Posts tagged beograd

Kako i zašto voleti Beograd?

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Izgleda da je jesen odlučila da nam na samom početku sezone pokaže ono najgore, pa je ova jesenja sezona otvorena sa “promenljivom” vremenskom sezonom! Danas dok sam spremao doručak, pala mi je na pamet ideja da napišem još jedan post na temu ljubavi prema svom gradu. Seo sam za sto i odjednom, u minutu su nadolazile reči, ali stvaralačka blokada je bila pristutna. I tako, nakon 2 sata, nastao je ovaj tekst.

Volite li vi svoj grad? Da li ste pronašli svoje mesto? Ako vas zanima iskreni odgovor samo se malo zamislite, odgovor će doći sam. Obratite pažnju na svoje emocije. Siguran sam da svako od nas ima neke lepe i one malo manje lepe uspomene koje nas vezuju za naš rodni grad…

Moji prijatelji koje sam do sad upoznao su većinom iz unutrašnjosti Srbije i uvek smo se trudili da jedni druge posećujemo. Tako je to bila neka naša interna verzija “Žikine šarenice” karavan koji se s vremena na vreme seli u drugi grad u Srbiji, ali život i posao nas uvek vraćao nazad u glavni grad.

Duško Radović je jednom prilikom izjavio: “Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

Beograd je grad koji svakodnevno ispraća i dočekuje ljude iz svih krajeva sveta, još kada sam uzme u obzir da je to jedna višemilionska “košnica” gde su svi u pokretu. To je grad koji je tako prirodan, a ujedno moderan i ležeran. Grad za sve nas! Pošto se moja životna priča odigrava na relaciji Srbija – Nemačka, pored Beograda nešto više od 1000 kilometara dalje nalazi se moj drugi dom – Berlin. Beograd i Berlin su različiti, nebo i zemlja, ali na svaki od njih je lep na svoj način.

Beograd, dinamičan i užurban grad. To je Beograd kakvog ga danas poznajemo i kakav utisak ostavlja dok poslom „trčimo“ od Terazija ka Zelenom vencu… Haotičan, dok panično u kolima ulazimo na kružni skver Slavija, savremen i moderan dok stojimo na eskalatorima Ušća ili Delta City-ja…

Ovo je ukratko opisana beogradska svakodnevica ali, ako odvojite malo vremena ili ako ste turista koji je ovde došao da bi upoznao ovaj grad, upoznaćete jedno drugačije lice i jednu nestvarnu metropolu prepunu znamenitosti kako kulturnih tako i istorijskih, mesta na kojima se odigravala istorija i događaji koji su promenili Evropu i svet. Lepe fasade, neobične građevine, kao i lepa i nasmejana lica Beograđana koji važe za dobre i uljudne domaćine.

Ja sam odlučio danas da vas podsetim na lepe, sunčane i vedre septembarske dane, dok nas sumorna i kišna svakodnevnica kvari raspoloženje. Bio je to jedan sunčani petak, kada sam se dogovorio sa fotografom da uradimo neko zanimljivo slikanje na ulicama Beograda. Dugo nisam slikao na ulicama Beograda i moram vam priznati da mi je nedostajao!

Iskoristio sam priliku da “prošetam” moj novi modni dodatak – sunčane naočare koje sam dobio od mojih dragih prijatelja Edel Optics. Edel Optics je jedna od najvećih evropskih online prodavnica naočara za vid i sunce. Pored online radnje koja posluje u svim zemljama Evropske Unije, imaju prodavnicu u Hamburgu, Nemačka.

Potrudio sam se da se lepo sredim za grad, neutralnu bež boju sam hteo da razbijem sa neobičnom nijansom crvene boje i mislim da sam lepo uspeo. Patike ste već imali prilike da vidite prošle godine u mojim postovima i eto vam odgovora na jedno od pitanja koje mi ljudi postavljaju: “Da li nosiš ti sve te cipele što dobijaš ili bacaš?!”. Ja sam od onih osoba koje čuvaju svoje stvari.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Pantalone: Loro Piana

Majica: Loro Piana

Naočare: Givenchy poklon dragih prijatelja iz Edel Optics-a

Patike: Roberto Botticelli

Fotoaparat: Sony Alpha 7r IIObjektiv: Sony G Master 24-70 MM

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta iz Beograda. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Polako se spremam za moju novu avanturu i pripremam vam neke nove zanimljive priče iz neistraženih krajeve sveta.

Kako se vama dopala ova moja priča o Beogradu? Da li vam se možda svidela moja odevna kombinacija?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža. Sve informacije možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane kompanije Edel Optics i brenda Givenchy. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana koji su svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Zimske čarolije u Beogradu

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da malo radi pa sam odlučio sa vama da podelim neke novine i napišem novi post na blogu. Ja sam od onih ljudi koji vole da planiraju i rade mnoge stvari unapred i pred Novu Godinu samo zaželim jednu stvar – da sve što je dogovoreno, bude i realizovano! Ma koliko god ljudi se trudili da šire negativnu energiju, ne treba dozvoliti da nas uvere da se trud i rad ne isplati. Naravno, svako od nas ima neke svoje želje, planove i nebitno je da li su oni mali ili veliki svako ima pravo da teži nečemu što jarko želi.

Pre neki dan sam se baš prisetio jednog razgovora koji sam imao sa svojom prijateljicom pre skoro 4 godine kada me je uveravala da od bloga nema ništa, da je to čisto gubljenje vremena i živaca pa je počela da navodi imena osoba koje su tada bile popularne u ovoj grani posla. Postavio sam pitanje: “A šta ako se dogodi da se igrica preokrene? Da li možeš pronaći mesto za sebe?” ona nije imala odgovor na to pitanje. Tako je počela moja priča o Mr.M kao nekoj vrsti novog izbora, kao dokaz da je sve moguće ako se istinski trudiš i stvarno voliš ono što radiš. Pisanje bloga nije lako, to je veoma težak umni rad, gde se zahteva određena doza kreativnosti. Kada počnem sa pisanjem posta svaki put imam osećaj određene vrste treme, koja nije prošla sa vremenom.

Mnogi od vas me redovno pitaju gde sam naučio ovako da pišem, da li sam bio na nekom kursu stilskog pisanja ili pohađao nastavu neke škole? Odgovor je NE! Nisam išao na kurseve niti bilo kakve škole jer ja u to iskreno ne verujem. Škole prave kalupe, jednostavno navode ljude da razmišljaju slično. Ne pišem ja ozbiljna strukturna dela kao proslavljeni Ivo Andrić, niti pretendujem da to radim ili da postanem osoba koja će biti značajna u književničkim krugovima, ali želim da uvek na pravi i jedinstven način iskažem svoj stav i mišljenje.

Takođe sam dobijao pitanja tipa: “Odlično pišeš za razliku od neke navedene osobe ili određene skupine, šteta što nemaš veći broj čitalaca na svom blogu, kako ti se isplati?” jednom prilikom sam odgovorio na jedan takav mejl jednim dugačkim sastavom, valjda sam bio ljut, a sa druge strane razočaran da li je moguće da neko tek tako ima pravo da na takav jedan način poredi nekoga.

Ja izuzetno cenim i poštujem sve moje kolege, bilo da su u pitanju blogeri ili ljudi koji su influenseri (ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama, ali nemaju svoj blog – sajt) i nema potrebe da se takmičimo ili poredimo. Svako ima pravo da uređuje svoj blog i da brine o svom javnom “imidžu” na društvenim mrežama. Od samog početka sam se trudio da svoj blog vodim na način da može jedna prosečna osoba da me razume, neko ko je sličan meni samom. Ne mora sve u životu da se svodi na zaradu, naravno i mi treba da preživimo i da nešto zaradimo, ali ipak čar našeg posla leži u tome da osetimo reakciju ljudi na naš rad.

Uvek se maksimalno trudim da koristim terminologiju koja je svima poznata ili bar većini ljudi na našim prostorima i drago mi je da su ljudi koji redovno čitaju ove moje kreativne izlive iz mog blogerskog mozga prepoznali i pronašli nešto kvalitetno u celoj Mr.M priči. Blog sam započeo sa idejom da podelim neke svoje priče sa nadom da će zabaviti nekog i ulepšati mu dan. Nakon nekog vremena sam dobijao poruke sa pohvalama da su moje priče poučne i edukativne. Ako je tako onda je to odlično, bar neko nešto da nauči nešto pametno i korisno od mene! 🙂

Sad jedino pitanje koje me najviše muči: Kada će da nestane ovaj sneg? Neka se više ispada kako treba, ne može čovek normalno da funkcioniše, čas ga nema, a par sati kasnije Beograd postane beli Sibir i saobraćaj je u kolapsu pa jadni ljudi ne znaju ni sami šta da rade. Hteo bih malo da vam ispričam nešto zanimljivo o ovoj odevnoj kombinaciji.

Jaknu ste imali prilike prošle godine da vidite na blogu, neki ljudi su se brinuli da bacam stvari, eto čisto da vidite da i mi blogeri ne živimo nekim ekskluzivnim načinom života pa da posle slikanja bacamo stvari i oblačimo svaki dan nove… To je jedna malaaaa slatka laž, ponavljamo mi određene komade dosta puta. Ipak mi živimo u zemlji Srbiji gde je prosečna plata jedna dovoljna za pokrivanje troškova računa i hrane o modi neću da komentarišem!

Džemper sam dobio od mojih prijatelja iz finske modne kuće Turo, imali ste priliku da ga vidite ove zime na blogu, link posta. Crvena boja mi uvek popravlja raspoloženje, a ovaj džemper je toliko topao i mekan da čisto sumnjam da ću se tako lako rastati sa njim ove zime, pošto ovaj sneg može da nas iznenadi i u maju kako stvari stoje…

Farmerke su posebna priča, iskren da bude ne znam ni sam da kažem koliko su koje stare pošto svake godine kupujem i dobijam slične ili iste, tako da neki ljudi misle da imam stalno iste farmerke. Ne dragi moji, ja imam skoro 20 pari sličnih farmerki kojim iskreno ni ja ne vidim razliku, pa vas zato i razumem…

Ranac je posebna priča za sebe i veoma sam ponosan na ovu saradnju sa poznatim nemačkim brendom kožne galanterije Picard. Ne znam koliko ste upoznati sa ovim brendom, možda ste nekad čuli za njega, ali u Nemačkoj je izuzetno popularan i za neki njih prosečan standard spada u srednju klasu proizvoda po cenovnom rangu, ali je kvalitet izuzetan.

Nemci su jako štedljiv narod i kada nešto kupe od odeće ili modnih dodataka uopšteno njima je bitno da to što duže traje i da je kvalitetno, još kada za to plate korektnu cenu niko srećniji od njih. Picard je nemački brend koji je uspeo da uskladi želje i potrebe svojih kupaca. Jednostavan dizajn, neprolazna klasika i kvalitet proizvoda su osnovne karakteristike ovog poznatog nemačkog brenda. Njihova modna priča je započela još davne 1928. godine i od tada olakšavaju svakodnevni život svojim potrošačima.

Zbog svega toga mi je drago da sam dobio priliku da sarađujem sa brendom kao što je Picard i što ću imati prilike da vam u narednim postovima prikažem neke njihove modele torbi koje možete nositi u svim prilikama i da budete primećeni. Takođe, Picard ima odličnu ponudu torbi za žene i na snićenju mogu biti povoljne pa iskoristite priliku da sa vremena na vreme posetite njihove sajt i pogledate njihove sezonske akcije.

Ineče sam veliki ljubitelj pastelnih boja, braon boja je moja najomiljenija boja i ljubav prema toj boji sam nasledio od majke koja inače obožava pa skoro sve modne komade u ovoj boji, samo ću vam reći koliko je ta ljubav prema braon boji velika kada je i njena džezva za kafu braon boje, kao i šoljice za kafu. Toliko o tome! 🙂

Da li ste zapisali sve svoje novogodišnje odluke? Ako niste još nije kasno, ljudi kažu januar je ionako mesec za odmaranje prava godina počinje od februara pa imate još par dana da razmislite o svojim ciljevima za ovu godinu i da polako krenete sa realizacijom istih.

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Jakna-Parka: Burberry

Šal: Burberry

Ranac: Picard

Džemper: Turo x Ikla

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax Shoes

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brenda Picard Lederwaren, modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Da li će lepota spasiti svet?

