Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon što smo zajedno istraživali neke od najlepših destinacija širom centralne, zapadne i južne Evrope, ovog puta krećemo na sever, u zemlju hyggea, dizajna, kraljevske elegancije i bezvremenskog šarma. Dobrodošli u Dansku. Postoje gradovi koji vas zapanje na prvi pogled i gradovi koji vas polako osvoje. Kopenhagen pripada onoj drugoj grupi. Sleteo sam bez velikih očekivanja, a otišao sam sa osećajem da sam upoznao grad koji zna šta radi. Ovaj vodič kroz Kopenhagen nastao je iz nekoliko dana hodanja, gledanja uz boravak u hotelu Manon Les Suites Guldsmeden koji je celom putovanju dao poseban ton.
Pre nego što započnem današnji putopis o Kopenhagenu, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Manon Les Suites Guldsmeden hotelu na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Danska prestonica je zaista posebna i jedinstvena. Ona nudi ravne ulice, niske krovove, zelene tornjeve i vodu na svakom uglu. Ovde niko ne juri, a ipak sve funkcioniše. Zbog toga sam želeo da napišem tekst koji može poslužiti kao koristan podsetnik za svakoga ko planira posetu Kopenhagenu. U nastavku vas vodim kroz istoriju grada, kroz najvažnije znamenitosti i kroz zanimljive detalje koje zapamtite tek kada se vratite kući.
Zašto je Kopenhagen postao tako popularan?
Kopenhagen danas ima oko milion i po stanovnika u širem gradskom području. Uprkos tome, deluje kao velika varoš u kojoj se sve može obići peške. To je prva stvar koja iznenadi posetioca sa juga Evrope.
Grad je popularan iz nekoliko razloga. Prvi je voda: kanali, luka i jezera oblikuju svaki šetački pravac. Drugi je dizajn, jer su Danci decenijama gradili reputaciju na jednostavnim, čistim i trajnim rešenjima. Treći razlog je način života, koji stranci obično svedu na jednu reč, hige. Ta reč označava toplinu, mir i zadovoljstvo u malim stvarima.
Postoji i četvrti razlog, možda najvažniji. Kopenhagen je grad koji je odlučio da pripada ljudima, a ne automobilima. Široki biciklistički trakovi, pešačke zone i klupe uz vodu nisu ukras. Oni su rezultat odluka donetih pre više decenija.
Za putnika to znači jednu prijatnu posledicu. Nećete se boriti sa gužvom, nećete tražiti prelaz i nećete gubiti vreme u prevozu. Umesto toga, šetaćete, sedaćete uz kanal i posmatrati grad kako živi. Upravo zato mnogi kažu da im se Kopenhagen dopao više nego što su očekivali.
Kako je nastao Kopenhagen: Od ribarske luke do prestonice
Priča počinje na malom ostrvcetu usred vode. Godine 1167. biskup Absalon podigao je utvrđenje na Slotsholmenu, ostrvcetu koje i danas nosi središte danske države. Tu godinu Danci uzimaju kao zvanični datum osnivanja grada.
Naselje je i pre toga postojalo. Ribari i trgovci dolazili su ovamo zbog mirne luke i bogatog ulova haringe. Prvo ime bilo je jednostavno Havn, što znači luka. Kasnije je grad dobio ime Købmannehavn, u prevodu trgovačka luka, a vremenom se to skratilo u København.
Gradska prava naselje je dobilo 1254. godine. Trgovina haringom donosila je novac, a novac je donosio zidine, crkve i sukobe. Hanzeatski savez više puta je napadao grad, jer nemački trgovci nisu voleli konkurenciju na Baltiku.
Prestonica u punom smislu Kopenhagen postaje tokom petnaestog veka, kada kralj Erik Pomeranski premešta svoju rezidenciju ovamo. Od tada se sve važno u Danskoj dešava u ovom gradu.
