Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon putopisa iz Italije, Francuske, Monaka, Češke, Austrije i Slovačke koji su osvojila vaša srca, vreme je da se posvetimo još jednom potcenjenom biseru Evrope – Poljskoj. Varšava je dugo bila destinacija koju sam odlagao. Poljska prestonica godinama nije stajala pri vrhu mog spiska i danas mi je jasno da sam pogrešio. Proveo sam tamo pet dana i vratio se sa koferom punim utisaka i neobičnih uspomena koje zaista nisam očekivao.
Pre nego što započnem današnji putopis o Varšavi, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Sheraton Grand Warsaw hotelu na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Varšava je skriveni dragulj centralne Evrope i pripada regionu Mazovije. Ona nema jedan trg koji vam oduzme dah čim izađete iz taksija. Umesto toga, ona vas polako uvlači, ulicu po ulicu, priču po priču. Kada shvatite šta se ovom gradu dogodilo i kako je ponovo sazidan, počnete da ga gledate drugim očima.
U ovom putopisu provešću vas kroz sve što sam obišao u prestonici Poljske. Pisao sam ga kao vodič, ali i kao lični dnevnik. Uživaćete u istorijskim zanimljivostima, konkretne savete za posetu Varšavi, kao i iskrenu recenziju hotela u kome sam odseo.
Zašto je Varšava potcenjena evropska prestonica?
Varšava je najveći grad u Poljskoj i u njemu živi više od milion i po ljudi. Prestonica je od kraja šesnaestog veka, a danas je i poslovno srce zemlje. Zbog toga se u njoj sudaraju dva sveta koja se retko nalaze tako blizu.
Sa jedne strane imate obnovljeni stari centar sa uskim ulicama i baroknim crkvama. Sa druge strane rastu staklene kule koje su među najvišim u Evropi. Ta razlika nije mana grada, već njegova najzanimljivija osobina.
Pored toga, Varšava je i dalje pristupačnija od većine zapadnoevropskih prestonica. Hrana je odlična, gradski prevoz radi besprekorno, a ljudi su ljubazniji nego što vam glasine kažu. Za sve to ne morate da planirate mesecima unapred.
Ipak, najvažniji razlog za dolazak je onaj koji se ne vidi na fotografijama. Ovaj grad je bio praktično zbrisan sa lica zemlje, pa su ga ljudi ponovo sazidali svojim rukama. Kada to znate, svaka fasada dobija drugu težinu.
Kratka istorija Varšave: kako je grad postao prestonica?
Varšava nije oduvek bila glavni grad Poljske. Ta uloga dugo je pripadala Krakovu, koji je bio i kraljevska prestonica i mesto krunisanja. Preokret je došao krajem šesnaestog veka, za vreme kralja Sigismunda Trećeg Vase.
Kralj je premestio dvor u Varšavu, a grad je time dobio potpuno novu sudbinu. Njegov sin, Vladislav Četvrti, kasnije je ocu podigao spomenik koji i danas stoji na Trgu zamka. Taj stub je najstariji svetovni spomenik u gradu.
Sledeća dva veka donela su Varšavi procvat, ali i teške udarce. Grad su pljačkali Šveđani, delili su ga susedi, a Poljska je na duže vreme nestala sa mape Evrope. Uprkos tome, Varšava je ostala kulturno središte nacije.
Devetnaesti vek doneo je ruski nadzor i sporo, tvrdoglavo otpornu gradsku kulturu. U tom periodu nastali su neki od najlepših klasicističkih zdanja koje danas obilazimo. Nezavisnost se vratila tek posle Prvog svetskog rata, ali kratko.
Šta se dogodilo Varšavi u Drugom svetskom ratu?
Ovo je deo priče koji morate razumeti pre nego što kročite u stari centar. Tokom rata, a naročito posle Varšavskog ustanka 1944. godine, grad je sistematski razaran. Istorijsko jezgro je stradalo gotovo potpuno.
Prema podacima Uneska, uništeno je više od osamdeset pet odsto istorijskog centra grada. Pojedini izvori za samo Staro miasto navode i procenat od oko devedeset pet. Ostale su prazne fasade, gomile cigala i ulice bez kuća.
