednostavno moraju poštovati.

Za kraj kao šlag na ovoj mojoj “torti” je film “Seks i Grad 2” film koji je sniman u Maroku, tačnije u Marakešu, ali zbog određenih razloga – čitaj sponzora Maroko su u filmu predstavili kao Abu Dhabi. Malo je to sebično i tužno, ali dobro to je na kraju njihova greška.

Moj put do Maroka je bio možda malo dugačak, ali moram priznati da je vredelo svakog minuta čekanja na aerodromima. Hteo sam da se sam uverim u taj orijentalni duh i da moj kontakt sa Marokom budem direktan, da ga ne pamtim samo po dobrim serijama i filmovima. Uspeo sam, ispunio sam još jedan san. Maroko je na mojoj blogerskoj mapi sveta osvojen!

Slike koje ste imali prilike da vidite iznad su slike hotela La Sultana iz Marakeša koje sam slikao prvo jutro nakon mog dolaska u ovu magičnu zemlju. Moji domaćini su me dočekali sa kolačićima u 2 sata ujutru i moram da im odam priznanje, očarali su me. Možda sam stigao kasno u Marakeš prethodnu noć, ali sam osetio onaj duh Maroka iz serije “Zabranjena Ljubav” kada je Žade krišom išla da se sastane sa svojim dragim i sve one scene su mi nekako proletele u momentu kroz ovu moju ludu blogersku glavu. Osećaj je stvarno neverovatan!

Nakon doručka, fotograf koji je bio sa mnom na ovom putovanju i ja smo odlučili da posetimo onu čuvenu pijacu. Legenda kaže da na toj pijaci možeš pronaći ono što tražiš, ali moraš da se potrudiš i da imaš veliku želju inače se neće ostvariti.

Pijaca je neobična i može biti problematično ako nemate osećaj za prostor. Skoro sve ulice liče jedna na drugu i možete lako da se izgubite. Ja sam svoj orijentir pronašao u detaljima, lampe, pločice, neobična odeća prodavaca tako da sam pamtio po nekom svom osećaju i nisam se izgubio, kao što vidite danas delim svoje utiske sa vama! 🙂

Pijaca u Marakešu nije samo mesto za kupovinu, već i za druženje. Na ovoj neobičnoj pijaci pored zanimljivih stvari možete uvek sresti nekog i saznati neke nove stvari, čovek se uči dok je živ, zar ne? Marokanci su ljudi koji imaju izuzetno dobru dušu, svaki prodavac je imao nešto zanimljivo da mi kaže. Upoznao sam krojača koji je imao priliku da obuče njihovu kraljicu i ponosno drži njenu sliku u svom salonu, ali je ljubomorno čuva i nije mi dao da je fotografišem.

Sretao sam zanimljive osobe na pijaci i svako je imao neku svoju priču, ali ni jedna me nije ostavila ravnodušnim. To je valjda ta nit koja spaja turiste sa Marokom. Jedino mi je žao što nisam imao prilike da se malo više ispričam sa jednim starijim bračnim parom koji prodaju zanimljiv nakit koji ručno izrađuju od zlata i dragog kamenja. Oni su pričali na francuskom, ja sam razumeo svaku 10-tu reč, ali osmeh im je bio dovoljan. Srećom prevodilac je bio tu pošto fotograf Saul koji je bio sa mnom na putovanju ima zanimljivu priču, ali ću vam samo reći da je to Meksikanac koji živi u Parizu. Zanimljivo, zar ne?!

On je bio jedina osoba koja je uspela da mi pomogne da komuniciram sa ovim divnim ljudima i da čujem njihove priče. Bilo je vrlo zanimljivo, ali smo proveli i više nego što je bilo predviđeno na pijaci, pa su nas tražili ljudi iz Turističke organizacije. Malo smo bili “bezobrazni” pa smo bežali kroz pijacu, inače ne bi stigli da napravimo ove divne slike sa pijace. Naravno, oprostili su nam, ali smo u narednom gradu bili pod njihovim budnim okom! 😀 Nije bilo mrdanja, ali nije bilo ni tako dosadno snašli smo se nekako!