Zdravo dragi moji, dobro došli na moj blog i u ovoj novoj 2019. godini. Ovo je moj prvi post i moram vam priznati da sam malo nervozan i uzbuđen jer imam svašta nešto na umu i nadam se da ću uspeti da “složim” svoje misli. Prvo bih iskoristio priliku da vam se najiskrenije izvinim što vam danas pišem post, ali nisam stigao zbog određenih obaveza ranije i nisam bio inspirisan zbog prehlade (da, opet sam bio bolestan!).

Želim da vam čestitam Novu Godinu i Božić, sve najbolje od srca. Božić nas svake godine podseća na najbitnije životne vrednosti: ljubav i poštovanje. Nadam se da ćemo svi mi pronaći mir za kojim stalnog tragamo! Nadam se da ste praznike proveli sa svojom porodicom i prijatelja, neki su možda čak imali sreću da negde otputuju. Najbitnija stvar je da smo svi na kraju sa osmehom i ispunjenog srca sa radošću dočekali ove praznike i da smo spremni da nastavimo dalje.

Nisam danas planirao da napišem novi post na blogu, ali sam zbog jednog neobičnog pitanja koje sam večeras dobio na jednom profilu društvene mreže na kojoj sam aktivan, odlučio da napišem post sa ovom tematikom. To pitanje nije bio baš razlog koji me je naveo da napišem ovaj post, bolje reći da je više bio “okidač”. Tokom ovih praznika, proveo sam dosta vremena sa sebi dragim ljudima jer zbog bolesti fotografa nismo bili u prilici da ostvarimo saradnju za novogodišnje praznike, zbog svega toga sam rešio da ne idem sam i ostatak mog tima se složio sa mojom odlukom da je tako najbolje i da svi zajedno provedemo praznike ove godine u Srbiji.

Moji prijatelji mi uvek daju inspiraciju za moj blog, svi tekstovi do sada su bili na neki način direktno ili indirektno bili o nekim našim svakodnevnim temama, pa smo se za ove praznike dotakli teme fizičkog izgleda ili da li je sve danas postalo tako površno? Svi znamo koliko je bitno ostaviti dobar prvi utisak, možda nećemo nekog impresionirati, ali uvek postoji neka šansa da nas neko zapamti po nekoj našoj specifičnosti.

Moju najbolju drugaricu je ostavio dečko posle 3 godine veze sa rečima: “Izvini, nisi moj tip!”. Šta ih je vezalo onda tih tri godine? Očigledno samo nagon, jer provesti sa nekom osobom tri godine i da budeš ostavljen na takav način, dok je ona bila na korak do razmišljanja da će posle Božića da bira venčanicu, ona je dobila svoju šut kartu 27. decembra… Sve je to život, ali da li smo zaista postali tako površni?

Da li je ljubav odlučila da pobegne iz grada ili nas oni silni ljubavni filmovi na Halmarku lažu? Naravno, američke ljubavne komedije i sapunice su samo tu da nam pomogne da se osećamo bolje sat, dva posle se vraćamo svom životu. Toliko je bar svako od nas svestan da savršenstvo postoji, ali ako si odlučio da provodiš sa nekim vreme trebao bi malo da se potrudiš da pronađeš nešto zanimljivo u osobi koja misli na tebe na drugoj strani…

Svi dobro znate za onu modernu izreku: “Karma je ….”, sve se na kraju vraća. Kako seješ, tako ćeš i da žanješ pa ti vidi da li se isplati. Svako plati svoj ceh, kad tad!

To je bila neka kratka priča o vezama, hajmo sada o malo drugačijim odnosima – poslovnim. Ako hoćeš da uspeš u poslovnom svetu, bilo čime da se baviš potrebno je da poseduješ 3 osobine: samopouzdanje, upornost i posvećenost. Ako to ne poseduješ, propadaš, nema te! Malo zvuči grubo, ali tako je! To je jedna istina koju te život nauči, ali ako na vreme promeniš neke svoje navike i promeniš sebe, rezultati će biti vidiljivi i iznad svakog proseka.

Koliko god neko smatrao da mi blogeri ništa ne radimo i da nam sve pada sa neba, da nas sve čeka na tacni, a na nama je samo da nađemo idealni beli zid da se slikamo… Vara se! Posao blogera je vrlo kompleksan, neki ljudi koji su me upoznali su promenili mišljenje o našoj profesiji jer su videli sa kojim sve problemima se mi susrećemo. Svako od nas može biti bloger, možete pokrenuti svoj blog i pisati o temi ili više različitih tema koje vas istinski interusuju.

Blogeri moraju da znaju više stvari, osim toga što bi trebali da poseduju neki talenat za pisanje, moraju da znaju da obrađuju slike i da se snalaze za fotografisanje, mora se uvek usavršavati, mora upoznati nove marketinške alate, uporan da istraje u svemu. Ja sam svoj blog počeo tako što su me slikale drugarice mobilnim telefonom, pričao sam vam o tome u nekom postu, iskren da budem sada ne mogu tačno da se setim u kom, nije ni bitno. Bitno je da znaš kuda ideš i da ne izgubiš svoje ja za neku šačicu para, e tu nastupa samopouzdanje, upornost i posvećenost koje vam pomažu da istrajete.

Ja sam uvek imao sreću da budem okružen ljudima koji su se trudili da mi pomognu u mojoj viziji da Mr.M postane nešto više od bloga, da bude jednostavno neka oaza mira gde svi mogu da se opuste i onih svojih slobodnih par minuta koje odvoje uz kafu, ako nalete na moj blog uživaju u nekim lepim i zanimljivim temama kao što su moda i putovanja.

Pomenuli smo MODU i PUTOVANJA. To su dve potpuno različite stvari, ali mogu lepo da se povežu. Moda je oduvek bila “okrutna” industrija. Tu su uvek bili visoki standardi koje je bilo teško ispuniti… Lepota je tu uvek bila najbitnija stvar i sve ostalo se potiskuje. U modi nikad nisu bili zastupljeni prosečni ljudi, ali su se vremena promenila. Svi vidimo top modele kako savršeno izgledaju na pistama i tokom slikanja modnih editorijala. Kada ih čovek vidi u prirodi, shvate da oni nisu ništa posevno, da je to sve šminka…

Juče sam dobio jedno zanimljivo pitanje na Facebook-u i podelio sam sa svojim prijateljima na meni svojstven način:

Malopre sam dobio jedno zanimljivo pitanje…

Osoba: “Kako možeš da budeš bloger kada nisi lep?”