Danas na mestu Absalonovog utvrđenja stoji Kristijanborg. Ako želite da razumete kako je grad rastao, počnite baš odatle. Ispod savremene palate leže ostaci prvog zamka, a nekoliko koraka dalje počinju ulice koje su nastale mnogo kasnije.
Vek Kristijana Četvrtog i požari koji su menjali Kopenhagen
Ako jedan vladar zaslužuje titulu graditelja Kopenhagena, to je Kristijan Četvrti. Vladao je od 1588. do 1648. godine i za sobom ostavio više zdanja nego bilo ko posle njega.
Njemu grad duguje dvorac Rozenborg, Okruglu kulu, četvrt Kristijanshavn i mornaričko naselje Nibuder. Kralj je želeo da Kopenhagen postane privredno i vojno središte celog severa. Zato je osnivao trgovačka društva, podizao utvrđenja i širio grad izvan starih zidina.
Sledeći vek doneo je nesreće. Veliki požari uništavali su drvene kuće, a rat sa Britanijom početkom devetnaestog veka ostavio je dodatne ožiljke. Svaka obnova menjala je izgled ulica, pa danas gledate mešavinu stilova iz nekoliko epoha.
Najvažniji požar izbio je u noći između 26. i 27. februara 1794. godine. Tada je izgorela palata Kristijanborg, a kraljevska porodica ostala je bez doma. Rešenje je pronađeno za samo nekoliko dana: kruna je otkupila dve plemićke palate na trgu Amalienborg.
Ta odluka i dalje traje. Danska kraljevska porodica živi na Amalienborgu više od dva veka. Zbog toga jedan požar iz osamnaestog veka i dalje određuje gde ćete videti smenu straže.
Manon Les Suites Guldsmeden: komad džungle usred hladnog severa
Hotel sam birao pažljivo, jer mi smeštaj nikada nije samo krevet. Manon Les Suites Guldsmeden nalazi se u ulici Gyldenløvesgade 19, tik uz kopenhaška jezera. Do Strøgeta i Tivolija stiže se za desetak minuta peške.
Reč je o hotelu sa pet zvezdica i osamdeset sedam apartmana. Pripada porodičnoj grupi Guldsmeden Hotels, koja od 1999. godine gradi svoju priču na održivosti i organskim proizvodima. Znak grupe je vilin konjic, pa ćete ga sresti na posteljini, na četkici za zube i na ulaznim vratima.
Srce hotela je zatvoreni bazen Junglefish. Kada uđete u atrijum, teško poverujete da ste u Danskoj. Palme, puzavice, terakota saksije i viseće lampe u obliku riba stvaraju osećaj tropskog dvorišta. Na krovu se nalazi terasa sa saunom i restoran Chapung, sa pogledom na gradska jezera.
Manon Les Suites Guldsmeden: Moje iskustvo sa Classic Apartmanom
Boravio sam u kategoriji sobe poznatijim kao Classic Apartman i iskreno da vam kažem zadržao bih se tamo mnogo duže. Prostor je podeljen na zonu za spavanje, kutak za sedenje i mali trpezarijski deo sa okruglim stolom.
Uzglavlje je od bambusa, posteljina je meka i pamučna, a jastuci nose izvezen znak vilinog konjica. Na komodi me je dočekao Marshall zvučnik, uz difuzor sa mirisom Casa Chaleur i kutiju maramica u reciklažnom papiru. Na zidu visi velika apstraktna slika koja daje karakter celom prostoru.
Kupatilo prati istu praktičnost. Bele pločice, ogledalo u ramu od tikovine i lavabo od kamena deluju jednostavno i skupo u isto vreme. Kozmetika nosi potpis I Love Eco Essentials, sa uljem za telo, losionom, kremom za ruke i sapunom.
Najviše me je oduševio set sitnica na krevetu: bambusova četkica, tablete za pranje zuba, kristalni dezodorans, češalj i čepići za uši od papira. Ništa nije u plastici, a ništa ne deluje jeftino. To je detalj po kome ću pamtiti ovaj hotel. U narednom postu na blogu možete očekivati detaljnu recenziju Manon Les Suites Guldsmeden hotela.
Kopenhagen: Nihavn, najfotografisaniji kanal u Skandinaviji
Nihavn je slika koju svi nose kući. Šarene fasade, drveni brodovi i terase pune ljudi čine najprepoznatljiviji prizor grada.
Kanal je iskopan između 1670. i 1673. godine, po naredbi kralja Kristijana Petog. Kopali su ga švedski ratni zarobljenici, a svrha je bila praktična: brodovi su trebali direktan pristup pijaci na trgu Kongens Nytorv. Vekovima je ovo bila radnička luka sa krčmama, mornarima i lošom reputacijom.
Najstarija kuća nosi broj devet i potiče iz 1681. godine. Trgovački saobraćaj prestao je 1967. godine, a od 1977. južna strana kanala pripada muzejskim brodovima.
Hans Kristijan Andersen živeo je ovde na tri adrese. U kući broj 20 objavio je 1835. godine svoju prvu zbirku bajki, među kojima su Kresivo i Princeza na zrnu graška. Na broju 67 proveo je najduži period, od 1848. do 1865. godine, a u broju 18 živeo je pri kraju života.
Savet iz iskustva: dođite rano ujutru. Oko podneva se kej pretvori u reku ljudi, pa je fotografija bez gužve gotovo nemoguća. Ujutru je svetlo mekše, a boje kuća deluju punije.
Kopenhagen: Strøget i trgovi starog jezgra
Strøget je pešačka kičma grada. Glavni potez dugačak je oko kilometar i sto metara, a spaja Gradski trg sa trgom Kongens Nytorv.
Zanimljivo je kako je nastao. Grad je 1962. godine zatvorio ovu ulicu za automobile, što je tada delovalo kao hrabar potez. Uspeh je bio toliki da je Kopenhagen nastavio istim putem i postao uzor mnogim evropskim gradovima.
Šetnja Strøgetom nije samo kupovina. Usput ćete proći kroz nekoliko trgova, a svaki ima svoj karakter. Amagertorv nosi Fontanu rode iz devetnaestog veka i pogled na zeleni toranj crkve Nikolaj, koja danas služi kao izložbeni prostor.
Malo dalje leže Gamletorv i Nitorv, dva stara trga koja izgledaju kao jedan. Tu se nalazi i gradski sud sa moćnim stubovima i natpisom koji u prevodu glasi: zakonom se zemlja gradi. Ta rečenica dolazi iz starog danskog prava i savršeno opisuje mentalitet zemlje.
Ako skrenete sa glavnog pravca, dobićete nagradu. Uske ulice oko Højbro Plads i Kultorveta pune su malih radnji, cvećara i kafea. Na trgu Højbro stoji konjanički spomenik biskupu Absalonu, čoveka od koga je sve počelo.
Gradski trg i Tivoli, drugo lice Kopenhagena
Zapadni kraj Strøgeta izlazi na Gradski trg, poznat kao Rådhuspladsen. Ovo je najživlje mesto u gradu i najbolja polazna tačka za prvo jutro.
Na trgu stoji Fontana zmaja, sa bronzanim bikom i zmajem u borbi. Iznad nje se diže zgrada dnevnog lista Politiken, jedna od najprepoznatljivijih adresa danske štampe. Ovde se okupljaju navijači, ovde se dočekuje Nova godina i ovde se najbolje oseti puls grada.
Preko puta trga nalazi se Tivoli, park koji je otvoren 1843. godine. Reč je o jednom od najstarijih zabavnih parkova na svetu, a osnovao ga je Georg Karstensen. Drveni tobogan voz radi od 1915. godine i još uvek prima putnike.
Tivoli nije samo park za decu. Bašte, jezerca, pozorišne scene i restorani čine ga mestom u koje odlaze i odrasli, naročito uveče. Kada se upale hiljade sijalica, ceo prostor deluje kao pozornica.
Zanimljiv je i uticaj koji je ovaj park ostavio. Volt Dizni je posetio Tivoli i, prema pričama koje Danci rado ponavljaju, odatle poneo ideje za svoj park. Bilo to tačno ili ne, veza između igre i lepog uređenja ovde je očigledna.
Ulaznica za park i ulaznica za vožnje naplaćuju se odvojeno. Ako želite samo da prošetate, prva vam je sasvim dovoljna.
Kopenhagen: Kristijanborg i Slotsholmen, srce danske države
Kristijanborg nije samo palata. To je zgrada u kojoj rade parlament, premijer i vrhovni sud, što je retkost u svetu.
Palata stoji na Slotsholmenu, ostrvcetu okruženom kanalima. Ispod nje leže ostaci Absalonovog utvrđenja iz 1167. godine i kasnijeg Kopenhaškog zamka. Parlament ovde zaseda od 1928. godine.
Toranj palate najviši je u gradu i otvoren je za posetioce bez naplate. Vredi se popeti, jer odozgo Kopenhagen izgleda upravo onako kako ga pamtim: nizak, zelen i pun tornjeva.
U sklopu kompleksa nalazi se i Dvorska crkva. Unutrašnjost je svetla, klasična i skoro asketska, sa belim stubovima i kupolom u kaseta obliku. Posle raskoši drugih evropskih crkava, ova tišina prijatno iznenadi.
Oko palate se nalazi nekoliko važnih adresa. Torvaldsenov muzej čuva dela najpoznatijeg danskog vajara, dok Kraljevska biblioteka ima svoje savremeno krilo poznato kao Crni dijamant. Kraljevska bašta biblioteke je mirno mesto za pauzu, a mnogi turisti prođu pored nje ne znajući da postoji.
Odavde je svega nekoliko koraka do Gamel Stranda. Tu se ukrcavaju brodići za obilazak kanala, a ta vožnja i dalje je najbolji uvod u grad.
Kopenhagen: Kongens Nytorv i Kraljevsko pozorište
Kongens Nytorv je najveći trg u starom jezgru. Nastao je u sedamnaestom veku, kada je kralj Kristijan Peti proširio grad izvan srednjovekovnih zidina.
U sredini stoji njegov konjanički spomenik, okružen cvetnim lejama i drvoredom. Leti je ovo mesto za sedenje, a zimi se ovde postavlja klizalište.
Sa južne strane trga podiže se Kraljevsko dansko pozorište, zdanje iz 1874. godine sa kupolom i skulpturama na vrhu. Danska glumačka i baletska tradicija dugo se vezuje baš za ovu adresu.
Trg je i saobraćajno čvorište. Metro linija sa aerodroma završava upravo ovde, pa mnogi putnici prvi kontakt sa gradom ostvare na ovom mestu. Odavde krećete u Nihavn, u Strøget ili prema kraljevskoj četvrti.
Kopenhagen: Amalienborg, mesto gde stvarno živi kraljevska porodica
Amalienborg nije jedna palata, već četiri gotovo identične građevine oko osmougaonog trga. Podigli su ih plemići između 1750. i 1760. godine, po planovima dvorskog arhitekte Nikolaja Ejgtveda.
Ceo kvart nosi ime Frederiksstaden i nastao je u čast tri stotine godina vladavine kuće Oldenburg. U središtu trga stoji konjanički spomenik kralju Frederiku Petom, delo francuskog vajara Žaka Salija.
Kraljevska porodica useljava se 1794. godine, posle požara na Kristijanborgu. Od tada palate nose imena kraljeva: Kristijan Sedmi, Kristijan Osmi, Frederik Osmi i Kristijan Deveti.
Smena straže odvija se svakog dana u podne. Ceremonija je kratka i bez preterivanja, što je vrlo dansko. Vojnici u plavim uniformama i krznenim kapama izgledaju ozbiljno, ali publika stoji na svega nekoliko metara.
Trg ima još jednu vrednost, a to je urbanistička igra pogleda. Sa jedne strane osa vodi ka kupoli Mermerne crkve, a sa druge ka luci i zgradi Opere. Stanite tačno u sredinu i videćete kako se ceo grad slaže u jednu liniju.
Kopenhagen: Mermerna crkva i kupola koju pamtite
Mermerna crkva zvanično se zove Frederikova crkva. Nalazi se nekoliko desetina metara od Amalienborga i zatvara pogled sa zapadne strane trga.
Kamen temeljac postavljen je 1749. godine, ali je gradnja išla teško. Novca je nestalo, pa je ogromna nedovršena građevina više od jednog veka stajala kao ruševina usred grada. Rešenje je stiglo tek kada je bankar Ce Ef Titgen otkupio projekat i finansirao završetak radova.
Konačni izgled dao je arhitekta Ferdinand Meldal, a crkva je otvorena 19. avgusta 1894. godine. Umesto skupog norveškog mermera, upotrebljen je krečnjak, pa ime crkve danas više govori o nameri nego o materijalu.
Kupola ima raspon od trideset jedan metar i najveća je crkvena kupola u Skandinaviji. Oslanja se na dvanaest stubova, a iznutra deluje neverovatno lako.
Unutrašnjost me je oduševila više od spoljašnjeg izgleda. Plavo i zlatno slikarstvo, mozaici, veličanstvene orgulje i mermerni oltar prave utisak koji retko sretnete na severu. Ulaz je slobodan, a leti postoji i mogućnost uspona do kupole.
Iznad ulaza stoji zlatan natpis koji u prevodu znači: reč Gospodnja ostaje doveka. Oko crkve su postavljene statue poznatih danskih teologa i mislilaca, među njima i Serena Kjerkegora.
Kopenhagen: Kastelet, mlin i crkva Svetog Albana
Kastelet je jedno od najbolje očuvanih zvezdastih utvrđenja u severnoj Evropi. Sagradili su ga između 1662. i 1665. godine, po nalogu kralja Frederika Trećeg i po planovima holandskog inženjera Henrika Rusea.
Utvrđenje ima pet bastiona, zemljane bedeme i kanale ispunjene vodom. Danas je to javni park, ali i dalje pripada vojsci. Crvene kasarne poređane su duž kaldrmisane ulice, a nad njima se vijori danska zastava.
U sredini kompleksa stoji žuta garnizonska crkva iz 1704. godine. Sa strane se nalazi drveni vetrenjača mlin, jedan od najlepših prizora u gradu. Ispred njega stoji stari top, pa se šala sama nameće: mlin i topovska cev na istoj fotografiji.
Odmah izvan bedema stoji crkva Svetog Albana, jedina anglikanska crkva u Danskoj. Njen šiljati toranj i zidovi od kamenih oblutaka izgledaju kao da su preneti iz engleske provincije.
Preporučujem obilazak u krug po bedemima. Šetnja traje oko pola sata, a putem se otvaraju pogledi na luku, jezerce sa lokvanjima i labudove. Ovo je bio moj najmirniji sat u gradu.
Kopenhagen: Fontana Gefion i legenda o nastanku ostrva
Na ivici Kasteleta, u parku Čerčil, stoji najveći spomenik u gradu. Fontana Gefion prikazuje snažnu boginju kako tera četiri vola preko stena.
Legenda je vredna pamćenja. Boginja Gefion dobila je od švedskog kralja onoliko zemlje koliko može da preore za jednu noć. Ona je svoje sinove pretvorila u volove i izorala ostrvo Zeland, na kome i danas leži Kopenhagen.
Vajar Anders Bundgard radio je figure između 1897. i 1899. godine. Bazene i ukrase završili su kasnije, a fontana je prvi put proradila 14. jula 1908. godine. Poklon je stigao od fondacije pivare Karlsberg.
Voda ovde nije tiha. Kaskade padaju bučno, a leti se oko fontane skupljaju posetioci sa svih strana sveta. Nedaleko odatle stoji spomenik kralju Frederiku Devetom, okrenut ka luci koju je voleo.
Kopenhagen: Mala sirena, najskromnija zvezda grada
Mala sirena je najfotografisanija skulptura u Danskoj i istovremeno najveće razočaranje za mnoge posetioce. Visoka je svega metar i dvadeset pet centimetara i teška oko sto sedamdeset pet kilograma.
Otkrili su je 23. avgusta 1913. godine. Vajar Edvard Eriksen izradio ju je u bronzi, a poklonio ju je gradu pivar Karl Jakobsen. Njega je na tu ideju naveo balet po Andersenovoj bajci iz 1837. godine.
Priča o modelu je zanimljiva. Balerina Elen Prajs odbila je da pozira bez odeće, pa je telo skulpture modelovala vajareva supruga Elina.
Sirena je preživela mnogo toga. Kradena joj je glava, sečena joj je ruka, više puta su je prekrivali bojom. Svaki put su je vraćali na isti kamen, kao da se grad tvrdoglavo drži svog simbola.
Moj savet je jednostavan. Ne dolazite ovamo samo zbog skulpture, već zbog šetnje koja do nje vodi. Put preko Amalienborga, Gefion fontane i Kasteleta traje oko pola sata i lepši je od samog odredišta.
Kopenhagen: Rozenborg i Kraljevska bašta
Rozenborg izgleda tačno onako kako zamišljate dvorac iz priče. Kule sa bakarnim krovovima, crvena cigla i opkop stvaraju sliku koja deluje nestvarno usred grada.
Podigao ga je Kristijan Četvrti između 1606. i 1633. godine, u stilu holandske renesanse, kao letnju rezidenciju. Danas dvorac služi kao muzej sa dvadeset i četiri prostorije uređene hronološki.
U podrumu se čuva ono zbog čega mnogi dolaze: danski krunski dragulji. Tu su i kruna Kristijana Četvrtog i mač ukrašen draguljima, uz oklope i srebrninu.
Oko dvorca se prostire Kraljevska bašta, najstariji park u gradu. Leti je puna ljudi koji leže na travi, čitaju ili ručaju na otvorenom. Poseban deo zauzima ružičnjak sa niskim šimširom, lavandom i spomenikom kraljici Karolini Amaliji.
Ovaj park mi je pokazao nešto važno o Dancima. Oni javni prostor koriste kao produžetak svog stana, bez ograda i bez pravila koja se svima vide. Zbog toga grad deluje toplije nego što klima nagoveštava.
Muzeji i zelene oaze koje vredi videti u Kopenhagenu
Ako volite umetnost, Državni muzej umetnosti je obavezna adresa. Zgradu je projektovao Vilhelm Dalerup, a otvorena je 1896. godine. Zbirka pokriva sedam vekova, od starih majstora do savremenih dela.
Nedaleko odatle nalazi se Prirodnjački muzej Danske. U dvorištu stoji ogroman meteorit, što je detalj koji deca pamte više od bilo koje vitrine.
Botanička bašta je moje otkriće ovog putovanja. Prostire se na desetak hektara, a njeno srce je staklena Palmina kuća iz devetnaestog veka. Kada je gledate preko jezerca sa lokvanjima, dobijate jednu od najlepših fotografija u gradu.
Ova tri mesta leže jedno pored drugog, u zoni koju Danci zovu park muzeji. Jedna ulaznica pokriva nekoliko institucija, pa se lako popuni ceo dan.
Za kraj dana preporučujem trg Izraels Plads. Vikendom se tu održava buvljak, a ljudi prodaju porcelan, knjige i staru odeću. Ništa vas ne obavezuje da kupite, ali atmosfera vredi.
Kopenhagen: Luka, Opera i nova arhitektura
Kopenhagen se poslednjih decenija okrenuo svojoj luci. Stara pristaništa pretvorena su u stambene kvartove, a industrijske obale u šetališta.
Najupečatljivije zdanje je Opera na ostrvu Holmen. Otvorena je 15. januara 2005. godine, po projektu arhitekte Heninga Larsena. Ceo objekat bio je poklon fondacije porodice Meler danskoj državi.
Zgrada ima četrnaest spratova, od kojih je pet ispod nivoa vode. Ravan krov nadvija se nad staklenom fasadom kao ogromna daska, a plafon glavne sale prekriva zlatni listić.
Sa druge strane vode diže se novi kvart sa zgradama u obliku stepenastih trouglova. Kontrast je jak, ali ne i neprijatan. Danci umeju da spoje staru ciglu i novi beton bez svađe među njima.
Najbolji način da sve to vidite je vožnja brodićem. Tura traje oko sat vremena i provlači se ispod niskih mostova, pored Kristijanshavna i zavojitog tornja crkve Našeg Spasitelja.
Kristijanshavn i pogled sa vode
Preko mosta od starog jezgra leži Kristijanshavn. Ovu četvrt je početkom sedamnaestog veka podigao Kristijan Četvrti, kao deo novih utvrđenja i kao trgovački kvart.
Naselje je nastalo na veštačkim ostrvima, pa kanali ovde imaju drugačiji ritam. Duž vode stoje niske kuće, stara skladišta i drveni brodovi, a bicikala ima više nego automobila.
Najprepoznatljiviji je toranj crkve Našeg Spasitelja, sa spiralnim stepenicama koje se penju spolja. Uspon nije za one koji se plaše visine, ali pogled nadoknađuje trud.
U istoj četvrti nalazi se i Kristijanija, samoproglašena zajednica osnovana sedamdesetih godina prošlog veka. Za jedne je to slobodna komuna, za druge sporna tačka na mapi. U svakom slučaju, priča je deo savremene istorije grada.
Meni je Kristijanshavn ostao u sećanju zbog tišine. Nekoliko stotina metara od najvećih gužvi dobijate kvart u kome ljudi sede na ivici keja i jednostavno gledaju u vodu.
Šta jesti u Kopenhagenu
Danska kuhinja se dugo smatrala jednostavnom. Poslednjih decenija to se promenilo, jer je nordijski pristup hrani stekao ozbiljno ime u svetu.
Osnovu i dalje čini smerbred, otvoreni sendvič na raženom hlebu. Na njega ide haringa, dimljeni losos, rostbif ili jaje sa krevetama. Porcija izgleda skromno, a zasiti više nego što očekujete.
Ulična hrana ima svog šampiona, a to je danska viršla u zemički. Kiosci sa hrenovkama deo su gradskog pejzaža decenijama i cena je jedna od retkih koje ovde ne bole.
Za slatki deo dana preporučujem pecivo sa cimetom. Danska pekarska tradicija je ozbiljna, a mirisi iz radnji ujutru rade posao bolje od svake reklame.
Kafa je posebna priča. Danci piju mnogo kafe i uzimaju je ozbiljno, pa čak i mali lokal obično nudi dobro pripremljen napitak.
Doručak u hotelu bio je moj omiljeni obrok. Organske namirnice, domaći hleb, sirevi i sveže voće pokazuju kako izgleda kada neko ne štedi na počeku dana.
Kopenhagen: Grad na dva točka
Bicikl u Kopenhagenu nije hobi, već prevozno sredstvo. Trakovi su široki, odvojeni od kolovoza i imaju sopstvene semafore.
Prvog dana sam pogrešio i stao na biciklistički trak da napravim fotografiju. Zvono me je brzo podsetilo na pravila. Niko se nije naljutio, ali sam naučio lekciju.
