Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci će biti posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazaću vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da ćete uživati i poželeti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom početku današnjeg putopisa gde ću se potruditi da vam dočaram prestonicu Argentine – Buenos Ajres, želeo bih da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postovi iz Argentine su nastali uz nesebičnu pomoć Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela.

Argentina, zvanični naziv Republika Argentina je država u južnoj polovini Južne Amerike. Pokriva površinu od približno 2.800.000 km2, što je čini drugom po veličini zemljom u Južnoj Americi posle Brazila, a četvrtom zemljom u Americi i osmom zemljom na svetu. Argentina deli najveći deo Južnog konusa sa Čileom na zapadu, a takođe se graniči sa Bolivijom i Paragvajem na severu, Brazilom na severoistoku, Urugvajem i Južnim Atlantskim okeanom na istoku i Drejkovom prolazom na jugu.

Argentina je savezna država podeljena na 23 provincije i jedan autonomni grad, koji je savezna prestonica i najveći grad nacije, Buenos Ajres. Pokrajine i glavni grad imaju svoje ustave, ali postoje pod federalnim sistemom. Argentina polaže pravo na suverenitet nad Foklandskim ostrvima, Južnom Džordžijom i Južnim Sendvič ostrvima, ledenim poljem južne Patagonije i delom Antarktika.

Najranije zabeleženo ljudsko prisustvo u savremenoj Argentini datira iz perioda paleolita. Carstvo Inka proširilo se na severozapad zemlje u predkolumbovsko doba. Zemlja ima svoje korene u španskoj kolonizaciji regiona tokom 16. veka. Argentina se uzdigla kao država naslednica Vicekraljevstva Rio de la Plate, španskog prekomorskog vicekraljevstva osnovanog 1776. godine. Deklaraciju od 9. jula 1816. godine i borbu za nezavisnost (u periodu od 1810. godine do 1825. godine) pratio je produženi građanski rat koji je trajao do 1880. godine do reorganizacije kao federacija. Zemlja je nakon toga uživala relativan mir i stabilnost, sa nekoliko talasa evropske imigracije, uglavnom Italijana i Španaca, koji su uticali na njenu kulturu i demografiju.

Nacionalna autonomistička partija je dominirala nacionalnom politikom u periodu zvanom Konzervativna republika, od 1880. godine do izbora 1916. godine. Velika depresija dovela je do prvog državnog udara 1930. godine koji je predvodio Hoze Feliks Uriburu, čime je započela takozvana „Zloglasna decenija“ (1930–1943). Nakon tog puča, usledila su još četiri 1943, 1955, 1962. i 1966. godine. Nakon smrti predsednika Huana Perona 1974. godine, njegova udovica i potpredsednica, Izabel Peron, popela se na mesto predsednika, pre nego što je svrgnuta u konačnom puču 1976. godine. gde je ubijeno hiljade političkih kritičara, aktivista i levičara u Prljavom ratu, periodu državnog terorizma i građanskih nemira koji su trajali do izbora Raula Alfonsina za predsednika 1983. godine.

Argentina je regionalna sila i zadržava svoj istorijski status srednje sile u međunarodnim poslovima. Ova zemlja je glavni saveznik Sjedinjenih Država izvan NATO-a. Argentina je zemlja u razvoju sa drugim najvećim HDI (indeksom ljudskog razvoja) u Latinskoj Americi, posle Čilea. Održava drugu po veličini ekonomiju u Južnoj Americi i član je G-15 i G20. Argentina je takođe jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, Merkosura, Zajednice latinoameričkih i karipskih država i Organizacije iberoameričkih država.

Buenos Ajres, koji kontroliše vlada Autonomnog grada Buenos Ajresa je glavni i najveći grad Argentinske Republike. Nalazi se na jugozapadu Rio de la Plate. Buenos Ajres je klasifikovan kao Alfa- globalni grad, prema rangiranju Globalizacije i Svetske mreže za istraživanje gradova (GaVC) za 2024. godinu. Sam grad ima populaciju od skoro 3,1 miliona stanovnika, a urbano područje 16,7 miliona, što ga čini 20. najvećim gradskim područjem na svetu.

Grad Buenos Ajres nije ni deo provincije Buenos Ajres niti njen glavni grad, to je autonomni okrug. Nakon građanskog rata u Argentini, 1880. godine Buenos Ajres je federalizovan i odvojen od Provincije Buenos Ajres. Granice grada su proširene da bi uključile gradove Belgrano i Flores, oba sada gradska naselja. Ustavnim amandmanom iz 1994. godine, grad je dobio autonomiju, pa otuda i njegovo formalno ime Autonomni grad Buenos Ajres. Tako su građani 1996. godine izabrali svog prvog šefa vlade, prethodno je gradonačelnika direktno imenovao predsednik Argentine.

Konurbacija Velikog Buenos Ajresa obuhvata nekoliko okolnih gradova, koji se nalaze u susednim okruzima provincije Buenos Ajres. Ona predstavlja četvrtu najnaseljeniju metropolitansku oblast u Americi. To je takođe drugi po veličini grad južno od Tropika Jarca. Buenos Ajres ima najveći ljudski razvoj od svih argentinskih administrativnih podela i njegov kvalitet života je rangiran na 91. mestu u svetu 2018. godine, kao jedan od najboljih u Latinskoj Americi.

Buenos Ajres je poznat po očuvanoj eklektičnoj evropskoj arhitekturi i bogatom kulturnom životu. To je multikulturalni grad koji je dom više etničkih i verskih grupa, doprinoseći njegovoj kulturi, kao i dijalektu koji se govori u gradu i nekim drugim delovima zemlje. To je zato što je od 19. veka, grad, i država uopšte, bio glavni primalac miliona imigranata iz celog sveta, što ga čini lonac za topljenje u kome nekoliko etničkih grupa živi zajedno. Dakle, Buenos Ajres se smatra jednim od najraznovrsnijih gradova u Americi.

Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, turizam u glavnom gradu Argentine raste neprekidno od 2002. godine. U istraživanju koje je sprovela publikacija za putovanja i turizam Travel + Leisure Magazine, posetioci su izglasali da je Buenos Ajres drugi najpoželjniji grad za posetu posle Firence u Italiji. Buenos Ajres je međunarodno središte veoma aktivnog i raznolikog noćnog života sa barovima, plesnim barovima i noćnim klubovima koji ostaju otvoreni daleko iza ponoći.

Posetioci imaju mnogo opcija za putovanja kao što su odlazak na tango šou, estanciju u provinciji Buenos Ajres ili uživanje u tradicionalnom asadu. Nedavno su se razvili novi turistički krugovi, posvećeni Argentincima kao što su Karlos Gardel, Eva Peron ili Horhe Luis Borhes. Pre 2011. godine, zbog povoljnog kursa argentinskog pezosa, tržne centre kao što su Alto Palermo, Paseo Alkorta, Patio Bulrih, Abasto de Buenos Ajres i Galerijas Pasifiko su često posećivali turisti. Danas kurs značajno ometa turizam i posebno kupovinu. U stvari, značajni modni brendovi kao što su Burberry i Louis Vuitton napustili su zemlju zbog deviznog kursa i ograničenja uvoza. Grad je takođe domaćin muzičkih festivala, od kojih su neki od najvećih Kuilmes Rock, Creamfields BA, Ultra Music Festival (Buenos Aires) i Buenos Aires Jazz Festival.