Ja, posle 30 minuta koji sam pojeo sve slatkiše po kući od muke, pozvao 15 prijatelja da se isplačem ko čovek, plastičnog hirurga sa željom da promenim lični opis, pa sam shvatio da mi treba minimum 30.000€ koje neću imati za 10 života… Diplomatski i smireno odgovorio:

“Lepota je u oku posmatrača, laku noć i prijatno!”

Mnogim ljudima je ovo bilo smešno jer sam želeo da usput zabavim ljude, a sa druge strane mene to stvarno i ne dotiče, ali sam hteo da zabavim ljude. Postoji i ljudi koji su osetljivi na ovakve poruke, pa gube samopouzadanje i ne znaju kako da nastave dalje. Ja ću vam reći samo jedno, ja kao prosečan muškarac sa prosečnom inteligencijom savetujem da treba da gledate sebe i da idete samo napred kroz život jer lepota je prolazna. Lepota je osobina koja ima vrednost samo hladnim i površnim ljudima. Odlično je kada je žena ili muškarac dobra/ar kao osoba i lepota tu se nadomesti kao dodatni plus. Po nekom mom skromnom mišljenu osobe koje gledaju samo spoljašnost su hladne i prazne i da pokušavaju da nematnu neke nepotrebne standarde.

Da li će lepota spasiti svet i čovečanstvo? Verujte mi neće, svi smo mi ljudi, ali retko ko je čovek. Potrudi se da budeš čovek i pruži svakom šansu i shvati da nema ništa od vređanja ili ponižavanja neke osobe. Svako je lep na svoj način, svako od nas poseduje nešto posebno i to trebamo da cenimo.

Na kraju bih voleo da vam ispricam i jednu kratku pricicu o odevnoj kombinaciji koju ste imali priliku da vidite danas na slikama. Monton ste videli prošle zime na blogu, samo sam rešio da ga ponovo izvučem iz svog ormara i prošetam ove sezone. Rolku sam dobio od svojih prijatelja iz modne kuće Turo iz Finske. Čizme sam dobio prošle godine na poklon od svojih prijatelja iz kompanije Burberry, da ne mislite da mi blogeri samo par puta ponesemo stvari pa bacamo… Kod mene se ništa ne baca, imam stvari koje čuvam i rado nosim i dan danas iako su prošle godine, to za mene nisu stvari, to su bili dokazi da sam nešto dobro uradio u svom blogerskom životu.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog modnog posta u 2019. godini, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Monton: Armani Collezioni
Rolka: Turo x Ikla
Farmerke: Pedro del Hierro
Čizme: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja prva odevna kombinacija koju sam odabrao za početak ove 2019. godine? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Moje (modne) uspomene…

Zdravo svima! Dragi moji kako ste mi danas? Moram priznati da me je ovo malo hladnije vreme u Helsinkiju podstaklo da napišem ovaj post. Dosta vas me posle skoro svakog modnog posta pitalo kako uspem da budem tako “sređen” za put i koliko garderobe obično nosim na put. Rešio sam da konačno odgovorim na neka pitanja.

 

 

Ja sam kao i svaka druga normalna osoba, imao sam dosta padova i uspoma i u samom početku moje blogerske karijere pravio sam mnogo grešaka. Blog me je naučio da treba da budem praktičan i da nosim što je moguće manje garderobe, da bude pažljivo birana i da ne pretrpavam svoj kofer.

 

 

Kada sam krenuo u Indiju, pošto je bio u pitanju Februar mesec, nisam imao ideju konkretno šta bih trebao da ponesem tamo pa sam ja “elegantno” sa sobom poneo, ništa manje nego 30 kilograma prtljaga jer je bilo prelazno vreme. To je u prevodu skoro 5 modnih kombinacija i 4 para cipela. Rezultat: PREVIŠE! Od silne te odeće ja sam nosio samo dve odevne kombinacije i troje patika. Ljudi uglavnom pogreše u pakovanju odeće za putovanja kada je u pitanju onaj čuveni prelazni period između “zime i proleća” i “jesena i zime”… Nikad ne znate kada će pasti kiša ili jednostavno zahladneti, da li će biti jačeg vetra i ostalih vremenskih nepogoda.

 

 

Tako sam ja u daleku Indiju poneo skoro odeću za sva 4 godišnja doba, pod parolom što je sigurno, sigurno je! Samo da se ne razbolim na putu, to je najiskrenije moja najveća noćna mora, verujem kao i većini ljudi. Prehlada može uništiti raspoloženje na putu i usporiti čoveka, a meni kao blogeru bi to bila i dodatna prepreka za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova na putovanju.

Prvi savet: Kada putujete na dalje destinacije u tom nekom prelaznom periodu, najbolje bi bilo da ponesete neke tanje dukseve, stvari od malo debljeg pamuka i tanje jakne. Na taj način ćete izbeći onaj čuveni efekat “kuvanja” i nećete imati problema sa preznojavanjem. Ja čim se malo oznojim, pritom dune neki vetar ja već imam prve simptome prehlade.

 

 

Život u koferima nekad ume da bude jako stresan i nepredvidiv, ali čovek se navikne. Nije lako organizmu da se navikne na velike klimatske razlike, zato bi trebali da pružite svom organizmu adekvatnu neku i da obratite pažnju na imunitet. Organizmu je potrebna dodatna doza energije da “pregura” dan na putovanju, posebno kada ste željni da sve vidite u što kraćem vremenskom periodu.

Zato je potrebno da se odmarate što je više moguće i nema puno “provoda” – žurki na putovanjima. Iscrpljujete svoj organizam bespotrebno i sutradan nećete biti u mogućnosti da započnete svoj dan. Minimum 9 do 10 sati sna je potrebno da biste svoj organizam privikli na novonastalu situaciju. Žao mi je dragi moji “party manijaci”, ali tako je! Srećom, ja nemam problem sa tim, ali sam primetio da neke moje kolege iz inostranstva ne vole da propoštaju noćni provod, pa ujutru nisu baš sigurni gde se nalaze.

 

 

Da se vratimo na oblačenje u problematičnim periodima tokom godine. Najgore je kada putujete u egzotične predele tokom zimskog perioda, jer u Srbiji i Evropi inače je tada veoma hladno i čovek ne može tek tako lako da prosudi šta ga tamo može sačekati na krajnjoj destinaciji.

Nemačka na primer je malo hladnija od Srbije, vremeske prilike u Berlinu su često nepogodnije nego što je to u Beogradu. Slične su temperature, nekad postoje i veće razlike u istoj ali subjektivni osećaj zbog vetra je neuporediv.

 

 

Na primer zima 2017/18 u Nemačkoj je bila hladnija nego što je to bilo u Srbiji. Samo se sećam kako mi je vilica bila ukočena od hladnoće i da sam jedva obavio slikanje u samom gradu. Bez obzira na sve vremenske prilike, Drezden mi je ostao u prelepom sećanju i voleo bih opet da ga posetim u skorijoj budućnosti.

Zimi je mnogo teže osobi bez obzira na pol ženama i muškarcima je jako teško da spakuju svoje zimske stvari za  put jer su stvari kabaste i pufnaste, pa jakne ne mogu tek tako lako da stanu u kofer. Moj najiskreniji savet je da uvek na putu imate dve zimske jakne, jednu deblju u kojoj ćete putovati i drugu tanju koju možete spakovati i lepo “kompresovati” u kofer. Sasvim je dovoljan jedan džemper neutralne boje, dva para pantalona poželjno bi bilo da jedne budu farmerke, manja je šansa de ćete ih izgužvati a svi znamo da nekada nismo baš u mogućnosti da peglamo na putovanjima.

 

 

Moram priznati da mi je putovanje na Šri Lanku u aprilu mesecu ove godine bilo jedno od najizazovnijih putovanja. Kada idete u proleće tamo temperature mogu varirati od 10 do 30 stepeni u zavisnosti u koji deo ostrva zalazite. Jedan dan skupljao školjke na plaži u uživao u Suncu i toplom Indijskom okeanu, naredni dan sam u jakni na plantažama čaja…

 

 

Onda je konačno došlo pravo proleće, vreme kada se mogu nositi kratki rukavi sa tanjim onim klasičnim prolećnim jaknicama. Proleće i rana jesen su najbolji periodi u godini jer nije ni previše toplo, a ni previše hladno tako da je čoveku znatno olakšano što se tiče odabira garderobe.

Proleće sam dočekao u Salzburgu, gradu Mocarta, čike koji pravi pravi odlične čokoladne poslastice – Mocart kugle. Naravno šala nekad nije na odmet, ali dosta pripadnika mlađih generacija: dece i tinejdžera, nažalost veruju u tu neslanu šalu, pa lik i delo muzičkog genija kao što je to bio Mocart povezuju direktno isključivo sa čuvenom poslasticom koja nosi njegovo ime.

 

 

Prelazak proleća u leto nisam osetio, nije bilo onih naglih temperaturnih razlika, ali sam pravo leto osetio u Maroku. Interesantno putovanje, upoznao sam neke nove ljude i stekao nove prijatelje. Razvilo se tu i jedno neobično prijateljstvo, pa sam ovom prilikom želeo da vas podsetim na prelepu mladu kamilu Melek, koja je bila raspoložena za druženje pa je i moj prijatelj i fotograf Saul zabeležio naše druženje.

 

 

Melek je jedan predivan anđeo, što je i ujedno pravo značenje njenog imena. Maroko je jedna divna zemlja i bilo mi je veliko zadovoljstvo da sam imao priliku da je posetim. Ostatak leta je bio uzbudljiv pa sam iskoristio priliku da se malo odmorim, ali sam ubrzo nastavio sa radom pa sam i ove godine imao radno leto u kojem sam uživao. Dosta vas me je pitalo kako nisam otišao negde na odmor, kako nisam izgubio želju i volju za pisanjem postova? Moj posao je moje malo zadovoljstvo, naravno posao blogera ponekad ume da bude veoma naporan, pogotovo kada satima par dana uzastopno pišete i obrađujete slike da bi sadržaj na blogu bio što kvalitetniji.

 

 

Pisanje je moja strast, nešto što me opušta, slike su samo dodatak i dok vam opisujem svoje doživljaje i avanture sa putovanja uvek mi naviru neki novi detalji i to me uvek raduje. Zbog svih tih lepih momenata, ja priznajem da volim svoj posao. Volim da upoznajem svet i kada su putovanja u pitanju tada sam u potpunosti neumoran, mada na kraju balade moj organizam pošalje poruku opomene da je vreme za odmor, pa nenadanu prehladu odbolujem 2,3 dana kao prinudnu pauzu. Nakon toga nastavljam dalje, kao da ništa nije bilo jer život je kratak, a treba doživeti sve te silne avanture koje svakog od nas čekaju!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog specilanog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Napisaću ove zime još jedan post koji će biti sličan ovom u kom ću rezimirati sve moje uspomene od Septrembra ove godine pa nadalje…

 

 

Kako vam se dopala ova moja mala rekapitulacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Iskreno se nadam da sam uspeo da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.
SHARE THIS POST

Leto u Beogradu

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Vikend je iza nas, iskreno se nadam da ste lepo iskorististili ovo prijatno vreme u Beogradu i da ste napunili svoje “baterije” za novu radnu nedelju. Leto je period kada čovek želi da isproba nešto novo, jednostavno da malo pobegne od onog svog uobičajenog životnog ritma. Tako sam rešio i ja konačno da se suočim sa jednim modnim stilom koji sam se “trudio” da izbegnem, ali očigledno je da od “treša” stila (trenerka stila) jednostavno čovek ne može da mimoiđe.

 

 

Prvu stvar koju sam obećao sebi je da to neće biti crna, siva ili teget trenerka jer su to svakodnevne boje kojima sam veran i uzeću najveseliju boju koju pronađem. Čim sam ušao u prodavnicu, spazio sam ovu jarko crvenu trenerku i jednostavno bez razmišljana pokupio sa izložbenog stola. Trudio sam se da uopšte ni ne probam trenerku, jer osećam kada bih video sve svoje nedostatke u ogledalu brže bolje bih je ostavio i našao neke klasične pantalone ili farmerke koje mi iole bolje stoje. Završila se i ta kupovina, u glavi sam imao neku ideju kako ću to iskombinovati i požurio kući da to realizujem jer nisam imao puno vremena za slikanje jer sam trebao krenuti na put.