Odluka o obnovi doneta je već u januaru 1945. godine, dok se prašina još nije slegla. Poljski arhitekti i konzervatori radili su po starim planovima, slikama i fotografijama. Koristili su i vedute Bernarda Belota, poznatog kao Kanaleto.
Rezultat je jedinstven u svetu. Godine 1980, tačnije drugog septembra, istorijski centar Varšave upisan je na Uneskovu listu svetske baštine. Bio je to trideseti upis na toj listi, i to ne zbog starosti, već zbog razmera obnove.
Varšava: Stari grad, trg koji je vraćen iz pepela
Prvo jutro počeo sam na Starom trgu, srcu Starog grada. Kuće oko trga imaju one bogate boje koje odmah privlače oko: oker, cigla, siva, bledoplava. Ispod tendi restorana šire se stolovi, a saksije sa muškatlama stoje u nizu.
Zastanite na trenutak i pogledajte pažljivije. Sve što vidite podignuto je posle 1945. godine, cigla po cigla. Ipak, ne deluje kao kulisa, nego kao živ kvart u kome se i danas stanuje.
Na jednoj strani trga nalazi se Muzej Varšave, smešten u nizu spojenih građanskih kuća. Ako imate sat vremena, uđite. Tamo ćete najbolje razumeti koliko je obnova bila složen posao.
Odatle sam krenuo uskim ulicama ka Zapiecku i Svetojanskoj. Ove ulice su turistički živahne, ali imaju pravu meru. Fasade su ukrašene reljefima lavova, orlova i svetaca, a kovane firme vise iznad vrata.
Savet: dođite pre devet ujutru ili posle sedam uveče. Tada trg diše drugačije, a fotografije su neuporedivo bolje. Sredinom dana ovde je gužva kakvu očekujete u avgustu.
Varšava: Trg zamka, Sigismundov stub i Kraljevski zamak
Trg zamka je mesto gde se Stari grad Varšave spaja sa Traktom kraljevskim. Na sredini stoji stub sa figurom kralja Sigismunda Trećeg Vase, podignut 1644. godine. Fundator je bio njegov sin, kralj Vladislav Četvrti.
Zanimljivo je da je to bio prvi spomenik ovakve vrste u novovekovnoj Evropi posvećen svetovnoj ličnosti. Autori idejnog rešenja bili su Augustin Loki i Konstantino Tenkala, a model figure izradio je Klemente Moli. Stub je posle rata ponovo podignut 1949. godine.
Sa istočne strane trga uzdiže se Kraljevski zamak sa svojom prepoznatljivom kulom i satom. Zgrada je tokom rata razorena, a njena obnova čekala je decenijama iz političkih razloga. Zamak je ponovo sagrađen sedamdesetih i osamdesetih godina, a posetiocima je delimično otvoren 1981. godine.
Trg sam obišao dva puta, danju i uveče. Uveče je lepši, jer osvetljenje izvlači boje sa fasada. Tokom letnjih večeri ovde su postavljene i velike svetleće instalacije sa imenom grada, oko kojih se okupljaju porodice.
Varšava: Barbakan i stare gradske zidine
Nekoliko minuta severno od Starog trga stoji Barbakan, cigleno utvrđenje sa okruglim kulama. Podignut je 1548. godine, po projektu Jana Baptiste iz Venecije. Trebalo je da brani severni ulaz u grad.
Ironija je u tome što gotovo nikada nije poslužio svrsi. Ozbiljnije je iskorišćen samo dva puta, 1656. i 1704. godine. Artiljerija se u međuvremenu razvila brže od zidina.
Barbakan je takođe obnovljen posle rata, u periodu između 1952. i 1954. godine. Graditelji su se oslanjali na grafike iz sedamnaestog veka. U zidovima se i danas nalaze originalne cigle iz šesnaestog veka.
Prošetajte stazom uz zidine, po dnu nekadašnjeg opkopa. Odozdo se vidi koliko je utvrđenje zaista visoko. Na potezu ka Podvalu slikari izlažu radove, pa je ovo i prijatno mesto za predah.
Varšava: Trakt kraljevski, najlepša šetnja u gradu
Trakt kraljevski je potez koji povezuje Trg zamka sa jugom grada. Sastoji se od Krakovskog predgrađa i ulice Novi svet, a nastavlja se dalje ka Lazjenkima i Vilanovu. Ovo je šetnja koju bih preporučio svakome.
Krenuo sam ujutru, sa kafom u ruci. Ulica je široka, sa niskim zgradama i mnogo drveća. Svakih stotinak metara nailazite na palatu, crkvu ili spomenik.
Uveče se Novi svet potpuno menja. Bašte se pune, lampe se pale, a ljudi šetaju sredinom trotoara bez žurbe. Sa jednog kraja ulice vidi se toranj bazilike, a sa drugog obrisi Trga zamka.
Gde se čuva Šopenovo srce u Varšavi?
Bazilika Svetog Krsta na Krakovskom predgrađu jedno je od najvažnijih mesta u Varšavi. U jedan od stubova glavnog broda uzidana je urna sa srcem Frederika Šopena. Kompozitor je umro u Parizu, a njegovu poslednju želju ispunila je sestra Ludvika.
Epitaf od belog mermera izradio je Leonard Markoni, a otkriven je petog marta 1880. godine. U istoj crkvi počiva i srce pisca Vladislava Rejmonta, od 1929. godine. Unutrašnjost je svečana, sa pozlaćenim oltarima i lusterima od brušenog stakla.
Ispred ulaza stoji tamna figura Hrista koji nosi krst, sa natpisom SVRSVM CORDA. Prizor je snažan i bez ikakvog znanja o istoriji. Uđite u tišini, jer je ovo aktivna župna crkva.
Varšava: Univerzitet, Kopernik i crkva u kojoj je Šopen svirao
Odmah pored bazilike nalazi se Palata Stašic sa zelenom kupolom. Ispred nje sedi bronzani Nikola Kopernik sa armilarnom sferom u rukama. Spomenik je delo danskog vajara Bertela Torvaldsena i otkriven je 1830. godine.
Prekoputa je glavna kapija Varšavskog univerziteta, sa pozlaćenim orlom na kovanom luku. Iza kapije se otvara mirno dvorište sa Kazimirovskom palatom, u koju je univerzitet smešten 1817. godine. Ovde je nekada bilo i Varšavsko licej.
Nekoliko koraka dalje stoji crkva sestara vizitkinja. Mladi Šopen svirao je na njenim orguljama 1825. i 1826. godine, kao licejski orguljaš. Ova crkva je jedna od retkih u Varšavi koja je rat prošla neoštećena.
Na istom potezu videćete i Predsedničku palatu, ispred koje jaše knez Josif Ponjatovski. Tu je i spomenik Adamu Mickjeviču, okružen ružičnjakom. Malo dalje, na Trgu Malahovskog, stoji evangelistička crkva u obliku rotonde, u kojoj je šesnaestogodišnji Šopen takođe nastupao.
Varšava: Palata kulture i nauke, zgrada koja deli grad
Nijedna građevina ne izaziva toliko različitih osećanja kao Palata kulture i nauke. Gradnja je počela prvog maja 1952, a zgrada je predata 21. jula 1955. godine. Bila je dar Sovjetskog Saveza poljskom narodu.
Projektovao ju je sovjetski arhitekta Lav Rudnjev, po uzoru na moskovske tornjeve. Sa antenskim nosačem visoka je 237 metara i ima 42 sprata. Unutra se nalazi više od tri hiljade prostorija, pozorišta, muzeji, bioskop i bazen.
Vidikovac je na tridesetom spratu, na visini od 114 metara. Odatle se vidi gotovo ceo grad, uključujući i nove poslovne kule. Stara varšavska šala kaže da je to najlepši pogled u gradu, jer je jedino mesto sa koga se sama palata ne vidi.
Za mnoge Poljake ova zgrada ostaje simbol tuđe vlasti. Za druge je jednostavno deo gradskog identiteta, sa nadimkom Pekin. Godine 2007. upisana je u registar spomenika kulture, što je izazvalo novu raspravu.
Fotografisao sam je sa nekoliko strana, i najbolji ugao je onaj sa Trga defilea u kasno popodne. Tada svetlost pada koso i naglašava kamene detalje.