Iznajmljivanje točka je jednostavno i isplati se ako ostajete duže od dva dana. Grad je ravan, pa nema uspona koji bi vas obeshrabrili.
Ako ipak ostajete pri hodanju, računajte na oko petnaest hiljada koraka dnevno. Ponesite udobne cipele, jer je kaldrma lepa za oko, ali teška za stopala.
Praktični saveti za putovanje u Kopenhagen
Aerodrom je udaljen svega osam kilometara od centra. Metro linija dva vozi do trga Kongens Nytorv za oko petnaest minuta, a voz stiže do glavne stanice za nešto više od deset.
Danska koristi svoju krunu, ne evro. Kartice se primaju svuda, pa gotovinu praktično nećete ni izvaditi iz novčanika.
Cene su visoke, u to nema sumnje. Restoran, piće i hotel koštaju osetno više nego u južnoj i istočnoj Evropi. Ipak, postoje načini da se troškovi drže pod kontrolom. Mnoge znamenitosti su besplatne, uključujući Kastelet, Malu sirenu, Mermernu crkvu i toranj Kristijanborga.
Najbolje vreme za dolazak je od maja do septembra. Leti dan traje dugo, a temperature retko postaju neprijatne. Vetar je stalni pratilac, pa je lagana jakna korisna i u julu.
Za tri dana stižete da obiđete Nihavn, Amalienborg, Kristijanborg, Strøget, Kastelet i luku. Četvrti dan otvara prostor za Tivoli, Rozenborg i muzeje.
Rezervacije za popularne restorane vredi napraviti unapred. Isto važi i za obilazak Rozenborga tokom leta, jer redovi ume da budu dugi.
Šta obući u Kopenhagenu?
Danski stil je uzdržan i praktičan. Neutralne boje, čiste linije i kvalitetne tkanine viđaju se na svakom koraku.
Poneo sam jaknu od prevrnute kože, laganu pletenu majicu, ravne pantalone i udobne patike. Ta kombinacija je izdržala i sunce i vetar sa mora.
Savet je jednostavan: birajte slojeve. Vreme se menja nekoliko puta dnevno, a kiša ume da stigne bez najave. Kišobran je manje koristan od kapuljače, jer vetar retko dozvoljava mirno držanje.
Zašto ću se vratiti u Kopenhagen?
Kopenhagen mi je ostao u glavi zbog ravnoteže. Grad ima kraljevsku istoriju, ali nema kraljevsku pompu. Ima savremenu arhitekturu, ali nema hladnoću.
Najviše pamtim jutra. Rano sam izlazio iz hotela, prolazio pored jezera i stizao do kanala pre nego što se probudi svet. U tim satima grad pripada onima koji hodaju.
Ovaj vodič kroz Kopenhagen ne pokriva sve. Ostali su mi Kristijanija, Luizijana muzej i vožnja do Malmea, a to je dobar razlog za povratak.
Ako planirate prvi put, dozvolite sebi bar tri dana. Kopenhagen ne voli žurbu, a upravo u tome je njegova najveća vrednost.
Manon Les Suites Guldsmeden pokazao se kao savršena polazna tačka za ovakvo putovanje. Hotel koji tropsku toplinu i severnu jednostavnost drži pod istim krovom, na nekoliko koraka od gradskih jezera i na desetak minuta hoda od starog jezgra. Ako planirate putovanje u Kopenhagen, ovu adresu u ulici Gyldenløvesgade slobodno zapišite na vrh svog spiska.
Ovo je bilo moje pismo iz Danske. Sledeće stiže uskoro, a do tada me pratite na Instagramu za još prizora iz prestonice koja živi u ritmu bicikala i vode. Ja ću se sigurno vratiti, jer ovaj grad uvek pronađe put do vašeg srca!
Srdačni blogerski pozdrav iz Kopenhagena,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Manon Les Suites Guldsmeden hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.