Čim sam ušao u kuću, mama je mirno žena završala svoje obaveze, kuvala ručak… Iskoristio sam priliku i brzo rekao: “Kupio sam crvenu trenerku!”. Žena samo što nije ispustila šerpu, osećaj kao u Indijskoj seriji gledamo se par trenutaka. “Šta si kupio?!” – Crvenu trenerku! Ostavila je šerpu i tražila da je vidi. “Čoveče, da li ima ovo u mom broju?!” Žena je blago rečeno bila oduševljena trenerkom. Završila je sa spremanjem ručka i akcija je mogla da počne.

 

 

Nekoliko minuta smo razmišljali gde bismo mogli da napravimo lepe slike… 10tak minuta smo sedeli na klupici u komšiluku i moja mama je davala asocijacije poput grafiti, garaže, ali nismo mogli da se setimo gde bismo mogli da nađemo u tom trenutku tako nešto. Na svu tu muku mama je shvatila da nešto nedostaje mom outfitu… Setila se! RANAC! Gde da nađem zanimljiv ranac?! Setili smo se jednog porodičnog prijatelja koji je lud za modnim dodacima srećom tu nam je u komšiluku. Možda smo malo upali kao manijaci, ali bilo nam je hitno! 😀 Srećom bio je kod kuće i nakon desetak minuta sa izvukao iz jedne vrećice ovaj crveni ranac. On nije hteo ni da čuje, a kamoli da ja pomislim da ja iznesem to napolje jer je to njegov najomiljeniji ranac u njegovom ormaru, ali smo upotrebili šarm i ono vratićemo ti ga u jednom komadu za 15 minuta!

 

 

Pritom mama se setila gde bismo mogli da napravimo dobre slike, upali smo u prvu 7-cu (tramvaj) koja je naišla i usput mi je objasnila da zgrada gde smo pre živeli bi mogla možda da posluži. Ajde, ja se vodim ipak onim “majke znaju najbolje!” a ja nisam imao ni jednu adekvatnu ideju, pa sam poslušao savet. Mislim da je na kraju ove naše balade uspelo! Napravili smo zanimljive slike. Jeste da smo se zadržali sat vremena, ranac je vraćen u jednom komadu (da nije mislim da ja danas ne bih pisao ovaj post!).

 

 

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo zajedno otkriti neke lepote Maroka.

OUTFIT

Majica: Zara

Trenerka: Zara

Ranac: Louis Vuitton x Supreme

Patike: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha 7r

 

Kako vam se dopao ovaj moj “sportski” outfit? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane kompanije Tod’s S.p.A. Za izradu fotografija u ovom postu korišćen je fotoaparat Sony Alpha 7r.

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Šareni izazov: Cirkus u gradu!

Zdravo svima, nadam se da ste uspešno prebrodili početak ove radne nedelje. Polako, ali sigurno odbrojavamo dane do vikenda, ne brinite još je malo ostalo! Pre par dana moja najbolja drugarica me je izazvala na modni “megdan”. Zadatak je bio da izađem iz svoje sigurne zone i da probam nešto novo. U redu, pošto sam pristao odmah sam krenuo u potragu za nekim novim zanimljivim komadima. Naravno u Beogradu dobro je poznata ona rečenica: “Svi putevi vode u Zaru” (dobro možda i u TC Ušće)! Pri samom ulasku u Zaru, primetio sam da je ova sezona odlična za sve one ljubitelje mode koji su skloni riziku i da uspešno pređu granicu stila…

Prvih par minuta sam bio izgubljen u tom carstvu šarenila i vedrih boja, pa sam pozvao pomoć – istu onu drugaricu koja mi je zadala ovaj izazov. Pošto smo obavili “stručnu” analizu trenutnog stanja i razmenili blago rečeno 50tak slika našli smo pobednike… U prvi mah rekao sam sebi: “Marko, ti definitivno nisi normalan!” tužno pogledao teget pantalone, odlično znate koliko ja volim tu boju! Dobro, preživeo sam i taj odlazak u kabinu, presvukao se i video da to i baš nije tako loše kao što sam zamišljao u mojoj glavi. Prva reakcija moje drugarice na sliku iz kabine je bila: “MALUMA BEJBE!”. Za sve one koji nisu upućeni u lik i delo Malume, on je pevač. Maluma mu je umetničko ime i devojke širom sveta su lude za njim, možda jer peva na španskom plus koristi to bejbe, ma ko će ga znati!

 

 

Dan 2. Ništa posebno, spremanje, kosa pravi probleme, sunce čas izađe čas zađe… Ljudi su vrlo pozitivno reagovali na outfit, čak su mi prišli da se slikaju sa mnom. Imao sam osećaj kao da je cirkus stigao u grad! Vrhunac dana je bila jedna gospođa Vesna, koja redovno prati moj blog tako zagrlila i izljubila kada me videla na Andrićevom vencu da mi je to bilo vrlo simpatično, pritom da je sa njom bio sin mojih godina (moja mama tvrdi da je dosta mlađi, ali dobro sad!). Vrlo zanimljiv dan!

 

 

Outfit je vrlo neobičan, naravno neko će reći da je ovo kič i to je sasvim u redu. Pantalone su odlične i dopada mi se što imaju ovu belu prugu, jedva čekam da ih opet obučem! Sat je pronašao svoje mesto i lepo se uklopio, iako je “suva” klasika, uspeo je da ovu kombinaciju učini elegantnijom.

 

 

Ocena za outfit 11 od 10! Zašto? Lepo sam se proveo, imao sa sastanak sa mojim dragim Beogradom, upoznao nove ljude i zbližio se sa ljudima koji prate moj rad i na tome sam im beksrajno zahvalan, treba imati toliko strpljenja da pročitaš ove moje postove. Oni su istinski heroji!

 

 

Save za maturante, pantalone možete nositi na maturu i da zadržite mladalački i moderan izgled, a pritom da budete lepo obučeni za svečanu priliku kao što je matura. Košulja nije namenjena za te prilike, biće vam dovoljna obična čisto bela košulja i možete bele elegantne patike/cipele neki model koji je sličan mojim. Verujte mi da će to biti dobitna kombinacija! Savet za devojke, igrajte se sa bojama! Leto je!

 

 

Kako se vama dopala ova odevna kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Mi se opet vidimo za par dana i nastavljamo našu avanturu u Šri Lanci!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

OUTFIT:

Košulja: Zara

Pantalone: Zara

Sat: Hugo BossS&L Jokić

Patike: Tod’s

 

 

Post je sponzorisan od strane kompanije Tod’s S.p.A. i S&L Jokić.

 

 

SHARE THIS POST

Da li je došlo proleće?

Zdravo svima, iskreno se nadam da ste mi dobro i da ste spremni za novi post. Proleće ima višestruko značenje u različitim sferama života. Svi znamo one priče starijih ljudi koji nas uvek savetuju da promenimo nešto u svom životu i bar malo, na tren učinimo svoj život zanimljivijim.

 

Indijska avantura se završila, pa sam nakon Berlina odlučio da se uputim kući, bar na kratko da osetim tu pripadnost i da onu nostalgijom za kućom prekinem ručkom i maminom čuvenom pitom, koja mi uvek nedostaje kada odem negde u onaj beli svet.

 

 

Pored uživanja u đakonijama, odlučio sam da iskoristim i lepo vreme koje je bilo u Srbiji krajem marta. Sunce, dobro rapoloženje i fotograf koji je bio voljan da slikamo su i više nego dovoljni razlozi da se mali Marko malo pokrene i nastavi tamo gde je stao.

Hteo bih nešto da vas pitam. Zanima me da li smatrate da je proleće zaista došlo u našu zemlju? Da li se nešto promenilo od jeseni? Da li smo se mi promenili?

 

 

Današnji post možda samo slikama pokazuje da se radi o outfit postu, a za sve one koji prate moj blog znate da je došlo vreme za razgovor. Pa da se vratimo na današnju temu posta i zapitajmo se još jednom: “Da li je došlo proleće?”.

Proleće je prelazni period i tada se svi nadamo da će konačno doći bolji dani za sve nas i onda nam u životu sve lakše prođe. Kažu ljudi da treba spakovati sve stare stvari u kofer i u zavisnosti od uspomena, možemo biti hrabri i suočiti se sa istinom. Da li ste vi spremni da spakujete svoj “zimski kofer”? Da li ste spremni da se otisnete i probate nešto novo? Čovek nekako drugačije razmišlja kada je daleko od svog doma, neminovna činjenica je da mene trenutno deli par hiljada kilometara od Beograda, još ako uzmemo  u obzir da je sad vreme praznika čoveku izgleda sve drugačije i želi samo bar na tren da bude prisutan sa svojim najmilijima.

 

 

Kada sam dobio poziv da učestvujem u novoj kampanji modnog brenda Guess, mislim da je to bio jedan od najvećih preokreta. Malo drugačiji stil, ali onaj stari mali nasmejani Marko se odlučio da krajem marta pređe sa one strane reke i napravi slike za novi post. U prirodi čovek uvek pronađe inspiraciju, pa je tako i sa nama bilo ovaj put. Novi Beograd, neka nova priča, neka nova avantura…

 

 

Za sve verne ljubitelje mode znajte da je teget boja i ove godine u trendu. Siguran sam da nećete pogrešiti ako kupite neki odevni komad ili pak neke dobre cipele ili torbu u toj čarobnoj boji. Uski krojevi, malo kraće pantalone to znate da je uvek skoro bilo u modi, da to je onaj čuveni italijanski stil.

 

 

Voleo bih da čujem vaše mišljenje u ovoj odevnoj kombinaciji i naravno da mi kažete kako ste se vi spremili za ovu novu sezonu? Zapamtite, dobar čovek, dobar stil i ukus se nikada ne mogu promeniti!

Došli smo i do kraja ovog posta i voleo bih da iskoristim priliku da čestitam Uskrs i da vam poželim sve najbolje od srca. Sledeće nedelje očekujte jedan zanimljiv putopis!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

OUTFIT

 

Džemper: Guess by Marciano

Pantalone: Guess by Marciano

Patike: Adidas

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

Post je sponzorisan od strane kompanije Guess Deutschland.

 

SHARE THIS POST

Bež je nova boja radosti

Zdravo ljudi! Kako ste mi danas? Evo zakoračili smo u Februar, nekako i dalje ne mogu da se naviknem da su praznici gotovi… Siguran sam da se ovom mesecu sad najviše raduju đaci jer ih očekuje drugi deo odmora. 🙂 Nadam se da će i malo stariji pronaći način da ugrabe koji trenutak i da odu na zasluženi odmor. Meni je ovaj mesec poseban jer kao što znate, iskreno mislim da sam smorio i ove vrapce oko moje zgrade sa pričom o Indiji. Ja sam nekad kao malo dete i svako putovanje me veoma raduje.

 

 

Veliki sam ljubitelj svetlih boja, posebno pastelnih boja. To nije obična ljubav, to se prenosilo sa generacije na generaciju. Moj pradeda je obožavao bež odela, moj deda je voleo malo tamnija, nešto poput drap boje. Sve je to genetika, valjda mi tamnoputi biramo svetlije stvari da bi napravili neki kontrast. Modu možemo posmatrati poput onog točka sreće koje rado viđamo u nagradnim igrama i kvizovima. Imate par trendova i to se “vrti” samo je pitanje kada ćete dočekati svojih 5 minuta da budete opet u trendu. Ne kažem to samo ja, daleko sam ja od modnog znalca, ali sam primetio da to isto kažu ljudi u mom okruženju. Bake, deke, mame i tate sve znaju, ipak su oni iskusniji, a to životno iskustvo je nekad i najbitnije.

Svestan sam činjenice da meni ne stoje tamne boje “pri licu”, zato skoro sve gornje delove, poput majice, dukserice i nekad jakne nosim u malo svetlijim tonovima. (bar se trudim!)

Teget, siva, crna, nekad i tamno braon boja najbolje stoji osobama koje imaju svetliju kosu. (ispade onda da plavušanima/plavušama sve dobro stoji, pošto njima i svetle, svežije boje super stoje!). Zbog svega toga ja sam se odlučio da nakon eksperimenta sa crnom bojom, koji je prošao koliko toliko dobro, namerno sam kupio i bež monton sličan model kao i ona crni, čisto da dokažem teoriju. Na kraju balade što se kaže dolazimo do zaključka da je istina da je bolje nositi svetlije boje “pri licu” i dobije se drugačiji vizuelni efekat i dobijete neki novi, svežiji izgled, a opet ne izgubite na eleganciji.

 

 

Zara je brend koji uvek ima ponešto za svakog. Bilo da ste ljubitelj prave ulične mode ili večne klasike, Zara ima u svojoj ponudi komade koji će obogatiti svačiji garderober. Skoro svaku zimu i leto pamtim po Zarinim rasprodajama, pogotovo kad dođu ona finalna sniženja pa neke komade možete kupiti na popustu od 80% – 90%. Takva sniženja dosta znače ljudima koji su veliki ljubitelji mode, ali nemaju mogućnosti.

 

 

Kako sam uspeo da spojim tri kapitalne boje kao što su bež, teget i bordo? Vrlo jednostavno! Teget i bordo su boje koje se odlično slažu, a bež je tu odlično “legla” jer je razbila tamnu monotoniju. Bordo polurolka je nešto što bi svako trebao da ima u svom garderoberu. 🙂

Teget boja je kapitalna boja, najbolja zamena crnoj. Elegancija i prefinjenost neće izostati! Verujte mi na reč.

 

 

Došli smo do kraja ovog posta, kao što znate u životu kada se čovek zabavlja, vreme brzo prolazi. Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post i outfit. Obavezno mi javite koji vas je komad najviše oduševio. Došlo je vreme da ubrzam pripreme za put jer mi je ostalo manje od 72 sata za pripreme!

Ako imate neke sugestije, komentare ili ponudu za saradnju posetite KONTAKT stranicu. Ja sad moram da idem, ali očekujte nove postove iz Indije i ko može neka prati Instagram i Facebook stranu. Vidimo se!

 

Blogerski pozdrav!

Marko

 

 

 

OUTFIT

Monton: Zara

Polurolka: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Versace

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

SHARE THIS POST

Nije sve tako crno…

Zdravo ljudi! Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi dobro i da ste ovaj vikend iskoristili da napunite baterije za nove radne pobede. Nedelja je inače dan za odmor i neku laganu šetnju gradom ili provod u prirodi. Meni je vikend idealan za sređivanje bloga pošto preko nedelje nemam vremena da se posvetim sajtu onoliko koliko smatram da je potrebno.

Mnogi od vas su me pitali kada cu da uradim neke outfit postove u crnoj boji. Crna je elegantna boja i trebao bih malo više da je nosim… To su bili vaši predlozi. Ja nisam hteo da budem lenj, pa sam prošetao malo do grada i iskoristio ova finalna sniženja da osvežim svoj garderober. 🙂

 

 

Moram priznati da mi je ovo bilo veoma zabavno. Probao sam neke odevne komade koje nisu svojstveni mom stilu. Kada dođe taj čuveni period sniženja, čoveku se “otvore” neki novi vidici posebno kada vidi ta je to nešto sniženo 70% – 80%. Prosto čovek ne može da odoli, a da ne kupi nešto zanimljivo, nešto novo i osvežavajuće. 🙂

 

 

Veliki sam ljubitelj montona, ali montoni od prave kože i krzna umeju da budu nekad baš veoma skupi. Zato su brendovi (masovne) ulične mode, kao u mom primeru Zara najbolji da na sniženjima dobijete aktuelne modne komade za dosta manje novca. Razumem da Zarina nova kolekcija kada dođe u Srbiju nije dostupna ljudima, jer kada se saberete i oduzmete za 2,3 odevna komada potrebno je skoro ili malo više od jedne prosečne srpske plate. Ovaj monton na meni je koštao oko 12.000 dinara pre sniženja, ja sam ga platio 3.000 dinara što je prihvatljivije za jedan prosečan srpski džep. 🙂

 

 

Za ovaj post sam sam odlučio da vam pokažem ovaj super monton. Ako imate danas vremena prošetajte do neke Zare u Beogradu i u vašim gradovima i iskoristite finalna sniženja.

Moja druga preporuka je Pedro del Hierro i Cortefiel. Crne farmerke koje vidite na slici su Pedro del Hierro imam 3 ista para… 😀 Sada je kod njih super sniženje, imate sniženje od 70% i imate akcije kupite 2 stvari, treću dobijete gratis. Juče sam bio i našao super stvarčice, a akcija traje još kratko jer će se radnja renovirati i zato su dali ovo super sniženje. Pogledajte Pedro del Hierro farmerke jer su bile 10.000 dinara, sada su 3.000 dinara i veoma su kvalitetne. Ja imam neke njihove pre nego što sam počeo sa blogom i dan danas mi dobro služe, lepo izgledaju i dalje ih nosim. To je moja topla preporuka od srca.

 

 

Cipele i duks su moji stari drugari. Cipele vidite prvi put na blogu, ali ja sam ih dobio pre par godina kao poklon za rođendan. Retko ih nosim jer iskreno nemam puno prilika gde mogu takvu vrstu patika da nosim. Ovaj dan kada sam se slikao prošle nedelje je bio poseban za mene, pa sam u žurbi sasvim slučajno naleteo da ove patike i prosto odlučio sistemom “nemam vremena, a pola sata do sastanka” obuo ove cipele i krenuo u nove blogerske pobede.

 

 

Ja se iskreno nadam da vam se dopao moj današnji post. Ja ću se potruditi da pre nego što odem u Indiju, objavim još jedan post. Ako kojim slučajem ne stignem nadam se da mi nećete zameriti. Javite mi vaše utiske o ovom postu, napišite vaše mišljenje u komentaru. Sa velikim isčekivanjem, očekujem vaše komentare! Ako imate neku sugestiju, komentar ili predlog za saradnju posetite KONTAKT stranicu.

 

Blogerski pozdrav!

Marko

 

OUTFIT

Jakna – Monton: Zara

Farmerke: Pedro del Hierro

Duks: Kenzo

Patike: Christian Louboutin

 

Post sponzorisan od strane Grupo Cortefiel i Inditex grupe.

 

 

SHARE THIS POST