Nova Varšava: staklo, visina i ambicija
Oko palate se poslednjih godina podigao pravi šumarak nebodera. Najviši je Varso, sa 310 metara zajedno sa iglom. To je trenutno najviša zgrada u Evropskoj uniji, a projektovao ju je biro Foster i partneri.
Nedaleko odatle stoji Zlota 44, stambena kula neobičnog oblika. Njen autor je Danijel Libeskind, a zgrada je visoka 192 metra. Mnogi u njenom obrisu vide jedro, pa je tako i zovu.
Oko Ronda Ujedinjenih nacija i tržnog centra Zlote terase sve je moderno i užurbano. Ovde ćete videti drugu Varšavu, onu poslovnu. Meni je ovaj kontrast bio jedan od najzanimljivijih delova putovanja.
Nekoliko koraka dalje, kod Trga tri krsta, nalaze se i radnje velikih modnih kuća. Kvart oko ulice Mokotovske pun je nezavisnih butika i kafea. Ako volite modu, ostavite ovde bar pola dana.
Varšava: Lazjenki, kraljevski park u srcu grada
Lazjenki su moje omiljeno mesto u Varšavi. Ovaj park zauzima oko 76 hektara i predstavlja bivši letnji posed kralja Stanislava Avgusta Ponjatovskog. Danas je to muzejski kompleks pod otvorenim nebom.
Ušao sam kroz kapiju sa Ujazdovskih aleja i odmah usporio korak. Staze vode pored jezera, mostića i skulptura. Pauni šetaju travnjacima kao da su ih zaposlili.
Park je toliko velik da se lako izgubite, i to na najlepši način. Za obilazak bez žurbe računajte pola dana. Ponesite vodu i udobne cipele.
Šopenovi koncerti pod otvorenim nebom Varšave
Najpoznatiji spomenik u parku posvećen je Frederiku Šopenu. Kompozitor sedi pod stilizovanom vrbom čije grane podsećaju na pijanistovu šaku. Delo je vajara Vaclava Šimanovskog i otkriveno je 1926. godine.
Nemci su spomenik uništili već 1940. godine, kao jedan od prvih u gradu. Verna rekonstrukcija postavljena je na isto mesto 1958. godine. Od tada se ispod njega održavaju besplatni nedeljni koncerti, od maja do kraja septembra.
Ako putujete leti, uskladite dolazak sa nedeljom. Ljudi sede na klupama i ćebadima oko jezerceta. Atmosfera je opuštena, a muzika odlična.
Varšava: Palate, oranžerije i paunovi
U parku se nalazi blizu četrdeset objekata, od kojih deset ima veliku istorijsku vrednost. Stara oranžerija sa nizom lučnih prozora čuva zbirku skulptura i istorijsko dvorsko pozorište. Ispred nje stoje kipovi na visokim postamentima.
Mišljevicki dvorac sa zaobljenim krilima deluje intimno i toplo. Nedaleko odatle je Beli domček, a kroz zelenilo se nazire Belveder sa poljskom zastavom na krovu. U parku ćete naći i bistu generala Boleslava Vjenjave Dlugoševskog.
Najlepši prizor za mene bio je onaj sa jezerceta prema Belvederu. Livada se penje uz padinu, a bela fasada viri između krošnji. Tu sam proveo dvadesetak minuta bez ijedne fotografije.
Vilanov: poljski Versaj na kraju grada
Vilanovska palata udaljena je oko deset kilometara od centra. Podignuta je između 1681. i 1696. godine za kralja Jana Trećeg Sobjeskog i njegovu suprugu Mariju Kazimiru. Projekat je vodio Augustin Loki, a bočna krila dograđena su između 1723. i 1729. godine.
Palata je preživela ratove u boljem stanju od većine varšavskih zdanja. Danas je u njoj Muzej palate kralja Jana Trećeg. Godine 1994. ceo kompleks proglašen je spomenikom istorije.
Fasada je žuta, sa belim reljefima, zlatnim detaljima i satovima na kulama. Iza palate se prostiru barokni vrtovi sa fontanama, ružičnjakom i strogo šišanim živicama. Između zelenih zidova postavljene su i moderne skulpture, što deluje neočekivano dobro.