Pijaca je podeljena u više celina i većina blogera kada dođe u Marakeš poseti samo onaj popularniji deo, ali ja sam bio uporniji pa sam lutao i lutao, ali sam i upoznao divne ljude. Dobio sam čak i zanimljive poklone! Moja mama nije verovala koliko sam nakita doneo za nju, jer sam to dobio kao nagradu za slikanje njihovih proizvoda i portreta vlasnika. Eto, nešto sam zaradio i kao fotograf u Maroku! 🙂

Uspeo sam da pronađem i ja malo vremena i da ja budem malo sa druge strane objektiva na ovoj pijaci čak sam i ovaj živopisni grafit pronašao. Hvala Saulu na strpljenju, treba imati strpljenja da bi mene neko slikao. Mama je žena umalo poludela jer se nisam baš tako često javljao, ali kada je videla ovu sliku sve mi žena oprostila. (malo lažem sad, oprostila mi je tek kada je videla nakit! :D).

Slika iznad je nastala prilikom našeg odmaranja i dok smo pokušavali da naručimo vodu, hvala Bogu Saul je bio uporniji pa smo i do iste na kraju došli. Borba je bila neverovatna, ali smo izašli kao pobednici. Možda sam bio malkice dehidriran, ali mislim da je ova slika na najbolji mogući način dočarala svakodnevnicu na pijaci u Marakešu. Pokušali smo da brojimo da li vidimo više ljudi ili šešira, ali kada je došla voda za naš sto prosto smo zaboravili na našu malu akciju.

Kada sam uneo dovoljnu količinu tečnosti, Saul (fotograf) mi je predložio da se popnemo stepenicama do vrha restorana jer je čuo da slike budu fantastične. Ovo je rezultat mog rada, iskreno se nadam da vam se dopada! 🙂

Možda nije najbolje remek-delo, ali je od srca! Hteo sam da prikažem kako je pijaca u stvari jedan mali grad i svakim danom se sve više uvećava jer veliki broj putnika svakodnevno dolazi u Marakeš i privremeno ovaj mali grad ima sve veći broj stanovnika.

Šeširi su divni, raznih oblika i detalja vedrih boja, ali program se mora realizovati! Pustinja nas zove! Marakeš je stvarno neobičan i magičan! Sigurno se sad pitate zašto? Zamislite ovu situaciju. Vozite se gradom, slikate ljude oko sebe, vidite prodavnice, živost grada i života u Marakešu i odjednom kaktusi i pustinja. Nakon vožnje od dvadesetak minuta kroz pustinju stigli smo do naše druge lokacije. Moram priznati da sam se radovao kao malo dete, jer sa svojih skoro 26 godina nikad nisam video kamilu uživo i to je za mene bilo ogromno uzbuđenje.

Upoznajte Yildiz (prevod: Zvezda, na srpskom: Zvezdana), ovo je majka one kamile koja me je zavolela pa smo čak i napravili zajednički selfi. Ona je isto bilo vrlo druželjubiva i raspoložena za slikanje, ali njena ćerka je bila baš raspoložena za druženje. Prvo nismo našli neki zajednički jezik, jednostavno nisam se dopao Melek. Nakon par minuta Melek je shvatila da je moja žuta majica zanimljiva pa je pokušala da ostvari blizak kontakt sa njom dok sam slikao pejzaž, ali srećom uspeo sam da sačuvam majicu.

Melek je videla da imam kameru, pa je otkrila i svoju ljubav prema fotografiji. Nakon što sam joj pokazao slike njene mame i njen portet, dobio sam zanimljiv poljubac. A kako je sve to izgledalo sa strane, to je uspeo da zabeleži Saul. Želeo bih na kraju da se zahvalim Turističkoj organizaciji Maroka na ovoj predivnoj avanturi, mom novom prijatelju i fotografu Saulu na odličnim fotografijama i Melek na izdvojenom vremenu, bilo nam je predivno.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Marakeša, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko.

Kako se vama dopao Marakeš? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj grad iz bajke? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Kraljevine Maroko i hotela La Sultana iz Marakeša. Za izradu ovih divnih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r i Sony RX 100 Mark V.