Posts tagged avanture

Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno je došao vikend, a sa njim i moja nova priča iz Moskve. Uvek se radujem kada imam da podelim neku zanimljivu priču, siguran sam da će vam današnja priča iz Rusije biti interesantna. U prethodnim postovima imali ste priliku da vidite sjaj i raskoš ruske prestonice i da pročitate moju modnu priču. Došlo je vreme da vam ispričam jednu intrigantnu priču o hotelu koji je ujedno jedan od najstarijih hotela u Moskvi.

Hotel National se nalazi u samom srcu grada, u neposrednoj blizini Crvenog trga i samog političkog centra – Kremlja. Zbog svoje lokacije hotel se našao u samom centru borbi tokom Oktobarske Revolucije. Hotel je zvanično otvorio vrata za svoje goste 1903. godine i na samom početku dobio je status luksuza i prestiža. Uprkos visokim cenama, hotel je uvek bio rezervisan par meseci unapred. Poznati glumci, političari, ugledni trgovci, umetnici i diplomate su bili dragi gosti ovog hotela.

Sve se to promenilo sa Oktobarskom Revolucijom i hotel National postaje utočište pobornicima velike revolucije. Posle pobede boljševika, svi hoteli u Moskvi su nacionalizovani. Hotel National je ujedno postao kuća prvog branioca da  bi 1918. godine članovi nove vlade boravili su u sobama ovog hotela.

National hotel je bio rezidencija Centralnog izvršnog ruskog odbora duži vremenski period. U tridesetim godinama prošlog veka, odlučeno je da se ovom objektu vrati prvobitna namena. Rekonstruisana je zgrada hotela, prizemlje je bilo popločano granitnim pločama. Hotel je nakon rekonstrukcije pomalo izgledao kao muzej zbog samog namešaja koji je donet iz palate Aničkov i Palate Kremlja, koji je ujedno uticao i na samu cenu usluga. Smeštaj u to vreme je bio izuzetno skup čak i za strance. Hotel je radio sa velikim gubicima, ali je 60-tih godina uspešno završena prva etapa rekonstrukcije hotela, ali je hotel izgubio slavu koju je imao na samom početku.

1985. godine, glavni odbor hotela je doneo odluku da se Hotel National obnovi u potpunosti. Deo starog nameštaja je poslat u muzeje, drugi deo nameštaja je restauriran. Ciljevi ove rekonstrukcije hotela su bile da se nadogradi zgrada hotela, modernizacija objekta, renoviranje interijera hotela. Dom zdravlja, potkrovlje sa dvadeset dodatnih soba, kafić sa zimskom baštom smešteni su na severnoj strani hotela National.

Deset godina kasnije, hotel je renoviran u potpunosti i bio je spreman da dočeka svoje prve goste. Počeo je novi period njegove istorije. Hotel je nagrađen kategorijom hotela sa pet zvezdica. Sadašnjost i prošlost je uspešno spojena u interijerima National hotela.

Hotel je 2000. godine proslavio 100. godinu svog postojanja, da bi 3 godine kasnije hotel se ponovo našao u centru krvavog događaja. Krajem 2003. godine u hotelu National se dogodio teroristički napad. Zbog eksplozije automobila, parkiranog pored ulaza u hotel, umrlo je šest osoba, uključujući dva bombaša samoubica; više od 12 ljudi je ranjeno. U julu 2005. godine postavljen je spomenik žrtvama.

Ovaj hotel je dočekao mnoge poznate ličnosti poput poznate francuske dive Katrin Denev, poznatog svetskog modnog kreatora Pjer Kardena, sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Kofi Annan-a, poznatog glumca Alena Delona i mnoge druge.

Jedno je sigurno hotel National je svašta preživeo tokom svog postojanja, ožiljci se možda ne vide, ali burna istorija je ostavila traga. Danas je to jedan veličanstveni hotel koji zrači elegancijom i svojom arhitekturom pokazuje raskoš ruske imperije.

Pošto je kraj marta početak turističke sezone u Moskvi, pritom dodajte na sve to da počinje i Nedelja mode jako je teško pronaći smeštaj u Moskvi. Inače ja sam veoma vezan za Moskvu jer je to grad koji je ujedno obeležio moje detinjstvo. Sećam se kako sam napravio svoje prve korake na Crvenom trgu i da moja mama nije mogla sa mnom da izađe na kraj dok smo čekali tatu da završi sa svojim višesatnim sastancima.

Hotel National mi je ostao u sećanju zbog jednog kafe poslastičarnice koja je uvek imala lepe, šarene kolače. Bili su to lepi trenuci kada se umažem voćnim kolačima i uprljam novu odeću pa dobijem par vaspitnih. Dobro, bar sam se i najeo. Nakon kritika uvek dolazi tata spasilac da me vodi na fontanu bajki, taman toliko da se moja mama odmori i ode da obavi kupovinu.

Boravak u ovom hotelu je bio predivan! Napolju je možda bilo hladno, ali doček je bio dovoljno topao od srca da čuvena ruska hladnoća nije uspela da pobedi… Bar ne tog jutra! Bilo mi je neobično kako je gospodin na vratima znao moje ime i poželeo mi dobrodošlicu u hotel.

Gospodin Viktor, nije samo obični vratar koji već skoro više od 20 godina radi u ovom hotel, on je živa legenda. Viktor je prvo nasmejano lice koje će vas dočekati u ovom čuvenom hotelu i rado ispričati istoriju ovog hotela kao što je to uspeo za manje od 20 minuta da ispriča uzbudljivu priču o ovom hotelu.

Nakon rutinske obrade podataka dobio sam informaciju da ćemo dobiti najzanimljiviju sobu u hotelu. Ja sam proveravao svoju poštu, divio se brzini interneta i u tom me prekinu gospođa sa recepcije: “Gospodine, spremili smo za vas sobu 101, želimo vam prijatan boravak u našem hotelu!”. Dobro, mislim se ja u sebi soba ko soba sigurno je lepa kada je u ovom hotelu.

Dolazim do lifta i dalje mi nije jasno zašto imamo posebnu pratnju do sobe, fotograf me ismejava da sam postao blogerska zvezda da pazim da me ne sačekaju novinari ispred hotela da za svaki slučaj spremim crne naočare. Lako je mene ismejavati, ja sam svim mojim saradnicima Bogu dušu dao za zbijanje šala… Valjda je to zato što u našem timu imamo izgrađen odnos kao jedna mala porodica koja je uvek tu da pomogne svojim članovima. Zajedno se radujemo našim uspesima na Mr.M, zajedno se šalimo, a bogami zajedno i kukamo i brišemo suze blogerske kada ne ide baš onako kako smo planirali.

Dobili smo upustva i kroz par minuta saznali da je prvobitni dogovor promenjen i da smo dobili predsednički apartman. Ja od šoka nisam mogao da saslušam celu priču, samo sam zapamtio da ogledalu ne sme ništa da zafali… Gospodin koji nas je uveo u sobu je otišao i ostavio mene u šoku. Prvo sam pomislio da su možda nešto pomešali na recepciji, ali nemoguće je da baš postoje dve rezervacije sa istim prezimenom.

Hteli smo da iskoristimo ovo sunčano jutro za slikanje jer ko zna kakvo će vreme biti posle. Naravno, sve poklone sam otvorio i dobio sam na poklon čuvenu babušku lutku.

Najzanimljivi poklon je bila knjiga u kožnom povezu i jedno malo pismo. Pošto sam dobio više pisama, možete da pretpostavite da sam sve odmah otvorio jer hvala Bogu kod mene ne važi izreka “Radoznalost je ubila mačku!”. Bilo mi je čudno što sam dobio i malu kovertu, ali sam je otvorio. Malo pisma, mala i ceduljica na kojoj piše: “Ako hoćeš da saznaš zašto sam poseban otvori stranu 101!”. Prvo što sa uočio na naznačenoj strani je slika ogledala. To je bila priča o sobi 101 i ovom neobičnom ogledalu.

Na svetu postoje dva ovakva ogledala, jedno se nalazi u Veneciji, a drugo je igrom slučaja završilo u sobi ovog legendarnog hotela. O ogledalu nema puno podataka, ali se smatra da je staro koliko i sam hotel, ako nije i starije od njega.

Naše slikanje je prekinulo kucanje batlera koji nas je podsetio da se doručak završava za manje od pola sata i da bi bilo dobro da odemo u salu za doručak. Čim spomente mom fotografu reč hrana, tada prestaje svaki rad. Sreća moja pa smo imali dovoljno fotografija za blog.

Po prvi put u svom životu sam napravio sliku u sali za ručavanje. Sigurno se pitate zašto? Hteo sam da uslikam mladi par koji su ozbiljno shvatili pojam “Doručak i šampanjac”. Ona je bila predivno obučena, vidi se da je haljina ručni rad sa biserima i kristalima. Nakon par minuta sam se oslobodio i dok sam išao da uzmem desert, sreo sam mladu damu i upitao sam je za brend haljine. Toliko sam se mučio da zapamtim ime dizajnera dok ne stignem da pitam fotografa za cenu da sam zaboravio da uzmem čokoladni kolač.

Fotograf je nakon kraćeg pretraživanja na internetu pokazao telefon i na ekranu sam video haljinu koja je bila na mladoj dami i cena koja me naterala po prvi put u životu da pitam da li je to cena u dinarima ili evrima?! Bilo mi je drago da postoje osobe koje mogu da priušte sebi takve stvari i da ih nose tokom odlaska na doručak.

Konačno smo nakon doručka imali par sati da malo obiđemo grad pre početka revija na kojima smo trebali prisustvovati taj dan. Moja fontana bajki nije radila, valjda je još bilo hladno da puste vodu u fontane. Kao što možete primetiti vreme je bilo predivno pa smo iskoristili da napravimo i drugi outfit post. Više slika ovog outfita videćete tokom sledeće nedelje.

Ovaj dan smo iskoristili da posetimo znamenitosti. Prvo sam želeo da posetim Hram Vasilija Blaženog koji mi je ostao u mom pamćenju kao deteta od 3,4 godine kao jedna velika fabrika sladoleda. Detetu ne možeš možda objasniti da je to jedan verski objekat, ali moja mama je rešila da je najlakši način da me umiri ako mi taj objekat u mojim očima prikaže kao fabriku sladoleda.

Moskva se pomalo izmenila, naravno šta je dete moglo da razume da je Moskva jedna velika metropola koja danas broji više od 20 miliona ljudi. Jedan grad ima skoro 3 puta više ljudi nego naša cela zemlja. Mali Marko to i dan danas ne može da razume, šta zna dete od 27 leta šta je 20 miliona?!

Moskva je jedan izuzetan grad i uvek mi je jako drago kada čujem da je neko otišao da poseti ovaj velelepni grad. April 2019. godine je bio moj red da osetim čari i lepote ovog grada, ali se nadam da će neko od vas uskoro posetiti rusku prestonicu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i trećeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Paparazzo momenat! Ovako izgleda Mr.M dok stvara sadržaj za blog. 😀

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel National. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobro došli u moj novi post! Siguran sam da ste uspeli da “prebrodite” i ovu radnu nedelju i sada možete na miru da pravite planove za vikend. Ja sam odlučio da vas obradujem novim putopisom i danas nastavljamo sa našom pričom o Kipru. U prethodna dva posta imali ste priliku da se malo bolje upoznate sa Larnakom i Aja Napom – link posta. Danas ću vam otkriti nešto novo o glavnom gradu ove male ostvrske države – Nikoziji. Kipar jeste ostrvo, ali nažalost glavni grad se ne nalazi na morskoj strani ostrva, nema vide ni na vidiku! Znam, malo zvuči čudno, ali tako je! Iako ovog puta nemam za vas lepe morske pejzaže, siguran sam da ćete pronaći bar 100 razloga za zavolite ovaj simpatični gradić koji je specifičan po mnogim stvarima, a uskoro ćete imati priliku da se lično uverite u to! 🙂

Kada govorimo o religiji, narod na ovom ostrvu je vrlo pobožan, kako stari tako i mladi naraštaji trude se da održe tradiciju. U prestonici Kipra, imao sam priliku da obiđem dve crkve pravoslavne crkve koje su od izuzetnog značaja. Prvi verski objekat koji smo imali priliku da obiđemo u Nikoziji (Lefkosiji) je crkva Panagia Chrysaliniotissa.

Najvažnija vizantijska crkva u Nikoziji, jedina crkva u starom delu grada koja datira iz srednjeg veka – vizantijski period. Prvobitni izgled crkve je bio veoma jednostavan sa kupolom, ali je tokom određenog vremenskog perioda konstrukcija crkve menjana da je izvorni oblik kupole u velikoj meri izmenjen. Veliki broj crkvenih ikona i freski potiče iz ove crkve i izložene su u Vizantijskom muzeju arhiepiskopa Makariosa III Fondacije u Nikoziji. Slikanje same unutrašnjosti crkve je zabranjen.

Talija, naš vodič, nam je predložila da se malo prošetamo starim delom grada i da vidimo kakva je arhitektura u ovom delu Nikozije. Za sve one koji nisu upoznati sa trenutnom političkom situacijom na Kipru, nakon 1974. godine Republika Kipar je nasilno podeljena i samim tim teritorija države Kipar se značajno smanjila. Nikozija je i dalje ostao glavni grad države iako je podeljen na dva dela, jedan pripada Republici Kipar, dok drugi deo pripada Turskoj. Zbog osetljivosti same teme i učtivosti nisam mnogo zalazio u detalje jer je to njima jednako bolna tačka, kao što je nama Kosova. Ista nam je tuga… Mislim da bi bilo bolje da pređemo na neke vedrije teme!

Talija je bila u pravu, njihova arhitektura je vrlo zanimljiva, prava mediteranska gde preovlađuju vedre boje pogotovo bela i plava boja koje su dominantne u njihovoj kulturi. Prva pomisao kada smo se šetali krajem je bila: “Gde su svi? Gde su ljudi?”. Stidljivo sam upitao našeg vodiča sva ta moja znatiželjna pitanja, ona se samo blago nasmejala i da je pretpostavila da ću je to pitati. Zakucala je na jedna vrata i na grčkom jeziku objasnila da sam ja novinar koji je došao na Kipar u saradnji sa turističkom organizacijom jer kako drugačije objasniti ženi od 80-tak godina ko sam ja. Baka je bila oduševljena i pustila nas je u svoj dom.

Saznao sam ono što me je kopkalo pre par minuta, njihov život se odvija u dvorištu koje poseduje skoro svaka kuća na Kipru i zato nemaju potrebe da sede ispred vrata i da se druže “na sokaku”. Upoznala me sa svojim komšinicama, dobili smo sok i kolače i imali smo priliku da vidimo koliko su oni ustvari komunikativan narod, bez obzira što ja nisam razumeo ni reč grčkog, ni Talija koja je inače rodom sa Kipra nije uspela simultanim prevodom sve da mi u trenutku prevede pošto su gospođe bile baš spremne za priču. Ja sam radio ono što sam najbolje umeo, trudio se da gledam sve učesnike u razgovoru u oči i da se smeška, pojedem kolač i zahvalim na gostoprimstvu. Voćni kolač je bio baš osvežavajuć, saznao sam nešto novo i uvek mi je puno srce kada imam priliku da upoznam lokalno stanovništvo i da osetim tu toplinu dobrodošlice, srdačnost i male gestove koji nekada mogu dosta reći o njihovoj kulturi.

Gospođe su bile raspoložene da pričaju još dugo, ali im je naša draga Talija objasnila da moramo još mnogo toga da obiđemo i da nemamo dosta vremena. Došlo je vreme za pokret, Nikozija nas čeka! Nakon ovog sređenog i savršenog kraja dolazimo do dela Nikozije koja povezuje stari deo grada sa novim grada – centrom. Taj “treći” deo je utočište za imigrante koji su izbegli iz drugih zemalja i tu ćete primetiti narod na ulici, nasmejani i pored svih svojih svakodnevnih problema se trude da dočekaju turiste u svojim skromnim restoranima.

Nakon par minuta šetnje, stigli smo i do drugog veoma važnog verskog objekta u Nikoziji. Crkva Agios Ioannis tou Theologou. Crkva se nalazi u krugu glavne pravoslavne crkve na Kipru, pored crkve se nalazi novi Crkveni dom.

Napomenuću da su na Kipru isključivo stare pravoslavne crkve koje su izgrađene u novoj eri ili u srednjem vizantijskom periodu. Posle tokom vladavine Otomanskog carstva određeni verski objekti su konvertovane u verske objekte islamske vere.

Novi deo grada, srce grada je prava mala moderna boemska četvrt. Većina posetilaca koja dođe u Nikoziju se raspituje za grafit koji možete videti na slici iznad. Umetnik koji je oslikao zid  zgrade u samom centru Nikozije je nepoznat javnosti, mada stanovnici kažu da se zna ko je to uradio, ali ne žele da otkriju. Umetnik je imao viziju da dočara jedno staro čuveno remek delo u kojem je umetnik hteo da dočara društvo koje je tada bilo aktuelno. Nepoznati ulični umetnik je osmislio ovaj grafit da bi dočarao današnje društvo na Kipru i u svetu uopšte.

Zgrada koja je bila stara, napuštena i oronula je dobila jednu novu “umetničku” vrednost. Ko bi rekao da jedan grafit može toliko privući pažnje da je sada zaštićen kao kulturno dobro Republike Kipra.

Došlo je vreme da se krene dalje, naša avantura u Nikoziji je bila kratka, ali slatka i edukativna. Ovo putovanje ću pamtiti kao jedno od najbolje organizovanih putovanja u mojoj blogerskoj karijeri. Na slici iznad imate priliku da vidite spomenik – Kip Slobode koji je podignut u čast pobede i samostalnosti Republike Kipar. Sloboda je nešto najvrednije što može neka država ili pojedinac sebi obezbediti. Došlo je vreme da krenemo dalje pre nego što padne mrak!

Nakon 40-tak minuta vožnje dolazimo u jednu malu varošicu na Kipru, koja je poznata po rukotvorinama i ručno rađenom nakitu. Dobro došli u Lefkaru! Lefkara predstavlja kolevku narodne umetnosti, gde je rođena umetnost kiparske narodne “igle” – čuveni “lefkaritiko” – čija je reputacija prevazišla granice Kipra i postala je poznata u većini evropskih zemalja i širom sveta. Lefkara može zahvaliti na ovom blagostanju i prosperitetu koje duguje ovoj umetnosti iglica i trgovini koja je uspostavljena krajem 19. veka, koji je doživeo svoj vrhunac tokom prvih trideset godina dvadesetog veka.

Pored ovih divnih ručnih radova koji su učinili ovo malo brdovito mesto poznatim u svetu, svoju slavu duguju i vrednim zlatarima koji svakodnevno prave mala umetnička dela od plemenitih metala. Mesto je tako tiho, prodavnica ima na sve strane, na jednu prodavnicu hrane idu bar 8-10 prodavnica nakita, onda zamislite koliko ovo mesto ima zanatskih radnji. Stopa zaposlenosti u ovom mestu je izuzetno visoka, kažu čak preko 90% stanovništva je radno aktivno.

Prijala nam je šetnja kroz ovaj gradić, mirno mesto, čist vazduh. Ljudi imaju osećaj bliskosti i bezbednosti, pa čak i do tog stepena da ostavljaju vrata svojih domova otključanim i naravno mace koje odmaraju na svojim kućnim pragovima. Lefkara je jedno mesto iz bajke, ko zna možda se i ja jednog dana doselim ovde da proživim svoju starost.

Ovo mesto ima jednu veoma važnu znamenitost, ckvu koja poseduje mali deo krsta na kojem je bio razapet Isus Hrist. Veličanstvena crkva u Lefkari posvećena je Svetom krstu i datira iz 14. veka. Prema vizantinologu Athanasiosu Papageorgiou, istočni deo crkve datira iz 14. veka, naime nakon razmatranja spašenih freski iz crkvenog ikonostasa. Ovaj datum potvrđuje i metrički natpis “Olivianos” koji se pojavljuje na dnu zlatnog krsta u crkvi u Lefkari. Postoje pisani dokazi da je Olivianos bio biskup u ovoj crkvi 1307. godine tokom okupacionog perioda od strane Franaka.

Ovu činjenica je nesumnjivo potvrdila i beleška iz 14. veka koji se čuva u sefu Crkve. Na kraju ovog rukopisa, koji je dragoceni evangelist, primećeno je da je napisano 1345/46 godine i da je monah Gabrijel, koji je bio monah i osnivač manastira “Svetog krsta”, platio sve troškove Crkve. Crkva u Lefkari je obnovljena 1740. godine, a zatim je drvenim vijugavim ikonostasom koji je izradio vajar sa Rodosa – Hadžikriakos.

Ikonostas ima nevidljivu šupljinu. To je grobnica u kojoj se čuva veliki drveni krst, kojem je posvećena ova crkva. Prema tradiciji, deo krsta Gospoda nalazi se u samom centru ovog krsta. Krug je sasvim mali, tanak srebrni lim. Četrnaest izrezanih slika iz života Gospodnjeg, anđela i Isusovih apostola Konstantina i Helene mogu se videti na glavnom krstu. Proces raspeća je prikazana u centru krsta i pokrivena je dvema bočnim stranama, na kojima su predstavljeni Theotokos (Majka Božija) i Joanis (Otac).

Centralna slika Isusa je okružena sa četiri anđela. Konstantin Veliki, “Izdaja Isusa”, “Golgota” i Sveta Helena ilustrovani su horizontalno na krstu. “Presto drugog dolaska” i “Vaskrsenje Isusa”, kao i predstavljanje “depozicije” i “pokopavanja Isusa” ilustrovane su po vertikali na krstu odozgo nadole. Olivijanova slika sa relevantnim metričkim natpisom nalazi se na donjoj ivici krsta. Prema verovanju, na krstu se nalazi deo Svetog krsta Gospodnjeg.

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Lefkoziji – Nikoziji i Lefkari? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra  uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST