Posts tagged bloger

Turska u mojim očima: Daljina nas ipak povezuje

Dragi moji pustolovi, došlo je vreme da nastavimo našu avanturu u Istočnoj Turskoj. Na samom početku želeo bih da se zahvalim svima vama na divnim porukama koje ste mi uputili putem društvenih mreža i na mejl ovih dana. Vaša podrška i komentari mi zaista puno znače jer mi pomažu da na pravi način usmerim moj dalji rad na blogu.

Danas nastavljamo našu avanturu u Istočnoj Turskoj i došli smo do Karsa… Dogu Ekspresi nam je pomogao da dođemo do Karsa, a od Karsa smo morali nažalost peške… Naravno, malo šale nije na odmet! Ko nije bio u prilici da pročita moj prethodni post iz Turske ili neko jednostavno želi da se podseti nekih detalja, post možete pročitati na ovom linku.

Po planu i programu koji je za nas sastavio Turkish Airlines sledeća znamenitost na listi je bilo nalazište ruševina nekadašnjeg grada Ani. Ani je pre bio simbol raskoša i bogatstva, poznat po velikom broju impozantnih građevina i raskošne arhitekture, grad koji su naseljavali poznati trgovci, bogati veleposednici… Šta se dogodilo? Kao i u svakoj priči, uvek postoji ono ALI, zato u ovom slučaju mogu reći samo da je to mesto u kojem su ostale ruševine koje su ujedno i jedini svedoci zlatnog doba jednog od najvećih i najbogatijih gradova na svetu.

Danas, umesto raskoši ostale su ruševine na prostoru nekadašnjeg grada Ani, pa je zbog toga dobio pogrdan nadimak “Grad Duhova”. Ruševine se nalaze sa samoj granici Turske i Jermenije. Iskreno se nadam da će uz pomoć arheologa, malo sreće, pažljivog i posvećenog rada Ani bar malo povratiti svoj stari sjaj i slavu koju zaslužuje!

Ani je nekada bio poznat kao grad 1001 crkve, a pretpostavlja se da je tokom zlatnog doba u gradu živelo preko 100.000 stanovnika. Nadimak “grad 1001 crkve” je možda prenaglašen, ali istoričari i arheolozi su do sada pronašli nešto manje od 100 verskih objekata, što govori u prilog tome kako su jermenski vladari bili izuzetno pobožni i da su bili posvećeni izgradnji svetinja.

Danas se na ovom nalazištu može pronaći Ani katedrala, tačnije njena ruševina. Izgrađena od crvene cigle, verski objekat koji se nalazi na posebnom uzvišenju i danas privlači pažnju posetilaca. Kupola katedrale je najvećim delom uništena prilikom velikog zemljotresa u 14. veku, to nije nažalost nije bio kraj jer je nakon toga uništen i drugi deo katedrale, ali je ostala ruševina koja nam i dalje može dočarati lepotu ovog verskog objekta.

Sudeći po nekim spisima, Ani katedrala je izgrađena u periodu kada je grad Ani bio na vrhuncu svog uspona, tokom 11. veka. Postoji i crkva Sv.Đorđa koja se i dan danas nalazi u samoj provaliji na granici između Turske i Jermenije. Crkva Svetog Đorđa se smatra jednom od najbolje očuvanih objekata na prostoru nekadašnjeg grada Ani. Svi smatraju da zgrade, objekti nemaju dušu, ali su oni ipak nemi svedoci raznih velikih istojiskih dešavanja, koje su promenile tok istorije.

Nakon dobre šetnje, verujte mi da sam se malo razmrdao i da mi je ova šetnja kroz Ani prijala, možda je temperature bila ispod nule, ali je raspoloženje i lepota pejzaža učinilo da uopšte ne osećam hladnoću, već samo osećaj neke neobične ispunjenosti i ponosa jer sam imao priliku da posetim jedno ovako neobično mesto kao što je grad Ani.

Polako se naša mala blogerska grupica okupljala i bilo je vreme da se krene dalje… Malo smo bili i ogladneli, što je i normalno posle par sati šetnje i istraživanja ruševina. Pre ulaska u autobus, okrenuo sam se još jednom, po poslednji put da pozdravim Ani, jer sam istinski uživao u priči o jednom zlatnom gradu: “Ćao Ani, možda ćemo se videti još koji put, budi mi pozdravljen!”

Blogeri su nastavili svoj put, uzbuđeno smo pokazivali slike jedni drugima, jer svako je na svoj način dočarao iz svog ugla staru slavu nekadašnjeg carskog grada Ani i naši prijatelji iz Turkish Airlines-a su nas odveli na jezero Cildir, gde je ujedno bio organizovan i ručak.

Prizor je bio kao iz bajke, mnogi blogeri su išli sa ribarima da se uvere u istinitost priča kako se inače lovi riba u zaleđenom jezeru, ali moj strah od vode i da će led popustiti i pući pod mojim nogama je pobedio pa sam iskupio trunku hrabrosti i otišao do nekih granica za koje sam smatrao da će biti bezbedne za moje kretanje. Ovaj put sreća nije bila dovoljna da isprati moju hrabrost do kraja! 🙂

Vreme za ručak je prosto proletelo, pa smo morali da požurimo i da se uputimo malo u planinske predele pa je mali Marko potpuno iznenadno stao na snowboard… Dosta vremena je prošlo, dobro je što sam ostao u jednom komadu! Ne brini mama, dobro sam!

Sarikamis! Planina za prave ljubitelje zimskih sportova, ako se dobro sećam cena ski propusnica za žičaru za ceo dan je oko 5 evra, ako kojim slučajem iznajmljujete i opremu za skijanje ili snowboard, mislim da je zajedno sa ski pass propusnicom manje od 20 evra, što je izuzetno jeftino u odnosu na neke evropske planinske centre.

Mi smo bili smešteni u Sarikamis Kayi Hotelu. Ovaj hotel je dobio jedan simpatični epitet od svojih gostiju: “Snežna Palata Sarikamis planine” zbog svoje neobične lokacije. Imali smo vremena malo da se odmorimo, pa smo naredni dan započeli sa našim aktivnostima znatno kasnije nego inače. Nakon doručka, taman što sam pošao do sobe da se spremim za pokret naši prijatelji iz Turkish Airlines-a su nam saopštili da ako kojim slučajem u grupi postoje ljubitelji zimskih sportova imaju pravu poslasticu za nas i da imamo 5,6 sati slobodno da malo uživamo na snegu.

Ja sam od sreće zaboravio ključeve od sobe i telefon pa su me kolege tražile po hotelu jer sam ja hvala Bogu brže bolje otišao po opremu… Kada sam završio sa oblačenjem za sneg dečko koji radi iznajmljivanje opreme me je upitao: “Da li želite skije ili snowboard?”. Pomislio sam, nek ide život na ovoj planini nisu oštre staze, imam ja skije na Divčibarima, ali moj otac se uvek uplaši kada me vidi na snowboardu… Pošto nije bilo mojih stalnih kritičara, ja sam samo pokazao prstom na snowboard I nakon par minuta mali Marko se našao na žičari nakon dužeg vremena! Prvo sam pomislio da sam poludeo, ali idem do kraja pa šta bude na žičari sam, lep je i sunčan dan neće valjda danas nešto poći po zlu!

Bilo je odlično, moram priznati da sam proveo dosta manje vremena na snegu nego što to inače znam kada odem na Divčibare, možda je to bio i umor od puta pa nisam hteo da izazivam sudbinu.

Nakon par sati, blogersko društvance se okupilo i bili smo spremi da krenemo za Erzurum, ujedno i poslednji grad koji je bio planiran da se poseti tokom ove naše avanture u Istočnoj Turskoj.

Erzurum je jedan od najvećih gradova u ovom delu Turske, najveći univerzitetski centar i grad za koji se smatra “kolevkom” dobrog kebaba. Probao sam njihov kebab, ne smem vam priznati koliko sam ražnjića pojeo… Sramota me, kada se setim onih divnih lepinja, srce mi zaigra, pritisak raste! 😀 Samo ću reći da je sve istina! Kebab je fantastičan! U okolini grada se nalaze brojna skijališta i takođe s utu bile organizovane jedne godine i zimske olimpijske igre, onda vam je sigurno jasno i sam kvalitet staza.

Prošlo je i tih fantastičnih 7 dana, došlo je vreme da se rastajemo i da idemo nazad svojim kućama. Uhvatili smo večernji let za Istanbul i u avionu smo sa osmehom na licu sumirali neke naše utiske sa ovog putovanja. Rastanak mi je ovog puta malo teže pao nego inače, ali pošto je 80% blogera bilo iz regiona, obećali smo jedni drugima da ćemo se uskoro sigurno ponovo videti!