Meni je Vilanov bio najlepše popodne putovanja. Gužva je manja nego u centru, a prostor je ogroman. Za obilazak palate i vrtova računajte tri do četiri sata, uključujući put.
Do Vilanova se najlakše stiže gradskim autobusom sa Trakta kraljevskog. Vožnja traje oko pola sata, zavisno od saobraćaja. Ulaznice za vrtove i za enterijer kupuju se odvojeno, pa proverite radno vreme pre polaska.
Trg tri krsta i moj komšiluk
Odseo sam kod Trga tri krsta, i to se pokazalo kao odlična odluka. Trg je jedno od najprestižnijih mesta u gradu, na samom početku ulice Novi svet. Odavde se pešice stiže gotovo svuda.
U sredini trga stoji crkva Svetog Aleksandra, građena između 1818. i 1825. godine. Projektovao ju je Kristijan Petar Ajgner, po ugledu na rimski Panteon. Posle ratnih razaranja obnovljena je između 1949. i 1952. godine, u prvobitnom klasicističkom obliku.
Oko trga su ministarstva, ambasade i butici svetskih modnih kuća. Na uglovima rade kafei koji ujutru mirišu na sveže pecivo. Do Starog grada sam pešačio oko trideset minuta, a do Lazjenkija petnaest.
Sheraton Grand Warsaw: Moja baza u Varšavi
Odseo sam u hotelu Sheraton Grand Warsaw, u ulici Boleslava Prusa broj dva. Zgradu su između 1994. i 1996. godine projektovali Tadeuš Spihala i Petar Šarošik. Hotel je zvanično otvoren 22. septembra 1996, a prve goste primio je već u maju te godine.
Danas ovaj hotel od pet zvezdica ima 350 soba i apartmana. Enterijere je osmislio londonski arhitekta Aleks Kravec i to se odmah primeti. Hol je prostran, sa drvenim oblogama, zaobljenim sofama i mekim osvetljenjem.
Sheraton Grand Warsaw: Kakav je Executive apartman?
Boravio sam u Executive apartmanu i mogu reći da je prostor njegova najveća prednost. Apartman je podeljen na dnevni i spavaći deo, sa vratima između njih. U dnevnom delu su sofa, trpezarijski sto za četiri osobe i pravi radni sto.
Spavaća soba ima veliki krevet, tapaciranu zidnu oblogu iza uzglavlja i ogledala sa strane. Prozori idu gotovo do poda, pa ujutru imate mnogo svetlosti. Sa moje strane pucao je pogled na krovove i na toranj Palate kulture i nauke.
Kupatilo je klasično, sa kadom i odvojenim tušem. Nije najmodernije koje sam video, ali je besprekorno održavano. Posteljina i dušek zaslužuju posebnu pohvalu, jer sam spavao odlično sve četiri noći.
Sheraton Grand Warsaw: Lounge klub na šestom spratu
Klub lounge nalazi se na šestom spratu i pravi je razlog da uzmete ovu kategoriju sobe. Tokom celog dana tu su topli i hladni napici, voće i sitni zalogaji. U ranu veče postavlja se hladna večera sa nekoliko toplih priloga.
Prostor je tih, sa udobnim foteljama i pogledom na grad. Osoblje pamti goste već drugog dana. Za mene je to bila savršena tačka za jutarnju kafu pre izlaska.
Večere u restoranima inAzia i Cucina Mia
Hotel ima dva restorana i imao sam priliku da uživam u oba. Cucina Mia radi ceo dan i nudi italijansku kuhinju, od doručka po porudžbini do večere. Ambijent je opušten, pogodan i za poslovni ručak.
inAzia je večernji restoran azijske kuhinje i njegov je adut kuhinja šefa Marcina Sasina. Naglasak je na plodovima mora i mesu sa robata roštilja. Jeo sam salatu sa hobotnicom, dim sam u bambusovoj korpi i prolećne rolnice sa škampima.
Sve tri stvari bile su odlično začinjene i lepo poslužene. Cene su na nivou petozvezdanog hotela, ali odnos kvaliteta i cene je pošten. Rezervišite sto unapred, jer restoran koriste i gosti izvan hotela.
Šta jesti u Varšavi?
Poljska kuhinja je izdašna i pristupačna. Pirogi su obavezni, bilo da ih uzmete sa krompirom i sirom ili sa mesom. Naći ćete ih i u restoranima na Starom trgu i u malim lokalima van centra.
Probajte i žurek, kiselu supu koja se ponekad služi u hlebu. Bigos, gulaš od kupusa i mesa, savršen je za hladnije dane. Ljubitelji mesa poručiće kotlet po varšavski, panirani i tanko izlupani.
Za slatko postoji pončki, punjena krofna sa ružinim džemom. Kafa je u Varšavi ozbiljna tema, a ponuda specijalnih kafeterija je iznenađujuće dobra. Na Krakovskom predgrađu i u kvartu Povišle naći ćete najbolje adrese.
Uveče se isplati preći Vislu i pogledati Pragu. Taj deo grada nije razrušen u ratu, pa ima drugačiji karakter. Tamo su i mnogi mladi restorani i barovi.
Praktični saveti za putovanje u Varšavu
Kada je najbolje vreme za dolazak?
Ja sam bio krajem leta i vreme je bilo promenljivo. Bilo je i sunca i oblaka, ponekad u istom satu. Zato preporučujem laganu jaknu čak i u avgustu.
Maj, jun i septembar su po mom mišljenju najbolji meseci. Parkovi su tada u punom cvatu, a gužve su podnošljive. Zima ume da bude oštra, ali decembar donosi lepe praznične pijace.
Koliko dana treba odvojiti?
Za osnovni obilazak dovoljna su tri dana. Za miran ritam, kakav sam ja imao, računajte četiri do pet dana. Toliko vremena omogućava i izlet do Vilanova i pola dana u Lazjenkima.
Ako imate samo vikend, izaberite Stari grad, Trakt kraljevski i vidikovac na Palati kulture. Ostalo ostavite za sledeći put. Grad se ionako ne obilazi u jednom dahu.
Kako se kretati po gradu?
Varšava ima metro, tramvaje i autobuse, i sve to radi pouzdano. Karte važe za sva prevozna sredstva, a vremenske karte su najisplativije. Aplikacije za planiranje rute rade odlično i na engleskom.
Centar Varšave je ipak najbolji za pešačenje. Od Trga tri krsta do Starog grada trebalo mi je oko pola sata laganog hoda. Aerodrom Frederik Šopen povezan je sa centrom vozom i autobusom, a vožnja traje kratko.
Još nekoliko sitnica koje pomažu. Kartično plaćanje prihvata se gotovo svuda, pa gotovina nije neophodna. Muzeji imaju dane sa besplatnim ulazom, ali termine proverite na sajtu pre dolaska.
Zašto vredi posetiti Varšavu?
Varšava me je iznenadila, i to na način koji retko doživljavam. Očekivao sam siv, poslovan grad bez duše. Dobio sam prestonicu koja ima i istoriju i energiju, i koja se ne pravi važna.
Ono što ostaje najduže nije nijedna pojedinačna zgrada. Ostaje osećaj da je ovaj grad odbio da nestane. Ljudi su ga podigli iz ruševina jer nisu mogli da zamisle život bez njega.
Zbog toga svaka obnovljena fasada ovde znači više nego što izgleda. Ona nije samo kopija starog. Ona je dokaz da grad može biti tvrdoglaviji od rata.
Sheraton Grand Warsaw pokazao se kao savršena polazna tačka za takvo putovanje. Hotel koji udobnost urbanog života smešten u srcu grada na trgu koji je i sam svedok jedne obnove. Ako planirate putovanje u Varšavu, ovu adresu kod Trga tri krsta slobodno zapišite na vrh svog spiska.
Ovo je bilo još jedno pismo iz Poljske. Sledeće stiže uskoro, a do tada me pratite na Instagramu za još prizora iz prestonice koja je sama sebe sazidala. Ja ću se sigurno ponovo vratiti, jer ovaj grad tiho, ali sigurno, pronađe put do vašeg srca!
Srdačni blogerski pozdrav iz Varšave,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Sheraton Grand Warsaw hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.