Posts tagged Aleksandar Makedonski

Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica neozaobilaznog arapskog šarma…

Dragi moji pustolovi, dobro došli na moj blog. Nadam se da ste uspešno završili sve obaveze i da pripreme dobrog provoda za vikend može da počne! Danas nastavljamo našu avanturu u Egiptu, posle Egipta i Gize došlo je vreme da vam predstavim kolevku helenizma i amanet Aleksandra Makedonskog – Aleksandriju!

Malo je gradova na svetu sa tako veličanstvenom, dugom i zanimljivom istorijom kao što je ima Aleksandrija. Ovaj zanimljivi grad koji leži na obalama Sredozemnog mora osnovao je Aleksandar Veliki, daleke 331. godine pre nove ere, te je grad po njemu i dobio ime. Ali, još mnogo pre dolaska Aleksandra Velikog, čuveni grčki pesnik Homer je sa velikim oduševljenjem pisao o ovom delu Afrike u svojoj Odiseji, a ponajviše o ostrvu Faros.

Jedini ostaci praistorijske luke, koju Homer takođe spominje, nađeni su na obalama ostrva Faros. Naspram ovog ostrva, na kopnenom delu Egipta, nalazilo se malo selo, utvrđeno baš na mestu gde se danas nalazi Pompejev stub. Kako se stara egipatska civilizacija razvijala uglavnom duž reke Nil, veoma malo se zna o ostrvu Faros.

U IV veku pre nove ere u Egipat je došao Aleksandar Veliki, kralj Makedonije. Kada je došao u Memfis, Egipćani su ga dočekali sa oduševljenjem, jer su prezirali vlast Persijanaca. Aleksandar Veliki je u to vreme bio izuzetno mlad i sa svojih 25 godina živots, već je bio proslavljeni osvajač, koji je započeo svoj dug put kroz Grčku, malu Aziju i Siriju, poražavajući i sa izuzetnom lakoćom porazio sve grčke i persijske snage koje su mu se našle na putu. Imao je planove za mnogo duže putovanje do Persije, Centralne Azije i Indije.

Ali, najpre je morao da poseti oazu Siva i da se konsultuje sa proročanstvom Amona. Na svom putu ka oazi, Aleksandar Veliki je sa divljenjem posmatrao predeo koji se nalazio između Mediteranskog mora i jezera Mareotis, kao i obližnje ostrvo. Naredio je da se tu osnuje grad koji će biti prestonica te regije. Ova lokacija je bila idealna, jer se nalazila “u sredini” Velike Grčke, naspram Mediteranskog mora, i ostatka Egipta. U to vreme Nil je bio povezan sa Crvenim morem jednim kanalom, pa je Aleksandrija mogla da služi i kao prolaz za Indijski okean.

Plan grada napravio je grčki arhitekta Dinokrates, a spoljašnje zidove grada označio je sam Aleksandar Veliki. Tako je 7. aprila 331. godine pre nove ere nastala nova prestonica Egipta – Aleksandrija. Grad je dobio ime po Aleksandru Velikom, iako je on odmah napustio grad i nije video nijednu građevinu koje je tu podignuta. Ipak, kada je umro, Aleksandar Veliki je vraćen u Aleksandriju i u njoj sahranjen. Posle smrti Aleksandra Velikog, nijedan njegov naslednik se nije pojavio da nasledi ujedinjeno kraljevstvo.

Pre nego što smo krenuli u sam obilazak grada moj fotograf i ja smo zajedno sa timom iz Turističke Organizacije Arapske Republike Egipat se smestili u hotel. Taman sam dobio onih dva sata da se osvežim i sredim da mogu da krenem da istražujem Aleksandriju. Kao što vidite moje prve impresije o hotelu su divne jer sam dobio prelepu sobu sa pogledom na more…

Danas, Aleksandrija je drugi po veličini grad u Egiptu i glavni ekonomski centar, prostire se oko 32 km duž obale Sredozemnog mora, u severnom centralnom delu zemlje. Njena nadmorska visina na delti Nila čini je veoma ranjivom i osetljivom na sam porast nivoa mora. Aleksandrija je važan industrijski centar zbog svojih gasovoda za prirodni gas i naftu iz Sueckog Kanala. Aleksandrija je takođe danas postala jedna od popularnijih turističkih odredišta u Egiptu.