Umoran, ali veseo ušao sam i ja na svoj let do Beograda, malo sam uspeo i da odspavam, ali i da pročitam Turkish Airlines časopis u kojem sam video fotografiju katedrale Ani ispod koje je pisalo “Posetite Kars!”. Samo sam se osmehnuo i pomislio: “Marko, bio si tamo, otićeš ti tamo ponovo!”. Stjuardesa mi je donela doručak, a siguran sam da znate kako ide ona klasična priča u avionu. Nedugo nakon doručka sam zaspao…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta o Istočnoj Turskoj u saradnji sa kompanijom Turkish Airlines. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Turskoj obišli smo mnoge interesantne gradove i znamenitosti koje su od velikog kulturnog značaja.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da sam uspeo da pronađem pouzdanog partnera koji će mi pomoći da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Nadam se da sam uspeo bar malo uz pomoć slika da vam dočaram lepotu i jedinstvenog ovog dela Turske, a mogu vam samo reći da bi svako od nas trebao bar jednom u svom životu da poseti Istočnu Tursku. Pogled na svet će vam se definitivno promeniti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines na srdačnom pozivu i na ovom neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelima Crown Plaza Harbiye i Sarikamis Kayi hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o Istočnoj Turskoj? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj neistraženi deo ove neverovatne zemlje? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Turkish Airlines.Predstavništvo avio-kompanije Turkish Airlines se nalazi u Beogradu, Knez Mihailova broj 9, telefon: 011/303-6195. Na toj adresi možete direktno kupiti avionske karte za ceo svet kompanije Turkish Airlines, putem call centra ili online kupovinom putem zvaničnog sajtaTakođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Šri Lanka: Znakovi pored puta

Zdravo svima, kako ste mi danas? Nadam se da ste dobro i da ovu sunčanu nedelju provodite negde u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. Nedelja je dan za odmor i za ono čuveno psihičko pripremanje za narednu radnu nedelju. Da li imate neke specijalne rituale? Voleo bih da podelite sa mnom!

Danas sam odlučio da nastavim sa serijom postova sa Šri Lanke pa je moj današnji “izduvni ventil” i mala psiho terapije upravo pisanje ovog posta. Mene pisanje smiruje i dovodi u stanje blagostanja. Iskreno, voleo bih da pronađem još neki hobi! 🙂

 

 

U prethodnom postu ste pročitali kako sam ja doputovao na Šri Lanku i kako si izgledali naši blogerski dani tamo. Šri Lanka je izuzetno ostrvo. Osetio sam slobobodu da mu dam nadimak ostrvo snova, taj epitet jednostavno najbolje opisuje ostrvo kao što je Šri Lanka. Tamo je sve moguće! 🙂

 

 

Ovih dana dobio sam dosta pitanja kako uspevam da putujem i da se “provodim” na lepim i egzotičnim destinacijama? Rešio sam, kao i uvek da iskreno malo prodiskutujem na ovu temu. Siguran sam da ste do sad nekad čuli za termin Press – Medijska putovanja. Kakva su to putovanja? Putovanja za medije su specijalna vrsta putovanja gde se predstavnici različitih oblika medija bilo da su u pitanju pisani ili elektronski mediji upoznaju sa određenom destinacijom.

 

 

Tako sam i ja dobio poziv od Turističke organizacije Republike Šri Lanke da posetim njihovu zemlju. To je za mene bila izuzetna čast jer do sada imao samo priliku da čujem predivna iskustva mojih prijatelja i poznanika o ovom ostrvu. Bez razmišljanja sam prihvatio poziv i zaputio se na to ostrvo snova.

 

 

Putovanja za medije su interesantna i poučna, upoznate se sa nekim novim običajima, novom kulturom. “Čovek se uči dok je živ” siguran sam da ste mnogo puta do sad čuli ovu mudru izreku. Sa druge strane, press putovanja mogu da budu vrlo naporna i bukvalno da te obore s nogu. Priznajem, ja sam osoba koja nije baš u kondiciji, ali adrenalin i želja za otkrivanjem novih stvari učini svoje i samo guram napred i jednostavno ne razmišljam o umoru…

 

 

Na kraju, sve dođe na naplatu! Zamislite samo činjenicu da putujete na dalek put i da skoro svaki dan menjate hotel, u redu možda deluje zabavno, ali razmislite ponovo… 11 dana, 10 noći, 8 različitih hotela. Marko raspakuj se, opeglaj lepo stvari koje ćeš nositi, opet se lepo spakuj, ne razmišljaj o onim gušterima na zidu za koje si prvo mislio da su lepe igračkice na zidu, kojima ne radi baterija baš najbolje jer ispuštaju čudne robotske zvukove…

 

 

Moj prvi kontakt sa resort hotelom na Šri Lanci je bio zabavan, lud i nezaboravan. U prvi mah iznenađenje i oduševljenje detaljima, za prave guštere na zidu mislim da su lepa dekoracija na zidu dok nisu počeli repovi da im se pomeraju i da ispuštaju čudne robotske zvukove, zbog kojih sam stvarno mislio da su im pokvarene baterije i bože moj kako ću zaspati… Verujte mi nekad imam problem na putovanjima, prvih 2,3 dana nekad i ne spavam, a umor je onaj nezvani gost…

 

 

Nasmejan izađem iz sobe, došao sam na lepo mesto odem da vidim šta me lepo čeka na večeri. Tamo živa muzika, instrumenti koje do sada nisam imao priliku da vidim. Instrumenti koji svojim oblikom privlače pažnju, ali zvukom verujte mi drže pažnju da sam mogao i salvetu da pojedem koliko sam se zamislio… Dobro raspoloženje, lepa hrana, druženje sa mojim kolegama. Pričamo neke naše doživljaje sa prethodnih putovanja.

Priča se razvijala sve do momenta kada ja sa osmehom na licu opisujem guštere igračkice na zidu moje trenutne sobe na Šri Lanci… Samo sam čuo rečenicu koju nisam hteo da priznam da je istina: “Marko, to su gekoni, nisu igračkice već pravi gušteri!”. Veliki sam ljubitelj životinja, nema životinje koju nisam imao kao kućnog ljubimca, spisak je podugačak… Samo ću reći da sam imao predivan par kanadskih veverica, onda možete razumeti koliko stvarno volim životinje… Sve je to lepo, ali gmizavci i insekti nisu baš moje omiljene životinje, iskreno najviše volim kada se sretnemo na par minuta negde napolju i svako ode svojim putem.

 

 

Došlo je vreme da se vratim u sobu… Sada sam znao da ona moja detinjasta izjava da su mi u sobi gušteriji igračkice baš i ne pije vodu, pa sam mogao jedino da se pomolim Bogu da su izašli napolje negde u provod. Ulazim u sobu i odahnem što nema guštera, ne znate vi koje je to olakšanje na duši. Ne brinite, imao sam ludu noć sa gušterima, nisam oka sklopio, tek sam sledeće veče shvatio da je on samo prolazni gost, kao što sam i ja!

Voleo bih da danas podelim sa vama slike koje sam napravio u hotelima. Vrlo zanimljivi pejzaži, ko bi rekao da čovek može da se tako lepo provede u hotelu, u jednom sam naučio mnogo mudrih saveta… Zbog tog hotela ovaj post je i dobio naslov: Znakovi pored puta. Pa da krenem!

 

 

Prvi hotel o kojem ću danas pisati je pravi raj za sva čula. Plaža, melodija talasa, kokos… Šetao sam skoro kilometar plažom i nisam imao priliku da sretnem nekog. Samo možete da sednete na taj pesak te savršene bež boje i da posmatrate kako Indijski okean talasima pokazuje svu svoju lepotu. Hotel Jetwing Surf je prvi surf hotel ovakvog tipa na Šri Lanci. Otvoren je u decembru 2017. godine, još je mala beba, ali zbog osoblja nikada to ne biste primetili, mislili biste da je taj hote tu već neko duže vreme. Zašto je ovaj hotel poseban? Poseban je zbog svoj položaja i što za manje od 2 minute imate priliku da uživate u čarima Indijskog okeana. Hotel čine 20 apartmana, vrlo zanimljivog dizajna.

 

 

Meni su zapale za oko specijalne slavine koje su napravljene od školjki, veoma neobično i originalno! Kupatilo se nalazi napolju i veoma je neobičan koncept, tuširanje ispod kokosa je nezaboravan doživljaj… Ne brinite do tad sam navikao na guštere. Hotel je vrlo zanimljiv i svako ko je u prilici da poseti Šri Lanku i put ga navede na istok, trebao bi da poseti ovaj hotel.

 

 

Osvanulo je novo jutro, došlo je vreme da se mali Marko opet spakuje, da proveri sve svoje stvari i slučajno da ne zaboravi punjače za svoje “igračke” (aparate)! Pozdravili smo se sa predivnim osobljem iz hotela i seli u onaj naš poznati beli kombi. Blogeri su mogli da nastave svoj put! Put do narednog hotela je bio i više nego dugačak… 7 sati vožnje, a ako računamo i pauzu za ručak to je onda put od nekih 8 do 8 i po sati…

 

 

Prvih 2,3 sata puta moram da priznam da sam se držao junački, ali me je umor ipak na kraju savladao. Kolege su nekako uspele da me probude kada smo stigli do ovog prelepog vodopada. Miris vide, zvuk vode koja odzvanja i da paziš da se ne poprskaš… Prava avantura! Čim sam vratio u kombi, odlučio sam da prespavam ostatak puta.

 

 

Sudbina je htela da se probudim par minuta pred dolazak u naredni hotel. Tišina je vladala u kombiju jer je umor sustigao i moje kolege… Uspeo sam nekako da uhvatim internet pošto je to moguće samo u gradovima zbog prijemnika. Telefon je počeo da luduje, toliko je vibrirao mislio sam da će eksplodirati od maminih 275 poruka: “Gde si?, Markooo gde si?” i ostale one čuvene poruke koje svi dobro znate kada vas majka traži. Taman sam počeo da jedem onaj već hladni ručak jer sam prespavao onaj najbitniji deo! Hvala kolegama i vozačima koji su bili divni pa su znali otprilike šta jedem i da nikako ne sme biti ljuto, ali moja mama kao i uvek zna da pogodi pravi trenutak… Hvala Bogu da sam uspeo kroz šapat da objasnim mami da nisam kidnapovan, da sam samo spavao i trenutno pokušavam nešto da pojedem, a da nekoga ne probudim.

 

 

Na ovom putovanju Turistička organizacija Šri Lanke je uspela da nadmaši sva moja očekivanja, svaki hotel je bio bolji od prethodnog. Hranu neću ni da spominjem, ja sam svaki put imao osećaj da sam u raju kada vidim sve one divne slatkiše! Hvala vam na ovom predivnom iskustvu!

 

 

Pri samom dolasku u drugi hotel, nemate osećaj da se nalazite na Šri Lanci. Ovaj hotel odiše elegancijom i na prvi pogled nema tu notu egzotike, koja se inače očekuje kada se nalazite na mestu kao što je Šri Lanka. Dobro došli u Grand Hotel Nuwara Eliya! Ovo zdanje je prvobitno bila vikendica ili ako hoćete malo lepše da se izrazim – letnja rezidencija poznatog guvernera Edvarda Barnsa. Danas, ova “kućica” kako je neki u šali nazivaju ima skoro 160 soba. Impresivno, zar ne?! Zanimljiva činjenica da je izgradnja ove rezidencije koštalo nešto manje od 10.000 funti. Naravno, moram imati u vidu da je novac u to vreme imao sasvim drugačiju vrednost. 🙂

 

 

Hotel Grand Nuwara Eliya je nadaleko poznat po svojim vrtovima. Da vas podsetim, malopre u ovom postu sam pisao o hotelu u kojem sam naučio neke veoma mudre izreke i da mi je promenilo pogled na život. To su bile drvene table koje označavaju određene periode u životu jednog čoveka. Od nas samih zavisi koji put ćemo izabrati, ali znakovi pored puta mogu biti od velike pomoći u životu.

 

 

Predivno cveće, ruže, magnolije… Pravi raj za sva naša čula! Veliki ste ljubitelj veselih boja? Volite prirodu, ovo je pravo mesto za vas. Ja sam imao priliku da malo odmorim i da uživam u ovom predivnom jutarnjem suncu u ovoj šarmantnoj bašti.

 

 

Osećaj je predivan, samo zažmurite i prepustite se zvuku ptica i obično ispijanje vode pretvorite u trenutak za pamćenje.

 

“Među drvećem u bašti uvek postoji pesma, ali naša srca moraju biti vrlo tiha da biste je čuli…”

 

Fotografije su čudo, stvarno moć fotografije je neverovatna. Pre mesec dana sam bio na ovom lepom mestu i danas dok pišem ovaj post za vas, gledajući ove slike uspešno vraćam onaj film u glavi, čak osećam i onaj miris cveća u bašti. Nisu to halucinacije, to su samo lepe uspomene.

 

 

Dragi moji došli smo i do kraja ovog prvog posta iz ove serije postova o mojim avanturama sa Šri Lanke. Za kraj ovog posta sam rešio na kratko da vas ostavim da se divite lepoti prirode u jednoj od mnogobrojnih bašti ovog predivnog hotela. Iskreno se nadam da ste uživali i voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je neko od vas bio na Šri Lanci? Da li možda planirate da otputujete u ovaj pravi tropski raj? Mi se vidimo sledeće nedelje i nastavljamo ovu avanturu sa Šri Lanke! ?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

“Pravi smisao života leži sađenju drveća pod čijom senkom ne očekujete da ćete sesti”

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Republike Šri Lanke, lanca hotela Jetwing i Hotela Grand Nuwara Eliya. Za izradu ovih fotografija korišćen je fotoaparat Sony Alpha 7r.
SHARE THIS POST

Šareni izazov: Cirkus u gradu!

Zdravo svima, nadam se da ste uspešno prebrodili početak ove radne nedelje. Polako, ali sigurno odbrojavamo dane do vikenda, ne brinite još je malo ostalo! Pre par dana moja najbolja drugarica me je izazvala na modni “megdan”. Zadatak je bio da izađem iz svoje sigurne zone i da probam nešto novo. U redu, pošto sam pristao odmah sam krenuo u potragu za nekim novim zanimljivim komadima. Naravno u Beogradu dobro je poznata ona rečenica: “Svi putevi vode u Zaru” (dobro možda i u TC Ušće)! Pri samom ulasku u Zaru, primetio sam da je ova sezona odlična za sve one ljubitelje mode koji su skloni riziku i da uspešno pređu granicu stila…

Prvih par minuta sam bio izgubljen u tom carstvu šarenila i vedrih boja, pa sam pozvao pomoć – istu onu drugaricu koja mi je zadala ovaj izazov. Pošto smo obavili “stručnu” analizu trenutnog stanja i razmenili blago rečeno 50tak slika našli smo pobednike… U prvi mah rekao sam sebi: “Marko, ti definitivno nisi normalan!” tužno pogledao teget pantalone, odlično znate koliko ja volim tu boju! Dobro, preživeo sam i taj odlazak u kabinu, presvukao se i video da to i baš nije tako loše kao što sam zamišljao u mojoj glavi. Prva reakcija moje drugarice na sliku iz kabine je bila: “MALUMA BEJBE!”. Za sve one koji nisu upućeni u lik i delo Malume, on je pevač. Maluma mu je umetničko ime i devojke širom sveta su lude za njim, možda jer peva na španskom plus koristi to bejbe, ma ko će ga znati!

 

 

Dan 2. Ništa posebno, spremanje, kosa pravi probleme, sunce čas izađe čas zađe… Ljudi su vrlo pozitivno reagovali na outfit, čak su mi prišli da se slikaju sa mnom. Imao sam osećaj kao da je cirkus stigao u grad! Vrhunac dana je bila jedna gospođa Vesna, koja redovno prati moj blog tako zagrlila i izljubila kada me videla na Andrićevom vencu da mi je to bilo vrlo simpatično, pritom da je sa njom bio sin mojih godina (moja mama tvrdi da je dosta mlađi, ali dobro sad!). Vrlo zanimljiv dan!

 

 

Outfit je vrlo neobičan, naravno neko će reći da je ovo kič i to je sasvim u redu. Pantalone su odlične i dopada mi se što imaju ovu belu prugu, jedva čekam da ih opet obučem! Sat je pronašao svoje mesto i lepo se uklopio, iako je “suva” klasika, uspeo je da ovu kombinaciju učini elegantnijom.

 

 

Ocena za outfit 11 od 10! Zašto? Lepo sam se proveo, imao sa sastanak sa mojim dragim Beogradom, upoznao nove ljude i zbližio se sa ljudima koji prate moj rad i na tome sam im beksrajno zahvalan, treba imati toliko strpljenja da pročitaš ove moje postove. Oni su istinski heroji!

 

 

Save za maturante, pantalone možete nositi na maturu i da zadržite mladalački i moderan izgled, a pritom da budete lepo obučeni za svečanu priliku kao što je matura. Košulja nije namenjena za te prilike, biće vam dovoljna obična čisto bela košulja i možete bele elegantne patike/cipele neki model koji je sličan mojim. Verujte mi da će to biti dobitna kombinacija! Savet za devojke, igrajte se sa bojama! Leto je!

 

 

Kako se vama dopala ova odevna kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Mi se opet vidimo za par dana i nastavljamo našu avanturu u Šri Lanci!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

OUTFIT:

Košulja: Zara

Pantalone: Zara

Sat: Hugo BossS&L Jokić

Patike: Tod’s

 

 

Post je sponzorisan od strane kompanije Tod’s S.p.A. i S&L Jokić.

 

 

SHARE THIS POST

Poslednji voz za Varanasi

Zdravo svima, siguran sam da znate nastavak ove rečenice – nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Evo upravo danas se svi šale na moj račun. Zašto da ne, šala je dobra pogotovo kada znamo da je danas svetski dan šale – Prvi april! Verujem da ste i vi spremili neke smicalice da malo razbijete svakodnevnu monotoniju.

 

 

Ja sam za vas spremio nešto mnogo bolje, siguran sam da znate šta je to – novi post! Danas završavam seriju postova o magičnom putovanju vozom kroz Indiju. Osećam neku neobičnu vrstu tuge, verovatno je to zbog završetka jednog poglavlja života, ali tu su uspomene i ove lepe slike da me podsete da sam i ja ostvario svoj najveći dečački san.

 

 

Varanasi, poslednji grad na ruti magičnog voza Maharadža Ekspresa, grad reke Gang i grad večnih duša. Verovatno znate da je Varanasi poznati po prirodnom kremiranju pored reke Gang, ali da li ste znali da je to grad svile i kašmira? Niste?! Sada ćete imati priliku da nešto više saznate o ovom divnom gradu. Pa da počnemo!

 

 

Varanasi je najsvetiji hinduski grad. Nalazi se na reci Gang u indijskoj državi Utar Pradeš. Predstavlja kulturni i verski centar hiljadama godina i zbog toga je dobio laskavu titulu da je jedan od najstarijih gradova na svetu. Istoričari nemaju tačnu informaciju kako je sam grad nastao, ali legenda kaže da je grad osnovao Bog Šiva. Zbog toga mnogi vernici smatraju da kupanje u toj svetoj reci pomaže ljudima da se očiste od svih grehova.

 

 

Sa druge strane, grad ima veoma dobru poziciju za trgovinu stoga on i danas predstavlja glavni centar za trgovinu. Mi smo imali priliku da posetimo najstariju radionicu koju izrađuje sve vrste predmeta od pašmine i nezaobilazne svile. Po prvi put u životu, imao sam priliku da vidim odevne predmete i modne dodatke koje sam imao samo priliku da vidim u indijskim serijama.

 

 

Nakon uživanja u tom nestvarnom šarenilu boja i lepoti prelepih sarija (njihova nošnja za žene) naši prijatelji iz Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspresa su nam odveli na jedno predivno krstarenje gde smo imali priliku da uživamo u zalasku sunca na reci Gang. Ja sam počeo da gledam Indiju drugim očima, to je zemlja sa dosta predrasuda, ali to zemlja sa sasvim jednom drugačijom bogatom kulturom i običajima sa kojom bi svako trebao da dođe u dodir bar jednom u svom životu.

 

 

Gang je reka života, reka vere i nade, dokaz da je život prolazna stvar i da ga treba iskoristiti na što bolji način. Ovde je tuga prisutna kada prolazite pored otvorenih krematorijuma. Par stotina metar niz reku postoje stepenice, koje koriste članovi porodice da siđu do reke i da se kupanjem u vodi oproste sa svojim najvoljenijima koje su danas izgubili. Jako neobičan ritual, ali vrlo zanimljiv i poučan. Nakon tih tužnih scena imate priliku da se malo oraspoložite uz najlepši pogled na svetu i da prosto kažete sebi: “Da, ja sam konačno došao u Indiju!”. Nemojte da vas ometaju komarci, samo se dobro spremite i verujte mi da ćete uživati u ovom krstarenju rekom “života”.

 

 

Malopre sam pomenuo da je Indija jedna daleka zemlja sa bogatom kulturom i običajima. Svako bi trebao bar jednom u svom životu da obiđe ovu zemlju i da napravi neke svoje uspomene koje će pamtiti do kraja života.

 

 

Imao bih jednu molbu za vas. Ako vas put nekada odvede u Varanasi, potrudite se da kupite u nekom većem gradu čokoladice, to stvarno nije skupo. Sigurno se pitate zašto vas baš ovo molim? To je zbog dece koju ćete sigurno sresti dok šetate obalom reke Gang, oni obožavaju čokoladu, ali i sami znate zbog finansijskih mogućnosti nisu u prilici da uživaju u slatkišima kao što mi imamo priliku ako ne svaki dan onda bar ponekad…

 

 

 

Usrećiti nekoga sa jednom takvom na prvi pogled običnim poklon kao što je čokolada, siguran sam da ćete primetiti da taj osmeh nema cenu! Jedan osmeh menja sve, nema jezičkih barijera, to su one prave istinske emocije koje svi mi razumemo.

 

 

Krstanje rekom Gang, mogu opisati kao rekapitulaciju života. Lepi trenuci i oni malo manje lepi su tu, krstarenje počinje prelepim zalaskom sunca i pogledom koji oduzima dah. Nakon toga slede scene koje su dokaz da je život prolazan i da sve u životu ima kraj, ali to ne treba da vas obeshrabri, već da vas podstakne da gledate napred i da uživate u životu.

 

 

Indija je zemlja kontrasta, zemlja vedrog duha i svako ko je u mogućnosti bi trebao da je poseti bar jednom u životu. Taj kontakt sa drugom kulturom, običajima, nestvarnim ljubavnim pričama je nešto što Indiju čini posebnom. Ja sam bio srećan i kada sam mesio hleb na podu za siromašne ljude u hramu i onda kada sam boravio na skupocenom vozu. Indiju treba osetiti, verujem da će zauzeti posebno mesto u vašem srcu i da ćete imati kofer pun lepih uspomena i suvenira za dugo i lepo sećanje.

 

 

Dragi moji, došli smo do kraja ove moje male avanture u Indiji. Iskreno se nadam da vam se dopala ova čarobna zemlja i voleo bih da čujem vaše utiske. Mi se vidimo sledeće nedelje i zajedno otkrivamo neki novi tropski raj! ?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Posebno bih voleo poslednji put da se zahvalim Turističkoj organizaciji i Vladi Republike Indije na ovom predivnom iskustvu. Takođe bih voleo da se zahvalim osoblju sa Maharadža Ekspresa koji su učinili da ovo putovanje bude za pamćenje! Hvala vam od srca i nadam se da ćemo se videti uskoro!

 

 

Želeo bih da se zahvalim kompaniji Sony na podršci. Za izradu fotografija u ovom postu korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 V.

 

 

SHARE THIS POST

Drezden: Grad kraljeva

Zdravo svima! Kako ste mi? Ja se iskreno nadam da ste dobro i da vam je dobro krenula ova radna nedelja. U današnjem postu ću pokušati da vam dočaram lepote jednog nemačkog grada, koji je poznatiji pod imenom “Grad Kraljeva”. Drezden je glavni grad savezne pokrajine u Nemačkoj – Saksonije. U Drezdenu živi oko 500.000 stanovnika, ali ako uzmemo u obzir i šire gradsko područje i opštine onda je broj znatno veći, oko 800.000 stanovnika. Grad se nalazi u dolini reke Elbe i zahvaljujući toj činjenici grad krase prelepi mostovi.

 

 

Drezden predstavlja glavni kulturni, politički i ekonomski centar. Zbog svog kulturnog i istorijskog značaja Drezden je dobio naziv – “Firenca na Elbi”. Moram priznati da je mene ovaj grad dosta podsetio i na Beč zbog svoje arhitekture.

Pred sam kraj Drugog svetskog rata, Drezden je bombardovan i većina grada je uništeno (postoje različiti izvori informacija, ali smatra se da je uništeno više od 80% grada.). Poginulo je dosta ljudi, sam napad na grad je i dan danas pod velom tajni i intrigira mnoge istoričare. Nakon završetka rata grad je obnovljen, kao i mnogi spomenici od istorijskog značaja.

 

 

Grad je stvarno fascinantan i jednostavno “odskače” od ostalih tipičnih nemačkih gradova. Kada šetate gradom prosto nemate osećaj da ste u Nemačkoj. Ja sam imao priliku da uživam u lepotama grada uz malu pomoć Turističke organizacije grada Drezdena.

 

 

Pošto sam došao rano ujutru u grad bilo je sasvim razumno da je grad miran i tih, ali sam posle shvatio da je grad prosto takav, vidite ljude, ali prosto nije kao Berlin ili Beograd da osećate tu “buku” velegrada. Moram priznati da mi je to savršeno odgovaralo, jer nekada prosto poželite da se odmorite od zvuka škripe šina u metrou i da osetite bar na kratko lepotu života kada možete da obiđete grad bez preterane upotrebe prevoza.

 

 

Grad je jedno pravo umetničko delo, jednostavno i da se izgubite u nekoj “slepoj” ulici, bićete zapanjeni lepotom detalja koje krase građevine. Ja sam bio “izgubljen” čitav vikend!

Zvuk kopita belih, sjajnih lipicanera, uličnih umetnika koji zvukom svojih instrumenata prosto učine da izgubite pojam o vremenu i da bar na momenat osetite čari nekih prošlih vremena… Ja sam još sve to začinio sa Reforma tortom koju nisam mogao da pojedem u poslastičarnici jer nije bilo mesta! Verujte mi ne žalim! Mislio sam da će ljudi pomisliti da sam lud što jedem parče torte na sred ulice, ali na kraju se ispostavilo da je to tamo sasvim u redu, tipa parola snađi se.

 

 

U samom srcu grada se nalazi dvorac Zwinger. Jedinstvena građevina, pomalo liči na Versaj, ali zbog velike površine koja se nalazi na otvorenom, sam dvorac se većino koristio za svečane prilike. Najbitnija “zvezda” u Drezdenu se nalazi u ovom dvorcu, jedna velika zlatna kruna koju svi dolaze da slikaju kao što sam i ja i na kraju shvatiš da si napravio 325 slika krune, a 700 slika grada… Vrata Krune se nalaze na jednom od ulaza u stari deo grada. Samo ime kaže – Kruna. Kruna zbog koje svi dolaze u Drezden…

 

 

Na početku ovog posta sam vam spomenuo da je Drezden bombardovan na samom kraju Drugog svetskog rata, a da li ste se možda zapitali zašto su savezničke snage bombardovali grad kao što je Drezden na samom kraju? Drezden se oduvek  izdvajao od svih drugih gradova, prvenstveno zbog svog kulturnog značaja i on je ujedno i bio najjači kulturni centar u Nemačkoj. Stanovnici su posebno ponosni na tu činjenicu i oni su smatrali da je Drezden kulturna “kolevka” Nemačke i da je tu mesto gde bi trebala da nastane istorija. Zbog svega toga, saveznici su odlučili da simbolično na kraju ratnog “pira” sravne sa zemljom ovaj grad. Na kraju Drezden i njegovi stanovnici se nisu dali tako lako i grad je ubrzo obnovljen. Gradska uprava i dan danas ulaže dosta u obnovu i održavanje grada i spomenika od istorijske važnosti.

 

 

E sad da pređemo na neke vedrije teme. Mnogi od vas su me na društvenim mrežama pitali koliko je vremena otprilike potrebno da se obiđe Drezden… Odgovor na to pitanje leži u vama. Sve zavisi od vašeg tempa, koliko otprilike možete da pešačite tokom dana. Druga stvar je koje vas stvari zanimaju, tipa da li želite da obiđete grad i da vidite neke građevine i spomenike ili želite da vidite i muzeje. Ako želite da obiđete sam grad bez muzeja, mogli biste da napravite izlet (opet sve zavisi iz kog mesta krećete i kojim prevoznim sredstvom). Moj najiskreniji savet je da provedete bar jednu noć u Drezdenu. Kao i u svakom gradu i u Drezdenu postoje hoteli za svačiji džep.

 

 

“Ako imam vremena koje muzeje mogu obići?”

Drezden je grad koji ima bogatu istoriju i postoji dosta muzeja, ali ako već imate malo više vremena mogli biste obići Vojni Muzej i postavke u dvorcu. Vojni muzej se nalazi na centralnoj periferiji i savetujem da koristite prevoz, dok se dvorac nalazi u samom centru.

 

Vojni Muzej

Nakon više godina gradnje i raznih promena projekata pri izgradnji u Drezdenu je otvoren Vojni muzej Bundeswehra.

 

 

Muzej prati razvoj Nemačke od samog početka pa do danas. Zanimljive zbirke, posebno je interesantna izložba životinja koje su korištene u ratu. Nije preporučljivo da vodite decu jer su određeni snimci uznemirujući. Muzej je modernizovan i interaktivan, ako imate vremena mislim da biste trebali da posetite Bundeswehra muzej.

 

Das Residenzschloss – Dvorac

 

Dvorac se nalazi u samom srcu Drezdena. Postoje mnoge interesantne izložbe, a posebno se izdvajaju izložbe poput: Kraljevski dragulji, Zlatno Doba i Odaja Otomanske imperije.

 

 

 

Specijalnu kolekciju kraljevskih dragulja nije moguće slikati kao posetilac-turista ni kao predstavnik medija. Kolekcija je izvanredna i to je jedna od retkih i najvećih kolekcija kraljevskih dragulja i predmeta od izuzetne vrednosti u celoj Evropi.

Na drugom spratu se nalaze umetnička dela koje je moguće slikati, određene predmete možete videti na slikama iznad. Sam muzej je podeljen na više tematskih celina.

 

 

Mislim da biste trebali da posetite dvorac i da uživate u lepoti ovih predmeta od neprocenjive vrednosti i da saznate nešto novo. Uvek je lepo naučiti nešto novo, svako novo iskustvo i stečeno znanje čini čoveka bogatijim i boljim.

 

 

Posebno je zanimljiva izložba koja prikazuje Otomansku imperiju. Stvarno fascinantna izložba.

 

 

Drezden: Gde jesti?

Obišli smo muzeje, naučili smo nešto novo, možda bismo mogli nešto da gricnemo! 🙂

Postoji dosta lepih restorana koji su pristupačni za naš balkanski džep, naravno uvek možete da izaberete restorane brze hrane, ali ako želite da probate prave nemačke specijalitete ili da osetite egzotičnu azijsku hranu u samom centru Drezdena.

Moj prvi predlog je restoran Felix, koji se nalazi u samom srcu grada. Restoran je modernog karaktera gde uvek možete probati neverovatne ukuse azijske kuhinje. Naravno postoji i klasični meni, ali da uživate sa porcijom nudli sa piletinom i pritom da imate pogled sa 6. sprata na “Vrata Krune” je neverovatan osećaj. Pored restorana u sklopu kompleksa se nalaze i apartmani, tako da svoje putovanje možete učiniti još boljim!

 

 

 

Ako želite da osetite pravu nemačku kuhinju, moja preporuka je Sophienkeller. Cene su korektne, ako uzmete u obzir da se nalazi u samom centru Drezdena i da je hrana izvrsnog kvaliteta.

 

Gde odsesti?

U Drezdenu postoje dosta hotela koji su pristupačni svačijem džepu, ali moja iskrena preporuka je hotel Hiperion (Hyperion Hotel am Schloss) koji se nalazi u samom centru grada. Po nazivu možete da primetite da se hotel nalazi u neposrednoj blizini dvorca, što je veliki plus i omogućava vam da lakše i bez upotrebe prevoza istražujete Drezden.

 

 

U redu, saznali ste šta biste trebali da posetite u Drezdenu, gde možete jesti, gde odsesti… Mislim da nam nedostaje još jedna stvar… Mislim da je ta aktivnost svima dobro poznata, a to je KUPOVINA. Neki to zovu šoping, ali ja radije idem u kupovinu. Na početku pre nego što vam napišem neke preporuke, trebali biste da znate da u Drezdenu su većinom multibrend radnje. Kome taj izraz nije poznat, to su radnje koje u svojoj ponudi imaju manji ili veći broj brendova. Do sada sam imao pozitivna iskustva sa takvim radnjama, u određenim slučajevima se dešavalo da su stvari određenih brendova na sniženju jeftinije nego na sniženju u zvaničnim prodavnicama tih brendova. Oni u svojim prodavnicama sniže 30% do 40%, a u multibrend radnjama možete pronaći isti ili sličan model na sniženju čak i do 70%.

Pošto sam ja muški modni bloger, momci mislim da biste trebali da posetite radnje koje vam preporučim. Ako se vi ne setite, drage moje dame siguran sam da vi bolje pamtite te adrese za kupovinu nego mi muškarci, pa ćete onda moći lakše da uzmete svog dragog za ruku i odvete ga da kupi sebi nešto lepo!

 

Preporuke:

  • Prüssing & Köll – Ako ste ljubitelj večne klasike i neprolazne elegancije, ovo je pravo mesto za vas! Treba vam novi kaput, novo odelo? Ova radnja stvarno ima sve što je potrebno da odišete elegancijom. Naravno, ovo nije samo modni raj za muškarce već i za naše drage dame. Ako volite klasične pantalone, drage moje dame ovde ćete ih sigurno pronaći i naravno još mnogo toga! Adresa: Heinrichstraße 5. Adresu možete pogledati na MAPI.

 

  • LUI Menswear – još jedna odlična “modna” adresa! Da li ste ljubitelj italijanskih modela odela? Pratite najnovije trendove? Mislim da ćete sigurno voleti ovu prodavnicu. Materijali za odevne predmete se nabavljaju iz Nemačke i Italije, a kreatorka koja stoji iza ovih odličnih kreacija svoje ideje sprovodi u svom ateljeu u Minhenu. Adresa: Neumarkt 6 – MAPA.

 

  • Schneiderei und Herrenmode Küchler – Ovaj krojački salon mi je bio jako drag jer me je podsetio na mog deku koji je bio krojač muških odela. Uspomene su čudo! Vlasnik ovog krojačkog salona poseduje dugogodišnje iskustvo i voljan je da prati sve najnovije modne trendove. Sve materijale isključivo nabavlja iz Nemačke, a moram priznati da su odela veoma pristupačna ako uzmemo u obzir da dobijate odelo koje je krojeno po vašim merama. Cene se kreću od 150 evra do 500 evra u zavisnosti od materijala i modela samog odela. Video sam stvarno prelepe modele odela i cena odela od najkvalitetnije vune koštalo je 180 evra. Pored odela u ovom salonu možete pronaći i određene odevne predmete poput farmerki koje će upotpuniti vaš izgled. Vrlo zanimljiv salon, vredi posetiti! Adresa: Leipziger Str. 82 – MAPA.

 

E sad malo preporuka i za dame! Naravno tu mogu i muškarci da pronađu nešto za sebe, ali je akcenat na odeći za dame.

 

  • Silbermann Fashion – Ovo je pravi modni raj za sve ljubitelje brendova visoke mode. Mala robna kuća, kako sam je ja nazvao u svojoj bogatoj riznici ima sve što je potrebno da “oborite s nogu” sve modne kritičare. Kao i sve u lepe stvari u životu što imaju ono čuveno ALI, tako je i ovde, a to je cena. Naravno trenutno je aktuelno finalno sezonsko sniženje pa možete pronaći odlične modne komade, samo vam je potrebno dostaaa sreće da pronađete svoj broj, ako ga pronađete smatrajte da ste pronašli komad koji će vam zasigurno trajati više sezona.

 

 

  • Altmarkt Galerie Dresden – Tržni centar u samom srcu Drezdena. Poseduje oko 200 radnji poznatih radnjih ulične i visoke mode. U ovom tržnom centru možete pronaći brendove poput H&M pa sve do onih luksuznih poznatih brendova poput Hugo Boss-a. Ako imate vremena mislim da biste trebali obići ovaj tržni centar.

 

Eto, mislim da ste danas naučili nešto novo i da ste dobili dosta praktičnih saveta kako da se snađete u Drezdenu. Drezden je predivan grad i mislim da će svako pronaći u njemu što traži. Bilo da ste došli da uživate u umetnosti, arhitekturi i lepoti grada ili pak da probate specijalitete i da ponešto lepo kupite Drezden je tu da vam sve to “ispuni”.

 

 

Moj putni dnevnik je bogatiji za još jedno putovanje, a ja sam otišao kući sa osmehom na licu i koferom punim stvari koje nisam stigao da obučem zbog niskih temperatura…

Iskreno se nadam da ste uživali u ovom postu i da ste spremni za novu avanturu. Mislim da će vas Drezden dočekati “raširenih ruku”! Iskoristio bih još jednom priliku da se zahvalim svojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Drezdena na ovom divnom iskustvu i što su izdvojili vreme da mi pokažu grad i prelepe znamenitosti koje ga krase.

 

 

Mi se vidimo opet sledeće nedelje gde ću vam u jednom postu prikazati dve odevne kombinacije koje sam slikao u ovom predivnom gradu. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Drezdena. Aparati koji su korišćeni pri izradi ovih fotografija su Alpha 7r i RX100 Mark V zahvaljujući kompaniji Sony Deutschland.

 

 

 

SHARE THIS POST

Vreme je za nove avanture!

Ćao svima! Dobrodošli u moj novi post. Iskreno nadam se da ste dobro! Praznici su prošli i došlo je vreme da se vratimo svojim svakodnevnim obavezama. Nekom to pada veoma teško, neko sa lakoćom prihvata nove izazove na poslu… Valjda na kraju to je sve život!

Da li ste napravili listu planova i želja za 2018. godinu? Moja lista se polako, ali sigurno popunjava stigao sam do Aprila, dobro nije ni to loše. 🙂

 

 

Ako se neko seća od vas da sam vam u prethodnom postu i na društvenim mrežama nagovestio neke nove projekte i nove uzbudljive avanture… Došlo je vreme da malo više popričam sa vama o tome. Pred sam kraj prošle godine, dobio sam poziv da učestvujem u projektu Ministarstva turizma Indije u saradnji sa Vladom Indije. Reč je o jednom specijalnom putovanju vozom, gde će nas 60 blogera iz celog sveta imati priliku da upozna Indiju.

Slogan projekta glasi: ” 8 dana, 60 blogera, milion novih priča!”. Moram da priznam da sam veoma uzbuđen i da ne mogu da opišem svoju sreću što sam dobio jedinstvenu priliku da upoznam zemlju kao što je Indija. Kao što sam vam i obećao vodim i vas na moju avanturu “života”. Indija je čarobna zemlja i jedva čekam da vidim jedno od 7 svetskih čuda, kao što je Tadž Mahal. Ostalo je još manje od dve nedelje do početka ove neverovatne avanture, prvo sam brojao dane, sad sam počeo da odbrojavam sate! 🙂

Ako je neko bio u Indiji i ima neku preporuku šta bi trebalo da se poseti u Nju Delhiju, javite mi se mnogo bi mi značilo! Unapred zahvalan! 🙂

 

 

Hteo sam na samom početku da vam napišem lepe vesti, da bi mogli posle nastaviti sa našom klasikom od posta. Znate koliko ja umem da se raspišem! 😉

Današnji post je nastao na Badnje Veče, odlučio sam da se malo prošetam gradom sa mojim dragim damama (za sada su to moja mama i sestra! :)) pa je sestra pokazala inicijativu da želi da me slika! Verujte mi to se uvek mora iskoristiti jer su to vrlo retki momenti i jako jako kratko traju tako da je moje samo bilo da se brzo obučem i izađem napolje!

 

 

Ne znam da li je i vas iznenadilo ovo neobično toplo vreme koje smo imali početkom godine, ali mene je baš prijatno iznenadilo. Zato sam iskoristio šanšu da prošetam moj omiljeni kaput. Naravno imam i crveni džemper da sluti na radost! 🙂

Morao sam da ispoštujem modne kodekse za vreme praznika…

 

 

Ulice su bile pune dece, što me veoma radovalo! Ništa ne može da vam namami osmeh na lice kao što to može da učini jedan dečiji osmeh! Možda je to zato što se deca smeju od srca i osećaju onu pravu radost praznika? Ne znam, nisam pametan to su neka moja razmišljanja!

Dok sam se slikao, prišla mi je jedna gospođa koja prati moj blog i pitala me kako mogu tako da budem nasmejan na slikama stalno. Nije žena mogla da poveruje da je neko stalno veseo! 😀

Eto “ko bi rek’o čuda da se dese”! Sve je moguće! Posle gospođe za nogavicu me povukla jedna slatka devojčica rekla mami da joj se svideo bata… Mislim da su joj se više svidele zvezdice na mom džemperu koje je neumorno pokušala da skine, ali joj nešto nije išlo! (na moju sreću!)

Koliko god da je zapitkujem koliko ima godina, ako stigne jednom rukom pokaže, druga ruka je na zvezdici, ne vredi. To je prava upornost! Biće ona opasna kad poraste!

 

 

Posle više nisam imao “udvaranja”, osim Kineza koji su me slikali jer sam okupirao stepenice na Kalemegdanu. Mogu vam reći da mi je ova godina počela vrlo zanimljivo! 🙂

Farmerke su definitivno moj najomiljeniji i najudobniji modni komad. Kad zamislim da treba da negde sednem, da se naslovnim, da skočim ili nešto… jedino to mogu sa farmerkama! Sada je počelo veliko spremanje za moj put u Indiju i biraju se farmerke… Moja mama i dalje žena ne veruje i ona žena hoće sa mnom, pa makar u kofer ako treba! 😀

 

 

Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post. Kao i do sada, za pitanja, komentare, sugestije možete mi se javiti putem društvenih mreža ili posetite stranicu KONTAKT. 🙂

Mi se vidimo za par dana, pa ako mi se dogodi nešto novo i zanimljivo, pišem!

 

 

Ne znam da li da vam za kraj opet poželim srećne praznike, plašim se da vam nisam dosadio više sa tim! Ali za sve one koji nisu čitali moje prethodne postove (ili vam ne smeta da vam po 100. put čestitam!) želim vam srećne Novogodišnje praznike i Božić. Želim vam sve najbolje od srca!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

OUTFIT

Kaput: Burberry

Džemper: Givenchy

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Burberry

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

 

 

Post je sponzorisan od strane Grupo Cortefiel.

 

SHARE THIS POST

Crno, pa se ne vidi

Ćao ljudi! Evo još jedan ponedeljak, a sa njim i moj novi post! Veoma mi je drago što vam se dopao moj prethodni post. Danas sam rešio da vam pokažem nešto novo na mom blogu, ulični stil u kojem me do sad niste videli. Hteo sam da bude post “od glave do pete u crnom”, ali ipak moja malenkost je rešila da bar uzme bež džemper i patike… Nekad je stvarno teško izaći sam sa sobom na kraj… Vreme je da počnem sa mojim današnjim postom!

 

 

Dugo sam razmišljao kako da nazovem današnji post. Pisao, brisao naziv bar jedno 100 puta dok se nisam setio jedne prelepe balade “Crno, pa se ne vidi”. Mislim da većina zna ko je ponosna vlasnica tog velikog hita, ali hajde da pomenem – Leontina. Crna boja je večna, to je klasika. Crno odelo, mala crna haljina, crna torba sve su to detalji za koje vam uvek svi modni znalci i poznati svetski magazini svake sezone preporučuju da morate imati ove sezone. Ja sam izabrao crnu jaknu, koja je na prvi pogled obična. Šta vidite? Crnu, kraću jaknu od platna, ko primeti pa neobičnih džepića sa onim “fešn” rajfšlusima… I? To je to? Ja sam na njoj prvo video krzno, koje se presijava, metalne hromirane detalje i posebno mi se dopala njena dužina. Kad imate skoro 2 metra, nemate puno izbora što se tiče jakni. Siguran sam da se i drugim muškarcima koji muku muče sa visinom, događalo da im se svide komadi koji su više za niže muškarce. Tako je meni na primer sa crnom kožnom bajkerskom jaknom sa onim čuvenim reverima i drikerima o kojima sanjam, ali realnost je drugačija… Kad obučem, izgledam u najmanju ruku kao da sam pozajmio jaknu od mlađeg brata, pa sam se ono jedva “ukrcao” samo da bih izgledao “fešn” neko vreme (bar ja tako mislim da izgledam, ali znam da je surova istina sasvim drugačija! Ali ja se ne dam!). Ova jakna mi se dopala jer nije baš prekratka, ali je sasvim dovoljno dugačka da ja zadovoljim svoje modne “prohteve”.

 

 

Naočare su tek posebna priča… Ja inače sam veliki ljubitelj naočara za sunce, naočare za vid nosim samo po kući kad moram! (sad ih nosim dok pišem post, inače da moj ponos diktira pravila 100% čitali biste svaku drugu rečenicu “#$”jnsvd, to u najboljem slučaju!). Pošto sam inače veliki baksuz što se tiče naočara, sve su mi pokrali ili sam pozajmio pa zaboravim, ostao sam samo sa jednim naočarima za sunce. Kad sam ih kupovao, osećao sam se kao Tomica (aka Tom Kruz) u filmu Top Gan, a kako je vreme prolazilo shvatio sam da mi ne stoje i tako one čekaju svojih 5 minuta da ih ponesem… Skoro sam dobio mail od predstavnika jedne modne kuće, da li bih voleo naočare za sunce? Mislim se ja, ljudi moji pa sad je zima! Šta će mi naočare za sunce, ali moja mama je tu uvek da me razuveri, pa je stavila neke svoje naočare za sunce sa rečima: “Ćao, ćaooo!” i njeno čuveno mahanje kao da je Kraljica Elizabeta II. Elem, raspisao sam se a zaboravio da kažem ono najbitnije! Naravno da sam pristao da dobijem naočare, i tako su ove nove cvike došle kod mene. Sad imam super naočare za skrivanje podočnjaka! Sad razumem starije ljude što nose naočare za sunce zimi, lepo je i korisno! 😀

 

 

Naravno, crne farmerke su uvek tu u pripravnosti! Da nema mojih prijatelja iz Cortefiel prodavnice iz TC Ušća ne bih imao ovako lepe farmerke! One mi jedine uvek odgovaraju i kada sam bio puniji super su mi stajali njihovi modeli jer većina njihovih farmerki ima doooosta elastina. Patike su vam već poznate iz nekih prethodnih postova… Šta da se radi! Kriza i kod nas blogera, pa moramo da nosimo neke patike i više od 3 puta (ima slučajeva kad je bilo više od 5!). I ovaj put moj Alfi je odradio super posao (ako ste zaboravili Alfi je moj najbolji drugar, fotoaparat Sony Alpha 7R).

Ja se iskreno nadam da vam se svideo moj današnji post. Ako imate neko pitanje, sugestiju ili predlog za saradnju, možete me kontaktirati putem društvenih mreža ili putem mail adrese: mr.m.style@hotmail.com

 

OUTFIT

 

Jakna: Trussardi Jeans

Naočare: Salvatore Ferragamo

Džemper: Zara (Zara Nemačka, nema na tržištu Srbije)

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: New Balance

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7RSony Deutschland

Post je sponzorisan od strane Grupo Cortefiel, Salvatore Ferragamo S.P.A.

 

 

 

SHARE THIS POST

Moda kao način života

Ćao svima! Počela je nova radna nedelja, vreme je za nove radne pobede! Iskreno se nadam da ste dobro i da ste napunili baterije za nove izazove. “Moda kao način života…”  nije samo otrcana fraza, to je najbolji način da “pobegnete” od surove realnosti i bar na tren zaboravite sve vaše probleme.

 

 

Jesen je ove godine tako prevrtljiva, ne zna čovek šta pre da obuče… Rasprodaje polako krenule, predsezonska sniženja su uveliko to, dok u nekim radnjam još traje letnje sniženje. Moja komšinica, koja je pritom jedna istaknuta umetnica, rekla: ” Kupovina odeće je kao mešanje boja, pastelne boje su proleće-leto, dok su one tamnije jesen-zima, malo promešamo i dobijamo svoj stil. Obuci se kako se osećaš, a ne kako ti drugi govore!”. Tako je i sa mojim kaputom, nije isuviše taman, niti je previše svetao, ali verujte mi da je dovoljan da vam bude toplo! 🙂

Da mi je neko rekao pre par godina da ću nositi kaput i da će on uspeti da me ugreje, mislio bih za tu osobu da je luda. Gde će tebe jedan kaput da ugreje… Moja mama je uvek meni govorila:

“Sine, kad počneš da nosiš kapute, to za muškarca predstavlja novo poglavlje u životu – postaje Gospodin (sa VELIKIM g).”

Kako prolaze godine, stvarno sam se i lično uverio u to. Kaput ima tu neku moć, koja utiče na muškarca koji ga nosi. Momci, da vas razočaram, nećete se osećati kao Betmen ili Supermen, to nije nikakav čaroban plašt. Dosta ljudi na ulici me pitalo gde sam kupio kaput i kako je prelepa boja. Meni je samo smešno kako sam izabrao tu boju. Pošto je bilo dosta boja, nas par blogera je dobilo kodove sa bojama, ja sam počeo da rovarim po mom cipelarniku i našao sam svoje stare patike koje obožavam jer su u nijansama braon-kamel boje koju ja OBOŽAVAM! Jednostavno sam poslao deo tog printa i posle mesec dana je stigao paket, imao sam šta da vidim… Kaput koji se konačno slaže uz moje omiljene patike! Ako me vidite na ulici par puta u istim patikama i kaputu, oprostite mi!

 

 

Ne bih ja, bio ja da uz kaput ne nosim farmerke… A da sve to upotpunim satom… Prava “Urbana Klasika” sećate li se tog opisa mog stila, još onaj prvi post kad nisam znao ni gde sam ni šta ja to radim, ali sam znao jedno – da želim da nastavim to da radim!

Želim da se zahvalim na nesebičnoj podršci koju mi pružate. Ove jeseni i zime će biti veselo na mom blogu. Menjaće se stilovi, možda ćete me videti u nekim novim izdanjima, na koje niste baš navikli, ali sve je to u granicama ukusa i dobre zabave.

Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post! Ako imate neko pitanje, sugestiju ili ponudu za saradnju, kao i uvek me možete kontaktirati putem društvenih mreža ili putem mail adrese: mr.m.style@hotmail.com

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

OUTFIT

 

Kaput: Burberry

Sat: Hugo Boss via S&L Jokić

Džemper: Zara

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Christian Louboutin

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7RSony Deutschland

Post je sponzorisan od strane S&L Jokić – Svet Satova, Burberry Grupe i Grupo Cortefiel.

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Modni san bordo boje…

 

Ćao svima!

Nadam se da ste dobro! Prvo bih želeo da se izvinim svima na kašnjenju novog posta… Iskreno, nisam se nadao da će se to dogoditi. Jesen je stigla u Beograd i one čuvene promenljive temperature gde ne znaš da li da obučeš majicu kratkih rukava, duksericu ili neku zimsku jaknu… Mali Marko se ovaj put odlučio za kaput!

Dvoredni mantili i kaputi su moji omiljeni komadi i njih prosto nikad dosta! Bordo boja je uvek aktuelna, stalno ljudi kažu kako se boje menjaju, ali boje kao što su bordo, teget, siva i crna prosto nikad ne izlaze iz mode…

 

 

Jesen ne može proći bez tamnih farmerki, to prosto morate imati u svom garderoberu bez obzira na brend bitan je dobar kroj i da se vi osećate “fešn” u njima! 🙂 Treba uvek da imate na umu da modu nikada ne možete stići i zato uvek treba uvek treba ostati veran svom stilu i možda pronaći neku inspiraciju u novim modnim trendovima…

Iskoristite ove sunčane septembarske dane i ko zna možda se iznenadite i postanete modna ikona na ulicama Beograda! Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post, a mi se vidimo sledeće nedelje! Ako imate neko pitanje, sugestiju, komentar ili predlog za saradnju možete me kontaktirati putem društvenih mreža ili mail adrese: mr.m.style@hotmail.com

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

OUTFIT

Kaput: Burberry

Dukserica: Kenzo

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Jimmy Choo

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Reč, dve o Blogerima…

 

Ćao svima!

Dobrodošli u moj novi post! Moram da priznam da sam se dugo premišljao da li da otvorim ovaj Blogging tips odeljak na blogu, ali zbog pitanja koja mi često postavljate odlučio sam da je najbolje da vam odgovorim na ovaj način – postom.

Ko su ti Blogeri? Šta oni hoće? Paraziti jedni, nakačili se na grbaču brendovima pa nikako da se otkače. Da li su to ljudi ili neka mitska bića? Na sva ova pitanja, ali i na druga kojih se setim potrudiću se da vam odgovorim kao i uvek – iskreno.

 

Pre nego što sam započeo svoj blog, znao sam da postoje tamo neki ljudi koji eto znaju da uživaju i putuju po svetu, pa je i mali Marko rešio da otvori svoj blog i da nabaci neke nove krpice i malo da vidi sveta (ako je to moguće). Dobro, moram priznati da je ovo bila malo neprikladna šala, ali je bar na moj račun! Sve je to bilo malo drugačije…

Prijatelji su me godinama ubeđivali da otvorim svoj blog, moram da priznam da sam se nećkao kao seoska mlada, ali na kraju sam prelomio i Mr.M je krenuo sa radom. Kad počinjete nešto da radite u životu, potrebno je da imate jaku volju, čelične živce i neverovatnu motivaciju koja će vas gurati da idete sve dalje i dalje, to je jedini način da pregurate sve potencijalne neuspehe koji vas mogu sačekati iza svakog ugla. Mi, blogeri, ljudi smo od krvi i mesa baš kao i svi drugi smrtnici, ali možda posedujemo više kreativnosti i to smo odlučili da pokažemo uz pomoć bloga. Dosta ljudi ismeva ovaj posao, svi misle da je to samo puko slikanje odevnih kombinacija, šminke, kozmetike, hrane…

Da li neko zna šta se dešava iza kulisa? Naravno da ne! Nije sve tako ružičasto u našem blogerskom svetu, ima tu bogami podosta crnih oblaka, ali ako si dovoljno jak, sve se može prebroditi. Zašto sam ja pokrenuo svoj blog? Ako ne znaš odgovor na to pitanje, pa čak i u onom trenutku kad se proslaviš, onda se zapitaj da li si izabrao pravi put za sebe…

Moj odgovor je jednostavan: ljubav prema modi i izrazita komunikativnost. Jednostavno sam svojim postovima želeo da pružim nove ideje ili svojim mislima ulepšam nekome dan… Možda zvuči otrcano, ali tako je. Dokaz moje najveće ludosti je kad sam nakon operacije perforiranog slepog creva (puklo brate da ti prevedem na srpski) pisao na mobilnom telefonu nacrt postova za dalje a 7 dana nakog toga, po zimi i ledu, išao da slikam outfite za džabe. Da, dobro ste pročitali, za džabe! Da li je to pokazatelj mog nekog stepena ludila ili je to ona motivacija o kojoj sam malopre pisao, prosudite sami.

 

 

Blogeri su danas i osobe koje rade svoj regularan posao od 9 do 5, imaju svoju porodicu i uz sve to uspevaju da vode svoj blog. Moram priznati da se divim tim ženama! Treba sve to izdržati! Najbolji primer žene,majke, blogerke – kraljice je moja koleginica Šmizletina, bankarka, majka 24h, a i dalje stiže na sva dešavanja… Skidam kapu!

Ja nisam osoba koja voli da kritikuje nekog, ali sam primetio da mi se javlja dosta mladih (10-15 godina) dečaka i devojčica sa pitanjem: “Kako mogu da postanem bloger/blogerka?“.

To je, po mom mišljenju, jako loše. Nema potrebe da se pitate zbog čega, jer se zna da deca u tom uzrastu treba da se posvete nekim drugim stvarima i da uživaju u detinjstu. To je period koji se nikada više neće ponoviti, prođe vrlo brzo i nema onog čuvenog “replay” – što si uradio, uradio si.

Za blog uvek ima vremena, ali je prethodno potrebno da malo sazru kao ličnosti i da, koliko toliko, izgrade svoje JA, onda se može krenuti dalje. Juče sam baš pričao sa jednom koleginicom na ovu temu, koja je pritom blogerka sa svojih 30 godina i došli smo do zaključka da je vreme u kojem živimo jako teško, pogotovo u Srbiji i da su, nažalost, naša deca željna svega i zbog toga žele da postanu blogeri, devojčice bi da dobiju besplatnu šminku, odeću, obuću i još mnogo toga… To ne ide tako, i ne treba blog gledati od samog početka kao izvor neke zarade, pokretač treba da bude ljubav i opsednutost modom ili želja da nam to bude jedan od hobija hobija. Zapamtite, ništa u životu nije besplatno, pa i moja prva knjiga na fakultetu je imala čuvenu rečenicu: “Nema besplatnog ručka!“. Sva ta odeća, obuća, šminka koštaju dosta i brendovi se neće tako lako odvojiti od njih i dati ih tamo nekom blogeru, samo zato što je on poželeo. Ako krećete u ovaj posao zbog poklona i novčane koristi, moj iskren savet je da ne započinjete ovu avanturu.

 

 

Blog traži određene žrtve, koje nisu nimalo dobre za decu, učite ih da uživaju u svom odrastanju i da provode vreme sa drugarima, vremenom sve dođe na svoje i kada shvate da blog nije igra, onda su za njega i spremni i izgradnja njihovog malog blogerskog carstva može da počne. 🙂

Blog možda nije kao klasičan posao koji se radi od 9 do 5, on se završava kada isključiš svoj kompjuter i “ugasiš” se sa svih društvenih mreža. Ja ne žalim što sam bloger, jeste teško, ali kao i u svakom poslu svaki trud se na kraju isplati. Nije sve ni u novcu i proizvodima, moja najveća sreća je kad vidim lepu fotografiju i dobijem vaše komentare da i vi uživate u njima. To je prava “blogerska” sreća, a sve ono između je život koji ne treba dozvoliti da proleti kraj vas.

 

Iskreno se nadam da sam dao odgovore na vaša najčešća pitanja. Uskoro ću napisati specijalni post o greškama koje blogeri prave prilikom otvaranja svog bloga (pravio sam ih i ja), tako da ćete imati priliku da se na vreme vratite sa pogrešnog puta. Za sve vrste predloga, sugestija i pitanja u vezi bloga, a naravno i vaših ideja o mojim narednim postovima, koje su uvek dobrodošle, možete me kontaktirati putem društvenih mreža ili mailom.

 

Pozdrav,

Mr.M

 

SHARE THIS POST