Najpopularnije turističke lokacije nalaze se u istorijskom jezgru grada, tačnije u četvrtima Montserrat i San Telmo. Buenos Ajres je zamišljen oko Plaza de Mayo, administrativnog centra kolonije. Istočno od trga je Casa Rosada, zvanično sedište izvršnog ogranka vlade Argentine. Na severu, Katedrala Metropolitana koja je stajala na istoj lokaciji od kolonijalnih vremena, i zgrada Banco de la Nacion Argentina, parcela zemljišta prvobitno u vlasništvu Huana de Garaja. Druge važne kolonijalne institucije bile su Kabildo, na zapadu, koji je renoviran tokom izgradnje Avenida de Mayo i Hulija A. Roka. Na jugu je Congreso de la Nacion (Nacionalni kongres), u kojem se trenutno nalazi Academia Nacional de la Historia (Nacionalna istorijska akademija). Na kraju, na severozapadu je Gradska kuća.

Buenos Ajres je postao poznat i po LGBT turizmu, legalizacije istopolnih brakova 15. jula 2010. godine, čime je postao prva zemlja u Latinskoj Americi, druga u Americi i deseta u svetu koja je to učinila. Njegov Zakon o rodnom identitetu, usvojen 2012. godine, učinio je Argentinu „jedinom zemljom koja dozvoljava ljudima da promene svoj rodni identitet bez suočavanja sa preprekama kao što su hormonska terapija, operacija ili psihijatrijska dijagnoza koja ih označava kao da imaju abnormalnost“. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine navela Argentinu kao zemlju za primer za pružanje prava transrodnih osoba. Uprkos ovim pravnim napretcima, međutim, homofobija i dalje predstavlja žestoko sporno društveno pitanje u gradu i zemlji.

Buenos Ajres ima različite vrste smeštaja u rasponu od luksuznih hotela sa pet zvezdica u centru grada do jeftinih hotela koji se nalaze u prigradskim naseljima. Bez obzira na to, gradski transportni sistem omogućava lak i jeftin pristup gradu. Većina hotela nalazi se u centralnom delu grada, u neposrednoj blizini većine glavnih turističkih atrakcija.

Šta biste trebali posetiti od turističkih atrakcija u Buenos Ajresu? Teatro Kolon (na španskom: Teatro Colón) je istorijska operska kuća u Buenos Ajresu. National Geographic smatra je jednom od deset najboljih operskih kuća na svetu. Prema anketi koju je sproveo stručnjak za akustiku Leo Beranek među vodećim međunarodnim direktorima opera i orkestara, Teatro Kolon ima sobu sa najboljom akustikom za operu i drugu najbolju za koncerte u svetu. Sadašnji Kolon je zamenio originalno pozorište koje je otvoreno 1857. godine. Krajem veka postalo je jasno da je potrebno novo pozorište, i nakon 20-godišnjeg procesa, sadašnje pozorište je otvoreno 25. maja 1908. godine sa operom Aidom od Đuzepea Verdija.

Teatro Kolon su posećivali najistaknutiji pevači i operske trupe tog vremena, koji su ponekad odlazili u druge gradove uključujući Montevideo, Rio de Žaneiro i Sao Paulo. Posle ovog perioda ogromnog međunarodnog uspeha, propadanje pozorišta postalo je jasno i napravljeni su planovi za masovno renoviranje. Nakon početnog početka radova na restauraciji znamenitosti 2005. godine, pozorište je bilo zatvoreno zbog renoviranja od oktobra 2006. do maja 2010. godine. Ponovo je otvoreno 24. maja 2010. godine sa programom za sezonu 2010. godine. Pozorište je 1991. godine proglašeno nacionalnim istorijskim spomenikom.

Groblje La Rekoleta (na španskom: Cementerio de la Recoleta) je groblje koje se nalazi u prestižnom naselju Rekoleta u Buenos Ajresu. U njemu se nalaze grobovi značajnih eminentnih ljudi, uključujući Evu Peron, predsednike Argentine, dobitnike Nobelove nagrade, osnivača argentinske mornarice i vojnih komandanta kao što je Hulio Argentino Roka. BBC ga je 2011. godine proglasio jednim od najboljih svetskih groblja, a 2013. godine CNN ga je uvrstio među 10 najlepših groblja na svetu.

Groblje se prostire na površini od 5,5 hektara,a sadrži 4691 grobnice, sve su izgrađene iznad zemlje, od kojih je 94 argentinska vlada proglasila nacionalnim istorijskim spomenicima i zaštićena su od strane države. Ulaz u groblje je kroz neoklasične kapije sa visokim dorskim stubovima. Groblje sadrži mnogo složenih mermernih mauzoleja, ukrašenih statuama, u širokom spektru arhitektonskih stilova kao što su Art Deco, Art Nouveau, Barok i Neogotika, a većina materijala korišćenih između 1880. i 1930. godine u izgradnji grobnica je uvezena iz Pariza i Milana. U narednom blog postu koji će biti potpuno posvećen ovo lokalitetu potrudiću se da vam pružim neke dodatne detalje u vezi ovog lokaliteta.

Obelisk Buenos Ajresa je istorijski spomenik, koji se smatra ikonom Buenos Ajresa, glavnog grada Argentine. Izgrađen je 1936. godine u znak sećanja na četvrtu godišnjicu prvog osnivanja Buenos Ajresa od strane Pedra de Mendoze. Delo je dizajnirao argentinski arhitekta Alberto Prebiš, a izgradio ga je nemački konzorcijum GEOPE-Siemens Bauunion-Grun & Bilfinger. Obelisk ima visinu od 67,5 metara, što kulminira tačkom u rimskom stilu od oko 40 cm. Ima jednostruka ulazna vrata i na njegovom vrhu se nalaze četiri prozora. Nalazi se na Plaza de la Republica, na raskrsnici avenije Korijentes i 9 de Julio u naselju San Nikolas u Buenos Ajresu.

Ateneo Grand Splendid je knjižara koja se nalazi u naselju Recoleta. Ističe se po tome što se nalazi na mestu gde se nekada nalazilo pozorište Grand Splendid, pošto je sačuvalo originalnu arhitekturu pomenutog pozorišta, ali je u isto vreme ponovo adaptirano da funkcioniše kao knjižara. Britanski list Gardijan ju je 2008. godine izabrao za drugu najlepšu knjižaru na svetu, a 2019. godine National Geographic ju je proglasio najlepšom na svetu.

Smeštena na aveniji Santa Fe u Bario Norteu, zgradu su projektovali arhitekti Pero i Tores Armengol za impresarija Maksa Gliksmana, a otvorena je kao pozorište pod nazivom Teatro Gran Splendid u maju 1919. godine. Zgrada eklektične arhitekture sadrži freske na plafonu koje je naslikao italijanski umetnik Nazareno Orlandi i karijatide koje je izvajao Trojano Trojani, čiji rad takođe krasi venac duž Palacio de la Legislatura de la Ciudad de Buenos Aires.

Pozorište je imalo kapacitet od 1.050 sedećih mesta i priređivalo je razne predstave, uključujući i nastupe tango umetnika Karlosa Gardela, Fransiska Kanaroa, Roberta Firpa i Ignasija Korsinija. Glucksmann je 1924. godine pokrenuo sopstvenu radio stanicu (Radio Splendid), koja je emitovala iz zgrade u kojoj je njegova izdavačka kuća, Nacional Odeon, napravila neke od ranih snimaka velikih tango pevača tog vremena. Krajem dvadesetih godina pozorište je pretvoreno u bioskop, a 1929. godine prikazani su prvi zvučni filmovi prikazani u Argentini.

Danas ovo je jedna od najlepših biblioteka koje sam video u svom životu i iskoristio sam priliku da kupim knjigu na španskom od pisca kojeg tražim duže vreme jer sam poželeo da se vratim učenju španskog jezika.

Ružičasta kuća (na španskom: Casa Rosada) je predsednička radna palata prvog čoveka Argentinske Republike, koja se nalazi u samo srcu Buenos Ajresa. Palata je zvanično poznata kao Casa de Gobierno („Kuća vlade“). Obično predsednik živi u Kuinta de Olivos, predsedniku zvanične rezidencije Argentine, koja se nalazi u Olivosu, u Velikom Buenos Ajresu. Karakteristična boja Casa Rosada je bebi roze i smatra se jednom od najamblematičnijih zgrada u Buenos Ajresu. U zgradi se takođe nalazi muzej, koji sadrži predmete koji se odnose na bivše predsednike Argentine. Proglašena je nacionalnim istorijskim spomenikom Argentine.

Metropolitanska katedrala Presvete Trojice (na španskom: Catedral Metropolitana de la Santisima Trinidad) je rimokatolička katedrala u Buenos Ajresu. Nalazi se u centru grada, sa pogledom na Plaza de Mayo, na uglu ulica San Martin i Rivadavia u naselju San Nicolas. To je matična crkva Arhiepiskopije Buenos Ajresa i imala je rang prvenstvene crkve Argentine od 1822. godine do 2024. godine. Katedrala je proglašena nacionalnim istorijskim spomenikom 1942. godine.

Plaza de Mayo je trg koji se nalazi ispred Casa Rosada, sedišta Nacionalne izvršne vlasti. Nastao je 1884. godine, kao rezultat ujedinjenja Plaza de la Victoria i Plaza del Fuerte, rušenjem građevine pod nazivom Recova Vieja, koja ih je razdvajala. Nalazi se na mestu gde je 1580. godine došlo do drugog osnivanja Grada. Nalazi se u četvrti Monserat, tačnije, u takozvanom centru Buenos Ajresa, okruženom ulicama Hipolita Irigojena, Balkarse, Avenida Rivadavija i Bolivar u kvartu Monserrat. Sa njegove zapadne strane potiču tri važne avenije: Predsednik Hulio A. Roka, predsednik Roke Saenz Penja i Avenida de Majo. U njegovoj okolini nalazi se nekoliko glavnih spomenika i zanimljivih mesta: istorijski Kabildo, Casa Rosada (gde se nalazi izvršni ogranak nacije), Metropolitenska katedrala, zgrada gradske vlade Buenos Ajresa, sedište Banco Nacion i sedište Agencije za prikupljanje i kontrolu carina.

Kabildo Buenos Ajresa (Na španskom: Cabildo de Buenos Aires) je javna zgrada u gradu Buenos Ajresu, koja je korišćena kao sedište gradskog veća tokom kolonijalne ere i vladina kuća vicekraljevstva Rio de la Plate. Zgrada je bila i sedište drugih institucija, kao što je Kraljevska publika Buenos Ajresa, najviši drugostepeni sud na toj teritoriji, koji je radio od 6. aprila 1661. godine do 23. januara 1812. godine, kada ju je zamenilo Žalbeno veće. Posle, tokom 1810. godine, Primera Junta je stvorila Javnu biblioteku u Buenos Ajresu, koja je Kabildo bila njena prva lokacija za dve godine. Ipak, ustanova koja je duže radila u toj zgradi bio je zatvor u Buenos Airesu, od 1608. do 1877. godine, kada su njihovi zatvorenici prebačeni u nestalu nacionalnu kaznionicu u ulici Las Heras, kada je ona svečano otvorena. Kabildo je proglašen nacionalnim istorijskim spomenikom 1933. godine i otvoren je za javnost kao muzej 1938. godine.

Ono što ne smete da propustite ako vas put navede u Buenos Ajres je čuvena Kaminito ulica, što na španskom znači „mala staza“. Caminito je ulični muzej i tradicionalna uličica, koji se nalazi u La Boci, četvrti Buenos Ajresa. Mesto je dobilo kulturni značaj jer je inspirisalo muziku za čuveni tango „Caminito” iz 1926. godine, koji je komponovao Huan de Dios Filiberto.

Tokom 1800-ih, mali potok koji se uliva u reku Riačuelo tekao je istom rutom gde je sada Kaminito. Kasnije, ovo područje potoka postalo je poznato kao Puntin, đenovljanski umanjeni izraz za mali most koji je omogućavao ljudima da tamo prelaze potok. Kada je potok presušio, na tom mestu su postavljene staze za Ferrocarril Buenos Aires i Puerto de la Ensenada. Napuštene staze ostaju na kraju Kaminita, duž ulice Garibaldi.

Godine 1954. godine, pruga je zatvorena, a oblast u kojoj se nalazio Kaminito postala je deponija i ujedno ruglo od komšiluka. Tokom naredne tri godine, argentinski umetnik Benito Kuinkuela Martin, koji je živeo u blizini, mukotrpno je pripremao zidove koji gledaju na napuštenu ulicu, primenjujući pastelne boje i do 1960. godine postavio binu na južnom kraju, scena od drvene daske zamenjena je obližnjom pozorišnom kućom 1972. godine. Umetnik je bio lični prijatelj argentinskog tango kompozitora Huana de Diosa Filiberta, koji je stvorio poznatu istoimenu melodiju iz 1926. godine.

La Boka (na španskom: La Boca, što znači „Ušće“, verovatno reke Matanza) je naselje (bario) Buenos Ajresa. Njegova lokacija u blizini luke Buenos Ajres značila je da je ovaj kraj postao lonac za topljenje različitih kultura tokom 20. veka, kada su milioni imigranata iz Evrope i Azije stigli u Argentinu. Konkretno, mnogi od njegovih doseljenika su poreklom iz italijanske regije Ligurija. Susedstvo je postalo kamen temeljac portenjo kulture, budući da je važno mesto tokom ranog razvoja tanga. Danas je uglavnom poznat po tome što je dom Boke Juniors, jednog od dva najveća fudbalska tima u Argentini.

Nakon dugotrajnog generalnog štrajka 1882. godine La Boka se otcepila od Argentine, a pobunjenici su podigli zastavu Đenove, koju je odmah lično srušio tadašnji predsednik Hulio Argentino Roka. Među ljubiteljima sporta, Boka je najpoznatija po tome što je dom svetski poznatog fudbalskog kluba Boka Juniors. Klub igra svoje domaće utakmice na stadionu Alberto J. Armando, popularno poznatom kao La Bombonera (na španskom: “kutija bombona”).

La Boca je bila dom Garre ili borbenog duha koji je bio predstavljen u vrednim, bez gluposti ljudi iz Barija i koji se ogledao u najpopularnijem klubu Boca Juniors na terenu. Tokom prve polovine 20. veka, građani La Boke su bili okarakterisani po odbacivanju „umetnosti radi umetnosti“ i usvajanju radničkog odnosa prema poslu i životu, za razliku od bogatijih građana na severu, često predstavljenih kroz njihov klub River Plate. La Boka je 1907. godine postala sopstvena mikronacionalna republika. Njihov prvi pokušaj bio je kratkog daha, ali su dva kasnija pokušaja bila uspešnija. Prvi je trajao od 1923. do 1972. godine, a drugi je uspostavljen od 1986. godine. Republički grafiti su još uvek bili prisutni u bariju.

Još jedan od najpopularnijih argentinskih klubova, River Plate, prvobitno je počeo u La Boci. Međutim, 1938. godine klub se preselio u kvart Nunjez na severnom obodu grada i postao prepoznatljiviji sa elitom Buenos Ajresa nego sa građanima niže klase La Boke. Zemljište u i oko La Boke je često kontrolisano od strane države ili bogatih korporacija u prvoj polovini 20. veka, zbog svoje lokacije u blizini dokova, zbog čega je građanima bilo teško doći do fudbalskih terena.

La Boka je popularna destinacija za turiste koji posećuju Argentinu, sa svojim živopisnim kućama i pešačkom ulicom Kaminito, gde tango plesači nastupaju i gde se prodaju memorabilije vezane za tango. Ostale atrakcije uključuju pozorište La Ribera, mnoge tango muzičke klubove i italijanske taverne. Područje koje posećuju turisti dugačko je samo nekoliko blokova i veoma je aktivno izgrađeno za turizam u poslednjih nekoliko godina, sa mnogim pijacama i restoranima koji služe turistima. Izvan ovog turističkog područja, to je prilično siromašan kraj u kojem se redovno prijavljuju sitni zločini.

Japanski vrtovi u Buenos Ajresu (španski: Jardin Japones de Buenos Aires) su javni prostor kojim upravlja neprofitna Japanska argentinska kulturna fondacija u Buenos Airesu. Ovi vrtovi su među najvećim japanskim vrtovima na svetu van granica Japana.

Nakon rušenja slične, manje bašte u oblasti Retiro, japanska argentinska kulturna fondacija obezbedila je vlasništvo nad 2 hektara na severoistočnom uglu velikog gradskog parka Tres de Febrero u svrhu stvaranja zamenskog parka. Završene 1967. godine, bašte su svečano otvorene povodom državne posete tadašnjeg prestolonaslednika Akihita i japanske princeze Mičiko Argentini.

Jedan od ulaza bašta koji vodi na aveniju Figueroa Alcorta vodio je do kulturnog centra bašti, restorana, staklenika poznatog po svojoj kolekciji bonsai drveća i suvenirnice sa velikim izborom azijskih vrtnih semena, kao i zanatskih radova koje su napravili zanatlije na terenu. Centralno jezero prelazi Božanski most, koji tradicionalno predstavlja ulazak u raj i Krnji most, koji vodi do ostrva na kome se uzgaja japansko lekovito bilje.

Jezero je okruženo florom Japana, kao što su sakura, katsura, momiji i azaleja. U parku se međutim, nalaze i komplementarne vrste koje potiču iz Južne Amerike, posebno drveće tipa i svilena stabla. Samo jezero je naseljeno šaranom. Može se videti mali broj epifitskih bromelija iz roda Tillandsia, kao i jedna orhideja rasprostranjenog i raznovrsnog roda Oncidium. Park krase i japansko zvono mira i veliki išidoro, kao i brojne druge granitne skulpture. Japanski budistički hram se održava na terenu, a Institut je takođe domaćin redovnih kulturnih aktivnosti za širu javnost. Alfred Zucker dizajnirao je pozorište na otvorenom za park.

Argentinski tango je muzički žanr i prateći društveni ples nastao krajem 19. veka u predgrađu Buenos Ajresa. Obično ima 2/4 ili 4/4 ritmička takta i dva ili tri dela koja se ponavljaju u obrascima kao što su ABAB ili ABCAC. Njegovi tekstovi su obeleženi nostalgijom, tugom i jadikovanjem za izgubljenom ljubavlju. Tipičan orkestar ima nekoliko melodijskih instrumenata i bandoneon mu daje poseban izgled. Nastavio je da raste u popularnosti i širi se na međunarodnom nivou, dodajući moderne elemente bez zamene starijih. Među njegovim vodećim ličnostima su pevač i tekstopisac Karlos Gardel i kompozitori/izvođači Fransisko Kanaro, Huan D’Arijenco, Karlos Di Sarli, Osvaldo Puljeze, Elvira Santamarija i Astor Pjacola.

Poreklo Argentinskog tanga je nejasno jer postoji malo istorijskih dokumenata iz tog doba. Poslednjih godina, nekoliko ljubitelja tanga je preduzelo temeljno istraživanje te istorije, tako da je danas manje misteriozan nego ranije. Uopšteno se smatra da se ples razvio krajem 19. veka u radničkim četvrtima Buenos Ajresa u Argentini i da su ga praktikovali argentinski plesači, muzičari i radnici imigranti. Kao i druge latinoameričke zemlje, argentinske elite su odbacile rasnu mešavinu sa Argentincima tamnije boje kože. Argentinci su ponovili stereotipe koji su bili uobičajeni u Evropi u kolonijalnoj eri: ljudi koji nisu belci bili primorani da žive u getu. Tango se praktikovao na ulicama i u dvorištima, posebno u mračnim uglovima ulica. Pored toga, Afro-Argentinci su igrali važnu ulogu u evoluciji i muzički i koreografski u ranoj fazi tanga. Termin “tango” je nastao iz afro-argentinskih plesnih formi, a crnci su još uvek povezani sa tangom sve do 20. veka. Tango se razvio kao izraz političke borbe crnačke zajednice i voleli su ga mnogi imigranti koji su živeli u siromaštvu i želeli su da promene svoju socio-ekonomsku situaciju.

Argentinske elite su na tango gledale kao na opasno udruženje ljudi i mesto okupljanja ljudi niže klase. Međutim, kako su poznate tango zvezde kao što je Alberto Kastiljo stekle popularnost u Argentini, pozitivna slika crnila u vezi sa tangom počela je da se širi u argentinskoj masovnoj kulturi tokom 1930-ih do 1950-ih. Tango tekstovi često osporavaju slike Argentine koje su napravili stranci: Prava Argentina je bila zemlja sa crnim i belim ljudima koji su nastali tango, a ne bogatim ljudima koji su plesali fokstrot. Pored toga, tekstovi argentinskog tanga predstavili su poniznost kao glavnu temu, a masovna kultura je promovisala tango da podstakne poniznost kao nacionalni identitet.

Za kraj ovog putopisa želeo bih da vam dam iskrenu preporuku i recenziju za hotel u kojem možete boraviti u Buenos Ajresu. Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u Buenos Ajresu, Loi Suites Recoleta hotel je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u elegantnom srcu Buenos Ajresa.

Buenos Ajres je nesumnjivo idealna destinacija u bilo koje doba godine. Ako se pitate koja je najbolja oblast za pronalaženje hotela u Buenos Ajresu, moja iskrena preporuka je Recoleta oblast. Ona je idealna ako ste u potrazi za hotelom jer vam je olakšano istraživanje grada, poseta muzejima i otkrivanje kulturnih atrakcija u samom srcu grada. Događaji, pozorišni predstave, koncerti i živahni noćni život u Buenos Ajresu prosto pozivaju posetioce da uživaju u raznovrsnom i prijatnom kulinarske programu. Bez sumnje, odabir prave lokacije poboljšaće vaše iskustvo dok obilazite gradske kvartove Buenos Ajresa i obezbedi najbolje moguće vreme tokom putovanja ispunjenog aktivnostima.

Loi Suites Recoleta je savršen izbor za najbolji doživljaj grada. Sa kvalitetom uslugom koji nude hoteli Loi Suites, njihov tim dosledno uvek nudi vrhunsku uslugu, najbolju lokaciju i objekte prilagođene potrebama svih gostiju, bilo da putujute iz turističkih ili poslovnih razloga. Smešten u srcu jednog najprestižniji kvartova Buenos Ajresa – Recoleta, Loi Suites Recoleta je samo nekoliko koraka od istorijskog groblja Recoleta, okruženog izuzetnim francuskim stilom arhitekture. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini je najboljih gradskih restorana, barova, umetničkih galerija i istorijskih trgova.

U jednom od narednih postova iz Argentine, podeliću sa vama moju ličnu recenziju hotela, kao i kvaliteta usluge Loi Suites Recoleta hotela, tako da možete razmotriti ovaj hotel, ako vas put navede u Buenos Ajres.

U narednom postu obradovaću vas putopisom o Recoleta groblju, tako da ćemo nastaviti naše istraživanje prestonice Argentine – Buenos Ajresa.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa iz Argentine gde smo uživali u lepotama Buenos Ajresa u seriji putopisa Argentine gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Buenos Ajresu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Argentine.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (UN Tourism), Sekretarijatu za turizam, životnu sredinu i sport, Turističkoj organizaciji i kongresnom birou grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične argentinske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Buenos Ajresu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Buenos Ajresu i predstavljanje grada umetnosti, tanga i evropske arhitekture? Da li ste imali priliku do sada da posetite Buenos Ajres i prelepu Argentinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Buenos Ajresa,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.