Od kraja 18. veka, Aleksandrija je postala glavni centar međunarodne brodske industrije i jedan od najvažnijih trgovinskih centara na svetu i zato što je profitirala od lagane kopnene veze između Sredozemnog i Crvenog mora, i unosne trgovine u egipatskom pamuku.

Aleksandrija, rođena u vreme helenizma, praktično ni iz čega je izrasla u jedan od najvećih, ako ne i najveći grad na svetu. U vreme prva tri Ptolemeja grad se iz peska mediteranskih obala čudesno preobrazio u najveću svetsku naučnu i intelektualnu Meku. Iz nasleđa Ptolemeja ostale su mnoge znamenitosti: svetionik na Farosu, jedno od čuda starog sveta; velika biblioteka; Heptastadion; hram boga Serapisa; mnogobrojne palate…

Poznato je da u to vreme u Egiptu nije bilo sve samo “med i mleko”. Osim najranijeg perioda porezi u Egiptu bili su najveći u Starom svetu. Kraljevska palata bila je centar kraljevskih spletki i porodičnih skandala, uključujući i ubistva. Ali, ipak se mora reći da su prva tri Ptolemejevića obeležila zlatno doba Aleksandrovog grada.

Na slici iznad možete videti Pompejev stub, rimski trijumfalni stub u Aleksandriji, najveći takav tip građevine izgrađen izvan carskih prestonica Rima i Carigrada. Jedina poznata slobodno stojeća građevinska struktura u rimskom Egiptu. Pompejev stub je jedan od najvećih drevnih monolita i jedan od najvećih monolitnih stubova ikada podignut.

Neko bi mogao pomisliti da je Pompejev stub jedina zapažena znamenitost na arheološkom nalazištu. To sigurno izgleda tako, ali stvarnost je malo drugačija. Osim dve sfinge koje čuvaju stub, ostatak tog područja izgleda kao nešto malkice više od običnog nasipa ruševina. Kad se udaljite od Pompejevog stuba i nastavite dalje određenom obeleženom stazom, primetićete da odbačene drvene daske navode put nazad do samog stuba. Čini se neobično, ali ako ga pratite videćete malu delimično skrivenu stazu. Ovde ćete pronaći “Kćerku biblioteke u Aleksandriji” i hram Serapeum.

Kćerka Biblioteke Aleksandrije bila je mali produžetak glavne biblioteke u Aleksandriji. Ovde je sačuvano preko 7000 spisa. Danas možete istražiti unutrašnjost ostataka biblioteke i verovatno nije toliko impresivno kao što bi neko mogao zamisliti. Ako ste ljubitelj istorije Egipta, kao i ja poseta ovoj biblioteci doneće vam samo neopisivu sreću i radost jer ste naučili nešto novo!

Hram Serapeum je verovatno jedna od najveličanstvenijih građevina u arheološkom kompleksu Pompejevog stuba. Danas biste mogli proći pored njega a da to ne primetite! Hram se nalazi odmah pored “Kćerke Biblioteke Aleksandrije”. Danas repliku statue bika još uvek možete pronaći tamo gde je prvobitno bila postavljena originalna. Ova znamenitost je najviše uništena tokom napada hrišćana tokom njihovih borbi u kojoj je cilj bio iskoreniti paganstvo. Ostali su samo Pompejev stup, dve sfinge i ostaci kćerke biblioteke Aleksandrije i Serapeum hrama.

Nakon posete ovom arheološkom nalazištu, nastavili smo obilazak Aleksandrije i čuvene moderne verzije Biblioteke u Aleksandriji pošto je prethodna koju mi svi možemo samo da zamišljamo i veličamo u našoj mašti potpuno uništena u velikom požaru.

Biblioteka Aleksandrina je glavna biblioteka i kulturni centar koji se nalazi na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. To je ujedno i jedino sećanje na Aleksandrijsku biblioteku izgubljenu u antičkom dobu i pokušaj da se ponovo prikaže nešto od sjaja koji je predstavljao ovaj centar proučavanja i erudicije. Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira iz 1974. godine, kada je odbor koji je osnovao univerzitet u Aleksandriji izabrao zemljište za svoju novu biblioteku. Građevinski radovi su započeti 1995. godine i nakon što je utrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren u oktobru 2002. godine.

Današnja moderna biblioteka ima prostor za police za skoro osam miliona knjiga, a glavna čitaonica biblioteke zauzima površinu od skoro 20.000 kvadratnih metara. U novootvorenom kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za stare mape, multimediju, četiri muzeja, četiri umetničke galerije za privremene izložbe, 15 stalnih izložbi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Čitanje spisa je u potpunosti prilagođeno osobama sa invaliditetom (slabovide osobe, slepe i gluvoneme) i takođe osobe koje se kreću uz pomoć kolica mogu bez ikakvih problema da uživaju u ovom modernom kulturnom kompleksu.

U muzeju koji se nalazi u sklopu novog modernog kompleksa Biblioteke u Aleksandriji možete videti zanimljive stalne postavke i izložbe o egipatskoj istoriji. Uvek možete naučiti nešto novo i dobijate priliku da saznate nešto novo o kulturi i načinu života naroda u Starom Egiptu.

Dimenzije ovog kompleksa su zaista impresivne, biblioteka ima prostor za police za osam miliona knjiga sa glavnom čitaonicom koja pokriva 20.000 kvadratnih metara (220.000 kvadratnih metara ceo kompleks) na jedanaest kaskadnih nivoa. U kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za mape, multimediju, specijalni centar slepe i slabovidne, centar mlade ljude i za decu zajedno sa bibliotekama, četiri muzeja, četiri umetničke galerije za privremene izložbe, 15 stalnih izložbi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Arhitektura biblioteke podjednako je upečatljiva. Glavna čitaonica nalazi se ispod krova sa staklenim pločama visokim preko 30 metara, nagnutom prema moru poput suncobrana. Zidovi su od sivog asvanskog granita, sa uklesanim likovima iz 120 različitih spisa. Zbirka koja se nalazi u Biblioteci Alekandrina je donirana iz skoro svih krajeva sveta. Španci su donirali dokumente koji su detaljno opisali njihov period vladavine Maura. Francuzi su takođe dali svoj doprinos, poklanjajući biblioteci dokumentaciji koja se odnosi na izgradnju Sueskog kanala kao i mnogi drugi.

Najzanimljiviji muzej u ovom kompleksu je Muzej Sadat. Starije generacije koje je interesovala politička scena u svetu sigurno su nekada čuli sa Anvara Sadata, predsednika Arapske Republike Egipat.

Muzej Sadat je prvi muzej u Aleksandriji koji je posvećen pokojnom predsedniku Anvaru Sadatu. Smešten na površini od 260 kvadratnih metara. Muzej je deo nastojanja da se dokumentuje istorija modernog Egipta. Pre ulaska u muzej, posetioci imaju priliku da pogledaju emisiju o predsedniku Sadatu. Takođe je dostupno za gledanje 12 sati video sadržaja koje je donirala egipatska nacionalna televizija. Ovi snimci uključuju brojne govore predsednika Sadata, prikaz svih dokumenata o egipatsko-izraelskom mirovnom procesu i Oktobarskom ratu i zbirka snimaka koji nikada nisu emitovani u Egiptu ili arapskom svetu.

U ovom muzeju je izložena i zbirka Sadatovih ličnih stvari, poput njegovog radio-aparata, stola i njegove lične biblioteke, koja sadrži zbirku veoma retkih knjiga koje su mu poklonjene od strane mnogih uticajnih i poznatih ličnosti. Pored toga, posetioci će naći veliki broj Sadatovih portreta zajedno sa zbirkom arapskih mačeva, spomen-štitova, njegovog ličnog štapa, cevi i specijalne nacionalne nošnje koju je nosio kad god je posećivao njegovo rodno mesto, Mit Abul Kom, koje se nalazi na severu Egipta.

Muzej sadrži brojna odlikovanja i povelje koje su u Egiptu i drugim zemljama dodeljivali predsedniku Sadatu u raznim fazama njegovog života, uz brojne zlatne, srebrene, bronzane i bakarne ordene koje su on i gospođa Jehan Sadat dobili na poklon.

Ovde možete videti zanimljivu kolekciju civilnih i vojnih odela predsednika Sadata, od kojih je najvažnije vojničko odelo natopljeno krvlju koje je nosio na dan atentata 6. oktobra 1981. godine.

Jedan dan je bio ispunjen i saznali smo dosta toga zanimljivog o antičkom, ali i o modernom Egiptu. Aleksandrija je veliki grad i ne možete sve znamenitosti posetiti za samo jedan dan. Moja preporuka je da za Aleksandriju izdvojite 2 do 3 dana, ako ste u mogućnosti i više jer ćete biti u prilici da saznate nešto više.

Tvrđava Kajtbej je odbrambena tvrđava iz 15. veka, smeštena na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. Izgrađena je 1477. godine od strane Sultana Al-Ašraf Sef al Din Din Kajtbeja. Grad – Tvrđava Kajtbej u Aleksandriji smatra se jednim od najvažnijih obrambenih uporišta, ne samo u Egiptu, već i duž obale Sredozemnog mora. Formirao je važan deo fortifikacionog sistema Aleksandrije u 15. veku.

Ova citadela se nalazi na ulazu u istočnu luku na istočnoj tački ostrva Faros. Podignuta je na tačnom mestu čuvenog Aleksandrijskog svetionika, koji je bio jedno od sedam čuda drevnog sveta. Svetionik je nastavio s radom sve do vremena arapskog osvajanja, tada se dogodilo nekoliko katastrofa i oblik svetionika je u određenoj meri promenjen. Obnova je započeta u periodu Ahmeda Ibn Tuluna. Tokom 11. veka dogodio se zemljotres koji je oštetio osmerokutni deo.

Temelj je preživeo udar, ali je mogao je poslužiti samo kao kula, a na vrhu je sagrađena mala džamija. U 14. veku je došlo do vrlo razornog zemljotresa i cela zgrada je potpuno uništena.

Sultan Kajtbej je otputovao u Aleksandriju, zajedno sa još nekim knezovima Mameluke, da poseti mesto starog svetionika i tokom ove posete naredio izgradnju Citadele. U mesecu Šabanu, sultan Kajtbej je ponovo otputovao u Aleksandriju, kada je izgradnja završena. Obezbedio je tvrđavu hrabrom legijom vojnika i raznim oružjem. Takođe je, kako je Ibn Aias spomenuo, posvetio nekoliko vakufa iz kojih je finansirao građevinske radove, kao i plate vojnika. Tokom perioda Mameluke, a zbog svog strateškog položaja, Citadelu su dobro održavali svi vladari koji su došli posle Sultana Kajtbeja.

Citadela je neko vreme bila zanemarena, sve do 1904. kada je Ministarstvo odbrane obnovilo gornje delove tvrđave. Kralj Farouk je hteo da pretvori Citadelu u kraljevsku kuću za odmor, pa je naredio brzu rekonstrukciju. Nakon revolucije 1952. godine, egipatske mornaričke trupe su zgradu pretvorile u Pomorski muzej. Najveći restauratorski radovi datiraju iz 1984. godine, kada je egipatsko ministarstvo za starine napravila ambiciozne planove za obnovu tvrđave.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Mediterranean Azur hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Aleksandriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Egipat? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i uživaćemo u lepoti Hurgade, gde Crveno more zapljuskuje savršene bež boje pesak.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz daleke Aleksandrije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian AirlinesMediterranean Azur Hotel. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST