Ćao svima! Kako ste mi danas? Ja se iskreno nadam da ste dobro i da ste spremni za novi post. Oni koji me prate na društvenim mrežama primitili su da se kroz moje objave provlači jedan haštag: #ifeelsLOVEnia. Da, ne morate više da pogađate! Danas počinje mala serija postova iz Slovenije koju ne bih uspeo uraditi bez pomoći Turističke organizacije Republike Slovenije.

Pa da počnemo!

Slovenija… Svima dobro poznata zemlja, nekada smo zajedno svi bili u čuvenoj Jugoslaviji. Starije generacije to mnogo bolje pamte, posebno naše mame i tate kada su išli u Trst pa se obavezno moralo svratiti do Slovenije. Na tom putu nalazi se jedan poznat grad: Celje. Koja je vaša asocijacija na Celje? Treba možda mala pomoć?

Zlatarna Celje! To je bila moja prva asocijacija na Celje. Celje se nalazi na sat vremena vožnje od Ljubljane i obavezno ako idete u Sloveniju da posetite jer pejzaž koji ćete imati priliku da vidite je od neprocenjive vrednosti!

Dobrodošli u Celje!

 

 

Celje je gradić koji broji oko 40.000 stanovnika. Meni sasvim dovoljno za sreću!          Na prvi pogled grad koji osvaja šarmom. Dok sam laganim koracima išao ka njihovom TIC-u (Turistički Informativni Centar) grad me je oborio s nogu. Ulični svirači, mala deca koja veselo trčkaraju ulicama, starije gospođe koje sa korpama žure na tržnicu (posle ću vam objasniti zašto je ona tako bitna subotom!) prosto u većim gradovima nemaš taj neki osećaj jednostavnosti života. Ja sam odmah izvadio aparat i počeo sa “radom” jer svaki trenutak treba iskoristiti kako u životu, tako i na putovanju!

Stanovnicima je bilo zanimljivo što me vide sa aparatom, pa sam imao status najvoljenije osobe u celom gradu tog sunčanog subotnjeg dana. Prateći mapu i instrukcije sa maila dolazim do TIC-a i tamo srećem nasmejana lica mojih vodiča i avantura je zvanično počela!

 

 

Nemojte da vas čudi ako se vreme na slikama menja, sunce i magla su se malo poigrali sa mnom. Istorija Celja je veoma burna od vremena starih Kelta, Rimljana do poznate loze Habsburgovaca. Dok je “Celeia” bila pod uticaj Rimljana, grad je doživeo preporod. Grad je bio namenjen ljudima koji su ušli u zlatno dob, kako bi mogli mirno da prožive svoje penzionerske dane i da daju svoj doprinos Celju. Kuće, to je blaga reč, većina njih su živeli u vilama. Da biste razumeli, koliko su oni bili izvan svog vremena rećiću vam da su oni imali specijalno zidno i podno grejanje i kanalizaciju koju i dan danas grad Celje koristi. Mislim da vam je jasno koliko su Rimljani bili izvan svog vremena. Grad je doživeo svoj procvat, trgovina je išla bolje nego ikad i Celje je postalo glavni ekonomski – trgovinski centar. Ko bi rekao?

Nakon Rimljana, u Celje dolaze Huni, velika seoba naroda… Celje gubi svoj sjaj, grad se ruši i sve do ranog srednjeg veka u Celju vlada mračno doba. O tome se malo priča s razlogom. Vreme prolazi i sve do Grofova Celjskih, period kada je Celje vratilo svoj sjaj.

Kada pomenete Celjske Grofove, na licu skoro svakog stanovnika je onaj blagi ponosni osmeh. Oni su odigrali veoma bitnu ulogu u istoriji Celja, čak poslednji članovi loze te poznate plemićke dinastije imaju veze i sa Srbijom.

 

 

Grad je fascinantan i krije veoma zanimljive tajne. Imam jednu zanimljivu malo je reći burnu ljubavnu priču, ali o tome ću malo kasnije. 😉

Sliku koju vidite iznad predstavlja izlaz na “Plažu”. Celje ima svoju plažu.. Niste znali? Eto, uvek možete nešto novo da naučite. Ovaj prolaz je skoro napravljen, par dana pre moje posete i tu možete primetiti ostatke Rimskog zida (u desnom delu fotografije, stari kameni zid).

 

 

Jedna činjenica koja me je veoma impresionirala. U srednjem veku ljudi koji su bili siromašni i koji nisu imali novac da sagrade sebi dom, oni su unutar Rimskog zida pregrađivali i na taj način su dobijali mesto koje su mogli da nazovu svojim domom. Jako lep i human gest! Danas ti kvadrat tih domova, vreme mnogooo više. 😉

Pogled sa “plaže” je prelep! Pejzaž kao sa filma! I na vrhu čuveni Celjski dvorac, za koji nažalost nisam imao vremena, ali smo se dogovorili da ću prilikom sledeće posete Celju posetiti dvorac jer on zahteva skoro pola dana (ako ste ljubitelj dobrih priča i arhitekture). Kada sam otvorio ovu sliku na svom računaru, samo sam rekao VAU! to je to!

 

 

Grad izdvaja dosta sredstava za održavanje, kao i za samu obnovu grada i takođe im dosta pomažu donacije Evropskih fondova, što je za svaku pohvalu. Takođe za pohvalu je i to što ulažu u umetnost i pomažu umetnicima i finansiraju njihove projekte. Kao znak zahvalnosti umetnici svoje najbolja dela poklanjaju gradonačelniku, a on to prosleđuje kao specijalan poklon stranim zvaničnicima. Stvarno predivno, Celje to stvarno i zaslužuje. Ja stvarno mislim da se Grofovi Celjski smeše sa neba i ponosno gledaju svoj grad. Oseti se i dalje taj sjaj starih vremena još uz dobru kaficu i zanimljive priče vodiča o istoriji ovog predivnog mesta vreme samo leti! Uvek je to tako…

 

 

Pošto ste bili tako dobri i pročitali neke istorijske činjenice, zaslužili ste da čujete jednu ljubavnu priču. To nije klasična ljubavna priča, ali je priča o burnoj ljubavi.

Siguran sam da ste čuli za Alfreda Nobela? To je onaj čika, čije prezime krasi one silne nagrade za razne discipline, najpoznatija je ona za mir. Da, to je Nobelova nagrada! Postoje Nobelova nagrada za ekonomiju, fiziku, medicinu, hemiju, književnost i kao što sam malopre pomenuo za mir. Kakve sad on veze ima sa gradom Celje? Ljubav…

Sofija Hes (Sophie Hess) je bila jedna obična devojka iz Celja koja je zbog svog slobodnijeg ponašanja poslata u Beč da bi postala prava mlada dama. Devojka sa neobičnim načinom života sa svojih 20 godina. Volela je avanture…

Mlada devojka i značajno stariji muškarac, čist dokaz da je i u 19. veku bilo takvih ljubavi. Bilo je toga dosta i biće… Ljubav je čudo. Njihova ljubav je bila jako čudna, ali opet nisu mogli jedno bez drugog. Alfred ima stan u Parizu, Sofija ima stan u Parizu, ista ulica par brojeva niže. Tako je bilo u svakom gradu gde je gospodin Nobel posedovao nekretnine. Tad nije bilo telefona, tad se ljubav iskazivala pismima dešavalo se da mu piše i po 3 rečenice i jednostavno pošalje pismo. Nakon pola sata piše drugo. Njen život je bio ispunjen zabavom. To je bila njegova najduža ljubavna veza, a i poslednja u njegovom životu.

 

 

Celje je grad koji samo traži od vas samo jednu stvar – da istražujete. Pošto smo se duže zadržali na “plaži” i o priči o Nobelu, mali Marko je zakasnio u muzeje. 🙁

Obećao sam sebi da ću se ponovo vratiti u taj grad i da ću istražiti do kraja ko zna kakve sve još tajne krije ovaj šarmantni gradić. I za kraj još jedna zanimljivost, ali to je za 18+ dečicu! 😀 Samo ću reći: Sajam erotike u Celju. Jedini sajam ovakvog tipa u celoj Sloveniji.

 

 

Došli smo i do kraja mog prvog posta iz ove male serije postova o mojim avanturama u Sloveniji! Sledeći post vas vodim malo u planine i jedan zanimljiv gradić!

Moj predlog plana obilaska Celja i saznajte zašto je Celeia “Mesto pod mestom”.

Naravno za više informacija i predloga oko tura u Celju obratite se Turističkom Informativnom Centru – TIC, nalazi se na adresi Glavni trg 17. Moja topla preporuka je da obiđete Stari Piskern. Tako su velike porcije hrane, da nećete jesti narednih 3 dana, ja sam živi dokaz!

Predlozi:

  1. Celjski Dvorac
  2. Pokrajinski muzej Celje
  3. Muzej novije istorije Celja
  4. Stari grad Celje

 

Iskreno se nadam da ste uživali u današnjem postu!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Do sledećeg posta… Mah, mah iz sunčanog Celja! 

 

SHARE THIS POST

7 Comments

  1. kweenB November 16, 2017 at 10:39 pm

    Da nisam i ja tamo svoju izgubila 😳?
    Ovaj grad je zanimljiv, prvo si me zabrinuo sa maglom 😁 i mi Celje imamo, podseća me na na jedan lep gradic pored Beograda.

    Reply
  2. Marija November 16, 2017 at 10:53 pm

    Lepo izgleda, nekako ona slika sa plaze i onaj pogled me je odmah kupio. Veoma mi se dopalo što si nekako uspeo istoriju da prikazes na malo zabavniji nacin. Iskreno, ko bi pomislio da je u to vreme bilo podno grejanje! Ljubavna prica mi je isto zanimljiva. Da neko poveze jednog takvog naucnika kao sto je Nobel sa takvom devojkom. Sve pohvale za post! Jedva cekam da vidim i te planine u Sloveniji. 🙂

    Reply
  3. Elena November 16, 2017 at 10:56 pm

    Ah ta Slovenija! Sve si lepo rekao bila sam mali milion puta u Celju jer moja baka zivi u Mariboru, a deda mi je rodom iz Celja. Stvarno sam uzivala! I ja preporucujem Stari Piskern imaju najbolje snicle u celoj Sloveniji. Mislim da znam gde si isao na planine jer si pomenuo prelepi gradic a jedino je to mesto izmedju Celja i Ljubljane. Jedva cekam!

    Reply
  4. Mitra November 16, 2017 at 11:07 pm

    Lep naslov, lepe slike, ali još lepši tekst. Lepo si opisao Celje ja sam tamo bila pre 30 godina, baš kao što si ti opisao kao usputno stajalište na putu do Italije. Samo je to moje usputno trajalo 5 dana. Marko, vratio si me u mladost da si u toku proleća ili leta otisao tamo bilo bi mnogo više raje napolju. Imaš dobro oko za detalje.

    Mitra

    Reply
  5. Ivana November 16, 2017 at 11:27 pm

    Prvo želim da ti uputim komplimente i samo reči hvale. Moje koleginice te obožavaju, sad su mi poslale ovaj tvoj post. Moram da ti se pohvalim da ću i ja posetiti Celje za par dana. Volim lepo da ručkam pa ću sigurno svratiti u Piskern. Samo tako nastavi!

    Reply
  6. Slaven November 16, 2017 at 11:37 pm

    Celje i Kopar su bili moji jedini dodiri sa Slovenijom kada sam bio u vojsci. Moja ćerka na primer obozava Bled. Lep tekst mladicu, ima nade i za ove mlade u Srbiji.

    Reply
  7. Milica November 17, 2017 at 8:32 pm

    Tako divan i živopisan post… Na mapi mjesta za posjetiti označila sam Celje 😉 Jedva čekam sljedeći post…

    Reply

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *